Datasets:

procesaur
/

kisobran

Dataset card Data Studio Files Files and versions Community

Split (5)

train · ~70.6M rows (showing the first 2.73M)

text stringlengths 17 1.59M
<s>Akademik dr Srboljub Živanović: "Brojao sam kosti u Jasenovcu"</s><s>Utorak, 15 maj 2012</s><s>13. 05. 2012. 13:07h \| G. Gligorević - Vesti Predsednik Međunarodne komisije o Jasenovcu dr Srboljub Živanović skoro pola veka istražuje i pronosi istinu o Jasenovcu, tačnije sistemu logora Jasenovac i Donja Gradina, mučilištu i klanici Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.</s><s>Uporedo sa svojom akademskom karijerom i karijerom lekara, antropologa i anatoma, te sudskog veštaka antropologije, dr Živanović je posvetio svoj život širenju istine o Jasenovcu.</s><s>Intervju za "Vesti" dao je u Torontu, gde je nedavno bio gost kluba i časopisa "Ljudi govore" Kako glasi istina o Jasenovcu? - Počelo je, najzad, da se prihvata ono što je Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu objavila 2008. godine da je stradalo 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma.</s><s>Dve godine kasnije komisija je izdala saopštenje da je među tim žrtvama bilo 110.000 dece do 14 godina starosti.</s><s>Ko finansira rad komisije? - Komisiju je osnovala Međunarodna konferencija za istinu o Jasenovcu, a finansira se preko koordinatora komisije čije je sedište u Banjaluci, jer je to najbliži grad stratištu jasenovačkom u Donjoj Gradini.</s><s>Kakva je saradnja sa jevrejskim organizacijama? - Veoma dobra, jer je jevrejska zajednica na teritoriji bivše Jugoslavije imala precizne podatke o svojim žrtvama.</s><s>Ustaše nisu smatrale da su Romi ljudi i Rome su svi ubijali, a niko ih nije brojao.</s><s>Interesantno je da su ustaše najviše zlata uzele od Roma, jer oni imaju običaj da im se devojke kite zlatom.</s><s>Jevreje su pljačkali dok su ih hapsili, Srbi su bili najsiromašniji...</s><s>Na koji način ste došli do ovih podataka? - Same ubice su vodile dnevnike kad su koga ubili, mnogi od njih su se hvalili pred hrvatskim vlastima ne bi li dobili neki orden ili pohvalu.</s><s>Dobar deo dokumentacije imali su Nemci, pa Italijani, jer su oni stalno imali spor sa Hrvatima.</s><s>Italija je uvek imala interese u Dalmaciji, na ostrvima i u Istri, i oni su slali svoje izveštaje u Rim o tome šta su videli.</s><s>Tu su i izveštaji nemačke obaveštajne službe koja nije htela da laže Hitlera.</s><s>NDH se hvalila da je ubijeno 1.400.000 Srba, međutim, Nemci su rekli da je taj broj bar upola manji.</s><s>Dragoceno je i istraživanje na terenu, otvaranje masovnih grobnica, svedočenja preživelih logoraša...</s><s>Izložba zasmetala savetnicima Kakva je saradnja komisije sa Srbijom? - Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema muzej holokausta i genocida i nema nijedan spomenik jasenovačkim žrtvama.</s><s>Išao sam na razgovor sa premijerom i sa predsednikom Republike Srbije, ali ne vredi, ako bi neko i pristao da nešto uradi, savetnici to ne dozvoljavaju.</s><s>Meni je jedan od savetnika, koji uvek sedi desno od predsednika, rekao: "U Beogradu je neki Milan Bulajić napravio izložbu o Jasenovcu pa su dolazila deca iz škola da vide tu izložbu, pa su se vraćali kući i vrištali od straha, njemu treba zabraniti rad".</s><s>Da li ste imali podršku od zvaničnih organa Republike Srbije i Republike Srpske? - U Republici Srpskoj smo imali najbolju moguću podršku, jer tu je stratište.</s><s>Jedino u RS dovode ekskurzije u Donju Gradinu, govori im se o tome, uče o tome, postoji to u nastavnom programu.</s><s>U Srbiji toga nema.</s><s>U Izraelu ima, ali u Srbiji nema.</s><s>Sadašnja vlast u Srbiji zbog neke politike koja se zove regionalna saradnja nastoji da se ne talasa, da se ne bi uvredili Hrvati, a i bivši predsednik Srbije trči levo-desno i izvinjava se.</s><s>U ime koga?</s><s>Ja vama mogu da oprostim za ono što ste učinili meni, ali nemam prava da oprostim za ono što ste učinili nekom drugom.</s><s>Bez istine nema pokajanja, a bez pokajanja nema oproštaja, kao što je rekao patrijarh German.</s><s>Kakav je odnos prema Jasenovcu u Hrvatskoj? - U Hrvatskoj jedino Jevreji govore jasno i glasno o Jasenovcu, a onda ih uklanjaju sa položaja i guraju u stranu.</s><s>Uspeli su, takođe, da vaspitaju određen broj Jevreja koji su kao deca pokupljeni iz logora i odvedeni u ustaške porodice.</s><s>Oni sada pokušavaju neke stvari da prikažu tako što izgovore dve ili tri istine i 10 do 15 laži, i onda se to ponavlja.</s><s>Najbeskrupuloznija je biskupska konferencija u Hrvatskoj.</s><s>Oni školuju generacije mržnje, a mi prećutkujemo istinu.</s><s>Srbi su nacija koja stalno ponavlja razred.</s><s>Mnogi ne znaju za logor u Doboju gde je ubijeno 12.000 Srba u Prvom svetskom ratu ili u Aradu, Foči...</s><s>Ali, kralj Aleksandar je želeo da napravi jedan narod sastavljen iz tri plemena, a da se jedno pleme ne bi uvredilo, o tome se nije pisalo, pa smo posle dobili Jasenovac.</s><s>Ističete da se o Jasenovcu više zna u Nemačkoj nego u Srbiji. - Sadašnja hrvatska država želi da kaže da su se svi zločini dešavali zbog nacista.</s><s>Nemci su ti koji treba da plate odštetu, a Nemci kažu: "Ne, nismo mi, vi ste počeli da ubijate šest-sedam meseci pre nego što smo mi izmislili holokaust u Nemačkoj.</s><s>Kakve veze mi imamo s tim?</s><s>Vi ste nas dočekali sa cvećem." I to je tačno.</s><s>Nemci imaju veze sa ubijanjem u Srbiji jer Srbija je bila pod okupacijom.</s><s>Na Starom sajmištu, koji je držao Gestapo, poubijani su svi Jevreji.</s><s>Tek posle 1943. došle su ustaše i tada je pobijeno oko 100.000 Srba na Starom sajmištu u Beogradu.</s><s>Sadašnja vlast u Beogradu pustila je da se u paviljonima gde je bilo najviše klanja i ubijanja nalaze diskoteke.</s><s>Narod koji ne poštuje svoju istoriju, nažalost, propašće.</s><s>Zašto je borba za istinu o Jasenovcu postala vaša životna misija? - Udruženja boraca i preživelih logoraša BiH i Hrvatske u kojima su uglavnom bili Srbi, jer niko se drugi nije ni borio nego Srbi, tražili su da se pre podizanja spomenika u Jasenovcu nešto uradi, nešto istraži.</s><s>Odlučeno je da se obrazuje komisija u koju niko nije smeo da uđe od tadašnjih profesora, nego su gurnuli nas mlade asistente.</s><s>Tu su bila dva Slovenca i ja, a predsednik naše grupe bio je Hrvat, arheolog iz Sarajeva, pošten čovek i naučni radnik.</s><s>Naš zadatak je bio da ništa ne uradimo.</s><s>Međutim, mi smo hteli da se dokažemo i uradimo što više možemo i onda su nas rasturili.</s><s>Otkud potreba da ovih godina govorite o Jasenovcu? - Ja sam taj koji je držao razbijene lobanje te dece u svojim rukama.</s><s>Ja sam taj koji je brojao njihove kosti.</s><s>Tada sam se zarekao da ću da govorim u ime onih čija je ćutnja večna.</s><s>Svaki leš na koji naiđete, svaki ljudski ostatak nešto govori, pogotovu sudskim medicinarima.</s><s>Tada sam se zarekao da ću napraviti ime u svetu da jednog dana ne može da se dovede u pitanje ono što otkrijem.</s><s>Moja dužnost je da, boreći se za istinu, usavršim sebe toliko da mogu svakog da nateram da zaćuti i mislim da sam prilično uspeo u tome.</s><s>Veoma je teško kada govorim o tome.</s><s>Često mi zasuze oči i zadrhti glas...</s><s>Predavao od Beograda do Hararea</s><s>* Dr Srboljub Živanović, lekar, anatom, antropolog i sudski veštak antropolog, rođen je u Sarajevu, 21. decembra 1933, u porodici železničkog činovnika.</s><s>Diplomirao je 1959. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1964. u Novom Sadu. * Za redovnog člana Međunarodne slovenske akademije nauka i umetnosti izabran je 1995, kada je postao predsednik odeljenja te akademije za Veliku Britaniju i Irsku.</s><s>Bio je redovni profesor na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Kampali, Londonu (medicinski koledž bolnice Svetog Vartolomeja), Harareu.</s><s>Autor je velikog broja knjiga i više od 150 naučnih radova u vodećim svetskim časopisima. * Knjiga "Jasenovac" proglašena je za autorsko delo od nacionalnog značaja i dobila je 2009. nagradu "Rastko Petrović". * Predsednik je Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu, ispred Velike Britanije, čiji je državljanin.</s><s>U njoj nema članova sa teritorije bivše Jugoslavije. *Živi u Londonu. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/224546/Brojao-sam-kosti-u-Jasenovcu</s>
<s>Milivoje IVANIŠEVIĆ: Osvrt na Kalendar bitnih događaja u Srebrenici 1992-1995.</s><s>Sreda, 01 maj 2019</s><s>Verujem da će se u ovom kratkom prilogu naći ne mali broj činjenica i događaja koji su do danas dobrom delu javnosti ostali nepoznati.</s><s>Predmet istraživanja je teritorija koju je okupirao 8. korpus, preimenovan u 28. diviziju, Armije BiH.</s><s>Pored Srebrenice tu su i znatni delovi opština Bratunac, Milići, Skelani i Zvornik.</s><s>Jedan sam od retkih, a možda i jedini od Srba, na ovom skupu koji je srebreničke događaje pratio i obaveštavao javnost od prvog velikog zločina na Petrovdan 1992. a svedok sam i događaja od 7. do 24. jula 1995.</s><s>U Srebrenicu sam ušao takođe na Petrovdan 1995.</s><s>Na žalost u gradu više nije bilo živih Srba, svi koji su ostali u gradu su ubijeni (poslednju žrtvu mučenicu Ivu Mirković, staru preko 80 godina, našao sam zaklanu i, kao dokaz, fotografisao na ulazu u jednu od višespratnica blizu policijske stanice).</s><s>U Srebrenici su pobijeni, surovo, uglavnom hladnim oružjem, i svi srpski ratni zarobljenici.</s><s>Te dve, po meni presudne, činjenice kao da nisu imali u vidu srpski predsednici koji su iz Beograda i Banja Luke donosili cveće na mezarje u Potočarima.</s><s>Moj, u zborniku objavljen, referat se odnosi na zločine nad srpskim stanovništvom koji su počeli na seoskom području pre nego što je ova bivša jugoslovenska republika stekla međunarodno priznanje Rezolucijom 755 SB OUN 20. maja 1992.</s><s>Pre toga su na značajan pravoslavni praznik, Đurđevdan 6. maja 1992. uništena dva liliputanski mala srpska sela Gniona i Blječeva.</s><s>Ubijno je pet meštana srpske nacionalnosti.</s><s>Po svedočenju supruge pokojni Radojko Jovanović, poluslep čovek, živ je spaljen i izgoreo u svojoj kući.</s><s>Sve što se događalo posle toga – u razdoblju u kome su uništena bezmalo sva srpska sela i ubijeno skoro hiljadu meštana – do aprila naredne 1993. godine saopštio sam u posebnoj studiji koja je na inicijativu predsednika Jugoslavije Dobrice Ćosića preimenovana u „Memorandum o ratnim zločinima i zločinima genocida u Istočnoj Bosni (opštine Bratunac, Skelani i Srebrenica) počinjene protiv srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993.“</s><s>Memorandum je, prvo, po želji predsednika Dobrice Ćosića američkoj administraciji pokušao da preda dr Darko Tanasković, koji je tim povodom putovao u Vašington, ali Stejt department srpska stradanja nisu interesovala i odbili su da prime memorandum.</s><s>Dokument je prihvatila i preuzela CIA.</s><s>Drugi primerak je preko Stalne misije SRJ pri OUN 2. juna 1993. dostavio naš ambasador Dragomir Đokić nadležnoj službi Generalnog sekretara Butros Butros Galija.</s><s>Dva primerka memoranduma sam lično predao gospođi dr Biljani Plavšić, potpredsednici Srpske Republike, koja se veoma iznenadila i obradovala kad sam joj rekao šta smo napravili.</s><s>U studiji, ili memorandumu, precizno su navedena imena žrtava, nazivi stradalih sela, datumi napada, imena uočenih napadača, svedočenja preživelih meštana...</s><s>Dokazi su bili neoborivi, ali nikad nisu pomenuti na sednicama ili u rezolucijama SB OUN.</s><s>Tek prošle godine, za mene neočekivano, zahvaljujući dragom prijatelju ovde prisutnom gospodinu Džeredu Izraelu, saznao sam mnoge novosti o tom dokumentu.</s><s>Prvo, da je evidentiran u arhivi OUN tri godine kasnije, 2. juna 1995. i da je zaveden pod brojem A/46/171 i S/25635.</s><s>Drugo: „Mnogi UN dokumenti, koji su se odnosili na građanske ratove u Bosni 1990-tih godina, na insistiranje Amerike, proglašeni su tajnim.</s><s>Napred pomenuti dokument nije bio uključen u ovu kategoriju već je bio podveden pod rubriku Opšta namena.</s><s>Bilo koji zapadnjački novinar mogao je sasvim jednostavno da svrati u sobu broj GA 57, u suterenu zgrade UN, na uglu 46. ulice i 1-ve avenije u Njujorku i da zatraži, i dobije, kopiju ovoga dokumenta.</s><s>Ili, prosto, da telefonira Kancelariji UN za usluge publici, telefon (212) 963-4475, i da poruči kopiju.“ Ta činjenica, ravna otkriću, do mene je doprla tek nakon četvrt veka od pisanja studije.</s><s>To je, izgleda, i danas još uvek jedini dokument u OUN o srpskim stradanjima u BiH.</s><s>Šta još reći o tom razdoblju.</s><s>Kao da su se vratili pogromi Drugog svetskog rata i ustaški pokolji koje srpski narod u BiH nije zaboravio.</s><s>Preko jedne trećine žrtava koje su evidentirane u tom dokumentu ubijeno je hladnim oružjem ili je spaljeno.</s><s>Od deset meštana srpske nacionalnosti njih devet je proterano ili ubijeno u srebreničkoj opštini.</s><s>Od deset Srba samo je jedan ostao živ i u svom selu.</s><s>To je vreme srpskog stradanja, a prikrivanja i ćutanja u svetu.</s><s>Deo toga dao sam u pomenutom referatu.</s><s>U zimu 1993, 7. februara oko 15. č. došli smo do radio-poruke upućena na radio-stanicu T-91 BIM, u kojoj je neki Murat iz Sarajeva obavestio nekog Ibrahima u Srebrenici da Soroš fondacija daje sredstva za izveštaje o teškom stanju u Srebrenici za New York Times dnevno u veličini samo do jedne kucane stranice.</s><s>U svet je istim kanalima ponavljan lažan, izveštaj britanskog lekara Simona Mardela iz humanitarne organizacije „Lekari bez granica“ da u Srebrenici, usled nedostatka hrane i lekova, dnevno umire 20-30 ljudi.</s><s>Svet se digao na noge, a u Srebrenicu je kamionima i avionima doturano sve, od minerane vode do lekova, brašna ili čak i semena za prolećnu setvu.</s><s>Te zime muslimanima je avionima kao pomoć dostavljeno 8.916 tona razne robe.</s><s>Stvarna glad je pretila Srbima čija su sela spaljena, a imovina i stočni fond opljačkani.</s><s>Muslimani su samo goveda iz srpskih sela opljačkali 7.200 komada, ovaca 16.200 i odrasle živine 38.000 kom.</s><s>Međutim, umiranja od gladi nisu zabeležena ni na jednoj strani.</s><s>Kad smo se oružjem, kao što smo i isterani, vratili u Srebrenicu, u Evropi i SAD počelo je urlanje.</s><s>Krenula je hajka protiv Srba mnogo žešća nego nekada protiv Bin Ladena.</s><s>Srbi se okrivljuju za sve ono što nisu ni tada, ni pre toga ni posle, učinili.</s><s>Srbima se pripisuje „masakr muslimanskih civila, odnosno mega-zločin, najveći zločin posle Drugog svetskog rata.“</s><s>Na falsifikovanim podacima o Srebrenici decenijama se podgreva mržnja prema srpskom narodu.</s><s>Više od dve decenije traju hajka i teror nad činjenicama.</s><s>Tako je građen i izgrađen kult laži.</s><s>A na tom kultu počiva sve što se odnosi na stradanje muslimanskih civila u Srebrenici.</s><s>Za naš narod nema lepih reči u mnogim evropskim državama.</s><s>Ovo današnje angažovanje uglednih ljudi je nužan, a možda i poslednji, pokušaj da svetska javnost sazna činjenice o događajima, a time i neosnovane optužbe o srpskoj krivici.</s><s>Telegrafskim rečnikom, kako to ovakvi skupovi zahtevaju, pomenuću nekoliko malo poznatih činjenica o Srebrenici.</s><s>1. Srpska vojska je u borbama do grada prošla kroz četrdeset dva muslimanska sela sa više desetina hiljada uplašenih i uspaničenih meštana – uglavnom dece, žena, bolesnih i starih osoba – ali niko od civila u tim selima nije ubijen.</s><s>Srbi se ni u ovom, kao ni u prethodnim, ratovima nisu svetili.</s><s>O tome bi i danas mogli da svedoče mnogi strani državljani: novinari, predstavnici humanitarnih organizacija, TV snimatelji i fotografi svih svetskih medija.</s><s>Činjenica da nije bilo masovne osvete ni pokolja muslimanskog stanovništva izazvala je nevericu i zaprepašćenje ne samo u Sarajevu, već izgleda još veće u Vašingtonu.</s><s>2. Visoki komesar OUN za ljudska prava Henri Viland sa velikim timom svojih istražitelja, po svemu sudeći i sam neprijatno iznenađen i razočaran, nevoljno je 27. jula 1995. nakon dve sedmice upornog saslušavanja muslimanskih civila novinaru londonskog Dejli Telegrafa rekao: „Nismo pronašli nikog ko je svojim očima video zločine.“ Poređenje je možda neumesno, ili preterano, ali je istina da je više civilnih žrtava bilo u terorističkim akcijama novembra 2015. u Parizu ili 2016. u Istambulu, odnosno 2017. u Londonu, nego u Srebrenici jula 1995. god.</s><s>Međutim, suprotno toj istini mediji u svetu, pa i kod nas, su brujali o srpskom zločinu nad muslimanskim civilima.</s><s>Jedan holandski ministar je lansirao i reč genocid.</s><s>U Beogradu četiri godine ja nisam uspeo da objavim ni jedan tekst kojim sam pokušao da demantujem te neistine.</s><s>Tek je glavni urednik Književnih novina, ugledni srpski mislilac i pisac, danas pokojni Predrag R. Dragić – Kijuk razočaran takvim ponašanjem objavio jedan moj relativno opširan tekst „Srebreničke nedorečenosti“ i „Šta je sporno, a šta nije sporno u slučaju Srebrenice.“ Kao što smo tokom rata evidentirali sve srpske žrtve tako smo potom da bismo dokazali da je besmislena svaka priča o genocidu, pa čak i o velikom broju muslimanskih žrtava, analizirali smo svaki dokument do koga smo došli.</s><s>3. Međunarodni komitet Crvenog krsta je već avgusta 1995. g. objavio spisak od preko 11.000 nestalih, što je tumačeno kao ubijenih, muslimana u i oko Srebrenice.</s><s>Prilikom analize spiska, što smo izvršili odmah po objavljivanju, utvrdili smo da se tu nalazi svega 36 žena i 52 starija muška maloletnika.</s><s>Znači da nema civila, žena ili dece, čak ni među nestalim, kao ni među žrtvama.</s><s>4. Istražitelji Haškog Tribunala su otkopali oko 30 masovnih grobnica iz kojih je ekshumirano 1.824, odnosno po drugom izvoru 2.361 telo.</s><s>Ni tu nije bilo civila.</s><s>Otkopana je samo jedna ženska osoba, srpkinja Biljana Matić. (Uobičajeno je, uočili smo, da se prećutkuju Srbi koje su muslimani poubijli i koji su nađeni u istim masovnim grobnicama, npr: Gojko Todorović, Vojislav Milošević, Stanko Danilović, i dr...) 5. U OEBS-u, najautorativnijoj evropskoj Komisiji za saradnju i bezbednost sastavljeni su birački spiskovi za prve posleratne izbore u BiH koji su održani oktobra naredne 1996. god.</s><s>Analizom tih spiskova i upoređenjem sa pomenutim spiskom nestalih utvrđeno je da se među biračima nalazi i 3.016 lica koja se vode kao nestala tokom rata.</s><s>To demantuje da su stradali ili nestali.</s><s>6. Na veliko iznenađenje u haotičnoj situaciji i neizdrživoj vrućini tih julskih dana 1995. iz nepoznatih razloga se nisu pojavile humanitarne institucije OUN.</s><s>Kao da ih, zato štu su živi, 30.000 muslimana nije interesovalo.</s><s>Oni su došli da snime, popišu i pokupe mrtve i da dokažu genocid, a ne da dele hleb, vodu ili lekove...</s><s>Umesto hleba doneli su plastične džakove da pokupe leševe.</s><s>Srpske civilne i vojne vlasti su krajnjim naporima i uz veliko samoodricanje i požrtvovanje tog jula 1995. iscrpile sve državne i privatne rezerve u hrani, svoje građane i vojsku su ostavili bez hleba, da bi prehranili toliki broj muslimanske dece i odraslih.</s><s>Zahvaljujući srpskom požrtvovanju sprečena je najveća humanitarna katastrofa u BiH.</s><s>Nije shvatljivo zašto je Sadako Ogata, komesar za izbeglice, odbila zahtev generala Ratka Mladića da OUN obezbede bar gorivo za prevoz tih ljudi.</s><s>Srbi su sve učinili da niko od muslimana ne umre zbog nedostatka hrane, vode ili lekova i da svi budu prevezeni do mesta pod muslimanskom upravom.</s><s>Kamo sreće da su se prema Srbima tako ponašali muslimani 1992. 7. Na žalost, jednu od najvećih neistina, a nije grubo reći laži, protiv srpskog naroda nalazimo u Izveštaju Generalnog sekretara OUN od 15. novembra 1999.</s><s>Ta stravična laž glasi „Pošto je Srebrenica, jula 1995. godine pala pod opsadu srpaskih snaga, desio se užasan masakr nad muslimanskim stanovništvom. ...</s><s>Hiljade ljudi je pobijeno i pokopano u masovne grobnice; stotine ljudi pokopano je živo, muškarci i žene sakaćeni su i klani; deca su ubijana pred očima svijih majki, deda je bio prisiljen da pojede jetru svog unuka.</s><s>Ovo su istinske scene iz pakla, napisane na najtamnijim stranicama ljudske istorije“.</s><s>Kad se tako nešto čuje na Generalnoj skupštini UN nema razloga da se čudimo lažima iz ostalih, muslimanskih i belosvetskih, izvora.</s><s>8. Pregledom više hiljada sudskih rešenja i izvoda iz matičnih knjiga umrlih otkrili smo da su se falsifikovanjem činjenica o Srebrenici bavili čak i sudski i državni organi.</s><s>Navešću nekoliko karakterističnih primera.</s><s>Osnovni sud u Gradačacu izvršio je izmenu vremena i mesta smrti Siručić (Mehmeda) Safeta, tako da umesto 21.12.1996. u novom rešenju treba da piše 12.7.1995. na putu Srebrenica – Tuzla.</s><s>Obrazloženje: „Predlagateljica Smajlović Hata podnela zahtev za promenu rešenja jer bi u suprotnom izgubila pravo na porodičnu invalidninu.” Sudsko rešenje broj R-45/00 od 9.6.2005.g.</s><s>Osnovni sud Srebrenik izvršio je izmenu vremena i mesta smrti Selimović (Bećira) Beće tako da sada piše 14.7.1995. u mestu Potočari, opština Srebrenica.</s><s>Obrazloženje: „Predlagateljica Selimović Habiba podnela zahtev za promenu rešenja jer bi u suprotnom izgubila pravo na porodičnu penziju, naknadu štete od Holandske vlade”.</s><s>Sudsko rešenje broj R-II-62/99 od 6.2.2003.g.</s><s>Isto je učinila i Hasanović Mejaza: „Jer bi u suprotnom izgubila prvo na porodičnu penziju, naknadu štete od Holandske vlade”.</s><s>Rešenje Osnovnog suda Srebrenik broj R-II-116/99 od 19.9.2002.g.</s><s>Jugović Ramiza je takođe podnela zahtev za izmenu rešenja: „Jer bi time ostvarila pravo na penziju iz Švajcarske za nestalog joj muža.” Sudsko rešenje broj R-II-135/99 od 10.4.2000.g. Osnovni sud u Srebreniku.</s><s>Kao što vidimo, kad je reč o izmišljanju srpske krivice ne biraju se sredstva.</s><s>Sve se falsifikuje U obmanjivanju javnosti svi učestvuju, od OUN do Habibe, Ramize, Mejaze...</s><s>Nadam se da saopšteni primeri otkrivaju repertoar obmana o navodnom stradanju muslimanskih civila.</s><s>Posle analiza spiska nestalih, pa spiska birača, na red su došli spiskovi pokopanih u mezarju gde je do 2006. godine bilo ukopno 2.442 tela.</s><s>To je već 593 tela više nego što je otkopano iz pomenutih masovnih grobnica.</s><s>Kao što je, verovatno, poznato Memorijalni centar Potočari je izum i delo Volfanga Petriča i Pedi Ešdauna, a Potočari su i mesto rođenja Nasera Orića.</s><s>Troškove izgradnje u iznosu 4.681.692,00 konvertibilnih maraka bila je prinuđena da plati vlada RS.</s><s>Radovi su počeli tek 2003. a te godine 31. marta izvršen je i prvi ukop 600 navodno identifikovanih tela.</s><s>Pre toga je osam godina utrošeno u traganju za nekim srpskim zločinima nad muslimanskim civilima, a kad su morali da se pomire sa činjenicom da je to izmišljotina, kompezacija je pronađena u izgradnji Memorijalnog centra.</s><s>Tako je Memorijalni centar zamenio nedostatak činjenica i sam po sebi – bez obzira što su tu ukopani isključivo vojnici i ratni zločinci – postao dokaz genocida nad muslimanima.</s><s>Na taj način je krenula eksploatacija mrtvih u interesu obmane živih.</s><s>To je razlog što veliki otpor, čak i prezir, izaziva taj kompleks kod okolnog srpskog stanovništva.</s><s>Uzrok nije mezarje samo po sebi, već njegova zloupotreba radi obmane javnosti i izliva trajne mržnje prema srpskom narodu.</s><s>Pa i pored toga česte su bile posete srpskih predsednika iz Banja Luke i Beograda Memorijalnom centru.</s><s>Utešno je što ostali Srbi, pogotovo ljudi ovog kraja, nisu sledili svoje predsednike.</s><s>Stanovništvo srpske nacionalnosti, s obe strane Drine, podjednako oni iz Srbije, kao i ovi iz okolnih sela i opština u Bosni, ignorišu i preziru posete srpskih predsednika Memorijalnom centru kao što ignorišu i sam Memorijalni centar.</s><s>Iz svega do sad izloženog vidimo da je sasvim besmislen broj 8.372 napisan na ulazu u mezarje.</s><s>Toliko je navodno bilo muslimanskih žrtava.</s><s>Istina, oni su narednih godina dopisali još nekih desetak opština čiji su ratnici džihada takođe tu pokopani.</s><s>Znači to nije groblje samo muslimana iz Srebrenice.</s><s>Sve takve i ostale muslimanske i belosvetske neistine trebalo je da eliminiše i, još gore, ozakoni i pretvori u istinu Rezolucija koju je Velika Britanija pokušala da proturi kroz SB OUN.</s><s>I ta, verovatno poslednja, obmana je otkrivena i zahvaljujući prijateljskim državama odbačena.</s><s>Pa, ipak.</s><s>Bez obzira na ostale okolnosti razuman je i treba pozdraviti svaki čin pomirenja i stvaranja boljih međusobnih odnosa između Srba i danas Bošnjaka ne samo u Srebrenici ili u tom delu Podrinja, već u celini BiH.</s><s>Međutim, to nije moguće dok se iz Memorijalnog centra ne izmeste zločinci, šehidi, mudžahedini i ratnici džihada na neko drugo mezarje izvan teritorije RS, a ovaj prostor upotrebi za groblje isključivo civilnih žrtava Srebrenice.</s><s>Ovaj moj predlog je zasnovan na brojnim i nespornim činjenicama.</s><s>Godinama se čudim trpeljivosti vlade i rukovodstva RS koji ništa ne preduzimaju da se taj neprirodan slučaj reši.</s><s>To je nešto bez sličnog primera u svetu.</s><s>Samo da podsetim – iako poređenje nije primereno – da su Jeverji najviše, zna se, stradali u Nemačkoj, ali Jad Vašem su podigli u Jerusalimu, Izraelu, a ne u Nemačkoj.</s><s>Jermeni su stradali u Turskoj, a u Jerevanu su podigli spomenik svojim pokojnicima.</s>
<s>Danas se navršava dve godine od hapšenja generala Ratka Mladića.</s><s>Tim povodom, iz arhive prenosimo proročki tekst Branka Žujovića.</s><s>Branko Žujović: Evroforija bez pokrića 30.05.2011, 14:35 Problem Srbije je što tribunal u Hagu, EU i SAD ne žele suočenje Ratka Mladića sa zločinom u Srebrenici, nego njegovu unapred pripremljenu osudu u kontekstu političkog tumačenja tog zločina.</s><s>U Srbiji vlada medijska evroforija povodom hapšenja gererala Ratka Mladića, koja je u stvari beg od realnosti da će priznanje albanske državnosti na Kosovu i Metohiji biti nastavak politike ucena čiji je Mladić bio samo deo.</s><s>Srpski mediji vrve od analitičara.</s><s>Pljušte saopštenja političkih stranaka o hapšenju generala Ratka Mladića.</s><s>Na svakih pedesetak analitičara i komentatora, koji se prosto raduju njegovom hapšenju, dolazi tek jedan koji ga brani.</s><s>Informacije se spinuju odabranim snimcima Srebrenice i rata u Bosni i Hercegovini.</s><s>U izlaganjima ogromne većine analitičara kroz osuđujuće tonove upućene generalu Mladiću, provejava evrooptimizam bez pokrića.</s><s>Propagandna meta je prazan staomak građana, koji nakon nebrojenih i neispunjenih obećanja sada imaju novo svetlo na kraju tunela: nešto malo bolju volju EU u izgledu.</s><s>Problem Srbije je što tribunal u Hagu, EU i SAD ne žele suočenje Ratka Mladića sa zločinom u Srebrenici, nego njegovu unapred pripremljenu osudu u kontekstu političkog tumačenja tog zločina.</s><s>U Srbiji vlada medijska evroforija povodom hapšenja gererala Ratka Mladića, koja je u stvari beg od realnosti da će priznanje albanske državnosti na Kosovu i Metohiji biti nastavak politike ucena čiji je Mladić bio samo deo.</s><s>Ta neumerena evroforija medija i priprema plebsa na izručenje Ratka Mladića potpuno je oprečna atmosferi koja je vladala u Hrvatskoj, kada su njeni „generali“ hapšeni i suđeni.</s><s>Prvo, general Ratko Mladić je autentičan oficir i vojnik, za razliku od ljudi kriminalne i plaćeničke prošlosti, poput Ante Gotovine, koji su tek u hrvatskoj vojsci stekli oficirski čin i indulgenciju starih grehova.</s><s>Drugo, samo država bez dostojanstva može medijski da seiri nad sudbinom generala svoje vojske.</s><s>Ne bi trebalo to da čini iz najmanje dva razloga: moralnog i praktičnog.</s><s>Sa moralne strane, Srbija i Republika Srpska dužne su da Ratku Mladiću obezbede odbranu u Hagu.</s><s>Dužne su da ga podrže, kao svog građanina i oficira.</s><s>U praktičnom smislu, hapšenje i ekspresna osuda Ratka Mladića za genocid, otvoriće vrata nasilnoj reviziji Parisko-dejtonskog mirovnog ugovora i značiće početak nestajanja Republike Srpske.</s><s>Kada Žoze Manuel Barozo kaže da Hašim Tači ima pravo na pretpostavku nevinosti, a Tači ipak ima bitno drugačiju profesionalnu karijeru od Mladića, niko od srpskih evroentuzijasta ne pita zašto srpski general ne uživa isto pravo?</s><s>Ketrin Ešton, koja je sa predsednikom Tadićem na dan Mladićevog hapšenja razgovarala u Beogradu o dijalogu sa Prištinom, ocenila je da je dijlaog važan za rešavanje praktičnih pitanja i poboljšanje života ljudi, dok je Tadić naveo da Srbija želi da reši "hroničan problem" Kosova.</s><s>Evropska Unija, bojim se, ima potpuno drugu ideju kada kaže da je dijalog važan zbog rešavanja praktičnih pitanja.</s><s>Trenutna praktična pitanja nisu isto što i suštinski važna pitanja, baš kao što hapšenje generala Ratkal Mladića nije skupa ulaznica u EU, nego tek jedna dramatična etapa u nisci političkih pritisaka kroz koje Beograd treba da prođe na putu kroz evropsko čistilište.</s><s>Cilj Mladićeve osude nije pokajanje i univerzalna pravda, nego Republika Srpska i Kosovo i Metohija.</s><s>Zato kada predsednik Tadić izjavi da Srbija treba da bude ambiciozna u procesu evropskih integracija i da ove godine, osim statusa kandidata, želi da dobije i datum početka pregovora, to zvuči kao žrtvovanje kraljice za piona u partiji šaha.</s><s>Početak pregovora samo u predizbornom kontekstu zvuči moćno.</s><s>Sa stanovišta realnih interesa Srbije, to je tek jedan birokratski korak.</s><s>Ka novim ucenama, dakako. http://serbian.ruvr.ru/2011/05/30/51011952.html</s>
<s>Da pokrovitelji budu Patrijarh Irinej, Dodik, Nikolić</s><s>Petak, 11 oktobar 2013</s><s>BEOGRAD, 10.</s><s>OKTOBRA /SRNA/ – Inicijativni odbor Društva za podizanje memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida očekuje da će pokrovitelji podizanja tog srpskog memorijala biti Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsjednik Srbije Tomislav Nikolić.</s><s>Na sjednici ovog odbora, čiji je predsjednik istoričar Milivoje Ivanišević, utvrđeno je da je cilj ove buduće nevladine organizacije podizanje memorijalnog centra posvećenog žrtvama genocida i stradanja srpskog naroda u 20. vijeku.</s><s>Utvrđene su i aktivnosti ove organizacije, pri čemu je istaknuto da prvo treba tražiti saglasnost od države Srbije i lokaciju za podizanje srpskog memorijala, kao i da se treba organizovati mreža u zemlji i inostranstvu, s ciljem dobijanja podrške za podizanje ovog memorijalnog centra.</s><s>Istaknuto je da Skupština Srbije treba da donese i potreban zakon o memorijalnom centru, te da se putem donacija i doprinosa obezbijede sredstva za izgradnju projektovanih objekata.</s><s>Rečeno je da ova organizacija treba da upoznaje javnost o istorijskim činjenicama, da prikuplja imena žrtava i druge dokaze, da prezentuje istinu o stadanju Srba u 20. vijeku, kao i da radi na očuvanju sjećanja na te žrtve.</s><s>Ova organizacija namjerava da sarađuje sa sličnim organizacijama u zemlji, regionu i inostranstvu, kao što su "Jasenovac" Banjaluka ili "Jad Vašem" Izrael, kao i sa organima Srbije - Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Sinodom Srpske pravoslavne crkve /SPC/, kao i da izdaje razne publikacije.</s><s>Istaknuto je da treba sačiniti cijeli istorijski kompleks stradanja srpskog naroda u 20. vijeku, a po potrebi osnovati i zadužbine ili fondacije.</s><s>Skraćeno ime ove nevladine organizacije, kako se navodi, bilo bi "Srpski memorijal".</s><s>Članovi Odbora, među kojima su i Savo Štrbac, Vladislav Jovanović, Smilja Avramov i Aleksandar Matanović, istakli su da na osnivačku skupštinu ove nevladine organizacije treba pozvati oko 200 imena, među kojima ministra kulture Srbije Ivana Tasovca, javne ličnosti, strane ambasadore, vladike SPC, sportiste, među kojima su i imena Novaka Đokovića, Vlade Divca i Dejana Bodiroge, kao i glavne i odgovorne urednike medija i poznate novinare.</s><s>Navedeno je da bogatim Srbima u dijaspori treba ponuditi osnivanje zadužbina, kako bi imali sigurnost da njihova novčana sredstva ne bi bila zloupotrijebljena. http://www.srna.rs/novosti/145183/da-pokrovitelji-rijala-budu-patrijarh-irinej--dodik-i-nikolic-.htm SJEDNICA O GRADNjI MEMORIJALNOG CENTRA BEOGRAD, 8. OKTOBRA /SRNA/ - Sjednica Inicijativnog odbora Društva za izgradnju memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida, koji bi bio podignut u Beogradu po uzoru na Jad Vašem, biće održana u četvrtak, 10. oktobra, a rezultat toga trebalo da bude osnivanje nevladine organizacije, koja će lobirati za izgradnju ovog centra.</s><s>Predsjednik Odbora, beogradski istoričar Milivoje Ivanišević rekao je Srni da će se na toj sjednici, sedmoj po redu, razmatrati usvajanje osnivačkih akata Društva i utvrđivanje spiska delegata za osnivačku skupštinu.</s><s>Sekretar Odbora Savo Štrbac rekao Srni da bi na tom sastanku trebalo da se odredi datum održavanja skupštine za osnivanje nevladine organizacije pod nazivom društvo za podizanje memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida, sa skraćenim nazivom "Srpski memorijal".</s><s>On je naveo da bi ova nevladina organizacija imala logističku ulogu i da bi lobirala kod vlade i parlamenta Srbije da se donesu odgovarajući zakoni, kojim bi se omogućila izgradnja jednog ovakvog memorijala, kao i da lobira u srpskoj dijaspori i na prostorima gdje god žive Srbi da se obezbijede sredstva za izgradnju.</s><s>Štrbac je rekao da bi u okviru te organizaciej trebalo da se osnuju i komisije i odbori koji bi se bavili prikupljanjem dokumentacije za Srpski memorijal i da bi to bio memorijalni centar za sve srpske žrtve u 20. vijeku, odnosno iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svjetskog rata i ratova devedesetih godina 20. vijeka.</s><s>"Ovome se niko ne bi trebao usprotiviti", naglasio je Štrbac, navodeći da je srpska dijaspora veoma zainteresovana za ovaj projekat.</s><s>On je dodao da taj centar mora da ima prostor i da na jednom mjestu budu zastupljeni svi načini sjećanja, riječi, slike, predmeti, poredani po događajima i vremenu, a koji se odnose na srpske žrtve.</s><s>Štrbac je naveo da se pominjalo više lokacija u Beogradu za izgradnju ovog srpskog memorijala kao što su Sajmište, zbog svoje istorijske uloge gdje je bio nacistički logor, zatim lokacija preko puta Palate Srbija prema Dunavu, te mjesto ispod Kalemegdana.</s><s>On je podsjetio da su zakonski uređeni i memorijalni centri Jasenovac i Gradina u Republici Srpskoj, te da bi na isti način trebalo zakonski urediti i izgradnju srpskog memorijala u Beogradu.</s><s>Akciju za osnivanje ovog memorijalnog centra pokrenuo je beogradski list "Večernje novosti", dok se ideja o njegovom osnivanju pripisuje poznatom srpskom šahovskom velemajstoru Aleksandru Matanoviću.</s><s>Među članovima Odbora nalaze se akademici Smilja Avramov, Vasilije Krestić, kao i bivše diplomate Vladislav Jovanović, Živadin Jovanović i druge ličnosti iz javnog i kulturnog života Srbije. http://www.srna.rs/novosti/144533/sjednica-o-gradnji-memorijalnog-centra-.htm</s>
<s>Oko Dunjićeve smrti nema ničeg sumnjivog, U Hagu analize urađene kako treba</s><s>Subota, 31 oktobar 2015</s><s>S. J. Matić \| 31. oktobar 2015.</s><s>Profesor sudske medicine Đorđe Alempijević kaže da su isključene teorije zavere u slučaju ključnog Mladićevog svedoka.</s><s>Moja uloga u Hagu bila je da ispratim postupak obdukcije i dam mišljenje UOPŠTE ne sumnjam u nalaze kolega iz Haga i potpuno je nesporno da je profesor Dušan Dunjić umro prirodnom smrću.</s><s>Ovo, za "Novosti", tvrdi profesor sudske medicine i Dunjićev blizak prijatelj i saradnik Đorđe Alempijević, koji je pre sedam dana u Hagu prisustvovao obdukciji tela najavljenog haškog svedoka u procesu odbrane Ratka Mladića. - Oko utvrđivanja uzroka Dunjićeve smrti apsolutno je sve urađeno kako treba - nema dilemu Alempijević. - Moja uloga je bila da ispratim postupak obdukcije i dam mišljenje da li je sve odrađeno u skladu sa profesionalnim standardima.</s><s>Njegova smrt je bila sumnjiva i zato je bilo neophodno da se ispita i da se te sumnje potvrde ili isključe.</s><s>Alempijević kaže da se po dolasku u Hag prvo upoznao sa svim što je urađeno pre obdukcije.</s><s>- Razgovarao sam sa policijskim službenicima, tužiocem, lekarima i na kraju sa svojim kolegama - nabraja profesor Alempijević. - Zaista su bili otvoreni prema meni i dobio sam svu dokumentaciju koju sam tražio, kao i valjane odgovore na moja pitanja.</s><s>Upućen sam u to šta je sve nađeno na mestu gde je Dunjić ležao mrtav, dobio sam fotografije koje sam tražio, informacije šta je lekar uradio po dolasku i njegove nalaze.</s><s>Profesor smatra da su istražni organi u Holandiji dobro uradili svoj posao i svi nalazi i sve što je rađeno potkrepljeno je odgovarajućim fotografijama.</s><s>Ipak, ne želi da kaže od čega je konkretno Dunjić preminuo. - To sam rekao njegovoj porodici i bitno je da oni znaju i da nemaju sumnje - kaže Alempijević. - Dunjić je pio lekove za koje porodica zna i te supstance su pronađene u analizama.</s><s>On nije pričao u svojoj okolini i saradnicima da od nečega boluje, pa se pokrenula priča da je bio zdrav i sumnja u njegovu prirodnu smrt.</s><s>Kod nas ljudi imaju običaj da pokrenu takve priče, neko eto, juče bio živ i zdrav, a danas naprasno umro.</s><s>Profesorova smrt je bila sumnjiva, jer su se poklopile neke nesvakidašnje okolnosti, da je trebalo da svedoči baš Ratku Mladiću, ali to se dešava da okolnosti budu čudne.</s><s>Zato je i ispitano sve i ustanovljeno da nema mesta nekoj zaveri, ili nasilnoj smrti.</s><s>Alempijević kaže da u Beogradu, koliko on zna, kada je Dunjićevo telo prebačeno, nisu rađene nikakve analize.</s><s>Za sada su, kako objašnjava, u Holandiji objavljeni samo preliminarni rezultati obdukcije, a za konačne bi ipak trebalo da prođe neko vreme zbog analize tkiva koje još traju. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktueniceg-sumnjivog-U-Hagu-analize-uradjene-kako-treba</s>
<s>D. VUJIČIĆ \| 28. oktobar 2015.</s><s>I dalje traje misterija oko preminulog veštaka koji je trebalo da bude ključni svedok odbrane Ratka Mladića.</s><s>Tribunal, iako nije dobio nalaze od policije, saopštio da je profesor umro prirodnom smrću NIKAKVI obducentski nalazi o uzrocima smrti profesora Dunjića do juče kasno po podne nisu bili dostavljeni njegovoj porodici i advokatima odbrane Ratka Mladića.</s><s>Kako tvrde izvori "Novosti", ne zna se na osnovu čega je Haški tribunal izdao prekjuče zvanično saopštenje da je naš čuveni sudski veštak preminuo prirodnom smrću!</s><s>Da zabuna bude još veća, i Haški sud i advokati su imali informaciju od policije da će analize uzoraka tkiva i krvi biti gotove juče, a sud je saopštenje o prirodnoj smrti izneo dan ranije?!</s><s>U međuvremenu, odbrana Ratka Mladića načelno je dogovorila saradnju sa jednim uglednim srpskim patologom koji bi trebalo da brani Dunjićeve nalaze o tome kako su tačno nastradale žrtve pokopane u Srebrenice.</s><s>Ukoliko se sud složi, ovaj čovek će preuzeti obiman posao.</s><s>Kako su "Novosti" objavile, veštak Dušan Dunjić, obradio je sve haške sudske dosijee, njih 3.568, i utvrdio da je od tog broja žrtava, nesumnjivo streljano 422 vojnika, da su neki stradali u borbi, dok se za određeni broj ne može tačno ustanoviti uzrok smrti...</s><s>FILA: FORMIRATI DRŽAVNU KOMISIJU - Srbija bi zajedno sa Vojskom Republike Srpske morala da formira komisiju koja će obaviti forenzičku analizu ostataka nađenih u Srebrenici - smatra advokat Toma Fila. - Ako bi ta analiza potvrdila Dunjićeve nalaze, mogli bismo celom svetu da obnarodujemo ono do čega smo došli - da u Srebrenici nije bilo genocida.</s><s>U tome bi mogle da nam pomognu i Rusija i Kina.</s><s>Pravno ne bismo mogli ovakvim forenzičkim nalazom ništa da promenimo, ali je to izuzetno važno za istoriju i budućnost.</s><s>Izvori "Novosti" iz Haga juče su tražili da se ime patologa koji bi trebalo da zameni Dunjića ne objavljuje dok on ne da svoj pristanak.</s><s>Jer, kako kažu, izgleda da je biti patolog u Hagu - postalo rizično zanimanje.</s><s>Iako je prošlo skoro nedelju dana od smrti Dušana Dunjića, u glavnom gradu holandske prestonice i dalje se ne zna ništa više o njegovoj smrti nego što se znalo kada su u prošli četvrtak obijena vrata profesorove hotelske sobe.</s><s>Naši izvori tvrde da možda nije sporno da je on dobio srčani ili moždani udar, već šta ga je izazvalo! - Profesor Dunjić je bio zdrav čovek i nije tražio nikakvu posebnu lekarsku pažnju - navode izvori "Novosti", ukazujući da je odbio da popuni obrazac Haškog suda da li ima potrebe da ga neko zdravstveno čuva i neguje.</s><s>Trenutno je u Hagu familija preminulog profesora i njegova ćerka, koja je lekar i vrlo dobro zna šta traži od holandskih i zatvorskih vlasti u vezi smrti svog oca.</s><s>Sa druge strane, i dalje se spekuliše o motivima eventualnog profesorovog "uklanjanja" sa mesta svedoka.</s><s>Podseća se da je Tužilaštvo već pretrpelo značaj udarac u slučaju Mladić i da je po svemu sudeći, odustalo da ga goni u smislu izdavanja naređenja za streljanje oko Srebrenice.</s><s>Na prethodnim saslušanjima, više svedoka je potvrdilo da je nekadašnji NGŠ VRS u vreme kada su se dogodili zločini bio u Beogradu, na sastancima odnosno na svadbi.</s><s>Nema nijednog dokaza da je bio u komunikaciji sa jedinicama oko Srebrenice.</s><s>Kako objašnjavaju naši izvori, eventualni pad optužnice i oko broja poginulih muslimana u ovim operacijama obesmislio bi proces protiv nekada prvog vojnika VRS za najteži zločin za koji se tereti. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktue3943-Hag-objavio-uzrok-smrti-Dunjica-pre-obdukcije</s>
<s>BEOGRAD/HAG, 27.</s><s>OKTOBRA /SRNA/ - Advokat Branko Lukić, jedan od branilaca generala Ratka Mladića pred Haškim tribunalom, rekao je da odbrana mora da pronađe zamjenu za vještaka patologa Dušana Dunjića, koji je preminuo prošle sedmice u Hagu čekajući da svjedoči, ali da to neće biti lak posao, jer se Dunjić bavio Srebrenicom godinama.</s><s>"Moramo naći zamenu za Dunjića, a da li ćemo da uspemo...?</s><s>Nadamo se da hoćemo.</s><s>Još smo koncentrisani na to da posmrtne ostatke profesora Dunjića, uz pomoć njegove porodice, prebacimo za Srbiju, u Beograd", rekao je Lukić Srni.</s><s>On je naveo da je porodica vidjela njegovo tijelo, ali ga još neće preuzimati, te dodao da će tijelo biti prebačeno avionom za Beograd ove sedmice, ali nije mogao reći kada tačno.</s><s>"Odbrana ima nekog u vidu da zamijeni Dunjića, ali neće biti lak posao, pošto se Dunjić bavio Srebrenicom godinama - u predmetu Popović, Tolimir, Karadžić, tako da neće biti lako naći zamenu za njega, ali moraćemo, nema nam druge", rekao je Lukić.</s><s>"Odbrana ima nekog u vidu da zamijeni Dunjića, ali neće biti lak posao, pošto se Dunjić bavio Srebrenicom godinama - u predmetu Popović, Tolimir, Karadžić, tako da neće biti lako naći zamenu za njega, ali moraćemo, nema nam druge", rekao je Lukić.</s><s>On je napomenuo da odbrana nema mnogo svjedoka, možda 10 do 15.</s><s>"Imali bismo još tog veštaka koji bi zamenio Dunjića, imaćemo dva veštaka za Tomašicu u januaru", rekao je Lukić.</s><s>On je podsjetio da je obdukciji Dunjića prisustvovao doktor Alimpijević i da odbrana nema više mogućnosti, niti potrebe da to nešto više produbljuje.</s><s>"Nama nije u interesu da se odgađa ovo suđenje.</s><s>I mi želimo da ga privedemo kraju što ranije", rekao je Lukić.</s><s>"Večernje novosti" pišu da je Dunjić imao dokaze koji su teoretski mogli da promijene tok suđenja Mladiću i da je analizirao sve haške dosijee o žrtvama u Srebrenici, te utvrdio da su strijeljana 442 vojnika.</s><s>List navodi da je Dunjić znao kako je poginula svaka srebrenička žrtva koja se nalazi u haškom dosijeu. http://www.srna.rs/novosti/347620/lukic-nece-biti-lako-naci-zamjenu-za-dunjica.htm</s>
<s>Četvrtak 05.03.2015 \| B. Grujić - Vesti Tiho i skromno, baš kao što je i živeo, u selu Lazarevo, nadomak Zrenjanina, ispraćen je na večni počinak Branislav Brano Mladić (63), brat od strica generala Ratka Mladića, u čijoj kući u Ulici Vuka Karadžića je svojevremeno, pronađen i uhapšen.</s><s>Nakon burnih događaja, kada je Ratko odveden u Hag, Brano, koji je u porodičnoj kući živeo sam, povukao se u sebe i nije želeo ni sa kim da priča o tim dešavanjima, a nikome čak nije ni otkrio tajnu koliko je dugo čuvao svog brata.</s><s>Jednostavno, vozio je svoj traktor, obrađivao nekoliko jutara zemlje i po čitav dan provodio u polju, a onda u prvi sumrak zatvarao se u svoju kuću i tamo živeo sa svojim uspomenama. - Bolesno srce nije izdržalo.</s><s>Moj stric Brano 1. decembra prošle godine, operisao je srce na klinici na Dedinju i od tada pa sve do 2. marta kada je umro, nije se budio iz kome.</s><s>Sahranili smo ga, po njegovoj želji, bez puno pompe i u krugu nas najbližih rođaka, prijatelja i komšija - tiho priča Nebojša Mladić, bratić pokojnog Branislava. - Moj brat Danko, tačnije naše dve porodice, jedini smo od bliže rodbine pokojnog Branislava, ostaje iza njega eto ova njegova kuća, traktor i pokućstvo, ali i velika i lepa uspomena na njegovo herojstvo, hrabrost i želju da pomogne svome bratu generalu.</s><s>Nebojša nije krio suze, a reportere "Vesti" ljubazno je pozvao da sa najrođenijima popijemo i pojedemo, po običaju nešto za dušu pokojnika.</s><s>Povorka od oko dvadesetak ljudi juče je tačno u podne izašla na pokojnikov grob, a onda su se svi vratili na ručak u kuću Branislava Mladića.</s><s>Uz čašicu za dušu, kako nalažu običaji, pričalo se o hrabrom i odvažnom pokojniku, koji nikako nije želeo pompu i slavu svog rodnog sela, mada su se ljudi iz Mesne kancelarije ljubazno ponudili da pomognu oko sahrane.</s><s>Na groblju uz puno cveća i venaca, zatekli smo starinu, koji je bio komšija pokojnog Brana.</s><s>Izgovorio je puno lepih reči o svom prijatelju.</s><s>Nosio je on sa sobom i čuvao mnoge tajne, nije želeo nikom da priča šta se sve tačno dogodilo one kobne zore, kada je u njegovoj kući uhapšen slavni i dugo traženi general. - Ja neke od tih tajni sticajem okolnosti, znam, ali iz poštovanja prema mom prijatelju i komšiji, nikome ih i nikada dok sam god živ, neću reći.</s><s>Neka ova njegova humka i njegova napaćena duša, zauvek čuvaju tu tajnu.</s><s>Bez obzira što su novine pisale sve i svašta i svako je tadašnju situaciju i okolnosti prilagođavao onako kako mu se sviđalo, istina je samo jedna.</s><s>Ali ono što je najvažnije, da je sa ovoga sveta otišao jedan gord i pošten čovek, koji je uvek iznad svega isticao ljubav i odanost prema svojim najbližima.</s><s>Zar to nije dovoljno - tiho je prozborio starina od sedamdeset leta i pustio suzu za svojim komšijom Branom.</s><s>Pomoć nudili i čitaoci "Vesti"</s><s>- Stričeva želja, a nju nam je više puta ponovio, dok je još bio u snazi, pre odlaska na operaciju, mada kao da je slutio da njegovo srce neće izdržati, bila je da bude sahranjen na mesnom groblju u Lazarevu, koje je samo nekoliko desetina koraka od kuće i bez prisustva velikog broja ljudi i bilo kakve medijske pažnje.</s><s>Znam da je puno ljudi koji čitaju frankfurtske "Vesti" zvalo i nudilo bilo kakvu pomoć i eto samo zbog te vrste pijeteta prema ovom čitanom mediju u dijaspori, pristao sam da bilo šta kažem - kaže Nebojša Mladić, bratić pokojnog Branislava. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/476016/U-grob-je-odneo-tajnu-o-generalu</s>
<s>Darko Mladić: Odbrana generala nastavlja da iznosi svoje argumente najbolje što može</s><s>Nedelja, 24 avgust 2014</s><s>24. 9. 2014. 19:32 \| Vanja Savićević U procesu pred Haškim tribunalom, generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću je u toku pauza do 25. avgusta.</s><s>Odbrana generala je iznela deo činjenica koje idu u korist generala Mladića i dokaza koji opovrgavaju teze tužioca.</s><s>O dosadašnjem toku procesa, budućim koracima i problemima sa kojima se suočava odbrana razgovarali smo sa generalovim sinom Darkom Mladićem.</s><s>Poštovani Darko, Vašem ocu, komandantu Vojske Republike Srpske, generalu ratku Mladiću je u toku pauza suđenja u haškom tribunalu, a suđenje se nastavlja 25. avgusta.</s><s>Recite nam o toku dosadašnjeg procesa.</s><s>Darko Mladić: Njemu je ova godina bila, srećom, bila mnogo lakša nego prethodna, s obzirom da je bila velika pauza između perioda kada je završio tužilac sa iznošenjem svojih dokaza i početka faze odbrane, tako da je tek od maja počeo rad i on je trajao do pred kraj jula.</s><s>U mesec dana pauze on je uspeo da se prilično oporavi od tih napora kojima je bio izložen u prethodnom periodu.</s><s>U tom periodu od dva i po meseca odbrane, odbrana je uspela da u velikoj meri pobije tvrdnje tužioca i iznese neke nove momente koji su bacili novo svetlo na tvrdnje tužioca i ja se nadam da će se taj uspeh nastaviti od 25. avgusta, a kada se nastvlja odbrana.</s><s>Mogu da primetim da je to učinjeno uprkos jednom nefer odnosu od strane predsedavajućeg sudije Orija koji se je ponašao više kao tužilac nego kao sudija u tom predmetu.</s><s>On ispoljava određenu dozu nervoze i agresivnosti prema svedocima odbrane, ali uprkos tome oni su uspeli da iznesu mnoge činjenice koje idu u prilog odbrani.</s><s>Interesantno je da je stav predsedavajućeg sudije od samog početka "tužilački" prema odbrani i svedocima odbrane.</s><s>Darko Mladić: Da, to se je videlo i na kraju prva dva meseca rada i svakodnevno sudija nažalost govori više nego tužilac, agresivno napada svedoke, pokušava da ih diskredituje i ponaša se više kao neko ko optužuje nego neko ko treba da nepristrasno da odmeri validnost svedočenja svedoka odbrane.</s><s>Za sve one koji su pratili, bio je jedan očigledno teški pritisak.</s><s>To je bilo mučno posmatrati i ljudi koji su došli da kažu svoja saznanja su bili izlagani čak i pretnjama, te su grubo napadani kao da je u pitanju tužilac.</s><s>Čini mi se da postoje dva tužilaštva protiv jedne odbrane, ali uprkos tome odbrana će nastaviti da iznosi sve svoje argumente najbolje što može o datim okolnostima.</s><s>Mislim da smo već dosta uspešno uradili u ovom delu procesa do sada, a sudiji služi na čast i onima koji su ga tu postavili, takvo pristrasno i nefer ponašanje.</s><s>Od samog početka je očigledno da u objektivnosti tih sudija postoji određena vrsta stimulacije sa neke strane koja nema veze sa objektivnošću i sa pravom i pravdom, ali mi se borimo u tim uslovima koji su nam dati.</s><s>Darko, kakvo je zdravstveno stanje Vašeg oca?</s><s>Darko Mladić: Ono je u ovom trenutku nepromenjeno i može se reći da je ove godine imao mnogo više prilika da se odmori nego što je imao radnog vremena.</s><s>To je pozitivno uticalo na njegovo zdravestveno stanje i nešto je bolje sada.</s><s>Problem je radna nedelja od pet dana, problem koji svo vreme očigledno narušava njegovo zdravlje, sa jedne strane i onemogućava mu da se efikasno brani, jer je veoma iscrpljen posle radnih sati, te se objektivno posle njih ne može baviti svojim premetom.</s><s>Postoji jedan novi momenat pošto smo prošle godine kroz žalbeni postupak dobili odluku da se radi četiri dana umesto pet.</s><s>Nakon mesec i po dana rada u tom režimu rada, sudija Ori je sazvao novu komisiju lekara koji su dali mišljenje da ipak može da se radi i pet narednih dana, te je od maja nastavljeno opet da se radi pet radnih dana kao da se radi o potpuno zdravom čoveku.</s><s>Predsednik Karadžić i Goran Hadžić, iako su i zdraviji i mlađi, rade samo četiri radna dana.</s><s>Sa druge strane se je desilo to, da je jedan od tih lekara koji su bili u toj komisiji promenio mišljenje i sada je komisija koju je sudsko veće sazvalao, parktično promenila stav, i oni su sada mišljenja dva na prema jedan, da ipak generalu Mladiću može biti najviše određeno četiri radna dana, jer mu u suprotnom ugrožava zdravlje.</s><s>U skladu sa tim mišljenjem odbrana će tražiti da se raspored rada prilagodi tom mišljenju jer sada imamo situaciju da i zatvorski lekar predlaže četiri radna dana, a što su i naši medicinski veštaci od početka predlagali.</s><s>Sada čak i komisija (2:1) koju je sazvalo sudsko veće ima mišljenje da je sve preko četiri radna dana previše i da ugrožava zdravlje, te se nadam da sudija Ori i sudsko veće neće biti kao prošlog avgusta veći doktori od svih doktora, uključujući i tužilaštvo koje se ne protivi takvoj dinamci rada.</s><s>Nadam se da se neće ponoviti situacija od prošle godine kada su se svi doktori složili, odbrana i tužilaštvo, da mogu biti četiri radna dana, a kada je samo sudsko veće odjednom postalo stručnjak za medicinu i donelo odluku suprotno mišljenju doktora.</s><s>Apsurdno je to što se je i tužilaštvo složilo sa lekarskim mišljenjem i predlogom.</s><s>Darko Mladić: Opet imamo istu situaciju.</s><s>Opet se lekari slažu da je njemu zdravstveno stanje takvo da ne može da radi više od četiri radna dana.</s><s>Tužilaštvo nema ništa protiv.</s><s>Znači sve strane u postupku uključujući i eksperte su za četiri radna dana i nadam se da sudija Ori i sudsko veće neće doneti osluku suprotnu tome, jer je to prosto nelogično, mada sa druge strane od njih se može svašta očekivati.</s><s>Sudsko veće je prošli put koristilo tu famoznu rečenicu, "Da je u njegovom interesu da bude što kraće suđenje".</s><s>To u prevodu znači da je u interesu bolesnog čoveka da ga što više opteretite.</s><s>To može dovesti i do teških posledica koje su moguće i opasne po život.</s><s>Nadam se da niko tamo nema takvu ambiciju da mu ugrožava život. http://serbian.ruvr.ru/2014_08_24/Darko-Mladic-Odba-iznosi-svoje-argumente-najbolje-shto-mozhe-1961/</s>
<s>Suđenje u ovom predmetu je okončano 12. septembra, kada je odbrana iznela završne reči navodeći da Tužilaštvo BiH nije uspelo da dokaže ono što je Oriću stavljeno na teret.</s><s>Orić, nekadašnji komandant odbrane Srebrenice, kojeg u Federaciji BiH smatraju ratnim herojem, a Srbija ga potražuje zbog ratnih zločina nad Srbima, izjavio je da je pravda zadovoljena, nakon što ga je danas Sud BiH oslobodio krivice.</s><s>Reč je o prvostepenoj presudi, a optužnica Orića tereti za ratni zločin u okolini Srebrenice 1992.</s><s>Kako je preneo sarajevski portal Kliks, Orića je ispred zgrade Suda BiH dočekalo mnogo ljudi, koji su njegov izlazak pozdravili aplauzom.</s><s>Orić se nije zadržavao pred zgradom suda, već je samo kratko prokomentarisao „Pravda je zadovoljena”.</s><s>Njegov advokat Lejla Čović je izjavila da je današnja presuda ona koju je advokatski tim odbrane Nasera Orića očekivao sve vreme.</s><s>„Bilo ko ko je pratio ovo suđenje, mogao je samo ovakvu presudu i očekivati”, kratko je prokomentirala Čović.</s><s>I dok je Orić po izlasku iz suda dočekan aplauzima, mediji u Republici Srpskoj o ovu sudsku odluku nazivaju skandaloznom.</s><s>Naser Orić uhapšen je 10. juna 2015. na granici Francuske i Švajcarske na zahtev Srbije.</s><s>Srbija i BiH su poslale zahtev za njegovo izručenje.</s><s>Izručen je BiH, nakon čega mu je Sud BiH odredio mere zabrane, a Orić se branio sa slobode.</s><s>Odbrana je od Haškog tribunala tražila obustavu postupka protiv Orića, s obzirom na to da mu je za te zločine već suđeno.</s><s>Naser Orić je 2008. godine pred haškim sudom pravosnažno oslobođen krivice za zločine počinjene u Srebrenici.</s><s>Odbrana Nasera Orića je zadovoljna današnjom presudom, a nju je pozdravila i predstavnica Udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa.</s><s>Kada Hotić, predstavnica Udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa kazala je nakon presude da je oslobađanje očekivano.</s><s>„Očekivali smo ovakvu presudu jer čovek nije kriv.</s><s>Nadamo se da će sada prestati hajka na njega i da je pravda pobedila”, zaključila je Hotić, prenose mediji u Federaciji BiH.</s><s>Nakon što je Sud BiH oslobodio Nasera Orića svih optužbi za ratni zločin u okolini Srebrenice 1992. godine, predsednica Udruženja „Majke Srebrenice” Hatidža Mehmedović kazala je za portal Kliks da je odluka Suda BiH kojim slučajem bila drugačija to bi značilo da je Orić kriv samo zbog toga što je preživeo.</s><s>„To znaju i ptice na grani.</s><s>Da je druga strana imala ono što su imali oni, onda u BiH ne bilo ni agresije ni genocida.</s><s>Ima tu i božije pravde, jer on nije kriv”, kazala je Mehmedović.</s><s>Kako kaže, ona ne opravdava nikoga, ali odbrana i napad nisu isti.</s><s>Ističe da ona nije zadovoljna radom pravosuđa BiH, ali da ovu odluku pozdravlja, jer Sud BiH nije izjednačio žrtvu i agresora.</s><s>Na pitanje kakvu reakciju očekuje od srpskih udruženja, Mehmedović je kazala da su „oni usavršili metodu ponavljanja laži s ciljem da se laži počnu percipirati kao istina”.</s><s>„Na taj način oni sebe predstavljaju žrtvama, a nas agresorima.</s><s>Oni su tako dobri i nevini, čovek bi ih na ranu stavio.</s><s>Međutim, to nije tako”, zaključila je Mehmedović.</s><s>Dačić: Ima li kraja bezobrazluku?</s><s>Oslobađajuća presuda za ratnog komandanta tzv. Armije BiH Nasera Orića, kojeg Srbija potražuje zbog zločina nad Srbima, je poruka da se za zločine počinjene nad Srbima ne odgovara, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.</s><s>Dačić je u izjavi za Tanjug poručio da nikakav sud neće moći da opere srpsku krv sa ruku Orića i drugih zločinaca, te da će ih kazna stići, kad tad. „ Ima li kraja bezobrazluku, poniženju i nepravdi prema srpskim žrtvama?</s><s>Odluka o oslobađanju Nasera Orica poručuje da se za zločine počinjene nad Srbima ne odgovara.</s><s>Zar neko misli da se tako može graditi mir, stabilnost i pomirenje u regionu?</s><s>Za razliku od Srba, ni Muslimani, ni Hrvati, ni Albanci, nisu spremni da se suoče sa svojim ratnim zločinima”, naveo je Dačić.</s><s>Reagovanja u Republici Srpskoj: Presuda Oriću krah pravosuđa u BiH BANjALUKA – Oslobađajuća presuda prvostepenog suda ratnom komandantu tzv. armije BiH Naseru Oriću je krah pravosuđa BiH, zajednička je ocene predstavnika udruženja žrtava srpskih boraca i nestalih civila, zvaničnika i stručnjaka, koji su je jednodušno najoštrije osudili.</s><s>Radojka Filipović, predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila opštine Bratunac, koja je prisustvovala izricanju oslobađajuće presude ratom komandantu srebreničkih muslimana u Sudu BiH ocenila je kao nepravdu za žrtve.</s><s>Naglasila je da su 1992. godine muslimani iz Srebrenice, predvođeni Naserom Orićem došli u njeno dvorište, u njenu kuću, i ubili joj supruga, jetrvu, svekrvu i njenih dvoje dece odveli u zatvori.</s><s>Poručila je da u BiH nema pravde. „ Danas su ga oslobodili, a slobodan je 25 godina”, rekla je Filipovićeva, prenele su agencije.</s><s>Bane Vasiljević, predsednik Organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila opštine Srebrenica, kazao je da bez obzira što je Orić oslobođen „on je za srpski narod iz Srebrenice i dalje ratni zločinac”.</s><s>Oslobađajuća presuda Naseru Oriću predstavlja dovoljan impuls da se definitivno održi referendum o radu Suda i Tužilaštva BiH u Republici Srpskoj, smatra predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Nedeljko Mitrović.</s><s>On je naglasio da ovako katastrofalna presuda znači „smak pravosuđa u BiH”.</s><s>Mitrović kaže da oslobađanje Nasera Orića predstavlja „dno dna” i da onda više nema potrebe za procesuiranjem ratnih zločina nad Srbima, jer će poučeni ovim iskustvom svi biti oslobođeni.</s><s>„U slučaju presude Naseru Oriću dominirala je politika, jer postoji sasvim dovoljno dokaza za osuđujuću presudu”, zaključio je Mitrović.</s><s>Predsednik BORS-a Milomir Savčić rekao je da oslobađanje Orića predstavlja krah i sumrak pravde u BiH i legalizaciju zločina nad Srbima.</s><s>Naveo je da će se ovom presudom legalizovati zločin nad Srbima i otvoriti lov na Srbe u kojem će mnogi nevini Srbi stradati od Suda i Tužilaštva BiH.</s><s>On je istakao da je ovo krah pravde, pogotovo kada je reč o srpskim žrtvama, jer postoji ne malo slučajeva gde su potpuno nevini ljudi osuđeni bez ijednog dokaza ili sa potpuno lažnim dokazima koje je Sud BiH prihvatio kao verodostojne i izricao drakonske kazne.</s><s>Imajući u vidu kako je tekao proces Oriću, sa ogromnim pritiskom na svedoke, Savčić je naglasio da „svi Srbi u bilo kojim institucijama treba debelo da se zamisle”.</s><s>Predsednik PDP-a Branislav Borenović ocenio je da oslobađanje Orića pokazuje da se ulazi u fazu potpunog nepoverenja u pravosudne institucije koje bi trebalo da čuvaju i štite istinu.</s><s>Istakao je da je sramotno da je čovek koji je kriv i odgovoran za stradanja ogromnog broja Srba danas oslobođen.</s><s>„Pravda je možda spora, možda nije u datom momentu dostižna, ali smo ubeđeni da će pravda kad tad dobiti pravni i normalni epilog”, istakao je Borenović, i dodao da ovakvu odluku Suda BiH smatra skandaloznom.</s><s>Potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić smatra da nakon oslobađajuće presude Naseru Oriću u Srpskoj nije potreban nikakav referendum o radu Suda i Tužilaštva BiH, jer je ovo dovoljno da se konstatuje krah pravosuđa BiH.</s><s>„Ovo je u principu referendum o pravosuđu u BiH, jer ovakva presuda najavljuje krah pravosuđa BiH”, rekao je Stevandić.</s><s>Prema njegovim rečima, tamo gde je svima jasno u Republici Srpskoj, FBiH i međunarodnoj zajednici da postoje nesporni zločini, imena žrtava, brutalnosti i sve ono što se povezuje sa najnegativnijim ratnim dešavanjima – ne vredi za Sud BiH. „ Ali, zato su spremni da tamo gde ne postoje nikakvi dokazi, nikakvi materijalni pokazatelji pokrenu lavinu optužbi i postupaka da bi se svakom iole značajnijem Srbinu sudilo ili Sud koristio kao metod političkog i svakog drugog pritiska”, zaključio je Stevandić.</s><s>Predsednik Udruženja žena žrtava rata Božica Živković Rajilić smatra da oslobađanje Orića predstavlja poraz i kraj Suda BiH.</s><s>„Desetine mrtvih – žrtava Nasera Orića i njegove jedinice na području Podrinja, ali i po drugim ratištima ništa ne znače za Sud i Tužilaštvo BiH.</s><s>Oni su unapred instruisani da zločinci budu oslobođeni i da se prikažu kao oslobodioci i heroji, a za srpske žrtve u ovoj zemlji niko ne mari”, rekla je Rajilićeva.</s><s>Ona je navela da je poruka da su Srbi legitimne mete, koje može da ubija kako i ko hoće i da za to nikada neće odgovarati.</s><s>„Taj sud ne treba nikome, tako radeći, pogotovo ne Srbima i treba na svaki način gledati kako da se taj sud uništi ili da se bar Srbi izuzmu iz ikakvog učešća i saradnje sa tim sudom”, zaključila je Rajilićeva.</s><s>Banjalučki advokat Milan Petković rekao je da ne bi smela opstati presuda Suda BiH o oslobađanju Orića i Muhića.</s><s>On je dodao da je uvek teško komentarisati presude dok se ne pogledaju detalji u kojima su razlozi zbog čega su optuženi oslobođeni, te izrazio nadu da će Tužilaštvo BiH sačiniti žalbu na ovu presudu kvalitetno i savesno, te ukazati na sve propuste ukoliko ih je bilo kod prvostepenog suda.</s><s>Čović: Oslobađajuća presuda Oriću pomalo vraća unazad BANjALUKA – Oslobađajuća presuda ratnom komandantu tzv. Armije BiH Naseru Oriću, kojeg Srbija potražuje za ratne zločine nad Srbima, „pomalo vraća unazad”, izjavio je danas u Banjaluci predsedavajući Predsedništva BiH , Dragan Čović.</s><s>Komentarišući presudu, Čović je ocenio da će oslobađajuća presuda sigurno izazvati negativnu međusobnu retoriku.</s><s>„Previše je tema koje opterećuju pravosudni sistem i bezbednosni sektor”, ocenio je Čović nakon sastanka sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.</s><s>„Mi moramo politiku maknuti iz tih institucija”, rekao je Čović, prenele su banjalučke „Nezavisne novine”. http://www.politika.rs/scc/clanak/390376/Naser-Oric-osloboden-krivice-za-zlocin-nad-Srbima</s>
<s>Suđenje Oriću i Muhiću - Fahrudin Alić odbio svjedočenje</s><s>Utorak, 13 jun 2017</s><s>13/06/2017 \| 07:31 ⇒ 11:38 \| RTRS Autor knjige "Iza zatvorenih vrata Srebrenica 1992-1995." Fahrudin Alić odbio je da, na poziv Tužilaštva, svjedoči na suđenju ratnom komandantu Srebrenice Naseru Oriću i njegovom saborcu Sabahudinu Muhiću.</s><s>Kao dokaz, međutim, uvrštena je Alićeva knjiga u kojoj, između ostalog, autor opisuje učešće Nasera Orića u napadu na selo Kunjerac i demantuje svjedoke odbrane, uglavnom Orićeve bivše saborce, koji su ranije tvrdili kako Orić nije učestvovao u napadu.</s><s>U dokaznom postupku replike, na poziv Tužilaštva svjedočio je i Branislav Milošević.</s><s>Demantovao je da je bilo kome davao iskaz o ubistvu Milutina Miloševića.</s><s>A upravo takav navodni iskaz bez obaveznih elemenata, u kojem je Orić amnestiran od odgovornosti za Miloševićevu smrt, odbrana optuženog je uložila kao dokaz.</s><s>Nastavak suđenja je zakazan za 4. jul ove godine, kada će odbrana Orića i Muhića nastaviti iznošenje dokaza.</s><s>Orić i Muhić optuženi su da su 1992. godine u mjestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili trojicu zarobljenika srpske nacionalnosti - Slobodana Ilića, Milutina Miloševića i Mitra Savića. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=257077</s>
<s>Tribunal opstruisao ruske lekare i liječenje generala Mladića</s><s>Ponedeljak, 27 jul 2015</s><s>BEOGRAD, 27.</s><s>JULA /SRNA/ - Sekretarijat Haškog tribunala dao je ruskim ljekarima koji su prošlog utorka pregledali generala Ratka Mladića nepotpunu ljekarsku dokumentaciju i tako ih onemogućio da kompletiraju izvještaj, rekao je Srni generalov sin Darko Mladić.</s><s>Kako je objasnio Darko Mladić, iako je Sekretarijat bio dužan da preda sve nalaze, ispostavilo se da je dio predatog materijala zastario, da nedostaju pojedini snimci, te da je kod dijela dokumentacije preskočena svaka druga strana.</s><s>Zbog toga su ruski ljekari uočili da dokumentacija nije kompletna tek po povratku iz Haga, a odbrana generala Mladića je danas o tome obaviještena na sastanku u ruskoj Ambasadi u Holandiji.</s><s>"Mi smo protumačili da je to još jedan vid opstrukcije koju je Sekretarijat Tribunala vršio tako što nije predao kompletnu dokumentaciju, iako je bio obavezan da to učini", rekao je Darko Mladić.</s><s>On je dodao da je odbrana od ruskih ljekara dobila spisak nedostajuće dokumentacije i najavio da će podnesak u kome se od Sekretarijata Haškog tribunala hitno traži da se kompletira ta dokumentacija biti predat odmah sutra ujutro.</s><s>Kako je istakao Darko Mladić, ruski neurolog i kardiolog ne mogu da završe ljekarski izvještaj ako ne dobiju kompletnu dokumentaciju.</s><s>Sin Ratka Mladića poručio je da će se odbrana boriti da se ta dokumentacija što prije preda i da će "razmotriti i ostale korake, ukoliko budu insistirali na toj vrsti opstrukcije".</s><s>On je naveo da su pokušaji opstrukcije Sekretarijata Haškog tribunala uočeni još prije dolaska ruskih ljekara.</s><s>Kako je naveo Darko Mladić, ruskim ljekarima je prvo bio odobren boravak od dva dana, a zatim je opstrukcija vršena tako što su mijenjani termini, da bi na kraju skratili dozvoljeno vrijeme za preglede na po dva sata za svakog od dva ljekara.</s><s>Prema njegovim riječima, svi zdravstveni problemi i simptomi bolesti, koje je general Mladić imao u trenutku kada je uhapšen, nisu prestali i on i dalje ima problema sa vrlo visokim krvnim pritiskom, desna strana mu je oduzeta, brzo se zamara...</s><s>Generala Mladića su prošlog utorka pregledali ruski neurolog i kardiolog. http://www.srna.rs/novosti/324925/tribunal-opstruisao-ruske-ljekare-i-lijecenje-generala-mladica.htm</s>
<s>General Mladić dočekato 77. rođendan u dobrom raspoloženju</s><s>Utorak, 12 mart 2019</s><s>BEOGRAD, 12.</s><s>MARTA /SRNA/ - General Ratko Mladić dočekao je 77. rođendan u haškom pritvoru raspoložen, pozitivan i dobro se drži, rekao je Srni njegov sin Darko Mladić.</s><s>"Čuli smo se jutros.</s><s>Majka je otišla tamo i zajedno provode ove dane oko njegovog rođendana", naveo je Darko Mladić.</s><s>On je dodao da su generalu Mladiću njegovi unuci poslali poklone, pisma i čestitke sa željom da se što prije vrati.</s><s>"Razgovarao je i sa mojim najmlađim sinom.</s><s>Dobro se drži, neće da priča mnogo o tome.</s><s>Njegovo stanje je nepromenjeno.</s><s>Dosta je pozitivan, raspoložen.</s><s>Čim je majka tamo, odmah je raspoloženiji", rekao je Darko Mladić.</s><s>On kaže da general Mladić nema nikakvih specijalnih poruka za svoj rođendan.</s><s>"Da se čuvamo, i to je to.</s><s>To je što se tiče ličnih i porodičnih poruka.</s><s>Nismo pričali o širem kontekstu", rekao je Darko Mladić.</s><s>On je podsjetio da se još čeka odluka haškog mehanizma na zahtjev odbrane da general Ratko Mladić bude pušten na privremenu slobodu kako bi posjetio grobove najmilijih u Srbiji i Republici Srpskoj.</s><s>Ratko Mladić rođen je na današnji dan 1942. godine u selu Božinovići, u opštini Kalinovik.</s><s>Od 1991. do 1995. godine imao je važnu ulogu u ratovima u Hrvatskoj i BiH.</s><s>Bio je komandant Vojske Republike Srpske.</s><s>General Mladić je 12. maja 1992. odlukom Narodne skupštine Srpske Republike BiH u Banjaluci, na prijedlog nekadašnjeg predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića, imenovan za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na toj funkciji je ostao do 1996.</s><s>Haški tribunal ga je optužio da je odgovoran za ratne zločine u Srebrenici 1995. godine, kao i druge ratne zločine između 1992. i 1995. godine, zločine protiv čovječnosti i kršenje običaja ratovanja.</s><s>Od 1995. godine do 2011. se nalazio u bjekstvu.</s><s>Za to vrijeme bilo je više pokušaja hapšenja, ali su svi završeni bezuspješno.</s><s>Uhapšen je 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina.</s><s>Njegovo hapšenje i izručenje radi suđenja za ratne zločine često se navodilo kao uslov Srbiji za pomoć i saradnju od EU i SAD.</s><s>Haški tribunal je 22. novembra 2017. godine osudio generala Mladića na doživotnu kaznu zatvora, na šta je njegova odbrana uložila žalbu.</s><s>General Ratko Mladić nosilac je Ordena za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordena Narodne armije sa srebrnom zvijezdom, Ordena za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Ordena bratstva i jedinstva sa srebrnim vijencem. http://www.srna.rs/novosti/673889/general-mladic-docekao-77-rodjendan-u-dobrom-raspolozenju.htm</s>
<s>Histopatološki nalaz operisanog tumora pokazuje da nije karcenogen</s><s>Subota, 11 april 2020</s>
<s>M. MARKOVIĆ PODSTAKNUT odlukom crnogorskog parlamenta da 11. jul prizna kao „Dan saosećanja sa bošnjačkim žrtvama“, Milivoje - Bata Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u XX veku, ne krije ogorčenje i, kako kaže, strepnju da se „jednog dana takva odluka može doneti i u Beogradu“.</s><s>Uoči 14. godišnjice „akcije Vojske Republike Srpske“ u zaštićenoj zoni, on istovremeno najavljuje nove priloge u korist srpske istine o srebreničkim događajima iz jula 1995. godine, uveren da se otkriva potpuno novo lice Srebrenice.</s><s>- I ne samo da se otkriva - kaže Ivanišević - nego će ovi dokazi, koje sam prikupio uz pomoć najdirektnijih učesnika drame u Srebrenici, najpre holandskih vojnika iz bataljona UN, revidirati dosadašnje stavove.</s><s>Ako ne u nekim svetskim centrima moći, u kojima je iskrojena slika o „genocidnim Srbima“, onda barem, u delu međunarodne javnosti.</s><s>- Takva slika, inače, je sve bleđa - uverava Ivanišević, i napominje da je, uz dokumente kojima raspolaže tome doprinelo i otvaranje istine sudionika iz redova bošnjačkog naroda. - Od jula protekle godine, do danas, mnogo je zanimljivih i dragocenih svedočenja izneto upravo s te strane - veli naš sagovornik. - Pre svega o trgovini Srebrenicom, naoružavanju bošnjačke armije, zločinačkom ratnom putu Nasera Orića i fabrikovanju laži o broju stradalih srebreničkih Bošnjaka.</s><s>Ivanišević se za ovu priliku fokusira i na svedočenje vojnika holandskog bataljona: da se do sada njih 104 dobrovoljno javilo da svedoče šta se zaista dogodilo 11. jula, pre 14 godina: - Svi ti mahom mladi ljudi, svedočeći u korist istine, žele da sa sebe speru ljagu od optužbi i progona da su krivi za stradanje, kako im se pripisuje „više od 8.000 Bošnjaka, u zoni za koju su bili odgovorni“.</s><s>Uz napomenu da je interes srpske strane da ne otvara sve karte, Ivanišević citira samo deo svedočenja Holanđana, datih nedavno njemu i njegovim saradnicima u Beogradu. - Posvedočili su da zločine prema bošnjačkim civilima nisu videli, ali da jesu videli zločine prema srpskim civilima, pa i nad vlastitim narodom.</s><s>Takođe, govorili su da su prošli kroz pakao bošnjačke torture, posebno kada su u skladu sa svojim mandatom pokušavali da razoružaju bošnjačke formacije, tumačeći svoju poziciju gotovo nemogućom misijom.</s><s>Ivanišević navodi da su u danu povlačenja 28. divizije Armije BiH prema Tuzli, holandski vojnici pokazali više požrtvovanja za ostavljene srebreničke Bošnjake, da bi se potom i sami uverili da je ubrzo u Tuzli, pred Izetbegovićem, obavljena smotra oko 5.000 tih istih boraca.</s><s>Komandujući oficir raportirao je tada Izetbegoviću: „Divizija je u punom sastavu i spremna da izvrši sve borbene zadatke“.</s><s>Ima li boljeg dokaza da se divizija iz Srebrenice nije povukla na svoju ruku i da je sve unapred isplanirano? - Značajno je za nas i to što nemački publicista i istraživač o Srebrenici Jirgen Elzsen, tvrdi da je Hag stvorio „slučaj ove enklave, da bi opravdao zločine nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni“.</s><s>On je izričit: „U Srebrenici nije bilo genocida“ - citira Ivanišević. - Kanadski general Luis Mekenzi, tvrdi isto.</s><s>A Filip Korvin, najviši zvaničnik UN u Bosni do leta 1995. godine, još je direktniji: „Realno je govoriti o 700 bošnjačkih žrtava u Srebrenici.</s><s>Ali, razlika između 700 i uobičajeno pominjanih 8.000 nije brojčana.</s><s>Ona je politička“, kazao je Korvin u intervjuu nemačkom „Junge Veltu“.</s><s>Ivanišević, posle svega, rezignirano zaključuje: - Ne može se prema ovim svedočenjima i viđenjima tako olako prelaziti.</s><s>Ne sme.</s><s>To, pre svega, moraju da imaju na umu pripadnici srpskog i crnogorskog naroda.</s><s>DOKAZI IVANIŠEVIĆ je ovih dana priveo kraju i novo, dopunjeno izdanje knjige u kojima je sabrao do sada neobjavljena dokumenta o stradanju Srba u srebreničkim selima, u to vreme pod kontrolom Armije BiH.</s><s>Naveo je 30 stratišta, preko sto potpuno ili delimično poharanih sela i zaselaka.</s><s>I pobrojao više od 3.000 srpskih žrtava.</s><s>SVAKO ŽALI SVOJE Srbi i Bošnjaci u subotu i u nedelju obeležavaju na različitim mestima stradanje svojih sunarodnika u proteklom građanskom ratu.</s><s>Srbi će u nedelju, na Petrovdan, kako sada stoje stvari, opet sami žaliti svoje mrtve, bez prisustva diplomatskih predstavnika. - Pozvali smo sve ambasadore u BiH, sve redakcije domaćih i stranih listova i radio-stanica.</s><s>Samo u Podrinju je u proteklom odbrambenom ratu stradalo 3.267 ljudi, među kojima je bilo, nažalost, i staraca, žena i dece.</s><s>Na današnji dan izmasakrirano je 69 Srba - kaže Miloš Milovanović, sekretar Boračke organizacije Srebrenice.</s><s>U Kravici je podignut spomenik srpskim žrtvama koji su uz još 6.000 srpskih žrtava Drugog svetskog rata, stradali baš na ovim prostorima.</s><s>Na Bratunačkom groblju sahranjeno je preko 1.000 srpskih vojnika i civila.</s><s>Posle egzodusa iz sarajevske opštine Hadžići, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, preneto je 176 srpskih poginulih boraca.</s><s>U Potočarima kod Srebrenice najpre će biti održana komemoracija, povodom 14. godišnjice, za 534 identifikovana tela srebreničkih Bošnjaka, poginulih u julu 1995. godine.</s>
<s>Subota, 25 maj 2013</s><s>23. 05. 2013. 12:01h \| Lj.</s><s>Bulatović Medić - Vesti Bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik Radovan Karadžić govoreći o ratu u Bosni i Hercegovini istakao je da nemački pregovarači nisu nikad pokazali da razumeju sve tri strane, i kao da su zakleti da budu protiv Srba. - To je velika šteta, jer između mentaliteta Srba i Nemaca ima mnogo sličnosti, a postoji i duga istorija plodne privredne i kulturne saradnje, setimo se našeg Vuka Karadžića.</s><s>Ako Hrvatima možemo na nečemu da zavidimo to su Nemci kao saveznici u svim vremenima i svakoj prilici.</s><s>Najlakše je bilo pregovarati sa posrednicima koji nisu bili iz NATO zemalja, već iz Azije ili Afrike.</s><s>Sa svim Japancima koje sam susretao imam najlepše iskustvo, ne zato što bi oni bili pro-srpski, već što su ulagali napor da razumeju sve strane.</s><s>Nordijski predstavnici su takođe jedno prijatno iskustvo.</s><s>Danas imate imate podršku intelektualaca iz Rusije? - Duboko je dirljiva ogromna podrška ruskih pisaca, naučnika, intelektualaca, filmskih stvaralaca i običnog naroda za našu stvar i za mene lično.</s><s>Ruski pisci, od kojih sam mnoge sreo u Moskvi, ili kod nas u RS, imaju dvostruki motiv za naklonost prema meni - literarni, kao i slobodarski i sveslovenski.</s><s>Ali, akademik Šafarovič, koji nas je, iako u poznim godinama, sa suprugom posetio i podario nam reči podrške, nije to uradio kao pisac već kao naučnik, Rus i veliki svetski čovek.</s><s>Pominjući akademika (Igora) Šafaroviča, pominjem i Akademiju, i sve druge koji su saosećali sa nama i glasno nas podržavali.</s><s>Osećam podršku pisaca pojedinaca i Saveza pisaca Rusije, kao i mnogih udruženja koja me podržavaju.</s><s>Podrška stiže i iz drugih država? - Što se tiče odnosa na Balkanu, pravi ljudi su u kontaktu sa mnom i začudili biste se kad biste znali koji i koliko njih, i iz kojih sve zemalja.</s><s>Da ne pominjem svoje višedecenijske prijatelje, jer se to podrazumeva, iz Rusije, Ukrajine, Slovenije, Poljske, Španije, Portugala, Grčke, Bugarske, Sjedinjenih Država, Skandinavskih zemalja.</s><s>I odavde iz Holandije dobijam mnoštvo pisama podrške od ljudi koji su shvatili o čemu se radi.</s><s>To veoma godi i hrabri, i daje nadu da svet neće propasti dok god, kao u Sodomi, ima pravednih i poštenih.</s><s>A za odsustvo podrške u srpskim vladama na Balkanu imam neko razumevanje, znajući pod kolikim su pritiskom.</s><s>Samo, da ne popuste da primete da toga pritiska više nema, a verujem da ga sa odlaskom nekih administracija, koje su ratovale protiv nas, zaista ima manje.</s><s>Žudnja za porodicom - U tamnici sam se oslobodio dnevnih planova za preživljavanje, ne moram da kao dr D. D. David zarađujem, ovde su stanovanje i deo hrane plaćeni.</s><s>Ostalo pomažu porodica i prijatelji.</s><s>Sve ostalo što je ljudsko ne prestaje u zatvoru, već naprotiv, potencira se.</s><s>Pre svega, žudnja za porodicom.</s><s>Potom za prijateljima.</s><s>Imam sreće i sa jednim i sa drugim.</s><s>Porodica je brojna i privržena i lako ju je voleti, a i prijatelji, posebno oni dugogodišnji koje volim već pedeset godina.</s><s>Ipak, najviše mi nedostaju unuci.</s><s>Voleo bih da učestvujem u njihovom odrastanju, da ih kvarim i razmazim.</s><s>Ali, bar je moja Ljiljana sa njima.</s><s>Kako podnosite pritvor u Haškim tribunalu? - Tamnovanje podnosim sasvim dobro i možda zato što radim i po 15 sati.</s><s>Uostalom, ovo mi nije prvo tamnovanje, imao sam tu "čast" da oprobam bosanski pritvor od 11 meseci "nizašta", iako "nizašta" kod nas pritvor traje samo šest meseci.</s><s>Preda mnom je nekoliko stotina hiljada dokumenata i preko tri miliona stranica koje treba razumeti i svrstati prema temama i svedocima.</s><s>Iako imam enormnu pomoć najbližih saradnika, koji su poznati javnosti, te posebno najistaknutijih pravnih autoriteta iz Srbije (K. Čavoški, S. Avramov) publicista i istraživača (M. Ivanišević, A. Marković i drugi) te iz mnogih drugih zemalja, ipak sve to mora da prođe i kroz moje ruke, jer ja najbolje poznajem faktičku stranu slučaja.</s><s>Koliko Vam vaši saradnici pomažu da pripremite odbranu? - Imam veliku sreću sa timom odbrane.</s><s>Njihov broj je morao biti ograničen pravilnikom, pa su mnogi od njih ostali uz odbranu na pro bono bazi, tj. rade bez ikakve nadoknade.</s><s>A i oni koji imaju nadoknadu rade daleko više, iznad te nadoknade.</s><s>Imam sjajnog pravnog savetnika iz SAD, gospodina Robinsona koji poznaje anglo-saksonsko pravo, koje je ovde važeće.</s><s>U pretpretresnom periodu pomagali su mi ugledni pravnici sa nekoliko kontinenata, sa kojih sada dolaze mladi stažisti, i rade po nekoliko meseci.</s><s>I to su deca, koja bude nadu u spas sveta.</s><s>Moja iskustva sa njima odudaraju od svih naših zabluda o omladini u tim zemljama.</s><s>Oni deluju nevino, radno, opredeljeno za istinu i pravdu i verujem da će im to trajati.</s><s>A moji ostali savetnici i saradnici čine čuda, u kratkom vremenu nalaze brojne dokumente i opslužuju elektronski sistem.</s><s>Do sada su uspeli u pronalaženju svedoka, sa kojima razgovaraju sjajni istražitelji na Balkanu.</s><s>Ovo je mega proces, sa strane Tužilaštva, pa će biti "mega" i sa strane odbrane.</s><s>U san uz molitvu</s><s>- Sa spavanjem, kao i sa zdravljem, nemam nikakvih problema, a uspavljujem se i budim sa molitvom.</s><s>I voleo bih kad bi se ceo narod uspavljivao jednostavnom molitvom: "Gospode, pomiluj." Ponavljana dovoljno dugo ona uz post čini najlepša čuda.</s><s>I inače, otkad sam pre nekoliko decenija usvojio običaj da kad ne znam kako da postupim, upitam u sebi: "Gospode, šta bi Ti sad uradio?", rešenja se sama ukazuju.</s><s>Pet "P"</s><s>Kada se vratite u slobodu, čime ćete se baviti? - Na slobodi ću se baviti nekim od mojih omiljeni "P" aktivnosti.</s><s>Ranije sam imao četiri "P": Porodica, Prijatelji, Psihijatrija i Poezija.</s><s>Tu se zakačilo, ne mojom voljom, i peto "P" Politika.</s><s>Verujem da će mi tri najvažnija "P" ostati i dalje, Porodica, Prijatelji i Poezija, bilo u stihu, ili u prozi.</s><s>Ali, verujem da ću hteti da nadoknadim vreme sa unucima.</s><s>Reč autora</s><s>"Za realizaciju ovog poduhvata zahvaljujem saradnicima dr Radovana Karadžića, ali posebno gospodinu Piteru Robinsonu, pravnom savetniku u timu odbrane.</s><s>Naravno, izuzetno mi je zadovoljstvo što sam i sa odgovarajućim službama Haškog tribunala postigla visok stepen razumevanja i saradnje." http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/315196/Zavidim-Hrvatima-na-nemackoj-podrsci Radovan Karadžić - Zapad režirao pokolj u Bosni - 1. deo</s>
<s>Lenjinova ulica u Obinsku preimenovana u ulicu Ratka Mladića</s><s>Ulica Ratka Mladića</s><s>U Obinsku (Kalužska oblast, Rusija) je kao podrška generalu Ratku Mladići, koji je predat Haškom tribunalu krajem maja 2011. godine, Lenjinova ulica preimenovana u ulicu Ratka Mladića.</s><s>Prva takva akcija sprovedena je 2007. godine u Beogradu, kada su u bulevaru AVNOJ-a za noć promenjene promenjene ulične table u „Bulevar Ratka Mladića“.</s><s>Posle toga, slične akcije su u Srbiji postale uobičajene.</s>
<s>S. J. M. \| 22. maj 2018 \| Večernje novosti U Hagu generalu produžili rok za žalbu za dva meseca.</s><s>Veće odbilo zahtev za puštanje na privremenu slobodu SUDSKO veće Mehanizma u Hagu odobrilo je zahtev odbrane generala Ratka Maldića da im za dva meseca produže rok za predaju žalbe na osuđujuću prvostepenu presudu.</s><s>Oni to sad mogu učiniti do 6. avgusta.</s><s>S druge strane isto veće je odbilo zahtev odbrane da preispita svoju odluku kojom nije dozvolilo da se Mladić pusti na privremenu slobodu u Srbiju radi lečenja.</s>
<s>23. 09. 2011. 14:43h \| Srna Advokat generala Ratka Mladića, Branko Lukić, rekao je da nadležni u Srbiji ništa ne preduzimaju kako bi se obezbedio adekvatan lekarski pregled genarala Mladića, iako je njegovo zdravstveno stanje vrlo loše.</s><s>Ratko Mladić čeka da ga preklada lekarska komisija u Hagu "Obećali su da će oformiti komisiju lekara.</s><s>U Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom spremni su da pomognu, ali onda negde nastaje zastoj", rekao je Lukić.</s><s>On je najavio da će sledeće nedelje ponovo imati sastanak u vezi sa ovim pitanjem, i naglasio da Mladića ne mogu da pregledaju lekari opšte prakse, koji su na raspolaganju u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala i da veruje da bi u Hagu imali razumevanja za zahtev odbrane, ali se odavde ništa ne radi.</s><s>"U Hagu se procedura zahuktava i nema vremena za političke igre.</s><s>Celi tim, a i general Mladić, misli da je u interesu Srbije da pomogne.</s><s>Ne razumemo inertnost i nedostatak volje da se pomogne", naglasio je Lukić.</s><s>Lukić je rekao da će članovi porodice posetiti Mladića krajem meseca, dok će ga on posetiti 3. oktobra, uoči statusne konferencije zakazane za 6. oktobar.</s><s>Ratku Mladiću je krajem avgusta u Hagu operisan bruh.</s><s>Bivši komandant Glavnog štaba Vojske RS uhapšen je 26. maja u Srbiji.</s><s>Optužen je pred Haškim tribunalom 25. jula 1995. za genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata u BiH. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/166577/Mladicu-lose-a-niko-mu-ne-pomaze</s>
<s>Kristine Šmic: U bolnici u Srebrenici bilo naoružanih ranjenika</s><s>utorak, 17. jul 2012.</s><s>HAG – Kristine Šmic, medicinska sestra koja je 1995. godine radila u Srebrenici za Lekare bez granica (MSF), izjavila je danas u Haškom tribunalu da je to područje granatirano od 6. do 10. jula 1995, da je bolnica bila „puna ranjenika” i da su neki od njih bili naoružani.</s><s>U nastavku suđenja bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, Šmic, koja je u Srebrenicu stigla 24. juna 1995, kazala je da je u bolnici bilo između 50 i 60 pacijenata, uglavnom mlađih muškaraca, ali i žena i dece.</s><s>Šmic je rekla da je u bolnici bilo naoružanih ranjenika i da je od njih tražila da odu, iz straha da bi bolnica mogla da postane meta napada, ali da su oni to odbili.</s><s>Stanovništvo Srebrenice je, prema njenim rečima, 11. jula krenulo ka bazi holandskog bataljona u Potočarima, a evakuisana je i bolnica.</s><s>Šmic je ispričala da su granate padale oko puta kojim je išla kolona, na razdaljini oko pet do 10 metara od asfalta.</s><s>Na pitanje sudije Orija da li je videla projektile, ona je odgovorila da ih nije videla, već čula, ali da ne može da kaže koliko ih je bilo, „dve ili 20 granata”.</s><s>VRS deportovala srebreničke Muslimane iz Potočara</s><s>Bivša medicinska sestra organizacije Lekari bez granica Kristine Šmic posvedočila je danas na suđenju Ratku Mladiću, optuženom pred Haškim tribunalom za genocid u Srebrenici, da je Vojska Republike Srpske (VRS) u julu 1995. posle zauzimanja enklave "deportovala" civilno stanovništvo, izuzimajući vojno sposobne muškarce.</s><s>Tadašnji komandant VRS optužen je za streljanje više od 7.000 muslimanskih muškaraca u danima pošto su njegove snage 11. jula 1995, zauzele Srebrenicu, kao i za progon hiljada žena, dece i staraca na teritoriju pod kontrolom vlasti u Sarajevu.</s><s>Šmic, koja je u Srebrenici radila od juna 1995, posvedočila je da je oko 20.000 civila iz enklave 11. jula utočište pred nadolazećom VRS potražilo u blizini baze holandskog bataljona Unprofora u obližnjim Potočarima.</s><s>Civile je opisala kao "užasnute" i "apatične".</s><s>Po rečima svedokinje, "deportacija" žena, dece i staraca počela je ubrzo pošto su srpski vojnici stigli u Potočare, 12. jula.</s><s>Šmicova je opisala kako je istog dana u Potočarima dva puta srela generala Mladića.</s><s>U prvom susretu, kako je rekla, protestovala je zbog namere VRS da evakuiše pacijente iz srebreničke bolnice o kojima se ona brinula.</s><s>Mladić joj je, preko prevodioca, u prolazu nezainteresovano odgovorio da "radi svoj posao", izjavila je svedokinja.</s><s>Lekari bez granica te pacijente su na kraju evakuisali 17. jula, precizirala je ona, a VRS je dozvolila da odu i sedmorica muslimanskih muškaraca koji su radili za tu organizaciju.</s><s>Iste večeri, Šmicova je komandanta VRS srela na obližnjem putu i od njega zatražila i dobila odobrenje da traži bolesne i ranjene u okolini.</s><s>Svedokinja je ispričala i da je jedan meštanin koji je radio za Lekare bez granica odbio njen poziv da 13. jula uđe u bazu Unprofora sa ostalima, želeći da ostane sa porodicom.</s><s>Njegovu identifikacionu karticu te međunarodne organizacije, tužioci su prikazali u sudnici, precizirajući da je naknadno pronađena u jednoj od masovnih grobnica u okolini Zvornika.</s><s>Šmic je posvedočila i da joj je 13. jula 1995. u Potočarima jedan mlađi musliman predao jednogodišnju ćerku, rekavši da joj je majka mrtva.</s><s>Tog muslimana zatim je odveo srpski vojnik.</s><s>Svedokinja je rekla da je dete predala Crvenom krstu koji ga je evakuisao u Tuzlu, gde se ispostavilo da je majka ipak živa.</s><s>Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev branilac Nenad Petrušić pitao je Šmicovu zašto korist pravni termin "deportacija" kad nije pravnik.</s><s>Šmicova je uzvatila da smatra da taj termin opisuje situaciju u kojoj je VRS "na silu" evakuisala muslimanske civile iz Potočara. - Ljude su stavili na kamione i u autobuse.</s><s>Istina je da su oni želeli da odu iz Potočara, zato što nisu imali kud, ali ne i da su hteli da napuste Srebrenicu.</s><s>Nisam videla da su vojnici upotrebili fizičku silu, ali su usmeravali civile kao autobusima - rekla je svedokinja.</s><s>Suđenje Mladiću biće nastavljeno sutra.</s><s>Bivši komandant VRS optužen je i za progon muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95. (Tanjug-Beta) http://www.nspm.rs/hronika/kristine-smic-u-bolnici-u-srebrenici-bilo-naoruzanih-ranjenika.html</s>
<s>BEOGRAD, 25.</s><s>JUNA /SRNA/ - Odbrana nekadašnjeg načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, čije je zdravsteno stanje i dalje alarmantno, nada se oslobađajućoj presudi na kraju drugostepenog postupka.</s><s>Generalov sin Darko Mladić kaže da je ubijeđen da će odbrana uspjeti da dokaže nevinost i izdejstvuje oslobađajuću presudu.</s><s>"Nismo glavni cilj postigli da generala izvučemo na lečenje i da ga oslobodimo, ali ja sam ubeđen da ćemo još više do drugostepene presude pomeriti odbranu i mislim da ćemo uspjeti na kraju da ga oslobodimo", rekao je Darko Mladić za TV "Pink".</s><s>On je istakao da odbrana ne odustaje nijednog sekunda i da će se boriti za generala dok je živ.</s><s>"Jednostavno, u predmetu protiv njega je toliko dokaza odbrana izvela, a prvostepeno veće je ignorisalo i donelo presudu u kojoj presuđuju na osnovu završne reči tužioca, bez ikakvih dokaza, što je pravosudna sramota", ocijenio je on.</s><s>Darko Mladić kaže da je tužilaštvo izmišljalo da su glave djece koje je general Mladić milovao u Potočarima, nakon oslobođenja Srebrenice "nađene okolo", a onda kada nađu te ljude žive - nikom ništa.</s><s>"Sigurno je da Haški tribunal i Mehanizam neće imati ono mesto u istoriji kojem su se nadali.</s><s>Očigledno da je to politički instrument", istakao je Darko Mladić.</s><s>Govoreći o haškoj praksi i optužnicama u kojima je optužen čitav srpski narod, on je ocijenio da to liči na nacističke zakone protiv Jevreja, Roma i ostalih, te ustaške protiv Srba, gdje su stavili cijeli narod van zakona.</s><s>Kada je riječ o zdravstvnenom stanju generala, Darko Mladić je podsjetio na procjene i ruskih ljekara da će se ono stalno pogoršavati ako se ne preduzmu mjere.</s><s>"To mi gledamo, nažalost, svaki dan.</s><s>Sreća je u celoj stvari što je on izuzetno jak karakter, živi dokaz da volja čoveka u životu igra presudnu ulogu.</s><s>Mislim, da nije takve snažne volje da se bori, pitanje je da li bi još bio živ", rekao je Darko Mladić.</s><s>On kaže je sud napokon prihvatio da Mladić ima aritmije, s tim što su se ogradili da nisu opasne, mada i laici znaju da nema srčane aritmije koja nije opasna jer je uvod u srčani udar, a može da izazove i moždani.</s><s>"Mi smo kontinuirano u nekom deficitu informacija jer su oni dužni da generalu, kao i nama koje je ovlastio, pravovremeno daju medicinske dokumente o njegovom stanju i lečenju...</s><s>Srpski stručnjaci za magnetne snimke saglasni da se manipuliše tim snimcima u slučaju generala", rekao je Darko Mladić.</s><s>On je naveo da je general uvijek jako pozitivan i da tješi druge koji se rasplaču kada ga posjete.</s><s>Šef pravnog tima advokat Branko Lukić kaže za "Pink" da se odbrana nada pravdi za Mladića makar na kraju postojanja Tribunala.</s><s>On je ocijenio da je Haški tribunal "zajedničkko zločinačko udruženje" i da to što je taj sud radio, optužujući čitav srpski narod, predstavlja "zločinački poduhvat".</s><s>"Osuditi tako čoveka...</s><s>Međunarodna pravna praksa i teorija kaže da je to sistem - osuditi sve, bez obzira na krivicu.</s><s>U optužnici Mladiću kaže da su svi Srbi krivi koji su živeli na području pod kontrolom srpskih snaga", rekao je Lukić, napomenušvi da drugi međunarodni sudovi i u Hagu i van Haga zabranjuju primjenu prakse Tribunala.</s><s>Na pitanje šta je sa zahtjevom da Mladić posjeti grobove najmilijih, Lukić je rekao da odbrana uvijek ima osjećaj da "govori gluvima" jer njeni zahtjevi uglavnom ne nailaze na odobravanje.</s><s>On je dodao da odbrana još daje priliku novim sudijama u sudskom vijeću da čuju njihove opravdane zahtjeve, ali da, kako vrijeme prolazi, ponovo postaje skeptična.</s><s>"Ne znamo da li ih provociramo jer nikada ne odustajemo, mi smo prva linija odbrane generala Mladića i pravo i u odbrani njegovog zdravlja.</s><s>Oni bi najradije da mi ćutimo.</s><s>Ako se nadaju da ćemo da odustanemo, pogrešno se nadaju", poručio je Lukić.</s><s>Lukić je rekao da, što se tiče zahtjeva drugih optuženih u Hagu, to zavisi od njihove nacionalnosti, tako su Hrvate puštali na privremenu slobodu, a Srbe ni na sedam dama da obiđu grobove, dok su muslimani najpovlašćeniji, pogrešno se optužuju i onda se oslobađaju. http://89.111.245.19/novosti/702834/odbrana-se-nada-oslobadjajucoj-presudi-generalu-mladicu.htm</s>
<s>HAG, 22.</s><s>OKTOBRA /SRNA/ - Suđenje srpskom generalu Ratku Mladiću u Haškom tribunalu prekinuto je tokom iskaza svjedoka odbrane Dragana Kijca, a kada je nastavljeno, general nije bio u sudnici.</s><s>Predsedavajući sudija Alfons Ori zasjedanje je prekinuo zbog "nepredviđenih okolnosti", ali nije obrazložio o kojim okolnostima je riječ, prenose beogradski mediji.</s><s>Iskaz svjedoka odbrane Dragana Kijca prekinut je jutros ubrzo nakon početka rasprave.</s><s>Kada je, poslije pauze, rasprava nastavljena general Mladić nije bio u sudnici.</s><s>Poslije dva pitanja, koja je tužilac postavio svjedoku Kijcu, sjednica je na zahtjev Mladićevog branioca Branka Lukića bila zatvorena za javnost.</s><s>Kada je nakon desetak minuta sjednica otvorena, sudija Ori je prekinuo zasjedanje.</s><s>Poslije administrativne rasprave, sudija Ori je nastavak suđenja zakazao za ponedjeljak, 26. oktobar.</s><s>General Mladić je prije hapšenja krajem maja 2011 preživio tri moždana udara.</s><s>Od tada je u Hagu liječen i od upale pluća i podvrgnut lakšim intervencijama, a testiran je i na maligna oboljenja i rezultati su bili negativni.</s><s>Zbog narušenog zdravlja generala, suđenje se odvija četiri umjesto pet radnih dana.</s><s>U nekoliko navrata, ročišta su nakratko bila prekidana i zbog Mladićevog visokog krvnog pritiska.</s><s>Prema nalazima doktora, Mladić pati od visokog krvnog pritiska, koji se reguliše lijekovima, i od početne arterioskleroze i dijabetesa. http://www.srna.rs/novosti/346576/prekinuto-sudjenje-tokom-iskaza-kijca.htm</s>
<s>Preživeo tri moždana udara: Ratko Mladić</s><s>Zahvalnost "Vestima"</s><s>Darko Mladić posetio je dopisništvo "Vesti" u Beogradu.</s><s>U ime svoje porodice se zahvalio predsedniku Kompanije Nida Verlag i glavnom i odgovornom uredniku "Vesti" Dušku Vidakoviću i direktoru Kompanije Aleksandru Vidakoviću na objektivnom izveštavanju "Vesti" i pravovremenim informacijama.</s>
<s>Ivanišević: Petocifreni broj odgovornih za zločine nad Srbima</s><s>BEOGRAD, 19.</s><s>AVGUSTA /SRNA/ - Beogradski Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku raspolaže spiskom sa petocifrenim brojem imena muslimana-Bošnjaka i Hrvata iz BiH odgovornih za zločine nad Srbima u posljedem ratu u BiH, ali poražavajuće je da niko od njih nije odgovarao - rekao je Srni direktor ovog instituta istoričar Milivoje Ivanišević.</s><s>Ne želeći da govori o imenima, Ivanišević je rekao da na tom spisku ima i žena, ali i na stotine državljana Srbije, posebno muslimana iz Sandžaka i Vojvodine, koji su se borili "u Alijinim i Tuđmanovim formacijama", ali ni protiv jednog Srbija nije pokrenula u postupak u odsustvu za zločine nad Srbima, ali jeste protiv Srba.</s><s>"Ne mogu reći koji je to broj imena, ali je petocifren.</s><s>Nismo još spremni da to objavljujemo, niti davati preciznije podatke, ali imamo zahteve nekih naših institucija koje su propustile to da urade, da im dostavimo", rekao je Ivanišević.</s><s>Prema njegovim riječima, među počinioci zločina nad Srbima mnogi su nosioci značajnih odlikovanja, nalaze se na značajnim državnim funkcijama u BiH, mnogi posjećuju i Srbiju, dolaze na manifestacije kulture i u kupovinu kao da ništa nisu učinili.</s><s>"Neverovatno je sa kakvom slobodom se oni kreću kao da ništa nisu učinili, a u crno su zavili hiljade porodica u BiH", rekao je Ivanišević Srni.</s><s>On je naveo da su odgovorni za zločine nad Srbima podijeljeni u nekoliko kategorija, a na prvom mjestu su fundamentalisti, esktremisti, džihadisti, koji su svojim političkim, nacionalističkim, vjerskim stavom prouzrokovali stradanja lica drugih nacija i vjera u njihovoj opštini.</s><s>Slijede, dodao je Ivanišević, rukovodioci, vojni i politički, opštinski, seoski, koji su direktno učestvovali, ne u svađi naroda ili usmjeravanju, nego u fizičkom uništenju srpskog naroda, a iza njih su neposredne ubice, vojni komandanti, komandiri, a na kraju su "legije pljačkaša".</s><s>On je naveo da na ovom spisku počinilaca zločina nad Srbima ima i žena, koje su zlostavljale Srbe u više od 530 logora u Sarajevu, Posavini, Brodu, Orašju, Odžaku i drugim logorima na teritoriji Federacije BiH, te podsjetio da se iz Amerike čeka izručenje nekoliko žena koje su zlostavljale ljude po logorima.</s><s>"Mi smo imena zločinaca radili paralelno sa evidentiranjem srpskih žrtava.</s><s>Od 1992. godine se sakupljaju podaci ko je u kom napadu učestvovao, na koje srpsko selo, ko je koga prepoznao.</s><s>Postoje na desetine hiljade izjava logoraša, ljudi koji su preživeli torturu u logorima u gotovo svim opštinama u Federaciji, a imamo i veliki broj izjava i zarobljenih muslimana", dodao je Ivanišević.</s><s>Ivanišević je rekao da su državljani Srbije koji su se borili na strani takozvane Armije BiH bili i zlostavljači u logorima, gdje su držani Srbi, ali protiv kojih Srbija nikada nije pokrenula postupak.</s><s>"Znate li koliko je brojala Sandžačka brigada u Sarajevu, koliko je samo bilo Sandžaklija zlostavljača u logorima?", upitao je Ivanišević.</s><s>Ivanišević je rekao da je posao Instituta, kao naučne institucije, bio da istražuje i da za svako ime postoje dokazi, dokumentacija, izvor i zašto se nešto tvrdi. http://www.srna.rs/novosti/230690/petocifren-broj-odgovornih-za-zlocine-nad-srbima.htm</s>
<s>Ivanišević: Priče zvaničnog Sarajeva su napastvovanje istine</s><s>Četvrtak, 03 maj 2018</s><s>03/05/2018 \| RTRS \| SRNA Direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević izjavio je povodom 26 godina od zločina nad pripadnicima JNA u Sarajevu, da ne očekuje da će iko ikad odgovarati za te zločine, posebno kada se zna kako zvanično Sarajevo interpretira događaje od 2. i 3. maja 1992. godine.</s><s>Milivoje Ivanišević ocjenjuje da su priče zvaničnog Sarajeva o zločinu u Dovrovoljačkoj ulici napastvovanje istine.</s><s>On ne očekuje da će iko ikada odgovarati za zločine u Dobrovoljačkoj ulici, posebno kada se zna kako zvanično Sarajevo interpretira događaje od 2. i 3. maja 1992. godine. - Niko neće odgovarati ni za napad na vojnu policiju, ni za Dobrovoljačku.</s><s>Oni kažu da je neko kidnapovao Aliju Izetbegovića, pa da je bio pohod vojske na tadašnje predsjedništvo.</s><s>Sve suprotno tumače od stvarnih zbivanja.</s><s>To je nevjerovatno - kaže Ivanišević.</s><s>Prema njegovim riječima, istina je da je JNA do polovine maja bila u Sarajevu legalno prisutna, te da je čak štitila Izetbegovića - i to na njegov poziv. - Kada biste bili u poziciji da to uporedite...</s><s>Da se tadašnja saopštenja uporede sa današnjim, da se vidi šta je Sarajevo saopštavalo tada, a šta danas, pa to je skandal - ističe Ivanišević.</s><s>On ukazuje da su među stradalim vojnicima pripadnici svih naroda bivše Jugoslavije, da su oni bili vojska države koja je bila u raspadu i da su samo branili svoje objekte. - Dugo je trebalo da se utvrde imena žrtava.</s><s>Uzastopno su se desila dva velika masakra dječaka i mladića koji su tih dana branili Dom vojske i kasarnu.</s><s>Na spisku koji sam objavio u knjizi "Dosije Sarajevo" nalaze se imena 17 mladića koji su ubijeni 2. maja i njih 24 koji su ubijeni u Dobrovoljačkoj ulici - navodi Ivanišević.</s><s>On napominje da ne treba zanemariti da je veliki broj pripadnika JNA zarobljen i da je prošao fizičku i psihičku torturu.</s><s>Prema njegovim riječima, u zločinu početkom maja 1992. godine stradala je mladost zemlje koje više nema.</s><s>Ipak, Bošnjaci ovih dana "slave" događaje iz 1992. godine kao presudne za "odbranu Sarajeva i BiH" i insistiraju na tome da je JNA "stala uz rame neprijatelja", misleći na srpski narod zbog toga što su Srbi, kako navodi Ivanišević, "muslimanima bili i ostali krivi za sve". - Srbi su krivi muslimanima za sve što bi htjeli da imaju, a nemaju.</s><s>Nemaju nacionalni identitet, nemaju prošlost...</s><s>Htjeli bi da imaju, ali nemaju - smatra Ivanišević.</s><s>On zaključuje da, bez obzira na to što niko nije odgovarao za događaje od 2. i 3. maja 1992. godine, treba insistirati i ponavljati istinu o tim događajima. - Bez obzira na to što su Atif Dudaković, komandant Petog korpusa tzv. Armije BiH, i 12 bivših pripadnika Petog korpusa osumnjičeni za ratni zločin pušteni na slobodu, treba ponavljati da je baš u bihaćkom logoru Luka, pod njihovom upravom, umrla Srpkinja Boja Kenjalo u 106 godini života kao najstariji logoraš na svijetu ikada.</s><s>Treba ponavljati da se ne zaboravi - naglasio je Ivanišević. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=297130</s>
<s>Presuda Oriću i Muhiću zasnovana na nepostojećim (nezakonitim) dokazima</s><s>11/12/2017 \| 13:36 ⇒ 16:16 \| B.Kusmuk/RTRS Tužilaštvo BiH tražiće da bude ukinuta oslobađajuća presuda Naseru Oriću jer se temelji na nepostojećim dokazima, saznaje RTRS.</s><s>Dva mjeseca nakon prvostepene oslobađajuće presude Naseru Oriću i Sabahudinu Muhiću za ubistvo tri srpska zarobljenika u selima oko Srebrenice, napokon je objavljen i pisani otpravak.</s><s>U njemu, već na prvi pogled, vidljive bitne povrede Zakona o krivičnom postupku BiH.</s><s>Pozivajući se na načelo "slobodne ocjene dokaza" Sudsko vijeće i potpisnik presude, predsjedavajući Šaban Maksumić presudu su zasnovali na nepostojećem dokazu!</s><s>Naime u javnoj objavi presude 09. septembra 2017. godine, Maksumić se poziva na "iskaz" svjedoka navodno dat u Policijskoj stanici u Bratuncu 03.septembra 2003. godine.</s><s>Za razliku od javnog svjedočenja u sudnici tokom kojeg je zaštićeni svjedok "O1", inače Orićev i Muhićev saborac, kao očevidac govorio kako su Orić sam ili u sadejstvu sa Muhićem likvidirali sudiju Slobodana Ilića, fotografa Mitra Savića i predratnog policajca Milutina Miloševića, u nepostojećem "iskazu", koji nije predočen na glavnom pretresu, kao počinioce zločina Orića i Muhića, svjedok navodno nije spominjao.</s><s>Istovremeno, sporni "iskaz" na koji se Maksumić poziva u javnoj objavi, u pisanom otpravku naprasno je "postao" samo službena zabilješka.</s><s>A da bi službena zabilješka bila validan dokaz, mora biti originalna verzija ili bar ovjerena kopija, i autori zabilješke moraju potvrditi njenu autentičnost.</s><s>U ovom slučaju ni to se nije desilo, čime su ozbiljno prekršene odredbe Zakona o krivičnom postupku BiH, prije svih član 297. prema kojem se presuda ne može zasnivati na dokazu koji ne postoji, te član 290 istog Zakona prema kojem javno objavljena presuda i pisani otpravak "moraju potpuno odgovarati".</s><s>U slučaju "Orić" očigledno nije tako, pa će Tužilaštvo, kako saznajemo u žalbenom postupku tražiti ukidanje presude. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=281440</s>
<s>Suđenje Oriću i Muhiću: Saslušan svjedok Omer Delić</s><s>Utorak, 25 april 2017</s><s>25/04/2017 \| 07:58 ⇒ 11:41 \| RTRS \| SRNA Odbrana Nasera Orića okončala je danas pred Sudom BiH iznošenje subjektivnih dokaza, te najavila ulaganje materijalnih dokaza na ročištu koje je zakazano za 23. maj.</s><s>Na današnjem ročištu, svjedok odbrane Omer Delić rekao je da je komandanta takozvane Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića upoznao 1993. godine kada je UNPROFOR ušao u Srebrenicu.</s><s>Delić je naveo i da nije vidio ubistvo Milutina Miloševića, koji je bio ratni komandir policije u Bratuncu, kao i da su ljudi u Kamenici pričali da je poginuo na tenku na području između Lolića i Sandića 29. maja 1992. godine.</s><s>Orić i pripadnik njegove vojske Sabahudin Muhić optuženi su da su 1992. godine u mjestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili trojicu zarobljenika srpske nacionalnosti - Slobodana Ilića, Milutina Miloševića i Mitra Savića. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=250812</s>
<s>U Srebrenici održana konferencije o stradanju Srba u Birču</s><s>Sreda, 25 oktobar 2006</s><s>Glas Srpske Novosti - 29 okt. 2006 18:00:00 U Srebrenici održana konferencije o stradanju Srba u Birču Izvrtanje istorijskih činjenica, na osnovu kojih se srpski narod i Republika Srpska nastoje proglasiti genocidnim, najteži je zločin, ne samo prema nama danas, nego i prema generacijama koje dolaze, istakao Branislav Dukić SREBRENICA - Na prostoru regije Birač, od 1992. do 1995. godine, ubijena su 3.262 Srbina, među kojima je više od polovine civila, koji su pobijeni na najsvirepiji način - odsijecanjem glave, klanjem i spaljivanjem.</s><s>U Birču se dogodio zločin nad srpskim narodom i on je, zbog sljepoće međunarodnih i domaćih pravosudnih organa, ostao nekažnjen.</s><s>Zločinci ne smiju živjeti nekažnjeni pored grobova svojih žrtava i zato ćemo, računajući na istorijsko pravo srpskog naroda na istinu i pravdu, tražiti od nadležnih republičkih i državnih institucija da ubrzaju istrage i kazne sve počinioce zločina nad srpskim narodom.</s><s>ISTRAGE - Rukovodilac Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom iz Beograda Milivoje Ivanišević naveo je na konferenciji u Srebrenici podatak da je na području Birča registrovano 1.213 lica odgovornih za zločine koje su počinili nad Srbima ove regije u periodu od 1992. do 1995. godine.</s><s>Ovo je zaključeno na kraju konferencije o stradanju Srba u Birču pod nazivom "Zločin bez kazne", koja je, u organizaciji regionalnog Udruženja logoraša i uz učešće naučnih radnika, istraživača, istoričara, predstavnika Tužilaštva BiH, književnika i ostalih, u subotu održana u Srebrenici.</s><s>Govoreći o stradanju Srba na ovim prostorima, predsjednik Saveza logoraša Republike Srpske Branislav Dukić istakao je da "poniženje, monstruozne laži i prikrivanje istine o stradanju srpskog naroda u Birču više bole od muka koje su pojedinci i porodice pretrpjeli". - Izvrtanje istorijskih činjenica, na osnovu kojih se srpski narod i Republika Srpska nastoje proglasiti genocidnim, najteži je zločin, ne samo prema nama danas, nego i prema generacijama koje dolaze - rekao je Dukić, zaključujući da trovanje lažima, licemjerje i pristrasnost u krojenju pravde ne može biti osnov za izgradnju ravnopravnog društva, "očišćenog od svih prethodnih grijehova".</s><s>ISTRAGE II - Savjetnik glavnog tužioca BiH Tobi Kedman upoznao je učesnike konferencije u Srebrenici da je pokrenuto nekoliko istražnih radnji, vezanih za zločine počinjene nad Srbima u Birču.</s><s>On nije precizirao o kojim licima se radi, ali je poznato da je Okružno tužilaštvo u Bijeljini, od 49 osumnjičenih Bošnjaka, protekle sedmice saslušalo aktuelnog načelnika srebreničke opštine Abdurahmana Malkića, zamjenika ratnog komandanta Srebrenice Zulfu Tursunovića i ratnog načelnika policije u ovom gradu Hakiju Meholjića.</s><s>Osvrćući se na dokumentarni film o stradanju Srba u Srebrenici, Bratuncu i Milićima, koji je prikazan na ovoj konferenciji, direktor republičke Kancelarije za traženje nestalih Milan Bogdanić istakao je da se na žrtvama dobro vide tragovi brutalnosti i masakra, koje su počinioci, u najvećem broju slučajeva, željeli da prikriju. - Činjenica da su od 54 ekshumirana tijela na ovom području svega dva bila kompletna potvrđuje da su počinioci tih nedjela preduzeli sve radnje da prikriju tragove zločina - naglasio je Bogdanić.</s><s>On je iznio i podatak da je Kancelarija, nakon završetka rata, evidentirala 104 nestala lica, od kojih u Srebrenici 72, Bratuncu 25, Skelanima četiri i Milićima tri.</s><s>Govoreći o kategoriji nestalih lica u ovim opštinama, Bogdanić je naveo da su njih čak 70 bile civilne žrtve, a među njima je bilo 15 žena.</s><s>Ovaj podatak, prema njegovim riječima, potvrđuje procjene Kancelarije da je odnos civilnih i vojnih žrtava iz reda srpskog naroda približno jednak, što bošnjačka strana stalno minimizuje, navodeći da je taj odnos maksimalno deset odsto.</s><s>Posvetivši, u svom izlaganju, posebnu pažnju stradanju žena u Birču, književnik i publicista Ljiljana Bulatović, pozivajući se na dokumentovane podatke beogradskog Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom, navela je da su u BiH od 1992. do 1995. godine od ukupnog broja ubijenih Srba 23 odsto bile žene. - Od ukupnog broja ubijenih, tri puta je više žena koje su stradale od hladnog oružja.</s><s>Zlikovci su ih najprije silovali, a potom masakrirali, klali i palili, računajući na to da stradanje žena ima ubitačnu posljedicu - uništavanje budućnosti jedne nacije - rekla je Bulatovićeva, podsjetivši da je na području Birča najveći broj Srpkinja stradao 1992. i 1993. godine.</s><s>On je ocijenila da to ukazuje "na smišljeni proces genocidnog izgona srpskog naroda sa ovog područja".</s><s>Učestvujući u radu konferencije u Srebrenici, ruski akademik Jelena Guskova istakla je da je, radeći u Centru za izučavanje balkanske krize, upoznata sa stradanjem srpskog naroda. - O tom stradanju mora da zna čitav svijet.</s><s>Mi ćemo, zbog ratnih događaja na ovim prostorima, imati posla još sto narednih godina, jer čovječanstvo mora da zna da je na ovim prostorima stradao nevini srpski narod - istakla je Guskova, šaljući poruku Srbima da moraju istrajati na istini o svom stradanju i da ne smiju dozvoliti da im istoriju pišu "oni koji su došli ovdje da vas uče demokratiji, ne znajući pritom srpski jezik i istoriju ovog naroda".</s><s>Osvrćući se na istorijske činjenice, prof. dr Mirko Zurovac naglasio je da srpski narod nikada nije vodio agresivne i osvajačke ratove. - Poznato je da je srpski narod, u svojoj dugoj istoriji, često bio meta mnogih agresija, protiv kojih se morao boriti da bi opstao na ovim prostorima.</s><s>Više puta pokazalo se da ovdje ništa nije jedanput, za svagda, izboreno i osigurano - kazao je Zurovac.</s><s>On je zaključio da je srpski narod, i prije izbijanja građanskog rata, unaprijed okarakterisan krivim za sva zla koja su se dogodila u građanskom ratu u BiH. - Cilj je bio da se, nametanjem informativne blokade, izoluje srpski narod od ostalog dijela svijeta i započne njegovo sistematsko uništavanje - istakao je Zurovac.</s><s>Prije početka prekjučerašnje konferencije u Srebrenici, više od 300 učesnika posjetilo je Spomen-sobu u Bratuncu, u kojoj je do sada postavljeno 800 fotografija Srba stradalih na ovom području.</s><s>Delegacija logoraša položila je cvijeće, a učesnici ovog skupa, sa mjesnim sveštenstvom, pomolili su se za duše nevino stradalih sunarodnika.</s><s>K. ĆIRKOVIĆ</s>
<s>Romanić: Organizator zločina bila tzv. Armija BiH, Divjak da odgovara</s><s>28/11/2018 \| RTRS \| SRNA Advokat nekoliko porodica ubijenih vojnika JNA Milan Romanić kaže da nije tačna izjava Jovana Divjaka da takozvana Armija BiH nije bila organizator ratnog zločina u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine i ističe da je taj penzionisani general školski primjer nekoga ko treba da odgovara prema komandnoj odgovornosti.</s><s>Romanić kaže da se na poznatom video-snimku iz "Dobrovljačke" vidi Divjak, koji podređenim viče "Ne pucaj, ne pucaj!", ali da nije učinio ništa da kazni one koji su ubijali vojnike JNA tokom povlačenja.</s><s>"Šta je Divjak kao oficir preduzeo da kazni one koji ga nisu slušali?</s><s>Da li je kaznio te počinioce?</s><s>Nije", rekao je Romanić za "Euroblic".</s><s>On kaže da je Divjak školski primjer nekoga ko treba da odgovara prema komandnoj odgovornosti.</s><s>"Ne znam šta Tužilaštvo BiH čeka?", kaže Romanić.</s><s>Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić smatra da Divjak primjenjuje matricu koju Bošnjaci koriste već godinama, tako što sistemske zločine počinjene od najvišeg političkog, vojnog i policijskog rukovodstva žele da prebace na pojedince koji navodno nisu bili pod kontrolom tog sistema.</s><s>"Svi dobro znamo da se i Divjak pojavljuje u Dobrovoljačkoj kao tadašnji pripadnik Teritorijalne odbrane, osnovane od političkog vrha Bošnjaka, koja je prerasla u takozvanu Armiju BiH", rekao je Kojić.</s><s>On ističe da postoje nedvosmisleni dokazi da je zločin u Dobrovoljačkoj naredilo bošnjačko političko rukovodstvo, a izvršile bošnjačke policijske i vojne strukture.</s><s>Divjak je za N1 priznao da je u Dobrovoljačkoj počinjen zločin, ali i istakao da mu je žao što nadležni "ne kažu da ni državna vlast, ni Predsjedništvo, ni Armija BiH nije bila organizator".</s><s>"Ako se Bakir Izetbegović izvinio za zločine na Kazanima, to je trebalo da uradi i za Dobrovoljačku.</s><s>To što se desilo, uradili su pojedinci.</s><s>To je bio šamar za građane BiH.</s><s>Ljudi nisu svjesni toga.</s><s>To nisu uradili ljudi koji su trpili, to su uradili ljudi koji su sebi dali za pravo.</s><s>Taj problem se treba raščistiti uz pomoć aktera koji su sve to znali", rekao je Divjak.</s><s>Tužilaštvo BiH naredilo je 20. novembra ponovno otvaranje istrage protiv Ejupa Ganića, Zaima Backovića, Hasana Efendića, Jusufa Pušine i Emira Švrakića u predmetu "Dobrovoljačka ulica".</s><s>Pripadnici "Zelenih beretki", "Patriotske lige", MUP-a i Teritorijalne odbrane BiH napali su kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 2. maja 1992. godine.</s><s>U ovom napadu ubijena su 42 pripadnika JNA, od kojih su 32 bili Srbi, šestorica Hrvati, dvojica Bošnjaci i dvojica Albanci.</s><s>Tom prilikom zarobljeno je 207 pripadnika JNA, 71 je ranjen, a dan kasnije devetorica zarobljenih su ubijena. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=318010</s>
<s>Advokat Radislava Krstića Mladen Kesr kaže da Englezi generala Krstića prebacuju iz zatvora u zatvor, jer opasnost od novog napada islamista i dalje postoji</s><s>Na meti ekstremista: General Radislav Krstić</s><s>General Radislav Krstić završio je u utorak svedočenje pred sudom u Lidsu u procesu koji je pokrenut protiv trojice radikalnih muslimanskih ekstremista koji su maja prošle godine pokušali da ga ubiju u zatvoru Vejkfild u Londonu.</s><s>Jedan od najpoznatijih londonskih pravnika iz oblasti zaštite prava zatvorenika, Mladen Kesar koji u Velikoj Britaniji zastupa generala, kaže za "Vesti" da nema sumnje da je zločin bio verski motivisan i da će odgovorni biti primereno kažnjeni.</s><s>"Ovaj slučaj vodi lokalno tužilaštvo, tako da nisam direktno uključen u suđenje, ali na osnovu svih prikupljenih dokaza verujem da će sud utvrditi nesumnjiv pokušaj ubistva.</s><s>Uostalom, sve se događalo u najčuvanijem engleskom zatvoru gde se čak i stražari pretresaju kada odlaze na smenu, tako da je zasigurno dovoljno dokaza da se ti ljudi osude", kaže Kesar koji ističe da će ovim suđenjem, pravda samo delimično biti zadovoljena.</s><s>"General Krstić je i dalje suočen sa ozbiljnim problemima.</s><s>Malo-malo pa ga prebacuju iz jednog zatvora u drugi, a u zatvorima i po nekoliko puta menjaju mu ćeliju.</s><s>Istovremeno, Krstić ima ogromnih problema i sa dobijanjem pisama, štampe, ali i zdravstvenom zaštitom koju - bukvalno kao da nema", naglašava ovaj ugledni advokat i dodaje da je za običnu protezu za nogu čekao punih pet godina.</s><s>Kesar kaže da je zbog svih ovih problema već pisao nadležnima u Velikoj Britaniji, a da je početkom ove nedelje iz sedišta britanske policije dobio zvaničan odgovor na pitanje da li su nadležne službe u ovom ministarstvu uradili bezbednosnu procenu pre nego što su se vlasti Velike Britanije prihvatile obaveze da general Krstić 35-godišnju kaznu zatvora odsluži u ovoj zemlji.</s><s>"Nema sumnje da je neko od nadležnih u Velikoj Britaniji napravio ozbiljan bezbednosni propust, jer posle ovog pokušaja ubistva, verujem da više nema dileme da je život generala Krstića ozbiljno ugrožen od strane radikalnih islamskih ekstremista i da ta opasnost i dalje realno postoji.</s><s>Bezbednosna procena je standardna procedura u svakoj zemlji, ali iz nekog razloga britanska policija je nikada nije uradila.</s><s>U odgovoru su mi preporučili da se obratim zatvorima u kojima je Krstić boravio i od nadležnih u njima saznam da li su oni pravili takve analize ili ne", kaže Kesar.</s><s>Ovaj advokat kaže i da je neshvatljiv dosadašnji odnos zatvorskih vlasti prema generalu Krstiću.</s><s>"Krstić je jedno vreme bio smešten na drugom spratu zatvora, a kako je invalid bez jedne noge on je svaki dan morao da silazi do menze koja je u prizemlju, a zatim da balansira sa poslužavnikom kako bi se vratio nazad.</s><s>Ali, to je samo jedan od najblažih primera maltretiranja", zaključuje naš sagovornik.</s><s>Ko se plaši invalida?</s><s>Mladen Kesar kaže da je avgusta prošle godine britansko pravosuđe odbilo obrazloženje po kome general Krstić mora da izdržava kaznu u zatvorima sa najvećim osiguranjem, te da će tražiti da se kvalifikacija promeni. - U zatvore "A" tipa smeštaju se najteži zločinci i oni za koje se sumnja da bi mogli da ponove isto krivično delo.</s><s>Zaista mi nije jasno ko se u Velikoj Britaniji plaši jednog starca koji pri tom nema jednu nogu - kaže Kesar.</s><s>Konstantni pritisak General Krstić se i dalje i fizički i psihički dobro drži, ali njegov advokat strahuje, jer je suočen sa svakodnevnim stresovima i pritiscima. - Krstić živi pod konstantnim psihičkim pritiskom koji i potpuno zdrav čovek teško da može da izdrži.</s><s>On je dobro, ali je takav tip čoveka koji se nikada ne žali na ništa - objašnjava njegov advokat.</s>
<s>M. FILIPOVIĆ / M. DRAGANIĆ \| 24. decembar 2014. 09:45 \| Komentara: 3 Izjava lidera Srpske demokratske stranke o peticiji za očuvanje Srpske izazvala burne reakcije.</s><s>Krestić: Na mene niko ne može da utiče.</s><s>Ivanišević: Bosić uvredio intelektualce IZJAVA lidera SDS Mladena Bosića da su srpski intelektualci, potpisnici peticije za očuvanje Srpske, zbog neinformisanosti, “naseli na priču Milorada Dodika o ugroženosti RS, čija je suština da bez njega na vlasti nema RS”, naišla je na osudu senatora RS i akademika koji tvrde da nisu politički izmanipulisani, već da se istinski bore za jačanje Republike Srpske!</s><s>Član Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Vasilije Krestić odbacio je tvrdnju lidera SDS da je njega i 150 srpskih intelektualaca, koji su potpisali peticiju za očuvanje RS, izmanipuilisao predsednik Srpske, ocenjujući tu tvrdnju uvredljivom. - Nikome ne bih dozvolio da na mene utiče.</s><s>Meni je stalo do toga da se očuva Srpska, a šta kaže gospodin Bosić - to me apsolutno ne interesuje - rekao je Krestić.</s><s>On je istakao da njega samo interesuje sudbina RS i dodao da mu je “muka od političkih preganjanja političara unutar Srpske, koji više vode računa o svojim foteljama, nego o problemu samog opstanka Republike”.</s><s>Navodeći da ga uopšte ne zanima ko će u RS sedeti na ključnim mestima Krestić je istakao da ga samo zanima sudbina naroda u RS. - Zreli smo ljudi.</s><s>Znamo šta se događa i zato smo zabrinuti napisali tu peticiju.</s><s>Najveća opasnost koja se nadvila nad RS je srpska svađa, što oni nasedaju i traže podršku onih kojima nije stalo do Srpske - rekao je Krestić.</s><s>I senator RS Milivoje Ivanišević je rekao je da je peticija o očuvanju Republike Srpske samonikla ideja, koja nema nikakvog dodira sa retorikom predsednika RS.</s><s>On je naveo da su srpski intelektualci imali u vidu situaciju da će na 20. godišnjicu Dejtonskog sporazuma mnogi pokušati da uzdrmaju temelje RS. - Načina ima bezbroj i pitanje je ko će im sve biti saveznici i da li će saveznike naći i među srpskim pojedincima, institucijama i partijama - rekao je Ivanišević.</s><s>Predsednik DSS Sanda Rašković Ivić ocenila je da je lider SDS Mladen Bosić “malo pogrešno” razumeo peticiju koju su brojni srpski intelektualci i politički lideri uputili da bi upozorili na kontinuiranu nameru Zapada da stvori unitarnu BiH.</s><s>Ona je napomenula da opasnost Srpskoj ne preti od juče, niti je svesnost potpisnika o njoj vezana za predsednika Milorada Dodika, kao što tvrdi Bosić, kao ni za SDS, već za samo postojanje Srpske i želju Zapada da je “rastoči”.</s><s>Više od 150 javnih ličnosti i lidera patriotskih političkih organizacija u Srbiji potpisalo je 19. decembra peticiju kojom apeluju da zvaničnici i stranački lideri u RS rade na njenom očuvanju.</s><s>Predsednik SDS Mladen Bosić ocenio je da “već duže vreme Dodik seje strah da je Srpska ugrožena, da ima unutrašnje neprijatelje i da su svi oni koji nisu u i oko SNSD strani plaćenici”. - Znam da ima puno ljudi u Srbiji koji su dobronamerni i opravdano zabrinuti za budućnost Srpske.</s><s>Čini mi se da je jedan broj njih izmanipulisan Dodikovom pričom, koja treba da prikrije stvarne probleme i veoma teško socijalno i ekonomsko u RS - istakao je Bosić.</s><s>BOSIĆ: SNSD EKONOMSKI UNIŠTIO RS BOSIĆ smatra da je RS “zaista u opasnosti, ali od ekonomskog urušavanja do kojega je svojom vlašću doveo Milorad Dodik i njegov SNSD”. - To se, nažalost, neće promeniti, jer nova vlada RS nema kapacitet da promeni stanje.</s><s>RS se već odavno nalazi na ekonomskoj stranputici i velikom padu privrednih aktivnosti.</s><s>Ova vlast se ne može obračunati sa kriminalom i korupcijom, kao što se to desilo u Srbiji.</s><s>Nastavlja se pljačka RS, propala je Bobar banka, tako je bilo i u fabrici glinice, milioni maraka su ukradeni i niko ne odgovara - naglasio je Bosić.</s><s>DODIK: ZAKRŽLjALI PATRIOTIZAM PREDSEDNIK Republike Srpske Milorad Dodik izjavio da "nema sumnje da je borba za fotelje u Sarajevu kod predsednika Srpske demokratske stranke Mladena Bosića nadjačala ionako zakržljali patriotizam i da je očigledno da mu je Srpska na margini interesovanja". - Da li je mnogo naivan, ili hronično pati od odsustva političke realnosti?</s><s>Kako drugačije protumačiti njegov napad na 150 istaknutih srpskih intelektualaca i političara koji su samoinicijativno potpisali peticiju za očuvanje Srpske i koji nisu kao Bosić izgubili patriotski osećaj za Srpsku, čim se domogao Sarajeva, bratstva sa Bakirom Izetbegovićem i Šefikom Džaferovićem, neposrednim svedokom neprijavljenog ratnog zločina nad Srbima - rekao je Dodik za Srnu. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%D0%BA%D0%B0.652.html:525840-RS-Akademici-nisu-deca</s>
<s>RTRS: U Potočarima grobovi muslimanskih vojnika i mudžahedina</s><s>Ponedeljak, 06 jul 2015</s>
<s>Radovan planirao da se preda početkom 2009. godine</s><s>Subota, 21 jul 2018</s><s>Slađana J. MATIĆ \| 21. jul 2018 \| Večernje novosti DECENIJA OD HAPŠENjA KARADžIĆA: Sonja Karadžić Jovičević o desetogodišnjici hapšenja njenog oca, prvog predsednika Republike Srpske.</s><s>Tri dana sedeo vezan u podrumu BIA pre nego što je objavljeno da je uhapšen ZNAO je Radovan da nije bezbedan i siguran u Srbiji, ali je hteo da se odmakne, da ne ugrožava porodicu, prijatelje, kumove...</s><s>Otišao je preko Drine i pokušavao da radi, da se nekako snađe.</s><s>Sve to vreme pripremao je svoju odbranu i planirao da se dogovori o predaji nakon Božića 2009. godine, do kada je mislio da će sve uspeti da završi.</s><s>Ovako, za "Novosti", priča Sonja Karadžić Jovičević, ćerka prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, povodom desetogodišnjice hapšenja, a onda i izručenja njenog oca Haškom tribunalu.</s><s>- Radovan nije uhapšen 21. jula 2008, kada su objavili da su ga priveli u autobusu 73 na putu za Batajnicu, već tri dana ranije - kaže naša sagovornica. - Vezanih očiju, sa lisicama na rukama sproveden je u podrum BIA.</s><s>Zbog nezakonitog zatvaranja, njegovi branioci podneli su tada i krivičnu prijavu protiv N. N. osoba.</s><s>Sonja kaže da je svu dokumentaciju bitnu za njegovu odbranu pred sudom držao u laptopu i diskovima i da su mu sve uzeli kada su ga uhapsili: - Nije im bilo dovoljno da ga izruče Hagu, već su, za ta tri dana pre objave da je uhapšen, pokušali da u laptop ubace i neke pedofilske snimke, kako bi mu uništili i dostojanstvo.</s><s>Međutim, jedna gospođa iz Beograda, koja je IT stručnjak, a angažovala ju je odbrana za supervizora Radovanove imovine, uočila je da je to naknadno ubačeno, pa im je taj plan propao.</s><s>Sonja Karadžić Jovičević kaže da su čuli da je u ta tri "podrumska" dana tadašnja vlast nudila Milu Đukanoviću i Miloradu Dodiku da Karadžića prebace na teritoriju Crne Gore ili Republike Srpske i objave da je tamo uhapšen, ali s obzirom na kasniji razvoj situacije, oni su to očigledno odbili. - Porodici nije bilo dozvoljeno da ode u Beograd i vidi ga pre izručenja 30. jula - priča ćerka prvog predsednika RS. - Punih 11 godina nismo mogli da dobijemo lične karte, niti pasoše.</s><s>Bili smo izbrisani iz svih mogućih administracija.</s><s>Ipak, videla su ga braća, sestra, neki rođaci iz Crne Gore, prijatelji Rajko Nogo i Gojko Đogo.</s><s>Sonja kaže da o Radovanovim haškim danima, uslovima kako mu je tamo, ishrani, zdravstvenom stanju ne želi da govori, jer svi oni kada idu u posetu potpisuju da ništa neće iznositi u javnost: - Ne želim da mu moj jezik našteti ili da dovedem u pitanje naše posete.</s><s>On sam kaže: "Ljudi rade svoj posao".</s><s>Mi jednom ili dva puta godišnje odemo da ga posetimo, koliko možemo da izdržimo troškove, jer te odlaske finansiramo sami.</s><s>Gledamo da i njemu ostavimo novca, da mu uplatimo na račun za hranu, sredstva za higijenu i telefon.</s><s>On pozove svaki drugi-treći dan, kad su praznici, rođendani.</s><s>Čini mi se da mu je draže da novac da za telefon nego za hranu.</s><s>To mu je prozor u svet, lek za dušu.</s><s>Karadžićeva ćerka kaže da Radovan, koji se toliko u Hagu bori, ne može da ne bude optimista da će doći vreme da se čuje istina - ko je šta radio, naredio, znao, šta je uzrok a šta posledica. - Mnogo radi, prevodi raznu dokumentaciju, piše opaske, objašnjenja, komentariše navode iz optužnice iz prvostepene presude, ukazuje na netačnosti, nelogičnosti...</s><s>To su hiljade dokumenata, koji će, valjda, nekome biti zanimljivi, da se vidi kako se izvrće istina da bi se optužio pojedinac, a preko njega i jedan narod.</s><s>DRAGAN DAVID DABIĆ NEKOLIKO godina tokom skrivanja Radovan Karadžić je koristio ime Dragan David Dabić.</s><s>Živeo je u soliteru u Bloku 45 na Novom Beogradu.</s><s>Predstavljao se kao istraživač u oblasti psihologije i bioenergije, pisao za stručne časopise i držao predavanja na tribinama.</s><s>Sa puštenom bradom, brkovima i dugom sedom kosom vezanom u perčin fizički je bio potpuno neprepoznatljiv.</s><s>PREDSEDNIČKI MANDAT RADOVAN Karadžić izabran je za predsednika Republike Srpske 12. maja 1992. godine i po toj funkciji postao je i vrhovni komandant oružanih snaga.</s><s>Na tom mestu ostao je do 30. juna 1996, kada se povukao iz političkog života, a sva ovlašćenja preneo je na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.</s><s>PRAVOSNAŽNA PRESUDA DO KRAJA GODINE SUĐENjE Karadžiću u Haškom tribunalu počelo je 25. oktobra 2009. godine.</s><s>Prvostepeno je osuđen 24. marta 2016. godine na 40 godina zatvora.</s><s>Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.</s><s>Oslobođen je krivice za genocid u sedam opština u BiH tokom 1992.</s><s>Veće je zaključilo da je Karadžić sve ove zločine počinio putem učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu.</s><s>Karadžić je podneo žalbu na ovakvu presudu, a prema najavama iz Mehanizma u Hagu, pravosnažna presuda biće mu izrečena do kraja 2018.</s><s>KO JE NAPLATIO KARADžIĆEVU GLAVU?</s><s>KARADžIĆ je tri dana bio otet.</s><s>Dok su ga držali u zgradi BIA na Banjici tri dana i dve noći niko ga ništa nije pitao, niti su mu uzimali bris da ga identifikuju.</s><s>To znači da su bez ikakve sumnje dobro znali o kome je reč.</s><s>Ovo, za "Novosti", priča Karadžićev branilac Goran Petronijević (na slici), navodeći da su pojedinci iz vlasti te dane iskoristili kako bi uzeli pet miliona dolara koje su za Radovanovu "glavu" nudile SAD. - Haški tužilac Serž Bramerc je kasnije u svojoj knjizi objavio da je upravo u ta tri dana, dok je Karadžić bio na Banjici, u Tribunalu boravio Miki Rakić, šef kabineta tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.</s><s>Iz Haga se nije vratio direktno u Beograd, već je otišao na neku drugu destinaciju.</s><s>Tadić tvrdi da nema pojma o tome.</s><s>Ako je pošten i nije uzeo pare, onda mora da zna ko ih je uzeo i da to kaže, jer je njegov obraz u pitanju.</s><s>LOŠA TRGOVINA SONjA Karadžić Jovičević kaže da su pre deset godina srpske vlasti mogle mnogo bolje da prodaju Radovana: - Zapadu je toliko bilo stalo da ga vidi u Hagu, da su ovde mogli mnogo bolje da istrguju i za Radovana dobiju mnogo više i za Srbiju i za Republiku Srpsku, vezano za status, razne evropske aranžmane, Kosovo, bilo šta...</s><s>Ali istrgovali su za nekoliko privatnih džepova.</s><s>AFORIZMI RADOVANA KARADžIĆA * Kaže, ne može se demografska slika popraviti preko noći.</s><s>Bogami, teško da će i preko dana! * Sirotica Laž se stalno naginje, treba je podupirati! * Kad odbiješ one koje voliš i one koje mrziš, ne ostaje ti mnogo za tolerisanje. * Ako je pravdi potrebna hrabrost, biće je onoliko koliko ima hrabrih! * Mera slobode odgovara meri između onoga što želimo, i onoga što moramo! * Ponuđena ljudska prava životinje su glatko odbile! * Đe si, bolan?</s><s>Vala, niđe!</s><s>A i tu su me našli. * Ženu smeš ocenjivati tek kad je usrećiš. * Nesrećna žena ima pravo na sve. * Budimo milostivi prema zlima! * Srećan čovek ne može biti zao! * Nisi bez ičega.</s><s>I patnja je imovina! * Najbolji biznis: vlasnik javnog mnjenja!</s>
<s>BEOGRAD, 14.</s><s>DECEMBRA /SRNA/ - Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji dodijelilo je zahvalnicu nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću za sve što je učinio za spas srpskog naroda.</s><s>Zahvalnicu je u ime generala Mladića u prostorijama Udruženja primio njegov sin Darko Mladić.</s><s>Predsjednik Udruženja Simo Spasić rekao je Srni da porodice kosmetskih žrtava saosjećaju sa porodicama srpskih žrtava u Podrinju nad kojim je izvršen genocid, a da su dodjeljivanjem zahvalnice generalu Mladiću, koji se borio za njih i srpski narod uopšte, zahvalili svim časnim srpskim vojskovođama koji su sada u tamnicama EU.</s><s>"On je časno i pošteno, kao svi generali Republike Srpske i generali JNA, branio srpski narod i državu od muslimanskih zločinaca i mudžahedina", istakao je Spasić.</s><s>Porodice kosmetskih žrtava obilježile su danas 20 godina od stradanja šest srpskih mladića u Peći i ovom prilikom uručene su zahvalnice i pojedinim medijskim kućama, među kojim i agenciji Srna.</s><s>"Srna je dala veliki doprinos da se istina o srpskim žrtvama čuje i hvala joj za to.</s><s>Nastavljamo zajedno da se borimo za pravdu", rekao je Spasić.</s>
<s>Ekipa Novosti, 07.07.2005 18:57:18 STRAŠNO je kad plaču deca.</s><s>A još je strašnije kad plaču starci, koji su od detinjstva zaboravili slani ukus suza. - Proklet da sam, opet same kreću...</s><s>A, zarekao sam se da više neću za decom da zaplačem - kaže starina Drago Miladinović. - I onda, kad sam ih ovim svojim rukama u komadima kupio, evo, ovde na kućnom pragu, nisam plakao.</s><s>Samo sam jednom jauknuo.</s><s>Vidim, ne mogu tela da im sastavim.</s><s>Odsečena glava tamo, rebra ovamo.</s><s>Ruke, noge...</s><s>Dragi Miladinoviću na Božić 1993. godine u napadu muslimanskih vojnika, pod komandom Nasera Orića, pobijeni sinovi.</s><s>I izmasakrirani. - Taman se pečenica ohladila, žena priprema česnicu, kad su odozgo udarili - seća se Drago. - Deca pokušavaju da odbrane selo, viču nama: "Sklanjajte se".</s><s>Kad smo se vratili, imali smo šta i da zateknemo.</s><s>Deda Drago svedočio u Hagu. - Sve sam ispričao.</s><s>A pravde nema.</s><s>Još je nema.</s><s>Ježestica, opština Bratunac, na Božić 1993. godine, žrtve civili, pobijeno sedamnaestoro Srba.</s><s>Zločin - drugi čin.</s><s>Prvi se dogodio 8. avgusta 1992. godine - pobijeno devetoro.</s><s>Ne zna se koji je napad na ovo selo bio svirepiji. - Anđelku Mlađenoviću, tog prokletog avgusta, odsekli glavu, pa je nosali po Srebrenici - govori starina. - Ne znam da li je Anđelko imao i trideset godina.</s><s>Milivoje - Bata Ivanišević u knjizi "Zločini nad Srbima u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine" o napadu na Božić zapisao je: "U pohodu na Ježesticu, kao i u vreme Prvog i Drugog svetskog rata prednjačili su muslimani susednog sela Jaglići, a sa njima i stanovnici ostalih okolnih muslimanskih sela koji su još od proleća 1992. godine bili svrstani u oružane formacije poznate kao patriotska liga, Zelene berekte i ostale jedinice oružanih snaga Armije Bosne i Hercegovine.</s><s>Posle ovog njihovog pohoda Ježestica je spaljena, skoro sravnjena sa zemljom, opljačkana i opustošena ne samo od vojnika, već još više od članova njihovih porodica, odnosno muslimanskih civila sa područja Jaglića, Cerske, Glogove, Pobuđa, Konjević Polja, Kasabe..." - Ne znam šta da mislim, a samo mislim na sinove - kaže Drago Mladenović. - Sanjam i nikako da se oslobodim tih slika.</s><s>Kupim decu u vreće.</s><s>A znao sam da je đavo odneo šalu, kad su se u maju tu, oko nas pukle prve puške.</s><s>Ježestica naslonjena na Kravicu.</s><s>Istoga dana, isto zlo. - A tuga, ista dvanaest i po godina duga - veli deda Drago. - Šta nam bi?</s><s>Stalno se pitam.</s><s>U Kravici, na Božić 1993. godine pobijeno petnaestoro Srba. - Uvek su udarali na neki svetac - kaže Drago.</s><s>Pred Haškim tribunalom Naser Orić, komandant napada na Kravicu kazao: "I jedni i drugi su ginuli tu...</s><s>Seljane niko nije pomicao, ostavljeni su da truhnu, niko se nije obazirao na unakažene leševe koji su ležali oko puta i između kuća.</s><s>Danima muškarci i žene iz Srebrenice i Cerske vraćali su se u Kravicu, noseći sve što se moglo upotrebiti".</s><s>ZLOČIN U SUHI</s><s>- ZLOČINA je bilo na obe strane - kazao nam je predsednik Skupštine opštine Bratunac Refik Begić - i zato osuđujemo svaki.</s><s>Dovoljna je samo jedna žrtva, i to je zločin.</s><s>Begić skreće pažnju novinarima na selo Suhu u opštini Bratunac. - Ovde su nedavno ekshumirana tela Bošnjaka civila, ali vam o tome više može posvedočiti Sadik Imamović, član Komisije Federacije za traženje nestalih.</s><s>Kasnije, razgovaramo sa Imamovićem. - U Suhoj, u zajedničkoj grobnici, pronašli smo 38 tela, iz maja 1992. godine.</s><s>Identifikacija još nije obavljena, u toku je obrada tela na osnovu DNK analize.</s><s>Pronašli smo petoro dece sa majkama, jedno u zagrljaju sa majkom.</s><s>Pronašli smo igračke: loptu, jednu cuclu i flašicu za mleko.</s><s>Rodbina je prepoznala Zekiru Begić.</s><s>Bila je u devetom mesecu trudnoće.</s><s>SAVET ministara Srbije i Crne Gore saopštio je da je odredio delegaciju koja će prisustvovati komemoraciji povodom desete godišnjice masakra u Srebrenici.</s><s>Delegaciju državne zajednice predvodiće ministar za ljudska prava Rasim Ljajić.</s><s>U IME nekoliko udruženja građana, Ibran Mustafić iz Srebrenice najavljuje da će zbog dolaska predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednika Haškog tribunala Teodora Merona i šefa britanske diplomatije Džeka Stroa 11. jula u Potočarima biti održani mirni protesti, javlja FoNet.</s><s>NA više mesta u centru Banjaluke izlepljeni su plakati sa pozivom da se prisustvuje parastosu Srbima, nastradalim u Srebrenici i Bratuncu, u vreme poslednjeg rata u BiH, koji će se služiti 12. jula na vojničkom groblju u Bratuncu.</s><s>KNjIGA O ZLOČINIMA</s><s>- ZA oko deceniju rada na ovoj knjizi, uspeo sam da prikupim dokaze za više od 330 masovnih zločina nad Srbima u Bosni i Hercegovini.</s><s>Ovde su najviše obrađeni zločini sa područja Sarajeva i Srebrenice, pošto se želi nametnuti da su upravo u tim gradovima samo Srbi činili zločine - rekao je na promociji svoje knjige “Zločin nad Srbima u BiH 1992-1995.” Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom. - Za Sarajevo smo već uspeli da pokažemo o kakvim se podvalama radilo, a verujem da ćemo uskoro dokazati koliko muslimanskih falsifikata ima u slučaju Srebrenice.</s><s>DA JE NA VREME</s><s>"KAMO sreće, u ovoj tronarodnoj nesreći, da svaki narod objektivno i pošteno istraži i popiše svoje žrtve.</s><s>Da je tako učinjeno na vreme, a moglo je i bilo je mogućnosti u prethodnim decenijama, za stradanje i žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu, verujem da bismo ranije pronašli rešenje koje bi otklonile ponavljanje nesreće uzajamnog istrebljivanja", zapisao je u pogovoru svoje knjige "Zločini nad Srbima" Milivoje - Bata Ivanišević.</s><s>Milena MARKOVIĆ Perica VASOVIĆ http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=77438&datum=2008-07-16</s>
<s>E. R. \| 16. jul 2012. 11:20 > 19:52 Dejvid Harland završio svedočenje u Haškom tribunalu u procesu protiv generala Ratka Mladića DA su muslimanske zemlje snabdevale muslimane u BiH oružjem uprkos embargu, Unprofor je znao, ali to nije mogao da spreči pošto za tako nešto nije imao mandant.</s><s>To je izjavio u Haškom tribunalu Dejvid Harland, završavajući svoje svedočenje na suđenju ratnom komandantu VRS Ratku Mladiću. - Iran, Turska i još neke zemlje snabdevale su oružjem muslimane u BiH - rekao je Harland, koji je tokom rata bio oficir Unprofora za civilna pitanja i politički savetnik. - Iran je dostavljao oružje preko Hrvatske, što su znale SAD i druge zemlje.</s><s>Ono je prelazilo kroz Hrvatsku uz određeni danak.</s><s>Po njegovim rečima, to nije bio jedini način na koji su muslimani dolazili do oružja.</s><s>Turska ga je dostavljala avionima u niskom letu.</s><s>Za to nije bilo nikakvih prepreka uprkos tome što su Ujedinjene nacije 1991. godine uvele embargo na snabdevanje oružja zemalja bivše Jugoslavije.</s><s>Harland je kao drugi svedok tužilaštva potvrdio da je Žepa, prema sporazumu o demilitarizaciji, trebalo da bude demilitarizovana zona, ali da to u stvarnosti nije bilo tako. - Ranije ste izjavili da je međunarodna zajednica imala simpatija za muslimansku stranu - pitao je svedoka Mladićev branilac Branko Lukić. - Da li ste možda poznavali Torvalda Stoltenberga? - Nisam siguran da sam rekao baš tako - odgovorio mu je Harland. - Nisam li rekao da su mišljenja u međunarodnoj zajednici bila podeljena?</s><s>Ali, da, poznavao sam Stoltenberga.</s><s>Ali, nikada nisam razgovarao sa njim oči u oči do posle rata.</s><s>Tužilac Dermot Grum zatražio je na kraju dodatnog ispitivanja od Harlanda da pojasni tvrdnju da su Srbi držali 70 odsto teritorija tokom rata u BiH.</s><s>Bivši oficir Unprofora objasnio je da je još pre početka rata bilo ozbiljnih predloga da se BiH podeli na kantone za Srbe, muslimane i Hrvate. - Izetbegović mi je rekao da mu je žao što je odbio za muslimane 44 odsto, a odbio je i Oven-Stoltenbergov plan, koji mu je nudio 33 odsto teritorije - ispričao je Harland. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.l:388623-Harland-Turci-naoruzavali-muslimane-u-BiH</s>
<s>Održana promocija knjige „Razgovori sa generalom Mladićem“</s><s>Sreda, 05 septembar 2012</s><s>Objavljeno 05.09.2012 u 12:56 BiH / Republika Srpska / Kultura \| Izvor: SNP Naši Članovi Srbskog sabranja „Baštionik“ iz Banjaluke od 01.-04. 09. ove godine, bili su domaćini gostima iz Češke, aktivistima udruženja Češko-srpskog prijateljstva, koje je predvodio prof. dr Rajko Doleček, a centralni događaj posjete bila je promocija knjige „Razgovori sa generalom Mladićem“ prof. dr Rajka Dolečeka.</s>
<s>SILOVANjA KAO NAGRADA ZA MUSLIMANSKE VOJNIKE</s><s>U ovom istraživanju Srna se koristila: direktnim izjavama silovanih Srpkinja, koje su one dale pravosudnim organima Srbije, materijalima iz arhive srpskog Tužilaštva za ratne zločine, podacima nekadašnjeg Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovječnosti, te podacima Ginekološko-akušerske klinike /GAK/ u Višegradskoj ulici, u Beogradu, gdje su primane silovane Srpkinje radi prekida trudnoće.</s><s>Srna će u nastavcima prenijeti direktne iskaze nekih od silovanih Srpkinja (navodeći samo njihove inicijale - da ne bi bio narušen integritet žrtava), ali i iskaze drugih zatvorenih Srpkinja, svjedoka zlostavljanja.</s>
<s>Suđenje za Orašje: Jedan od ključnih svjedoka odbio da svjedoči</s><s>Četvrtak, 07 februar 2019</s><s>06/02/2019 \| RTRS Nova blamaža bh pravosuđa.</s><s>Jedan od ključnih svjedoka u predmetu Đuri Matuzoviću i devetorici pripadnika HVO i policijskih snaga, optuženih za ratne zločine nad Srbima u Orašju, odbio je da svjedoči.</s><s>Predsjednik Udruženja logoraša Modriče i regije Posavina Vlado Dragojlović vjeruje da je svjedok podmićen raznim donacijama i pogodnostima da ne bi govorio o svom stradanju i ubistvu brata.</s><s>S druge strane, Petar Mojić odrekao se statusa zaštićenog svjedoka i progovorio je javno o torturama i ubistvima Srba u Orašju.</s><s>Od maja do avgusta 1992.</s><s>Petar Mojić bio je u zarobljeništvu HVO-a, najviše u improvizovanom logoru u Donjoj Mahali, opština Orašje.</s><s>Od batina koža zatvorenika bila je crna, svjedoči Mojić koji se sjeća da su ih tjerali u rijeku Savu.</s><s>- Tukli su nas puškama, nogama ma nema šta nam nisu radili, rekao je Mojić.</s><s>Iz šupe u kojoj su bili zatvoreni na tajnoj lokaciji kako ih ne bi registrovao Međunarodni Crveni krst, vidio je, kaže, kako pripadnici Vojne policije pod komandom Pere Vincetića ubijaju Maksu Gajića.</s><s>Vincetić je nedostupan pravosudnim organima BiH.</s><s>Svjedoci tvrde da je najgori batinaš bio Mato Rakijica tj. jedan od optuženih Mato Živković.</s><s>Drugi svjedok Kosta Pejić rekao je za optuženog Živkovića da je silovao njegovu svastiku koja je cijeli rat provela u logoru u Orašju.</s><s>Ilinka Alić je umrla, ali je o strahotama pričala Kosti. - Ilinka je bila u logoru Donja Mahala do kraja rata.</s><s>Jednom dok je čistila WC, jedan policajac Mićo Jovanović zvani Šaraf, uhvatio je za kosu i gurnuo glavu u šolju punu ljudskog izmeta, ispričao je Kosta Pejić, svjedok.</s><s>Tužilac Milanko Kajganić nije mogao da izvede i trećeg svjedoka koji, kako je rekao, uporno odbija da svjedoči zbog liječenja u Beogradu.</s><s>Bivši logoraš Vlado Dragojlović sumnja da pomenuti svjedok ima zdrastvenih problema već da su motivi druge prirode. - Radi se o Stevi Petrović, a nije to jedini slučaj.</s><s>Ne znam kakav mu je motiv ali pomenutom svjedoku je stradao brat i pretprio je strahote, ne samo da ne dolazi na suđenje već to propagira kao neku vrijednost.</s><s>Može biti one strane da li je ga ucjenjuju donacijama ili stvarima , teško je dokazivo, smatra Vlado Dragojlović, predsjednik Udruženja logoraša Modriče i regije Posavina.</s><s>Odbrana optuženih pokušala je da diskredituje svjedočenje Petra Mojića tvrdeći da je u današnjem svjedočenju rekao mnogo više nego u iskazima iz ranijih godina.</s><s>Mojić je ostao istrajan u svom svjedočenju o torturama i ubistvima koje je vidio.</s><s>Suđenje se nastavlja 20.februara. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=325675</s>
<s>Milivoje IVANIŠEVIĆ: NATO zločini u Bosni i Hercegovini</s><s>Sreda, 23 april 2014</s><s>U slučaju da se srpska Vlada u Beogradu više angažuje u odbrani srpskog naroda u Bosni, Hrvatskoj ili Kosmetu sledi konačan obračun i konačan udar.</s><s>Posledice NATO pohoda</s><s>Smatralo se, bar među žrtvama, kao što je to uvek slučaj posle nekih stradanja, da postoji krivac.</s><s>Onaj ko je to počinio mora, po mišljenju žrtava i oštećenih, da za to snosi odgovornost.</s><s>Pre svega za uništene živote, ali i za izgubljena i uništena materijalna dobra.</s><s>Počinitelj nije bio nepoznat i nije se skrivao.</s><s>To su bile jedinice NATO pakta i Unprofora, a tim jedinicama su komandovali: Vili Klas, Dž.</s><s>Džulvan, Lejton Smit, Jasuši Akaši, Bertran Žanvije, Rupert Smit...</s><s>Od odgovornih jedino nisu bila poznata imena neposrednih izvršilaca, to su piloti i posade aviona, ali i njihovi nalogodavci nižeg ranga.</s><s>Odgovornost, ili pravda, potražena je od ustanove koju su OUN formirale da sankcioniše zločine na prostorima bivše Jugoslavije.</s><s>To je već čuveni Haški Tribunal.</s><s>Koliko tu ima pravde uverile su se dve srpske porodice nedužnih žrtava zločinačke NATO akcije.</s><s>To su Stojanka Goranović, opština Teslić i Marko Galinac, opština Kalinovik koji su podneli prijave sa nespornim dokazima i od Tribunala tražili kaznu za ubice svojih najbližih.</s><s>Nisu tražili naodoknadu štete za materijalne gubitke koje su im naneli avioni nepoznate NATO države.</s><s>Goranović (Alekse ) Stojanka, iz sela Gornja Radonja, opština Teslić, navela je u svojoj prijavi da su noću 11. septembra 1995. godine u 02,05 časova avioni NATO pakta bombardovali porodičnu kuću njenog oca, danas pokojnog Alekse Goranovića i tom prilikom u kući ubili oca Aleksu (83 godine) i brata Zorana (49).</s><s>U istom napadu su sa više rana i opekotina povređeni supruga ubijenog brata Zorana, Stojanka i njihovo troje maloletne dece: sin Borisav (14), kći Borislavka (11) i najmlađi sin Nebojša (1,5).</s><s>Tela dvojice pokojnika su potpuno ugljenisana.</s><s>Na mestu nekadašnje kuće nalazi se dubok karter.</s><s>Dokazi koji su predočeni Tribunalu čine: video snimci, zapisnik sa uviđaja nadležne službe, izjave svedoka, i dr. Galinac Marko, iz sela Romani, opština Kalinovik, navodi u svojoj prijavi da je u večernjim časovima 9. septembra 1995. oko 20,30 jedan avion NATO pakta raketirao mesto na kome su se nalazili njegova deca Radenko i Radmila Galinac i njihovi saputnici Ranko Janković i Borisav Kondić, koji su se zajedno vozili automobilom marke „Golf“.</s><s>Napad na njihovo vozilo izvršen je na putu Semizovac-Srednje kod mosta na reci Ljubinji.</s><s>U vreme dok su vozač i putnici pokušavali da nekako pređu most koji je neposredno pre toga raketiran i delimično razoren vratio se pilot-zločinac i ponovo raketirao i mitraljirao most i civile na mostu.</s><s>Tom prilikom smrtno su stradala deca tužitelja, kći Radmila (26) i sin Radenko (25).</s><s>Uz prijavu Tribunalu su predočeni sledeći dokazi: izjave dva preživela putnika iz istog vozila i lekarski nalazi spoljnih povreda tela žrtava.</s><s>Dokumentaciju o oba ova slučaja i ovlašćenja da podnese prijavu i zastupa njihove interese dobio je autor ovog teksta u jesen 1995. godine.</s><s>Međutim, Haški Tribunal se nije ni osvrnuo na ove prijave, a kamoli krivce pozvao na odgovornost.</s><s>Nisu čak ni uljudno odgovorili da možda oni nisu nadležni, ili da su prijave neosnovane.</s><s>Jednostavno su se zadovoljili ignorisanjem zahteva koje su im uputile porodice ubijenih ljudi.</s><s>Time je postalo nesporno da zločini NATO pakta počinjeni nad Srbima u Republici Srpskoj, po propisima ove pravosudne ustanove, ne podležu sankcijama.</s><s>Nekoliko godina kasnije sličan scenario je ponovljen i kad se u Hagu postavilo pitanje odgovornosti za NATO zločine počinjene 1999. god. na prostorima Srbije i Crne Gore. [1] NEW YORK TIMES: “Operation Balkan Storm: Here's a Plan” , By GEORGE KENNEY AND MICHAEL J. DUGAN; Published: November 29, 1992 Izlaganje na skupu „Globalni mir vs. globalni intervencionizam i imperijalizam“ Beogradski forum za svet ravnopravnih, Društvo srpskih domaćina, Klub generala i admirala Srbije i SUBNOR Srbije, u koordinaciji sa Svetskim savetom za mir, održao je 22. i 23. marta 2014. godine u Beogradskom Centru „Sava“ Međunarodnu konferecniju pod nazivom „GLOBALNI MIR VS.</s><s>GLOBALNI INTERVENCIONIZAM I IMPERIJALIZAM“.</s><s>Konferencija je održana povodom 15. godišnjice oružane agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru (SR Jugoslaviju).</s><s>Moto Konferencije je „DA SE NE ZABORAVI“.</s>
<s>I – šta sad?!</s><s>To nije moguće!</s><s>Nije to on, nije on!</s><s>Ne verujem da je to na slikama koje objavljuje (nedržavna)</s><s>beogradska Televizija i okupatorske beogradske novine, onaj naš general, koji nam je svih ovih gotovo dvadeset godina, davao nadu da ćemo dočekati kraj haške nepravde, da ćemo uspeti da dokažemo da je haška sudnica gubilište namenjeno Srbima, Srbiji i Republici Srpskoj i da će nestati to samo za Srbe ševeningensko mučilište...</s><s>Bila sam sa svojim suprugom posle tri godine na odmoru, zasluženom.</s><s>Baš smo hteli da budemo tamo preko puta Svete Gore, u Uranopolisu.</s><s>Drugog dana, već, oplovili smo, koliko nam je dozvoljeno, obrise Svete Gore...</s><s>Molila sam Svetog duha istinoga da sačuva zdravlje i slobodu Generala, kao svaki put kada sam odlazila u pravoslavne hramove...</s><s>Sutradan nas je opekla vest, javljena u Hrvatskoj....</s><s>Nisam htela da verujem.</s><s>Ali mi je prvi put zadrhtala sva utroba.</s><s>Prvi put, posle ko zna koliko sličnih vesti – da su Generala opkolili, uhapsili, da bi ga ”isporučili”, da bi preko njegove žrtve stigli u neku nekima obećanu Evropu...</s><s>Sada su javljali da su ga uhvatili, mada ne liči na sebe, ali je DNK utvrdio (za svega pola sata od njegovog hapšenja) da to jeste Ratko Mladić...</s><s>Pitala sam prijatelje ima li ikakvog snimka, kao dokaz...</s><s>Tek docnije Boris Tadić, poput Baraka Obame, izjavljuje da je lično pratio izvođenje ove akcije i nalazim da je RTS snimao hapšenje...</s><s>Kakva kopija američkog ”demokratskog udarca na najvećeg teroristu sveta”, za koga je davno srpski tužilac Srba Vladislav Vukčević izjavio da je za njega ”Ratko Mladić srpski Bin Laden”! (Vidim Vukčevićevu izjavu da General nije želeo da razgovara sa njim, kao što nije hteo ni Radovan Karadžić.</s><s>General ima pravo da iskaže svoj prezir prema takvima.</s><s>Ali zato Brunu Vekariću, koji obigrava oko njega paunski, naređuje da mu donese jagode baš iz Lazareva, da potroši nešto od onih para koje je oteo njegovoj porodici.) I, naravno, jednostavno istog trena odlučujemo da pohitamo nazad, unazad skroz, u izdanu, rasprodanu, uniženu i pokorenu u glibu – muklu Srbiju.</s><s>U kolima slušamo Tadićevu ”državničku” izjavu da je ovim hapšenjem završena sramna stranica istorije Srbije.</s><s>Sram ga bilo.</s><s>U Beogradu advokat Miloš Šaljić, sin Ratkov Darko i supruga Bosa nam potvrđuju posle njihovog prvog susreta u istražnom zatvoru da to jeste Ratko Mladić.</s><s>Čitam: prilikom hapšenja u poslednjem skrovištu On je rekao: ”Ja sam GENERAL... taj koga tražite!</s><s>Svaka vam čast momci!” Ko zna ko su i odakle su.</s><s>Ko zna odakle su im preneli legendu srpske istorije da ga prinesu na žrtvenik srpskim političarima!</s><s>Ali, to liči na njega: GENERAL da pohvali (da li baš??) policajce što su posle 16 godina konačno, uspešno izveli zadatu im akciju!</s><s>Svaka im nečast!</s><s>Ovaj ”uspeh” ih je vekovno obeležio u beščašću i izdaji.</s><s>Njihove zapovednike, njih i njihove potomke.</s><s>Čak su i Rasima izneverili: on je bio siguran da GENERALA neće Srbi izdati.</s><s>Izjavio je:”Ako ga Srbi nisu izdali za milion, neće ni za deset miliona evra!” Nijedan narod svog ČOVEKA JUNAKA ne izdaje neprijatelju, lažnim sudovima i sopstvenim krvolocima – samo Srbi!</s><s>Zašto, braćo!? (Mada ni Rasim Ljajić, ni Bruno Vekarić nisu Srbi.</s><s>Vladimir Vukčević nije bitan.) Svi koji znaju istinu, znaju da nijedan narod u svojoj istoriji nije imao takvog heroja-zaštitnika, kao što je general Ratko Mladić: dostojanstven, ponosit, hrabar, rečit, stasit oficir.</s><s>Zato su vladajući političari u Srbiji, američki podanici i odlučili da ga pred svet izvedu u svojoj kontradikciji, kakav nikad nije bio.</s><s>I da mu se izruguju!</s><s>Zašto, nebraćo!?</s><s>A onda su narodu lancima zapretili da javno odboluje, da svog Heroja na neslobodi gnevom prema tamničarima pozdravi.</s><s>Tako je Srbija utamničena do besvesti.</s><s>Ali, nije Republika Srpska: gotovo u svim gradovima, u kojima sam sa Književnim fondom Sveti Sava sa Pala predstavljala svoj RAPORT KOMANDANTU – mladi ljudi u povorkama nosili su svoje transparente i poruke da je GENERAL NjIHOV HEROJ, a izdajnici oni koji žure da ga bolesnog i nemoćnog prenesu u ševeningensku tamnicu.</s><s>I u Rusiji slovenski patriote crnom bojom zasipaju srpsku ambasadu i poručuju Srbiji da ”gnusna izdaja Tadića i njegove klike izaziva gnev i revolt svih časnih i i poštenih ljudi, kako u Srbiji, tako i u Rusiji”.</s><s>Oni pozivaju sve one koji nisu zaboravili slovensko bratstvo, čast i dostojanstvo da dođu 1. juna pred srpsku ambasadu i kažu režimu Tadića ono što zaslužuje.</s><s>Naravno, ako im to režim u Rusiji odobri.</s><s>Jedna od potpisanih parola glasi: ”Dole Judin režim, Ratka Mladića za predsednika!” Eh, i ja sam svoj RAPORT KOMANDANTU završila naslovom ČEKAJUĆI KOMANDANTA nad našom zajedničkom fotografijom.</s><s>Verovala sam, i širila ubeđenje da ćemo ga dočekati na slobodi, onako kako dolikuje srpskom generalu i njegovim saborcima.</s><s>Nadala sam se takvom susretu svih ovih godina.</s><s>A sada se spremam za susret sa jednim teško bolesnim sužnjem u srpskoj tamnici, jer je on to, hvala Bogu, poželeo.</s><s>Rekao je istražnom sudiji da ”želi da svoje sretne svoje prijatelje Ljilju Bulatović i njenog supruga” i da mi nešto kaže, da zapišem...</s><s>Sada čekamo da nam to dozvoli isti onaj sudija za ratne zločine, koji je potpisao nalog da na Vavedenje 2010. godine specijalci sa heklerima dođu u naš stan i traže Generala i tragove naše podrške...</s><s>Hoće li nam dozvoliti u ponedeljak, 30. maja da pitam Generala: ”Gde li si bivao, naš Generale, svih ovih godina gerile...” Simbolično, naravno, jer Tadić ima još posla: najavljena je već akcija strogog kažnjavanja svakoga na koga se posumnja da je ikako podržavao život i opstanak Generala Ratka Mladića.</s><s>Nećemo im mi davati spiskove.</s><s>Na spisku je pola Srbije.</s><s>Tako stotine njih poručuju sa sajtova, povodom nebrojenih vesti i komentara o hapšenju generala Mladića.</s><s>Ali, malena je naša medijska snaga da oglasimo istinu o tome ko je general Mladić.</s><s>Izrazita većina vladajućih srpskih političara, na čelu sa njihovim šefovima Obamom, Kacinom, Bramercom, Eštonovom i sličnima objavili su svoje zadovoljstvo i ponos zbog ovog obavljenog zadatka.</s><s>Istog trenutka, kada su po želji dvojca Vekarić-Vukčević, hrvatski mediji objavili muštuluk da je uhapšen general, krenuo je planetarni medijski genocidni pogrom nad njim.</s><s>Prednjači tzv. Slobodna Evropa, koja lansira neopisivu količinu spremljenih bljuvotina, kao navodnih činjenica za neograničeno proširivanje optužnice protiv Generala i Vojske kojom je on komandovao od Knina do Žepe.</s><s>I dok čekam taj (ne)mogući susret sa Komandantom, slušam od Darka, Bose i Miloša Šaljića, Mladićevog starog pouzdanog prijatelja njihove utiske o tragičnom zdravstvenom stanju Ratka Mladića.</s><s>Svi detalji su toliko bolni da u meni izazivaju jednako zaprepašćenje, ogorčenje, duboku tugu...</s><s>Od trenutka kada je objavljena njegova želja da se stretnemo preplavljena sam desetinama poruka njegovih saboraca, ljudi koje i ne poznajem, koje treba da prenesem Generalu, da ga ohrabrimo svojim poštovanjem...</s><s>Javljaju se u sve većem broju novinari najvećih stranih listova, da bih im opisala šta znači biti prijatelj sa Mladićem...</s><s>Ja ih ispravljam: on je uvek GENERAL Ratko Mladić!</s><s>General poručuje iz kazamata da se ne prave nikakve demonstracije, da ne izazivamo nesreću, budemo dostojanstveni i odgovorni.</s><s>A ja se sve vreme samo pitam, hoće li i svi koji su zaduženi sada za njegov život, biti odgovorni prema njemu – generalu, Ratnom komandantu Vojske Republike Srpske!</s><s>Lekarsku dijagnozu potpisali su zatvorski lekari anonimusi i očigledno je podređena zaključku da je sužanj ”sposoban da prati sudski postupak”!</s><s>A nije sposoban samostalni ni da prati, a kamoli da učestvuje, da sam sebe zastupa!</s><s>Na žalost- NIJE!</s><s>Tri moždana udara, od kojih poslednji iz 2008. sa trajnim posledicama, dva srčana udara i hronična angina pektoris, uz visoki krvni pritisak, psihoorganski sindrom – ukazuju na otežanu mentalnu sposobnost, na pitanje uračunljivosti!</s><s>Hvala Bogu da su Generala po njegovoj želji posetili aktuelni ministar zdravlja i predsednica Parlamenta, koja je profesor medicinskog fakulteta na predmetu neuropsihologije!</s><s>Čak i na prvi pogled i manje od pet minuta razgovora oni su mogli uočiti svu površnost i neodgovornost potpisnika dijagnoze!</s><s>Nad svima njima jesu Bog i Hipokratova zakletva!</s><s>Hoće li se naći taj u Srbiji ko će preuzeti takvu mračnu odgovornost da tako bolesnog Čoveka predaju haškoj nemilosti dokazanih najsurovijih srpskih neprijatelja!?</s><s>Kako god bilo, General Ratko Mladić ostaje časna legenda i nedostižni heroj odbrane srpskog naroda u Časti i dostojanstvu! http://www.vaseljenska.com/misljenja/gde-si-bivao-sve-ove-godine-moj-komandante/</s>
<s>MILIĆI, 5. MAJA /SRNA/- Ruskinja Nina Petrovna Mjazina, majka ruskog dobrovoljca Olega Stanislavoviča Ktitarjenka, koji je poginuo 1995. godine kao pripadnik Vojske Republike Srpske /VRS/, danas je posjetila novo gradsko groblje u Milićima gdje je Oleg sahranjen, da bi zapalila svijeću za pokoj duše poginulog sina i prisustvovala pomenu koji je služio sveštenik Ljubiša Vujičić.</s><s>Punih 16 godina nakon završetka rata ova ponosna majka nije znala šta se desilo sa Olegom, a potvrdu o njegovoj smrti dobila je kada je vidjela njegovo ime na spisku poginulih koji je objavljen u knjizi Olega Valjeckog "Beli vukovi – Srpski dnevnik ruskog dobrovoljca 1993-1999.".</s><s>Petrovna je novinarima izjavila da je Oleg u Republiku Srpsku došao u oktobru 1994. godine iz Donjecka da bi zaštitio pravoslavni narod.</s><s>"U aprilu 1995. godine bio je ranjen i tada je došao kući na odmor.</s><s>Dok je bio kući predlagala sam mu da se ne vraća, međutim on je bio odlučan da se vrati, jer je tako obećao svojim drugovima", rekla je Nina Petrovna.</s><s>Nakon završetka rata Nina je odlučila da dođe u Republiku Srpsku i uvjeri se šta se dogodilo sa njenim sinom.</s><s>Saznala je da se Oleg prilikom dolaska u Srpsku prijavio kao Oleg Slavin.</s><s>Već tada je, po prezimenu, pretpostavljala da je to njen sin jer je Slavin bio nadimak Olegova oca.</s><s>Na spomeniku na milićkom groblju upisano je i prezime Slavin.</s><s>"Da bi se uvjerila da se radi o mom sinu zatražila sam da se obavi DNK-a analiza, prethodno dobivši dozvolu od sveštenika.</s><s>Analiza je pokazala da se radi o mom sinu", kaže Nina Petrovna.</s><s>Ona je rekla da je ponosna na svog sina i veoma je blizu odluke da se preseli u Republiku Srpsku i s tim ciljem počela je u Bijeljini da uči srpski jezik.</s><s>"U Republici Srpskoj sam već četvrti put i željela bih da budem što bliže ovom narodu, da osjetim njegovu kulturu.</s><s>Ovdje gdje god da krenem okružena sam toplinom i pažnjom i na tome sam vam zahvalna", rekla je Nina Petrovna.</s><s>Današnjoj komemoraciji u Milićima prisistvovali su i predsjednik milićke Skupštine Zoran Kipić, predsjednik Boračke organizacije Milići Dragoljub Đuričić, te sekretar bijeljinskog Udruženja građana srpsko-ruskog prijateljstva "Zavet" Slobodan Trifković.</s><s>Učesnici komemoracije posjetili su i spomen sobu milićkim borcima Vojske Republike Srpske poginulim u proteklom ratu. http://www.srna.rs/novosti/301347/ponosna-majka-na-grobu-sina.htm</s>
<s>V. TALOVIĆ \| 20. februar 2013. 20:58 Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do "Oluje" (8).</s><s>Ivanišević: Jedino od Srba traže spiskove žrtava.</s><s>Pavlović: Memorijal treba da održava sećanje na zločin</s><s>SPOMENIK žrtvama genocida potreban nam je kao hleb, nasušni.</s><s>Oni koji negiraju srpska stradanja traže od nas spiskove žrtava i to jedino od nas Srba i jedino za Jasenovac.</s><s>A, ne usuđuju se da te spiskove traže od Rusa, Poljaka, Jevreja, kaže za "Novosti" Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku. - Tragedija naših predaka bila je u tome izgleda što nisu mogli svoje ubice da ubede da upišu imena onih koje ubijaju - kaže sa ironijom Ivanišević. - Danas potomci tih nekadašnjih ubica traže od nas dokaze koje mi normalno nemamo.</s><s>Zato je došlo do sramotnih licitiranja o broju ubijenih Srba u svim ratovima 20. veka i u svim logorima u kojima su bili zatvoreni i ubijani.</s><s>Raspad Jugoslavije oživeo je sva ta sećanja i ponovo smo suočeni sa istom nevoljom.</s><s>Srbi su, tvrdi Ivanišević, nestali s KiM, Hrvatske, Slovenije, a nestaju pomalo i iz Crne Gore.</s><s>Po austrougarskom popisu iz 1910. godine, u Bosni i Hercegovini bilo je 230.000 pravoslavnih više od muslimana, a po popisu iz 1991. muslimani su bili brojniji za 520.000 u odnosu na nas Srbe. - Naši demografski gubici samo u Bosni i Hercegovini su 1,5 miliona ljudi - kaže Ivanišević. - Ima li strašnije srpske kazne?</s><s>Podrška akciji "Večernjih novosti", koju je inicirao naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, stiže iz svih krajeva zemlje i rasejanja.</s><s>Širom Nemačke organizuju se skupovi podrške sa apelom da se "u ime nevinih žrtava podigne srpski Jad Vašam".</s><s>Uz nas su i Subnor, Savez antifašista Srbije, Sabor dijaspore i Fond dijaspore za maticu, Beogradski forum, Udruženje Krajišnika...</s><s>Hrabre nas potomci žrtava i svedoci tragedija kroz koje je tokom čitavog proteklog veka prolazio naš narod.</s><s>Uz nas su i stručnjaci, prvenstveno istoričari, spremni da pomognu. - Istoričari mogu da pomognu u naučnom utemeljenju i objašnjenju konteksta vremena i događaja na prostoru NDH 1941-45.</s><s>Takođe, i u publikovanju još uvek neobjavljene građe o NDH - kaže direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović.</s><s>Spomenik je, tvrdi on, trebalo da bude podignut u prvim godinama posle Drugog svetskog rata.</s><s>Kad to tada nije urađeno zarad nivelacije i u stradanjima i u borbi, što činjenično nije bilo tačno, ali je politički bilo korisno, onda i danas nije kasno. - Spomenik je mala slika stradanja - kaže Pavlović. - Možda bi bilo bolje da to bude memorijal, kakvih je puno u svetu.</s><s>On treba da memoriše, održava sećanja na sve užase i bestijalnosti ustaškog režima.</s><s>Ni spomenik, ni memorijal ne mogu, međutim, da razreše sve kontroverze i politizaciju stradanja Srba u NDH.</s><s>JAMA PRIBILOVCI</s><s>POTRESNE slike vađenja kostiju iz zabetonirane jame Pribilovci, proganjale su istoričara i književnika Božidara Kljajevića, koji je o tome napisao: "Siđoše planinari iz Nikšića, Bileća, Gacka i Trebinja, da vade svoje rođake iz zloslutne jame, čije kosti ovde u ovoj tami, provedoše 47 godina.</s><s>Čudna je zemlja Hercegovina, jedan narod u tri vere, ako jedno drugima nisu rođaci, a ono su kumovi ili prijatelji, ali je tu na ovoj zemlji neko posadio đavolje seme i ljudi se poklaše.</s><s>Jedni kolju, drugi se svete i ubijaju, treći tuku maljevima i pale, i od ove lepe nekada svete zemlje napraviše pakao!"</s><s>Antun Miletić, istoričar: ENCIKLOPEDIJA MRTVIH</s><s>PODIZANjE spomenika naš je dug prema svim nevinim stradalnicima.</s><s>Samo sam ja izbrojao 146.401 žrtvu genocida u ustaškim logorima smrti.</s><s>A broj koji i Hrvati pominju je 600.000 stradalnika Holokausta i ratnog zločina počinjenog nad protivnicima nacističkog režima, uspostavljenog u NDH tokom Drugog svetskog rata.</s><s>To nije konačni bilans usmrćenih u Jasenovcu, jer je njegov cilj bio da što preciznije ustanovi imena i nedvosmisleno utvrdi donju granicu broja mučenika stradalih u ovom logoru.</s><s>Ne treba sumnjati da će dalja istraživanja ovog monstruoznog bilansa smrti značiti i znatno pomeranje te granice naviše.</s><s>Jovo Vukelić, "Službeni glasnik": U ZLOČINU I FRATRI</s><s>PODRŽAVAM akciju "Novosti" zato što je do sada bilo mnogo pokušaja da se negira taj zločin.</s><s>U zločinu nad Srbima učestvovali su i sveštenici Katoličke crkve, a ne samo ustaške jedinice Ante Pavelića.</s><s>Ali Katolička crkva do danas ne priznaje taj zločin.</s><s>Bilo bi, smatram, neophodno da to urade, ako žele dobre odnose sa Srbijom i Srbima.</s><s>Očekujem da akciju podrži nadležno Ministarstvo kulture i da se o njemu što pre izjasni Vlada Srbije.</s><s>Iza akcije podizanja spomenika žrtvama genocida mora da stoji država Srbija. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:420754-Sramna-licitiranja-srpskim-zrtvama</s>
<s>Detektor.ba \| Haris Rovčanin \| 02.10.2019.</s><s>Vještak Odbrane Sakiba Mahmuljina je kazao kako je moderna vojna funkcija kompleksan sistem koji se sastoji od tri komponente – vojnog vodstva, komande i kontrole.</s><s>Paul Cornish, profesor na Univerzitetu u Londonu, rekao je da o Armiji Bosne i Hercegovine (ABiH) ne zna ništa više od onoga što je čitao u medijima u periodu od 1992. do 1995. godine, kao i da mu uz sudsku naredbu nije dostavljena nikakva dokumentacija, dok je Odbrana navela kako on nema nikakva saznanja o činjeničnom opisu iz optužnice.</s><s>Govoreći generalno o vojnim funkcijama, Cornish je kazao da je komanda, u biti, navođenje, rukovođenje i donošenje odluka, a kontrola proces kojim se omogućuje da se te odluke izvrše.</s><s>Osoba koja se imenuje za komandanta, prema njegovim riječima, mora pokazivati hrabrost, karakter u donošenju odluka, poštovanju vojnika, koji treba da mu vjeruju i obratno, jer ako se to ne ostvari, ne može biti imenovan na to mjesto. “Od komandanta na bilo kojem nivou se očekuje da odgovara samo jednom nadređenom, a to je od kritične važnosti za svaku vojsku.</s><s>Komandant bataljona ili brigade će provoditi naredbe od samo jedne osobe”, rekao je Cornish pojašnjavajući jedinstvo i lanac komandovanja.</s><s>Prema Cornish, ukoliko ne postoji jedinstvo komandovanja, “ne možete imati ni komandu ni kontrolu”.</s><s>Cornish je istakao kako je za vojnu kontrolu neophodno šest karakteristika, odnosno komandna infrastruktura, planiranje, komunikacije i veze, obavještajni podaci i izvještavanje, logistika te disciplina.</s><s>Govoreći o infrastrukturi, Cornish je kazao da ona podrazumijeva štab u kojem bi komandant imao pomoćnike koji odgovaraju njemu, a koji bi u lancu komandovanja imali svakodnevno komunikaciju na nižem nivou. “Kada se donese odluka, komandant očekuje stalni priliv informacija od svojih podređenih, gdje idu, šta im treba...</s><s>Ako ne dobije te informacije, sistem se urušava.</s><s>Onda komandant ne može znati da li vojnici imaju municije, treba li im pojačanje na liniji”, naveo je Paul Cornish.</s><s>Zadatak više komande na bilo kojem nivou, nastavio je on, nije samo izdavanje naređenja podređenim oficirima, nego da se obezbijedi sve kako bi ona bila izvršena, pa i logistika, jer, prema njegovom mišljenju, dolazi do urušavanja komande i kontrole ako se podređene jedinice ne mogu snabdjeti jer nadređeni ne znaju da li su im sredstva potrebna.</s><s>Na upit šta se dešava ako je određena organizacija logistiku dobijala od trećih lica ili iz inostranstva, vještak je odgovorio da bi komandant u takvoj situaciji trebao znati šta je svrha te podrške i o kojim se količinama radi. “Ako viši komandant ne zna tačno koje količine posjeduje podređena komanda, onda nema povjerenja u nju.</s><s>Komandant mora imati sve informacije”, istakao je vještak.</s><s>Mahmuljina, bivšeg komandanta Trećeg korpusa ABiH, optužnica tereti da nije spriječio ubistva i nečovječna postupanja pripadnika Odreda “El-Mudžahidin” na području Vozuće i Zavidovića.</s><s>Prema optužnici, pripadnici tog odreda su od 11. do 29. septembra 1995. ubili 52 ratna zarobljenika.</s><s>Odgovarajući na unakrsna pitanja Tužilaštva, vještak je rekao da je u izvještaju naveo da je vojna komanda sposobnost komandanta da usmjerava vojne operacije, ali da vojna kontrola ne predstavlja rukovođenje vojnim operacijama. “Komandant ima sistem oko njega, koji upravlja.</s><s>Ne može on sve sam raditi”, kazao je Cornish, koji je pojasnio i da je ispravno da se podređeni obrati nadređenom komandantu za rješavanje problema.</s><s>Nastavak suđenja je 23. oktobra. http://detektor.ba/mahmuljin-karakteristike-vojne-komande-i-kontrole/</s>
<s>Mladić: Ovaj tribunal je samo instrument u rukama NATO-a</s><s>Autor Vaseljenska</s><s>24. 02. 2012 23:59 \| FoNet Hag – Suđenje bivšem komandantu Vojske RS generalu Ratku Mladiću počeće 14. maja uvodnim rečima predstavnika tužilaštva, a prve svedoke tužilaštvo će izvesti 29. maja, saopštenio je na statusnoj konferenciji u Haškom tribunalu.</s><s>Tužilaštvo planira da sasluša oko 400 svedoka.</s><s>Od toga bi u sudnici Haškog tribunala trebalo da se pojavi njih 140, dok će ostali svoja svedočenja dostaviti pismeno.</s><s>Kako je najavljeno, Tužilaštvo planira da iznese više od 28.000 dokaza.</s><s>Sam Mladić izjavio je danas da je Haški tribunal pristrasan i uložio protest zbog toga što mu nije dozvoljeno da nosi vojnu uniformu.</s><s>„Zakleli ste se da ćete mi suditi pošteno i časno, ali sumnjam u to“, rekao je Mladić u govoru koji je bio prilično nepovezan.</s><s>On je optužio Tribunal da je samo instrument u rukama NATO, koji je bombardovao njegove jedinice tokom rata u Bosni i Hercegovini, prenosi DPA.</s><s>General se požalio i na zdravlje, rekavši da je sada „samo jedan starac, čiji se život bliži kraju“.</s><s>Mladić je sudiji Alfonsu Oreu rekao da se žali zbog toga što njegovoj supruzi nije dozvoljeno da mu donese ratnu unifrmu.</s><s>„Ponosan sam na tu uniformu i želeo sam da je nosim“, rekao je Mladić, pre nego što mu je Ori isključio mikrofon.</s><s>Tužilaštvo u 11 tačaka tereti Mladića za genocid u Srebrnici, kao i za višegodišnju opsadu Sarajeva, progon stanovništa širom Bosne i Hercegovine i zarobljavanje i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. http://www.vaseljenska.com/drustvo/hronika/mladic-ovaj-tribunal-je-samo-instrument-u-rukama-nato-a/</s>
<s>Do kraja godine monografija sa 31.000 srpskih žrtava</s><s>Utorak, 26 avgust 2014</s><s>najavljuje da će monografija sa oko 31.000 imena srpskih žrtava u ratu u BiH do kraja ove godine biti pripremljena za štampu.</s><s>Tako će Republika Srpska biti prva, a moguće i jedina u Evropi, koja izlazi sa preciznim podacima o svojim ljudskim gubicima.</s><s>Ivanišević ističe za Srnu da su se konačno stekli finansijski uslovi da se privede kraju posao oko štampanja ove monografije, koja će nositi naziv "Ljudski gubici srpskog naroda u BiH 1992-1995".</s><s>Spisak žrtava pravljen je po azbučnom redosljedu i sadrži pet poglavlja: Ime i prezime žrtava kojima se zna mjesto i vrijeme pogibije, imena žrtava kojima se ne zna mjesto i vrijeme smrti, imena poginulih dobrovoljaca koji su se borili na srpskoj strani, imena umrlih od posljedica ranjavanja, maltretiranja po logorima, i osobe bez podataka za identifikaciju.</s><s>Ivanišević navodi da će imena ženskih žrtava u monografiji biti štampana drugim slogom, kako bi se razlikovala od mušakaraca i napominje da od ukupnog broja žrtava žene čine oko 12 odsto, a djeca oko dva odsto.</s><s>Osim imena i fotografije, biće navedeno i sedam osnovnih podataka - ime, prezime, ime oca, mjesto rođenja, mjesto stradanja, godina rođenja i godina smrti.</s><s>"Najveći problem u prikupljanju materijala jesu fotografije, jer ih neke opštine još nisu dostavile", kaže Ivanišević.</s><s>Pošto se radi o kapitalnom djelu od nacionalnog, kulturnog, istorijskog značaja, Ivanišević očekuje da ga otkupljuju sve nacionalne biblioteke, nacionalne i obrazovne institucije.</s><s>Monografija će imati dva do tri toma sa više od 2.000 stranica, a osim imena srpskih žrtava, biće objavljeno i više od 10.000 fotografija.</s><s>"Na ovaj način ćemo prekinuti manipulacije žrtvama.</s><s>Nikada niko među Srbima nije popisao žrtve, a srpski narod je u prošlosti imao mnogo ustanaka i buna" - napominje Ivanišević, navodeći da je njegov institut ovaj posao završio nakon 20 godina upornih istraživanja.</s><s>On ističe da je "hrišćanska i nacionalna dužnost da se napravi spisak srpskih žrtva i da se i sadašnjim i budućim generacijama na raspolaganje stave činjenice".</s><s>"Osnovni problem je što do sada srpska stradanja nisu dokumentovana činjenicama, i uvek se sramotno licitiralo brojkama.</s><s>Srbi su živeli u državi sa svojim ubicama, koje su prikrivale srpska stradanja i sve se svodilo na licitaciju", navodi Ivanišević.</s><s>On očekuje da će predsjednici Republike Srpske i SANU napisati predgovor, a da će pripreme za štampu preuzeti Zavod za udžbenike Republike Srpske.</s><s>Na monografiji je radilo stotinak dobrovoljaca, bez novčane nadoknade, a Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske /ANURS/ odredila je članove redakcije za publikovanje - to su akademici Ljubomir Zuković, Aleksa Buha i Nikola Popović.</s><s>Ivanišević navodi da, u okviru ove monografije, Institut paralelno radi, u saradnji sa Predstavništvom Republike Srpske u Beogradu, i na monografiji Srba ubijenih u Federaciji BiH, gdje se pominje cifra od oko 15.000 ljudi, a početkom ili sredinom naredne godine taj posao mogao bi da bude zaavršen. http://www.srna.rs/novosti/232035/do-kraja-godine-monografija-sa-31000--srpskih-zrtava.htm</s>
<s>Mustafić: Moralna obaveza da se oda počast brutalno ubijenim ljudima</s><s>Četvrtak, 12 jul 2018</s><s>SREBRENICA, 12.</s><s>JULA /SRNA/ - Prvi put parastosu nastradalim Srbima na Petrovdan 1992. godine na Zalazju kod Srebrenice danas je prisustvovao jedan Bošnjak Ibran Mustafić, koji je odao počast nastradalima.</s><s>Mustafić je izjavio Srni da je prije tri godine htio da dođe, ali ga je policija upozorila da to ne čini zbog bezbjednosnih razloga jer je dan ranije u Potočarima napadnut tadašnji predsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.</s><s>"Imam moralnu obavezu po Božijem i ljudskom zakonu da odam počast ljudima koji su ovdje bili zarobljeni i nakon zlostavljanja brutalno ubijeni, a ubili su ih, nažalost, pripadnici mog naroda", rekao je Mustafić.</s><s>Mustafić je naveo da je prije rata bio predsjednik izvršnog odbora u opštini Srebrenica, da je bio "predsjednik svih građana i nastojao da bude normalan i zastupa interese svih građana".</s><s>"Meni rat nije trebao.</s><s>Ja sam svoju profesionalnu i političku karijeru ostvario prije rata i ne treba da na pravim karijeru na brojanju kostiju.</s><s>Nisu mi potrebni ni zločini ni genocid, a odavde je nakon borbi odvedeno živih sedam ili osam ratnih zarobljenika koji su odvezeni u Srebrenicu u zatvor", naveo je on.</s><s>Mustafić, koji je o ovome pisao i u svojoj knjizi "Planirani haos" , istakao je da je među njima bila i jedna medicinska sestra i da su "oni pobijeni na najbrutalniji način".</s><s>On je napomenuo da je na izborima 1990. godine njegova politička partija /SDA/ dobila oko 800 glasova manje od njega, što govori da je za njega glasao određen broj ljudi srpske nacionalnosti.</s><s>Mustafić je rekao da se "zbog toga i ljudi koji su ovdje brutalno pobijeni mimo svih Božijih, ljudskih i ratnih zakona" osjeća dužnim da ovdje dođe i oda im počast.</s><s>"Zbog čega to činim?</s><s>Ovdje su ljude ubili zločinci iz mog naroda i sve je to nastavak zločina koji su činjeni na svim stranama od početka rata.</s><s>Moju porodicu su 1995. godine ubili pripadnici mog naroda koji su i ovdje činili zločine", pojasnio je Mustafić.</s><s>On je naveo da počinioci zločina iz svih naroda još međusobno sarađuju kao braća, a oni koji su gubitnici isti su na svim stranama.</s><s>"Ja nemam pravo isticati svoje, a nipodaštavati tuđe žrtve i ovdje sam došao da odam počast.</s><s>Nadam se da će me ljudi shvatiti jer ko ne zna saosjećati u tuđoj boli ne može govoriti ni o svojoj", poručio je Mustafić.</s><s>U selu Zalazje kod Srebrenice danas je služen parastos kod spomen-kosturnice stradalima u dva posljednja rata, prislužene su svijeće za 69 Srba ubijenih na današnji dan 1992. godine i položeno cvijeće na spomen-obilježje povodom obilježavanja 26 godina od velikog srpskog stradanja na području srebreničke opštine. http://www.srna.rs/novosti/610147/mustafic-moralnaeza-da-se-oda-pocast-brutalno-ubijenim-ljudima.htm</s>
<s>Ivanišević: Falsifikati o Srebrenici - kolekcija perfidnih obmana</s><s>BEOGRAD, 6. JULA /SRNA/ - Novinska agencija Republike Srpske – SRNA će u naredna tri dana objaviti tekstove u vezi sa dosijeom o falsifikatima o Srebrenici koji je pripremio poznati srpski istoričar i istraživač Milivoje Ivanišević, osnivač beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku.</s><s>Ivanišević je za Srnu dao sažetak svojih istraživanja o Srebrenici i rekao da ovaj dosije sadrži kolekciju perfidnih obmana kojima je pokušano dokazati nešto što se nije dogodilo, a to je veliki srpski zločin u Srebrenici.</s><s>"Moja saznanja se dele na ona neposredna na terenu i ona do kojih sam došao proučavanjem dokumentacije u Centru za istraživanje zločina nad srpski narodom pri Udruženju Srba iz BiH u Srbiji", rekao je Ivanišević.</s><s>Srna će objaviti tekst u kojem Ivanišević, koji je bio među prvim civilima koji su ušli u Srebrenicu nakon njenog oslobađanja, opisuje šta je zatekao tamo kao direktni očevidac, kao i tekst koji sadrži njegovu analizu srebreničkih falsifikata, a osvrnuće se i na postojanje srebreničkog mezarja. http://89.111.245.19/novosti/805599/falsifikati-o-srebrenici---kolekcija-perfidnih-obmana.htm</s>
<s>Ori i Fluge već presudili Mladiću, pa mu opet sude</s><s>Kao odgovor na stav Mladićeve odbrane da sudija Ori ni u kom slučaju ne može biti nepristrasan, on je odgovorio da "jeste Holanđanin, ali je građanin svijeta i sudija UN", pa zato "nema predrasuda"...</s><s>Razgovarao: Nenad TADIĆ HAG, 2. JULA /SRNA/ - Advokat Miodrag Stojanović upozorava da suđenje Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom nije fer, te da su predsjedavajući Alfons Ori i član Sudskog vijeća sudija Fluge pristrasni pošto su već donosili presude u kojima su Mladića proglasili krivim?!</s><s>Stojanović ističe da je riječ, pravno gledano, o nevjerovatnim stvarima i pojašnjava da je Fluge sudio generalu Tolimiru, te da je u prvostepenoj presudi naveo da je Tolimir bio "oči i uši" Ratka Mladića.</s><s>Fluge je Tolimira proglasio krivim i osudio na doživotni zatvor.</s><s>"Sada bi taj isti sudija trebalo da objektivno i bez predrasude sudi Mladiću, što je van pameti.</s><s>Kako bi Fluge mogao da presudi da Mladić za nešto nije kriv i da prizna da je pogriješio u prethodnim presudama?", pita Stojanović.</s><s>On upozorava na još jednu nelogičnost - sudija Alfons Ori je Holanđanin, a najteži dio optužnice protiv Mladića je "slučaj Srebrenica", u koji su umiješane i holandske vojne snage.</s><s>Poznat je i buran odnos generala Ratka Mladića sa komandom tih snaga tokom ratnih dešavanja, napominje Stojanović u intervjuu Srni.</s><s>Kao odgovor na stav Mladićeve odbrane da ni u kom slučaju ne može biti nepristrasan, Ori je odgovorio da on "jeste Holanđanin, ali je građanin svijeta i sudija UN", pa zato "nema predrasuda".</s><s>Advokat Stojanović navodi da je Ori odmah preuzeo i ulogu ljekara i odlučio da suđenje traje pet dana u sedmici mada je upoznat da je Mladić teško bolestan i da ne može da izdrži taj tempo.</s><s>Ori je presudio da je "u Mladićevom interesu da suđenje traje kraće i brže, a ne sporije i duže", što je, prema mišljenju odbrane, maliciozan komentar i odluka koja može da ubije optuženog tokom suđenja.</s><s>Odbrana se zbog svega žalila i tražila izuzeće Orija i Flugea, ali je predsjednik Suda odbio sve zahtjeve.</s><s>Jedino je Apelaciono vijeće odobrilo zahtjev da se Mladiću, ipak, sudi četiri dana u sedmci zbog narušenog zdravlja.</s><s>Ali, predsjedavajući Ori nedavno je ponovo, samoinicijativno, odlučio da se sudi i peti dan, što pokazuje totalnu samovolju, naglašava Stojanović.</s><s>Poseban problem je ponašanje Orija tokom suđenja i ispitivanja svjedoka.</s><s>Odbrana navodi da Ori preuzima ingerencije tužilaca, pa svjedocima postavlja pitanja koja tužilaštvo nije postavljalo, i to čini na veoma agresivan način.</s><s>Odbrana je počela sa izvođenjem svjedoka - trebalo bi da ih bude oko 300, za šta advokati imaju na raspolaganju 207 sati.</s><s>Stojanović pojašnjava da je strategija takva da se ide detaljno po svakoj tački optužnice i iznose kontraargumenti.</s><s>Na primjer, ako se tvrdi da je na nekom terenu pucano iz snajpera, biće pozvani borci sa tog područja i tih položaja da kažu šta se zaista tamo dešavalo.</s><s>Advokat Stojanović zaključuje da u Hagu vlada atmosfera kao da je Mladić već osuđen, što nema mnogo veze sa pravom. http://www.srna.rs/novosti/218577/ori-i-fluge-vec-presudili-mladicu--pa-mu-opet-sude.htm</s>
<s>Za ubistvo srpskih devojčica na Grbavici niko nije odgovarao, iako se ubica javno hvalio zločinom</s><s>Petak, 11 mart 2016</s>
<s>Najtraženiji terorista Sirije ubijao Srbe i Hrvate u BiH</s><s>Ponedeljak, 09 januar 2012</s><s>M. Petković \| 09. 01. 2012 - 14:04h \| Loaj al-Zogbi, vođa islamističkog pokreta salafista Al-Mouinoun, osumnjičen je da je odgovoran za tri samoubilačka napada u Damasku kada je krajem prošle godine poginulo na stotine ljudi.</s><s>Sirijske vlasti veruju da je glavni krivac iza ovih zločina Al-Zogbi koji je devedesetih godina učestvovao u ratovima na teritoriji Bosne i Hercegovine u koju je došao sa grupom mudžahedina iz Avganistana, preko Sudijske Arabije i Hrvatske.</s><s>Loaj al-Zogbi Ovo je hrvatskom “Večernjem listu” otkrio Ahmed Munir , član odbora za nacionalnu sigurnost Sirije i član sirijskog parlamenta. - Mogu da tvrdim da iza tri samoubilačka napada u Damasku stoji Loaj al-Zogbi i Al-Mouinoun, organizacija srodna Al-kaidi – rekao je Munir dodavši da sirijskim vlastima nije poznato gde se nalazi Al-Zogbi.</s><s>Munir je za hrvatski list otkrio do sada nepoznate podatke o učestvovanju ovog teroriste u ratovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije. - Lično je izjavio da je iz Beča, preko Hrvatske ušao u BiH, gde se priključio brigadi Al-Mudžahed.</s><s>Ratovao je na Igmanu, u srednjoj Bosni i istočnom Mostaru, a zadatak mu je pod okriljem saudijske humanitarne organizacije Al-Haramain preko Hrvatske u Bosnu prebacuje borce, oružje i novac - objasnio je Munir.</s><s>Al-Zogbi tada je koristio falsifikovana dokumenta, poput akreditacije UNHCR-a i Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske kao “službenika humanitarne organizacije Al-Haramain” sa prebivalištem u Zagrebu. – Njemu je pomagao Abdulmuti al-Nemer, navodno direktor islamske humanitarne organizacije, koji je upravljao aktivnostima terorističkih ćelija u Hrvatskoj i BiH.</s><s>Ova organizacija je zapravo služila kao logistički centar terorističke infrastrukture u obe zemlje – istakao je Munir.</s><s>Al-Zogbi je svoj boravak u BiH potvrdio u nedavnom obraćanju arapskim medijima. – Prošao sam ratišta na Igmanu, u srednjoj Bosni, istočnom Mostaru.</s><s>Rat u BiH je za nas bio nešto posebno, jer smo učestvovali u pobedi muslimanskog naroda nad nevernicima.</s><s>Najzadovoljniji sam što smo Srbima i Hrvatima naneli poraz i naučili ih lekciju koju će pamtiti čitav život.</s><s>Oni se više nikada neće usuditi da napadnu našu braću muslimane jer znaju da ćemo uvek biti spremni da im pomognemo i branimo – izjavio je Loaj al-Zogbi.</s>
<s>Poseta predsednika vlade Srbije gospodina Aleksandra Vučića mezarju u Potočarima, bez obzira na sve ostalo, i poseta</s><s>tročlanog predsedništva BiH glavnom gradu Srbije, stvorili su uslove za sadržajnije razgovore o međusobnom pomirenju i razumevanju Srba i muslimana u ovom delu Podrinja.</s><s>Da li će i kada do toga doći ne zavisi više od političara, već od ljudi koji žive u Srebrenici, Bratuncu, Milićima, Zvorniku, Vlasenici i stotinama okolnih sela.</s><s>Mir potpisuju političari, a pomirenje zavisi isključivo od stanovništva.</s><s>Od 2003.</s><s>Potočare svakog jedanaestog jula posećuju značajne ličnosti, državnici i političari Evrope i Amerike.</s><s>Za televiziju i medije to deluje vrlo impresivno.</s><s>I ove godine je došao Klinton.</s><s>I ne samo on, da ostale ne nabrajamo.</s><s>Pre deset godina mezarje je posetio Boris Tadić, a ove Aleksandar Vučić.</s><s>Sve u interesu pomirenja i mira.</s><s>Boris Tadić je izazvao otvoren bes Srba, a Aleksandar Vučić bes muslimana.</s><s>Obojica su se svojim postupkom zamerila porodicama stradalih Srba.</s><s>Roditelji, rođaci i prijatelji srpskih žrtava čije su ubice pokopane u mezarju, proklele su tada predsednika Srbije B. Tadića, ali je A. Vučić, izgleda, ostao pošteđen.</s><s>Međutim, predmet našeg interesovanja je koliko će srpsko stanovništvo navedenih opština i sela ovog dela Podrinja prihvatiti to što su demonstrirali rukovodioci ove dve bivše jugoslovenske republike.</s><s>Posete Potočarima samo su pojačavale bes okolnih Srba na nepravdu koja se događa pred njihovim očima.</s><s>Svi ti strani i domaći autoriteti za njih nisu imali nikakav značaj i jedino su budili osećaj gorčine.</s><s>Ta gorčina se kod Srba skuplja već veoma dugo.</s><s>Muslimanske parade sa verskim zastavama i provokativnim transparentima sve teže podnose meštani srpskih sela kroz koja prolaze na putu do mezarja.</s><s>Incidenti i strah od sukoba lebde u vazduhu svakog jula dok traju ta muslimanska hodočašća iz raznih krajeva Bosne do Srebrenice.</s><s>Pomirenje državnih rukovodilaca nije, vidi se, i pomirenje naroda.</s><s>Pomirenje naroda zavisi jedino od meštana.</s><s>Dok u lokalnoj zajednici ne dođe do međusobnog uvažavanja i razumevanja, posebno između ljudi koji su izgubili nekog od svojih najbližih, teško je očekivati poboljšanje međusobnih odnosa.</s><s>Sa srpske strane kamen spoticanja je mezarje.</s><s>Ne mezarje samo po sebi, već zloupotreba te svetinje.</s><s>Čitajući imena muslimanskih navodnih civilnih žrtava meštani srpskih sela ovog kraja: Ratkovića, Podravanje, Brežana, Magašića, Kravica, Ježestice i još desetine drugih nailaze na imena vojnika i starešina Armije BiH i 28. divizije koji su lično učestvovali u napadu na njihovo selo, u ubistvima, pljački i paljevini...</s><s>Dok je tako tu srpska noga iz ovog dela Podrinja neće kročiti.</s><s>A jedino od toga zavisi pomirenje.</s><s>Sve ostalo su kulise i Potenkinova sela za javnost.</s><s>Pretvaranje Memorijalnog centra u Potočarima u groblje isključivo civilnih žrtava Srebrenice objektivno bi predstavljao značajan korak ka boljem razumevanju, oprostu i pomirenju.</s><s>Treba imati na umu da u nekoj daljoj budućnosti mlade generacije muslimanskih i srpskih stanovnika Srebrenice, posebno onih iz mešovitih brakova, mogu da odluče da to bude zajednički memorijal svim nedužnim civilnim žrtvama ovog kraja nastalim tokom sukoba devedesetih godina.</s><s>Već sada je moguće stvoriti preduslove za tako konačno rešenje.</s><s>Ali, uslov, ili prvi korak, za to je razdvajanje civila od vojnika.</s><s>Ostalo će da reši vreme i generacije koje već pristižu.</s><s>To je, takođe, za muslimane test da se ispolji dobra volja...</s><s>Milivoje Ivanišević</s>
<s>SEDNICA O HAGU VELIKA ŠANSA ZA SRBIJU</s><s>Ispraviti laži o Srebrenici</s><s>Direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku Milivoje Ivanišević kaže da je najavljena rasprava o Haškom tribunalu u UN koja je zakazana za 10. april idealna prilika da Srbija tog dana skine barem deo ljage sa svog naroda, a posebno kada je reč o monstruoznim optužbama u vezi sa Srebrenicom.</s><s>Jedan od dokumenata koji to potvrđuje, Ivanišević je nedavno dostavio i predsedavajućem Generalne skupštine UN, Vuku Jeremiću, ali i predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću shvativši da njihove prethodnike, Ali Abfusalim Trekiju i Borisa Tadića to nije zanimalo.</s><s>- Još pre tri godine sam pisao tadašnjem generalnom sekretaru UN, Ban Ki Munu, kako bi se izmenio Izveštaj generalnog sekretara UN od 15. novembra 1999, baziran na rezoluciji Generalne skupštine 53/35 od 30. novembra 1998.</s><s>Kopije tog pisma sam poslao i predsednicima vlada i država Srbije i Republike Srpske.</s><s>Međutim, niko ništa nije preduzeo, mada je reč o demantovanju laži vezanih za događaje u Srebrenici 1995. godine - kaže Ivanišević i objašnjava da je u zvaničnom dokumentu UN ostalo zapisano da su Srbi u Srebrenici činili monstruozne zločine i divljaštva nabrajajući da jedan deda bio primoran da pojede jetru svog unuka, stotine ljudi je živo zakopavano, mnogi su prvo sakaćeni pa ubijani, a deca su klana naočigled njihovih majki.</s><s>Novi izveštaj</s><s>Milivoje Ivanišević kaže da je dokument dostavio i ambasadama najmoćnijih zemalja sveta: SAD, Rusije, Kine, Nemačke, a da bi najbolje bilo kada bi sve članice Saveta bezbednosti dobile ispravljenu verziju izveštaja generalnog sekretara. - Izgleda je nemoguće da se taj izveštaj promeni u delu u kome su iznete ove laži.</s><s>Ali, zato je moguće da se dokument sa činjenicama dostavi svim članicama Saveta bezbednosti UN - ističe Ivanišević.</s><s>Taj Izveštaj generalnog sekretara UN se završava sa konstatacijom: "Te istinske scene iz pakla, napisane su na najtamnijim stranicama ljudske istorije." Ivanišević kaže da je u pismu tadašnjem generalnom sekretaru UN taksativno demantovao sve ove tvrdnje, a da to sada mogu da učine i Vuk Jeremić i Tomislav Nikolić. - Predsednik Srbije ima idealnu priliku da predstavi pravu istinu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i ulozi medija i velikih sila u demonizaciji srpskog naroda.</s><s>Pa samo kada je reč o Srebrenici, planski je sve bilo podređeno navodnom "genocidu" nad muslimanima, a niko nije ni reč spomenuo da je od 9.390 Srba u ovom gradu, posle svih muslimanskih napada i zverstava, ostalo njih tek devet odsto, odnosno njih 860 - kaže Ivanišević koji ipak sumnja da će rasprava o radu Haškog tribunala zaista uroditi plodom. - Već sada ima informacija da će velike sile bojkotovati ovu sednicu ili tako što se uopšte neće pojaviti ili što će poslati predstavnike nižeg ranga.</s><s>Međutim, za Srbiju je bitno da se ta sednica ipak održi i da se u ovom telu kaže prava istina - zaključuje Ivanišević.</s>
<s>SRNA\| 06.05.2014.</s><s>Od koga su traženi spiskovi za Aušvic i desetine drugih koncentracionih logora?</s><s>Ta suluda ideja nije prisutna u Evropi, već samo na prostorima bivše Nezavisne Države Hrvatske kod potomaka bivših gospodara jasenovačkog logora - upozorava direktor beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja Milivoje Ivanišević...</s><s>BEOGRAD, 6. MAJA /SRNA/ - Direktor beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja Milivoje Ivanišević</s><s>upozorava da se decenijama pokušava zataškati genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj /NDH/ i Jasenovcu, te da je najčešća primjedba - da nisu poznata sva imena pobijenih.</s><s>"Milioni ljudi su ubijeni u brojnim koncentracionim logorima širom Evrope.</s><s>Od koga su traženi spiskovi za Aušvic i desetine drugih koncentracionih logora?</s><s>Ta suluda ideja nije prisutna u Evropi, već samo na prostorima bivše NDH kod potomaka bivših gospodara jasenovačkog logora", upozorava Ivanišević u intervjuu Srni.</s><s>On kao primjer relativizacije genocida navodi da je u obrazloženju za formiranje Informativno dokumentacionog centra u Sarajevu /koje je izostavljeno na sajtu ovog centra/ pisalo da je Jasenovac "opasan primjer upotrebe žrtava" i da je "srbijanski režim koristio brojke koje nikada nisu bile jasno i pozdano utvrđene i temeljene na imenima žrtava".</s><s>Ivanišević tvrdi je tihi poslijeratni bojkot hrvatskog, muslimanskog, a dijelom i jugoslovenskog državnog rukovodstva decenijama bio prisutan u svim, pogotovo međunarodnim zbivanjima u vezi sa jasenovačkim logorom.</s><s>"Možda im je došlo do svesti da je Turska, skoro sto godina posle pogroma Jermena, optužena od svetske javnosti za genocid.</s><s>Zašto to u doglednoj budućnosti ne bi snašlo i odgovorne za zločine genocida nad Srbima u BiH i Hrvatskoj?", pita Ivanišević.</s><s>Poslije Drugog svjetskog rata, kaže Ivanišević, ustaške zločine su uporno pokušavali da prikriju ili bar umanje hrvatski komunisti i vlasti, a državne i naučne institucije i pojedini istraživači u Hrvatskoj, bez osjećaja moralne odgovornosti, govore o Jasenovcu kao o beznačajnoj epizodi iz Drugog svjetskog rata.</s><s>"Oni danas čak nastupaju i sa dozom nipodaštavanja tog slučaja.</s><s>Da postoji mogućnost negirali bi i samo postojanje ovog logora.</s><s>A to bi možda i uspeli da je reč samo o srpskim zatvorenicima", navodi on.</s><s>Ivanišević ocjenjuje da su hrvatski komunisti i kasnije hrvatske vlasti nastojali da umanje obim i karakter zločina, kako bi zaštitili svoju državu i narod od optužbi za genocid.</s><s>"To karakteriše stavove i ponašanje svih značajnijih Hrvata, od Josipa Broza Tita i Miroslava Krleže pa naniže.</s><s>To je objašnjenje što ovo mučilište i stratište stotina hiljada ljudi, prevashodno Srba, nikad nije doživelo punu međunarodnu afirmaciju poput ostalih koncentracionih logora u Evropi", smatra Ivanišević.</s><s>On upozorava da su zaboravljene ili namjerno zataškane druge jame i stratišta Srba u NDH, te da je "nevolja što se sva ta stratišta nalaze u državama gde je većinski narod onaj koji je najviše odgovoran za stradanja Srba".</s><s>Ivanišević navodi da je na teritoriji današnje BiH 1910. godine, prema austro-ugarskom popisu, pravoslavaca bilo za 214.000 više nego muslimana, a na kraju 20. vijeka, popis iz 1991. godine pokazao je da je u BiH bilo 535.000 muslimana više nego Srba.</s><s>"Poznato je da su na početku 20. veka Srbi u Hrvatskoj činili više od trećine stanovništva, a prema poslednjem popisu, bilo ih je svega 4,6 odsto ukupnog stanovništva.</s><s>Za svakog objektivnog čoveka ovi pokazatelji su dovoljan dokaz o tome da li je i nad kojim narodom izvršen genocid", napominje Ivanišević za Srnu.</s><s>On podsjeća da je Kraljevina Srbija u Prvom svjetskom ratu izgubila za svoje uslove ogromnih 1.247.435 stanovnika, ili 28 odsto ukupne populacije, a u Drugom svjetskom ratu stradalo je 1.607.000 Srba ili 16,25 odsto ukupne srpske populacije u tadašnjoj Jugoslaviji.</s><s>U istom tom ratu Englezi su izgubili 0,8 odsto populacije, Italijani 0,9 odsto, Francuzi 1,4 odsto, Nijemci 6,1 odsto, a SSSR između 8,8 i 12,9 odsto svojih državljana. http://www.srna.rs/novosti/200992/fakti-dokazuju-genocid-.htm</s>
<s>Sud u Hagu odbio zahtev Ratka Mladića za produženje roka za žalbu</s>
<s>General Mladić traži izuzeće Merona iz Žalbenog vijeća</s><s>Ponedeljak, 10 oktobar 2016</s><s>10/10/2016 \| RTRS \| Srna Odbrana generala Ratka Mladića zatražila je diskvalifikaciju sudije Teodora Merona iz Apelacionog vijeća Haškog tribunala, saopšteno je danas iz Haga.</s><s>Kao obrazloženje ovog zahtjeva navodi se da je Meron, koji je i predsjednik Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, u prošlosti govorio za Mladića da je odgovoran za zločine i time pokazao pristrasnost.</s><s>Mladićeva odbrana navodi da je Meron davao izjave u predsudskom procesu o Mladiću, čime je prejudicirao njegovu krivicu i da se zato ne može baviti žalbenim procesima u vezi sa Mladićem.</s><s>Odbrana zahtijeva da se Meron doborovoljno povuče ili da bude diskvalifikovan iz sastava Apelacionog vijeća. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=224692</s>
<s>Lazić: Mašović poslao dopis da više nema nestalih Srba nego samo nestalih lica</s><s>Petak, 11 septembar 2020</s><s>ZVORNIK, 10.</s><s>SEPTEMBRA /SRNA/ - Predsjednik Republičke organizacije zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Veljko Lazić rekao je danas da je ta organizacija dobila zvaničan dopis od Amora Mašovića iz Instituta za nestala lica, "u kojem navodi da nema više nestalih Srba, nego samo nestalih lica".</s><s>Lazić je istakao da je Mašović tim dopisom eliminisao srpski narod, tako da se ne mogu dobiti podaci o tome gdje je i koliko Srba nestalo.</s><s>"Smatram da te podatke ne možemo dobiti zato što muslimanskoj strani ne odgovaraju tačni podaci o broju nestalih jer moraju da namire Srebrenicu brojkom koju su napisali na ulazu u Potočare", rekao je Lazić novinarima na Crnom vrhu, gdje je prisustvovao obilježavanju 28 godina od stradanja 11 pripadnika Vojske Republike Srpske, policije i civila, koje su na današnji dan 1992. godine iz zasjede ubili muslimanski vojnici.</s><s>Lazić je istakao da je proces traženja nestalih lica srpske nacionalnosti otežan jer se sav posao radi u Sarajevu, gdje se ne odvajaju srpske žrtve, već svi nestali traže zajedno.</s><s>On je rekao da je predlagano Savjetu ministara da izvrši rekonstrukciju Instituta za traženje nestalih ili da se traženje nestalih ponovo vrati na nivo Republike Srpske i Federacije BiH.</s><s>Lazić je naglasio da se mora insistirati na promjeni sistema traženja nestalih u BiH i podsjetio da se traže tijela 1.660 nestalih Srba.</s><s>"Moramo da se sjećamo srpskih žrtava, jer je trenutna situacija u BiH takva da za zločine nad srskim narodom niko ne odgovara zahvaljujući neradu i Tužilaštva i Suda BiH", rekao je Lazić.</s><s>Lazić je naglasio da Tužilaštvo BiH zaobilazi u širokom krugu procesuiranje zločina nad srpskim žrtvama uopšte, kao i ovaj na Crnom vrhu, te zločince koji su vršili masakre nad nedužnim Srbima. http://89.111.245.19/novosti/824179/lazic-masovic-ise-nema-nestalih-srba-nego-samo-nestalih-lica.htm</s>
<s>Za zločine odgovorni Sefer Halilović, njegov brat Hajrudin - Mrčo, Mihad Bojadžić, Ekrem Mandal, Razim Duraković, Medo Haznadar, Zulfik Ališpaga, Murat Kahović, Ramiz Delalić Ćelo, Ramiz Pljakić..., navodi direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.</s><s>Priredila: Jovanka NIKOLIĆ BEOGRAD, 6. FEBRUARA /SRNA/ - Sandžaklije su tokom poteklog rata činile zločine u Sarajevu - poznata su imena visokih funkcionera, komandanata logora, isljednika i ubica, ali nikad niko od njih nije okrivljen, upozorava direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.</s><s>Ivanišević ističe za Srnu da su se mnogi poslije vratili u Srbiju, jer ih srpske vlasti - ne gone.</s>
<s>Generalu Mladiću u Hagu nameću suđenje na daljinu i zabranjuju susret sa advokatom</s><s>Nedelja, 17 maj 2020</s>
<s>ISTINA, broj 20; Beč, 10. jul 2005.</s><s>PROMOCIJA KNjIGE Milivoja Ivaniševića "ZLOČINI NAD SRBIMA 1992 - 1995." OTKRIVANjE SKRIVENIH ZLOČINA Piše: VIDAK STOJOVIĆ U Beogradu je na Ivanjdan, 7. jula 2005. godine, promovisana knjiga Milivoja Ivaniševića "ZLOČINI NAD SRBIMA 1992- 1995." koja je objavljena u izdanju "Čigoja štampe" i Udruženja Srba iz BiH u Srbiji.</s><s>U ovoj, izuzetno vrednoj dokumentarnoj knjizi, na preko 300 strana, obrađeno je preko 330 masovnih zločina nad Srbima u Sarajevu i mestima oko Srebrenice, a sam autor, kako je naglasio na promoviji, masovnim zločinima smatra samo one u kojima je bilo preko tri žrtve, tako da se autor nije bavio pojedinačnim tragičnim slučajevima na jednom mestu, već samo masovnim pogromima Srba.</s><s>Ivanišević je na promociji naglasio da je u administrativnoj BiH stradalo 34 hiljade Srba, ili, matematičkim rečnikom rečeno, 2,5 odsto ukupnog broja Srba u BiH u odnosu na popis stanovništva iz 1991. godine.</s><s>Međutim, autor Ivanišević, na samoj promociji ove dokumentarne knjige, otvorio je, čini se, Pandorinu kutiju, što nikako ne ide u prilog manipuatorima koji bezočno instrumentalizuju bilo čiju tragediju.</s><s>Ivanišević je tim povodom rekao: "Još je neizvjesno Sarajevo.</s><s>Ako se potvrdi broj od pet, šest ili sedam hiljada srpskih žrtava, onda će ova cifra od 34 000 biti povećana".</s><s>Autor ove izuzetno vredne dokumentarne crne srpske knjige, na sebi svojstven način, zadao je snažan udarac takozvanim nevladinim organizacijama i celom delu instrumentalizovane međunarodne zajedice rekavši da je "apsurdna tvrdnja da je Srbija izvršila agresiju na BiH, jer to značilo da je Srbija praktično ubila onih 34 hiljade Srba u BiH." Na promociji svoje dokumentarne knjige Milivoje Ivanišević je naglasio da popis zla nije gotov, jer "u knjizi je obrađeno tek deset odsto izgona Srba, a oni su protjerani iz 2 000 mjesta i 60 opština u BiH", naglasio je Ivanišević.</s><s>Govoreći o teškoćama prilikom pisanja ove dokumentarne knjige Ivanišević je posebno apostrofirao i direktno optužio drskost aktuelne vlasti u Federaciji BiH, jer, kako je posebno naglasio, "posebnu poteškoću u istraživanju predstavljaju podaci za opštine u Federaciji BiH, jer se tamo masovne grobnice stradalih Srba uništavaju i nisu dostupne".</s><s>Razobličavajući tehniku skrivanja Ivanišević je rekao:"Krije se šta se događalo sa Srbima u Sarajevu, Travniku, Tuzli.</s><s>Mi smo na tragu mnogih masovnih grobnica.</s><s>Problem je što su čitave porodice pobijene i što nema ko da prijavi žrtve", rekao je Milivoje Ivanišević, hroničar ovog antisrpskog maroderstva u BiH pod okriljem mnogih antisrpskih elemenata na unutrašnjem i međunarodnom planu.</s><s>Na promociji knjige Milivoja Ivaniševića "ZLOČINI NAD SRBIMA 1992. - 1995." govorio je, između ostalih, i predsednik Udruženja Srba iz BiH u Srbije Bogdan Jamedžija koji je bacio akcenat na "gole činjenice o stradanju Srba, koje nije samo ljudsko, nego i materijalno", a posebno je naglasio da cilj ove Ivaniševićeve knjige nije da se bilo čemu daju političke konotacije koje bi bile pogodne za bilo čiju instrumentalizaciju ma sa čije strane.</s><s>Urednički kolegijum srpskih nedeljnih elektronskih novina najsdačnije preporučuje svim svojim čitaocima ovu vrednu Ivaniševićevu knjigu u izdanju "Čigoja štampe".</s>
<s>Na današnji dan: Objavljen Vens-Ovenov plan, koji su Srbi kasnije odbacili</s><s>Četvrtak, 29 oktobar 2020</s><s>BIJELjINA, 28.</s><s>OKTOBRA /SRNA/ - Kopredsjednici Ženevske konferencije o prethodnoj Jugoslaviji Sajrus Vens i lord Dejvid Oven objavili su na današnji dan 1992. godine prijedlog ustavnog uređenja za bivšu BiH koji nije uključivao Republiku Srpsku, pa ga je srpska strana odbacila.</s><s>Prema tom planu, BiH je trebala biti decentralizovana i podijeljena na 10 autonomnih regija.</s><s>To je bio posljednji plan za ujedinjenu BiH, a svi kasniji predviđali su njenu unutrašnju podjelu i potvrđivali postojanje Republike Srpske.</s><s>Plan je prihvatila Hrvatska, a lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović potpisao ga je poslije dugog oklijevanja i uz više ograda i uslova.</s><s>Na zasjedanju Narodne skupštine Republike Srpske na Jahorini 1993. godine, uprkos međunarodnim pritiscima, poslanici su odbacili faktičko ukidanje Srpske.</s><s>Od pet mirovnih planova za BiH Srpska je prihvatila četiri - Beogradski sporazum, koji je predviđao skraćenu Jugoslaviju /Srbija, Crna Gora, Makedonija i BiH bez unutrašnjih granica/, Kutiljerov plan sa tri nacionalna kantona, Oven-Stoltenbergov plan o tri republike sa nacionalnim većinama i, na kraju, Dejtonski mirovni sporazum.</s><s>Najviše mirovnih planova odbacila je ratna vlada Alije Izetbegovića. http://89.111.245.19/novosti/838948/objavljen-vens-ovenov-plan--koji-su-srbi-kasnije-odbacili.htm</s>
<s>Vehabije i pripadnici drugih oblika interpretacije islama djeluju u BiH i izražavaju aktivnosti koje islamske zajednice žele da ostvare prvenstveno prema Evropi, a njihov prvi cilj je jugoistočna Evropa, rekao je Srni vojno-politički analitičar iz Banjaluke Gostimir Popović.</s><s>"Činjenica je da oni postoje i da se nalaze na ovim prostorima, a postoje i drugi oblici interpretacije islama koji će se pojavljivati u određenim momentima kada to bude potrebno njihovim mentorima iz Rijada ili Ankare", rekao je Popović, komentarišući izjavu predsjednika Sabora Islamske zajednice u BiH Safeta Softića da vehabizam kao pokret ne postoji u BiH.</s><s>Popović je rekao da je ta izjava data s ciljem skretanja pažnja, jer vehabijskog pokreta i drugih oblika interpretacije islama u BiH ima.</s><s>"Sve su to dirigovani oblici i sve što se dešava u islamu, dešava se kroz sistem islamskih zajednica na cijeloj planeti.</s><s>Takvim izjavama neko želi da skrene pažnju sa toga što islamski dio Evrope želi da obezbjedi da poglavar islamske zajednice Turske bude `prvi po časti` za sve muslimane na jugoistoku Evrope u smislu da se mogu očekivati i novi oblici izražavanja vjere", naglasio je Popović.</s><s>Softić je za današnje "Nezavisne novine" izjavio da vehabizam kao pokret ne postoji u BiH, kao ni bilo kakva struktura koja bi svjedočila da postoji vehabijski pokret.</s><s>On tvrdi da postoje pojedinci koji su "najčešće tokom rata, dolaskom nekih ljudi na ove prostore poprimili drugačiji način obavljanja vjerskih propisa".</s><s>B.T. http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=51474</s>
<s>Akademik Vasilije Đ. Krestić: Treba li Srbiji Nacionalni program?</s><s>Četvrtak, 19 novembar 2015</s><s>Svedok, štampano izdanje \| 3. novembar 2015.</s><s>Bojim se da je naša država danas toliko “izbušena” da bi nacionalni program uspela da sačuva u tajnosti</s><s>Sve ozbiljne i samostalne, istinski nezavisne države trebalo bi da imaju i, po svemu sudeći, imaju nacionalne programe.</s><s>Iza nacionalnih programa moraju i treba da stoje države i vlade.</s><s>Nacionalni programi moraju biti sastavljeni na osnovu brojnih, raznovrsnih i pouzdanih podataka, surovo realnih ocena, procena i stvarnih mogućnosti.</s><s>Ti podaci, ocene i procene u nadležnosti su države.</s><s>Oni nisu, ne mogu i ne treba da budu dostupni svima kojima se prohte da ih imaju.</s><s>Podaci na osnovu kojih treba da bude sastavljen nacionalni program i sam program nisu dokumenti za javnost.</s><s>Svugde u svetu to su tajni dokumenti s kojima su upoznati samo najuži krugovi državnog rukovodstva.</s><s>Da je to tako može da posluži i primer Načertanija Ilije Garašanina.</s><s>Nastalo 1844. godine, više decenija za njega se nije znalo u srpskoj javnosti.</s><s>Prvi put objavljeno je tek 1906, ali ne kao operativni nacionalni program već kao istorijski dokument.</s><s>Tek početkom osamdesetih godina (1883), posle Tajne konvencije potpisane između Srbije i Austrougarske (1881), diplomatija Habzburške monarhije uspela je da se domogne Načertanija.</s><s>Nacionalni programi nisu ono što treba da budu stranačko-politički programi.</s><s>Neretko, manje upućeni ne prave razliku između tih dokumenata, a razlika među njima nije mala.</s><s>Dok su nacionalni programi acta secreta (poverljiva, tajna dokumenta), partijsko-politički su javni, svima dostupni dokumenti, koje treba obznanjivati, reklamirati, popularisati i njima pridobijati birače.</s><s>Partijsko-politički programi u načelu obavezuju stranke, njihovo vođstvo i članstvo, a nacionalni predstavnike države.</s><s>Partijskim programima osvaja se vlast u državi, a nacionalnim se vodi državna politika.</s><s>Zbog svega toga sadržaj jednih značajno se razlikuje od sadržaja drugih programa.</s><s>Međutim, praksa je pokazala, i u svetu, a pogotovo kod nas, pa i u najnovije vreme, da je izneveravnje partijskih programa uobičajena pojava, da partije osvajaju vlast s jednim programom, a kad im narod ukaže poverenje oni naprave zaokret od 180 stepeni i pogaze sve što je napisano u njihovim programima.</s><s>Kad je reč o našoj državi i našoj aktuelnoj politici široko je rasprostranjen utisak da ima mnogo lutanja, improvizacija i nedoslednosti, da ima puno praznog hoda, da nema jasnih ciljeva, da neracionalno stremimo nečemu što je teško ostvarivo, što je nedostižno pa i pogubno za nacionalne i državne interese.</s><s>Naša javnost to oseća i zbog toga se često i s mnogo strana, kao pripev, čuje zahtev da se izradi nacionalni program.</s><s>Da li naša država ima takav program, da li je on negde zapisan, ili se, možda, nalazi u nečijim glavama, ili u glavi nekog pojedinca, o tome mogu samo da nagađam.</s><s>Uz sve rečeno postavlja se pitanje da li je naša država danas u dovoljnoj meri samostalna i nezavisna, bar onoliko koliko je bila samostalna i nezavisna Kneževina Srbija od nastanka Načertanija 1844. do Tajne konvencije 1881, da može da sačini nacionalni program i da ga drži u strogoj tajnosti?</s><s>Bojim se da je naša država danas toliko „izbušena” da bi odgovor na ovo pitanje morao da bude negativan.</s><s>Zbog toga je suvišno i stvarati nacionalni program s kojim će biti upoznati svi koji za njega budu zainteresovani.</s><s>Takav nacionalni program izgubio bi svaki smisao i značaj.</s><s>On bi bio ne samo suvišan već i štetan.</s><s>Iako smatram da treba da imamo nacionalni program, ne verujem da bi u situaciji u kojoj se nalazimo on doprineo poboljšanju našeg položaja.</s><s>Sam po sebi on nije i ne može da bude spas, nije izlaz iz ćorsokaka u koji smo zapali, nije rešenje za nagomilane probleme.</s><s>On bi, možda, mogao da bude samo jedno od sredstava u rešavanju opšteg kriznog položaja.</s><s>U našoj javnosti vlada pogrešno uverenje da je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986. godine napisan s namerom da bude nacionalni program.</s><s>Međutim, takvo mišljenje je pogrešno.</s><s>Memorandum je napisan s ciljem da posluži jednokratno, u onom trenutku, a ne i u perspektivi, što je slučaj s pravim nacionalnim programima.</s><s>Uprkos tome, taj dokument doživljen je kao nacionalni program i danas se, s mnogih strana, posebno od onih koji Srbima nisu naklonjeni, tako i predstavlja.</s><s>Oni dobronamerni, koji su u Memorandumu videli izlaz iz ondašnje krize, a takvih nije bilo malo, i kasnije su od Akademije očekivali da se oglasi, da ponudi neki nacrt, ili, čak i gotov nacionalni program.</s><s>Međutim SANU nije pozvana da piše nacionalni program.</s><s>To uopšte nije njen zadatak.</s><s>To nije u njenoj nadležnosti.</s><s>Čak i kad bi ona napisala neki program on nikoga ne bi obavezivao.</s><s>Ako se postavi pitanje zašto Akademija, u vreme nastanka Memoranduma, nije uspela da očuva davnašnji princip, uspostavljen pri njenom osnivanju (1887), da se ne upliće u politiku, treba imati u vidu činjenicu da je ona u trenutku osnivanja i sve vreme kasnije, osim u godinama diktature kralja Aleksandra Karađorđevića, delovala u uslovima višepartijskog demokratskog i parlamentarnog sistema vlasti.</s><s>U takvim sistemima Akademija nije imala potrebe da ulazi u politiku, ali su se politikom, izvan Akademije, bavili njeni pojedini članovi.</s><s>Akademija nije htela, niti je mogla čak i da je htela, da se upliće u politiku u vreme jednopartijskog režima Josipa Broza.</s><s>Tek kad se taj režim počeo urušavati, pošto je proizveo mnoge teškoće i probleme, a partija na vlasti, osim želje i grčevite borbe da očuva vlast, za drugo nije bila sposobna, Akademija se umešala u politiku.</s><s>Prema tome, Akademija je Memorandumom uskočila u politiku u jednom izuzetno kriznom trenutku, kada, osim Komunističke partije nije bilo drugih organizovanih političkih ustanova.</s><s>Akademija je Memorandumom znatno doprinela bržem rušenju jednopartijskog komunističkog sistema vlasti, ona je tim dokumentom u temeljima zaljuljala politiku koja je stvorena ne samo AVNOJ-em, nego, još više, Ustavom iz 1974. godine, pa zato nije slučajno što se i ta vlast pridružila onima izvan Srbije koji su osuli paljbu na Akademiju.</s><s>Vasilije Đ. Krestić http://www.svedok.rs/index.asp?show=100603</s>
<s>Mladić: Gavrilo Princip je, kao i ja, dao život za svoj narod</s><s>Subota, 21 januar 2012</s><s>Beta - 19.01.2012 19:40 HAG - Odbrana generala Ratka Mladića zatražila je danas od pretresnog veća da suđenje Mladiću ne počne krajem marta, kako je najavljeno, nego u oktobru, da bi mogla da obavi sve pripreme za proces.</s><s>Bivši komandant Vojske Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šljemova" UN za taoce, 1992-95.</s><s>Mladićev branilac Branko Lukić rekao je sudiji Alfonsu Oriju (Alphons Orie) da bi za odbranu bilo "nemoguće" da se pripremi za suđenje "prije kraja oktobra", imajući u vidu obim predmeta i "stotine hiljada stranica" dokumenata.</s><s>"Početak suđenja prije oktobra bio bi nepravičan za odbranu i generala Mladića", naglasio je advokat Lukić.</s><s>Tužilac Dermot Grum je rekao da odluku o početku suđenja ostavlja sudijama.</s><s>On je precizirao da će, kao i u procesu protiv Radovana Karadžića, tužilaštvo dokazni postupak protiv Mladića voditi po hronološkom redu i da će prvo izvoditi dokaze o zločinima u Sarajevu, a na kraju o genocidu u Srebrenici.</s><s>Sudija Ori, koji je u decembru nagovijestio da će suđenje početi 27. marta, odgovorio je da će zahtjev odbrane uzeti u obzir pretresno veće, koje, kako je rekao, razmatra i raspored rada koji neće biti svakodnevan.</s><s>Predsjedavajući sudija najavio je da će uskoro biti objavljena odluka veća o rasporedu i ritmu procesa.</s><s>Optuženi Mladić slušao je raspravu posvećenu pravnim detaljima priprema za proces, a kada je dobio riječ - poslije 70 minuta - sudiji se obratio sa "druže Ori" i rekao da "očekuje fer suđenje", ali da mu se čini da se proces odvija po izreci "kadija te tuži-kadija ti sudi".</s><s>U nepovezanom govoru, zatim je rekao da je "od 1918. godine tehnika napredovala", da "na ekranu ispred sebe razumije brojke, ali ne i jezik", da je "usporen iz zdravstvenih razloga" i da mu "treba vremena da shvati šta je prevodilac rekao".</s><s>"Ja sam teško bolestan i meni ne funkcioniše desna strana tijela zbog šloga koji sam doživio 18. avgusta 2008.</s><s>Ne žalim se, niste mi vi krivi - da li je Božja volja ili vijetnamski sindrom, tada sam imao teško breme, kao i sada...</s><s>To kažem zbog mog naroda i zemlje koja je u okovima još i pritiskaju je sa svih strana", kazao je Mladić.</s><s>On je ponovo protestovao zato što mu pri transportu u sud iz pritvora stavljaju lisice - "što nije u skladu sa Ženevkim konvencijama" – i zato što mu nije dozvoljeno da u sudnici nosi kapu, "a ventilatori duvaju".</s><s>Ponovio je i da mu Tribunal ne dozvoljava da kompletira tim za odbranu "uglednim profesorom i oficirom iz Rusije zato što su Rusi".</s><s>"Zato sam prošli put u sudnicu došao s ruskom kapom", objasnio je Mladić.</s><s>Sudija Ori je potom prekinuo Mladića i uputio ga da sve primjedbe na primjeren način uputi preko svog branioca.</s><s>Kada je ponovo dobio riječ, Mladić je želio da govorio o njegovim ratnim bilježnicama, koje su prilikom pretresa njegovog stana zaplijenile vlasti Srbije i predale Tribunalu, ali mu sudija Ori to nijen dozvolio, rekavši da za to "nije ni vrijeme, ni mjesto" i da će za to optuženi imati dovoljno vremana tokom procesa.</s><s>Optuženi je zatim počeo da govori da se "1918. desio jedan srpski vitez Gavrilo i svojom krvlju u jednom kazamatu u Terezin-Polju...", a sudija ga je opet prekinuo.</s><s>Mladić je, uprkos tome, nastavio da je "Gavrilo Princip dao svoj život za svoj narod, kao i ja, koji je u blokadi", poslije čega mu je sudija Ori isključio mikrofon.</s><s>Mladić je nastavio da povišenim glasom govori svom braniocu Lukić, a sudija Ori je zasjedanje okončano upozorenjem da će "ukoliko Mladić nastavlja da ga prekida, pa makar i na kraju statusne konferencije, idući put optuženog izbaciti iz sudnice".</s><s>General Mladić je danas u sudnici izgledao zdravije i svježije i sa nekoliko kilograma više nego u prethodnim pojavljivanjima i češće se služio desnom rukom koju je ranije rijetko pokretao.</s><s>Tokom zasjedanja, uzeo je pilulu iz plastične kesice koju mu je dala pripadnica obezbjeđenja.</s><s>Na početku i na kraju zasjedanja, Mladić nije ustao kada je sudija ulazio, što je dio protokola.</s><s>Odjeven u sivo odijelo, sivo-plavu košulju i sivomaslinasto-bijelu kockastu kravatu, mirno je duže od sat vremena pratio zasjedanje prije nego što mu je sudija Ori dao riječ.</s><s>Sljedeću raspravu o stanju u postupku protiv generala Mladića, sudija Ori je zakazao za 23. februar.</s><s>Bivši komandant VRS je u 11 tačaka optužen za genocid, zločine protiv čovječnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.</s><s>Mladić je u junu i julu dva puta odbio da se izjasni o krivici o tačkama optužnice, poslije čega je sudija Ori, po pravilima Tribunala, u spis uveo da se on ne osjeća krivim.</s><s>U prvom pojavljivanju pred sudijom, 3. juna,Mladić je optužbe nazvao "monstruoznim" i "gnusnim", Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao bjegunac do maja 2011. godine, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.</s><s>Tribunalu je izručen 31. maja iste godine. http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Mladic-Gavrilip-je-kao-i-ja-dao-zivot-za-svoj-narod-124468.html</s>
<s>Meron sam sebe odredio za predžalbenog sudiju u slučaju Mladić</s><s>20/12/2017 \| RTRS \| Tanjug Predsjednik Žalbenog vijeća u postupku protiv generala Ratka Mladića, sudija Teodor Meron, imenovao je samog sebe za predžalbenog sudiju u tom postupku, koji treba da se okonča donošenjem pravosnažne presude generalu, prvostepeno osuđenom na doživotni zatvor.</s><s>Zadatak predžalbenog sudije je odlučivanje o svim procesnim pitanjima i zahtjevima koja će uslijediti prije podnošenja žalbi odbrane i tužilaštva.</s><s>Prvi o kojem će Meron odlučivati je zahjtev Mladićeve odbrane od 18. decembra da joj se rok od 30 dana za podnošenje žalbe produži za još 150 dana (ukupno 180).</s><s>Haško tužilaštvo je juče saopštilo da je rok koji traži Mladićeva odbrana pretjerano dug, ali da bi bilo u interesu pravde, ukoliko ga sud odobri odbrani, isti rok predvidi i za tužilaštvo.</s><s>U punom sastavu Žalbenog vijeća, kojim predsjedava Meron, su sudije Karmel Ađijus, Liu Dakun, Simor Panton i Priska Matimba Njambe. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=282657</s>
<s>Pritužba zbog obustavljanja postupka protiv Berka Zečevića</s><s>Utorak, 28 jul 2020</s><s>SARAJEVO, 27.</s><s>JULA /SRNA/ - Milorad Ivošević, ovlašteni advokat generala Vojske Republike Srpske Novaka Đukića, podnio je pritužbu na rješenje Tužilaštva BiH o nesprovođenju, odnosno obustavljanju istrage u predmetu "Tuzlanska kapija", protiv Berka Zečevića o davanju lažnog stručnog iskaza po osnovu stepena njegovih tada dostignutih saznanja kao i zbog nedokazanog prisustva dopusnog djelovanja Tužilaštva.</s><s>Đukić je u pismu upućenom Srni, kako bi upoznao javnost o dešavanjima, naveo da je Tužilaštvo BiH 17. jula obavijestilo Ivoševića o obustavljanju istrage protiv Zečevića protiv kojeg je njegov advokatski tim podnio krivičnu prijavu zbog lažnog svjedočenja još u maju 2016. godine.</s><s>General ističe da je krivična prijava pune četiri godine ležala u ladici kod tužioca koji nije htio da učestvuje "u prljavim radnjama", sve dokv "Tužilaštvo nije našlo pogodnu osobu u liku tužioca Vedrane Mijović koja će da izvrši dobijeni zadatak".</s><s>"Ukoliko eklatantno ispoljene najgore falsifikate opšte ljudskih spoznaja o stvarnosti i predmetnoj fizici i Tužilaštvo BiH poriče, onda tim priznaje svoju umešanost u stručno svedočenje sa namerom da kreira nepostojeću stvarnost koja bi podvedena pod pravne norme rezultovala osudom", navodi se u Đukićevom pismu.</s><s>Đukić je poslao i sumarni nalaz domaćih i stranih eksperata slučaja "Tuzlanska kapija" koji sadrže kratke izvode iz relevantnih nalaza, zaključaka i ekspertskih mišljenja stranih vještaka, kao i kombinovani nalaz domaćih stručnjaka koji su naknadno vještačili ovaj slučaj.</s><s>Naknadna vještačenja u potpunosti obaraju model Tužilaštva BiH, koje nije učestvovalo u ovom procesu.</s><s>"Da je Zečević svjesno i namjerno iskonstruisao svoj nalaz kako bi Đukić bio nepravedno osuđen, ukazuju činjenice da Zečević u potpunosti negira istražnu ekipu koja je vršila uviđaj na licu mjesta odmah i dan poslije tragedije, te da sačinjava sliku lica mjesta koje navodno odgovara realnom stanju kako je bilo 25. maja 1995. godine", navodi se u nalazu eksperata.</s><s>Navedeno je da je "jedna od najpodlijih Zečevićevih podvala" sadržana u "rekonstrukciji" koju je obavio na licu mjesta nakon što je Đukić uhapšen, te da rekonstrukcije, koje su radili strani eksperti, govore da je nalaz Zečevića u potpunosti netačan.</s><s>"Niko nije objasnio zašto Zečević koristi radnu kartu komande Druge ozrenske lake pješadijske brigade od 29. aprila 1994. godine, kao jedan od ključnih dokaza za određivanje eventualne zone lansiranja projektila.</s><s>Tu kartu nije sačinio general Đukić, niti njegov Štab, jer on tada uopšte nije bio na ozrenskom ratištu.</s><s>Ta karta je zarobljena poslije 25. maja 1995.</s><s>To je bitno jer se na karti lako daju uočiti tragovi lažiranja i namjernog docrtavanja ciljeva u Tuzli", navodi se, između ostalog, u nalazu međunarodnih eksperata.</s><s>Naglašeno je da Zečević nikada, kao dokaz, nije donio originalnu zarobljenu artiljerijsku kartu u Sud BiH.</s><s>Tužilac Vedrana Mijović obavijestila je Ivoševića o neprovođenju istrage protiv vještaka Tužilaštva BiH Borka Zečevića jer, kako kaže, ne postoje osnovi sumnje da je on počinio krivično djelo davanje lažnog iskaza.</s><s>Mijovićeva, između ostalog navodi, da je nakon detaljne analize spisa i razmatranja relevantnih činjenica utvrđeno da radnje prijavljenog ne ispunjavaju obilježje krivičnog djela za koje se tereti.</s><s>"Tužilaštvo je izvršilo uvid u pravosnažnu presudu Suda BiH od 11. aprila 2014. godine, u kome je nesporno da je Zečević bio vještak u ovom predmetu i iznio svoj nalaz i mišljenje u skladu sa pravilima struke i znanjem kojim raspolaže", navodi Mijovićeva.</s><s>Ona je dodala da Tužilaštvo nije našlo da je kod Zečevića postojao subjektivni element, odnosno umišljaj koji obuhvata svijest da je iskaz lažan, te da je Sud pravosnažnu presudu u cijelosti zasnovao na osnovu iznesenog nalaza i mišljenja, koji ne dovodi u sumnju.</s><s>Sud BiH pravosnažno je osudio generala Vojske Republike Srpske Novaka Đukića na 20 godina zatvora zbog stradanja civila 1995. godine u Tuzli. http://89.111.245.19/novosti/811993/prituzba-zbog-obustavljanja-istrage-protiv-borka-zecevica.htm</s>
<s>Večernje novosti 08. jul 2005.</s><s>Dva aršina i za žrtve "HAŠKO tužilaštvo uvek je bilo veoma pažljivo u korišćenju termina žrtve.</s><s>Vojnici i policajci koji su stradali u oružanim sukobima ne mogu se poistovetiti sa žrtvama ratnih zločina kao što su masovne egzekucije".</s><s>Tako je Florens Artman, portparol tužilaštva Haškog tribunala reagovala na spisak više od 3.500 srpskih žrtava u Srebrenici tokom rata u BiH, koji su objavile "Novosti" prošle nedelje.</s><s>- Prema podacima komisije RS za ratne zločine u opštinama Bratunac, Srebrenica i Skelani tokom rata bilo je 995 žrtava: 520 u Bratuncu, i 475 na području Srebrenice - negirala je Artmanova podatak od više od 3.500 srpskih žrtava.</s><s>Da li je Haško tužilaštvo na isti način i tako "pažljivo" koristilo termin žrtve kada su u pitanju ubijeni Bošnjaci u Srebrenici?</s><s>Da li su na spisku više od 8.000 srebreničkih žrtava odvojeni civili od vojnika i policajaca?</s><s>Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom, odgovara da ljudi koji su branili kuće, porodice i sela ne mogu da se podvedu pod vojne formacije. - Ako je ubistvo bošnjačkih ratnih zarobljenika zločin, onda je zločin i ubistvo srpskih ratnih zarobljenika.</s><s>Spisak koji Artmanova pominje od 995 žrtva, komisija RS preuzela je iz mojih istraživanja, ali to je stanje utvrđeno krajem rata.</s><s>Ta brojka obuhvata samo žrtve unutar administrativne granice opština Srebrenica, Bratunac i Skelani.</s><s>Međutim portparol Tužilaštva je previdela da je vojska Nasera Orića delovala i iznad granica tih opština, odnosno na čitavom srebreničkom regionu.</s><s>U selima: Cerska, Glođansko Brdo, Donja i Gornja Kamenica... tamo su činjena neviđena zverstva.</s><s>"LEGITIMNE" METE -- PO stavu Haškog tribunala, svaki poginuli musliman u Bosni žrtva je zločina koji su počinili Srbi, a svaki Srbin koji je samo branio kućni prag, po njihovom mišljenju je "legitimna" meta muslimanskih boraca - objašnjava Milivoje Ivanišević. -- Imamo slučaj da su u jednoj srpskoj kući ubijeni sin i majka koji su branili gole živote.</s><s>Sin je tretiran kao vojnik i sasvim je "opravdano" njegovo ubistvo, a majka je civilna žrtva.</s><s>Čedomir Antić, član predsedništva G 17 plus: - Haško tužilašvo nije imalo isti takav tretman i prema spisku od više od 8.000 bošnjačkih žrtava.</s><s>Naravno da nisu iste civilne i vojne žrtve ali, mora se biti oprezan jer je tu logiku imao i Ratko Mladić pa je smatrao da ako ne vidi starce žene i decu onda ono što radi nije ni ratni zločin.</s><s>Dušan Petrović, potpredsednik DS, kaže da bi Srbija trebalo da učini sve što je u njenoj moći kako bi se saznale sve činjenice koje mogu da doprinesu utvrđivanju tačnog broja žrtava. - Izuzetno je važno da imamo jasnu predstavu koliko je ljudi stradalo u borbi, a koliko je ubijeno civila.</s><s>To je državni i nacionalni interes - smatra Petrović. - Evidentno je da je u Srebrenici ubijeno oko osam hiljada ljudi, bez mogućnosti da se brane, bili oni civili ili vojnici.</s><s>Sonja Biserko, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava: - Ne mogu da tvrdim da se na spisku ubijenih Bošnjaka u Srebrenici ne nalaze vojnici, ali od kada se taj spisak pojavio govori se o više od 8.000 ubijenih civila.</s><s>Čudno mi je što se spisak srpskih žrtava tek nedavno pojavio u medijima, a stalno se ovde govori o zločinima nad Srbima.</s><s>Prvi put se sada, posle deset godina iznose podaci.</s><s>To je malo sumnjivo.</s><s>VELIKA NEPRAVDA MILOŠ Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS: - Jako je teško prebrojavati žrtve kako to čini Artmanova.</s><s>Tačno je da je u ratu najviše stradalo Bošnjaka, ali tačno je i da je stradalo mnogo srpskih civila koji su umoreni i pobijeni na najmonstruozni način.</s><s>Prema načinu kako su ubijani, Srbi su sigurno najveće ratne žrtve.</s><s>Ne znam da li je Tužilaštvo odvajalo na isti način žrtve i na srebreničkom spisku ubijenih Bošnjaka, ali ako nije, to je velika nepravda.</s>
<s>Predstavljena knjiga "Srpske žrtve opštine Derventa 1991 - 1995"</s><s>Subota, 10 mart 2007</s><s>Glas Srpske Kroz Republiku Srpsku - 20. feb. 2007. 18:00:00 Predstavljena knjiga "Srpske žrtve opštine Derventa 1991 - 1995" Do sada ništa nije učinjeno da se počinioci zločina nad Srbima u Derventi dovedu pred sud.</s><s>Na sve naše optužbe, koje su proslijeđene na adresu Haškog tužilaštva, nema odgovora, kazao Mirko Nožica DERVENTA - Srpske žrtve iz minulog rata ne smiju se zaboraviti, kao što nam se dešavalo mnogo puta u prošlosti.</s><s>Zato je veoma važno utvrditi istinu i ostaviti pisano svjedočanstvo o svemu što nam se dešavalo, rekao je direktor Centra za istraživanje zločina nad Srbima Milivoje Ivanišević na promociji knjige "Srpske žrtve opštine Derventa 1991 - 1995".</s><s>Promociju je organizovala Boračka organizacija Dervente, a izdavač je Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, koji radi u okviru Udruženja Srba iz BiH u Beogradu.</s><s>Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom do sada je objavio 30 knjiga o srpskim stradanjima na području BiH.</s><s>- Kada postoje pisani dokumenti o zločinu, žrtvama se ne može manipulisati i dovoditi u pitanje istina o tome kako se i šta se događalo - rekao je Ivanišević.</s><s>PRIČE - Teško mi je kada čujem priče da je ovdje bila okupaciona vojska iz Srbije.</s><s>Posavinu i Derventu okupirale su snage Republike Hrvatske, zajedno sa domaćim Hrvatima i Bošnjacima, koji su zaveli režim etničkog čišćenja.</s><s>Ko zna šta bi bilo da se nismo na vrijeme organizovali, jer drugog izlaza nije bilo - rekao je predsjednik Boračke organizacije opštine Derventa Mladen Crljić, napominjući da nije nepoznato da su Srbi sa ovog područja, koji nisu mogli otići, zatvarani u logore i ubijani.</s><s>Knjiga nije do kraja dovršena i uvijek treba tražiti nove dodatne podatke, koji mogu da budu dokaz o onome šta se dešavalo, rečeno je na promociji.</s><s>Zato je potrebno stalno prikupljati nove dokaze, čemu najviše mogu da doprinesu preživjeli, logoraši i ostali svjedoci tih događaja. - Kada je riječ o kažnjavanju zločina nad Srbima u Derventi, ništa nije učinjeno na tome da se počinioci dovedu pred sud.</s><s>Na sve naše optužbe, koje su obrađene i proslijeđene na adresu Haškog tužilaštva, nema odgovora.</s><s>Kao da mnogobrojni Dervenćani nisu stradali u kazamatima tokom okupacije Dervente 1992. godine - kaže logoraš Mirko Nožica, dodajući da ne može da prihvati činjenicu da se istovremeno optužnice za Srbe podnose čim se pomene ime, a dokazi se prikupljaju naknadno.</s><s>Promociji knjige prisustvovali su direktor Kancelarije Republike Srpske za odnose sa Hagom Jovan Spajić, zamjenik direktora Centra za istraživanje Ljubiša Ristić, načelnik opštine Derventa Milorad Simić, zamjenik načelnika Grozdan Ružičić, predsjednik Skupštine opštine Dušan Rašić, borci, invalidi rata, članovi porodica poginulih boraca i ostali gosti.</s><s>U ovoj knjizi opisani su događaji na području derventske opštine od novembra 1990. godine.</s><s>Upisane su sve srpske žrtve, uz podatke o pogibiji i načinu pogubljenja, te lica koja su počinila zločin kao i vojne formacije kojima su pripadali.</s><s>S. PEĆIĆ</s>
<s>Milivoje Ivanišević: Zlodela nad Srbima i dan-danas se prikrivaju</s><s>Nedelja, 10 januar 2016</s><s>Istoričar Milivoje Ivanišević: U poslednjem ratu u BiH stradalo 31.000 Srba, u Prvom svetskom oko 400.000, a Drugom 721.000.</s><s>Demografske činjenice godinama skrivane.</s><s>RS je naša najveća pobeda u 20. veku REPUBLIKA Srpska stvorena je životima 31.000 njenih građana koji su poginuli u građanskom ratu u BiH od 1992. do 1995. godine.</s><s>Oko 1.700 Srba i dalje se vodi kao nestalo, dok je u ovim sukobima sa svojih ognjišta proterano njih 550.000.</s><s>Pre toga, u Prvom svetskom ratu u BiH je stradalo 400.000 stanovnika srpske nacionalnosti, dok ih je u Drugom izginulo 721.000.</s><s>Toliko surov i nemilosrdan verski i nacionalni pogrom nijedan evropski narod nije doživeo, i to od svojih komšija.</s><s>I zbog toga, na Republiku Srpsku treba da gledamo kao na najveću, istorijski vidljivu pobedu srpskog naroda u prošlom veku.</s><s>Ovako za "Novosti", povodom Dana RS, govori Milivoje Ivanišević, predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u XX veku.</s><s>Profesor Ivanišević do "rezultata" pogroma iz poslednjeg rata u Bosni došao je radeći od 1992. sa mrežom saradnika širom BiH.</s><s>Podatke o stradanju Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu prikupio je istražujući radove najpoznatijih jugoslovenskih demografa iz prošlog veka i sabrao ih je u kapitalno delo koje će u javnost izađi ove godine.</s><s>Koliko je zaista ljudi stradalo u Drugom svetskom ratu? - U Titovoj Jugoslaviji narod se navikao na istinu da je u Drugom svetskom ratu na teritoriji Kraljevine Jugoslavije poginulo 1.706.000 ljudi.</s><s>To je, u stvari bila procena Edvarda Kardelja, usvojena od Međunarodne komisije za reparacije u Parizu, koja je evidentirana u aktu od 13. decembra 1945. godine.</s><s>Ovu improvizaciju Slovenac je ponovio 1947. godine na zasedanju Generalne skupštine OUN.</s><s>Do stvarnih činjenica o razmerama gubitaka se došlo nakon popisa stanovništva u proleće 1948. godine, kada se ispostavilo da su demografski gubici Jugoslavije veći za oko milion stanovnika i da iznose negde oko 2.800.000 ljudi.</s><s>Ipak, pošto se ispostavilo da su uglavnom ponovo stradali Srbi, i to od strane komšija i prijatelja druge vere, Titova vlast je ove demografske činjenice držala "u bunkeru".</s><s>Procena o etničkoj pripadnosti nastradalih Jugoslovena prvi put je izneta tek 1997. godine? - Životije Đorđević je svojom temeljnom demografskom studijom "Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svetskom ratu" uspeo da obelodani tamne strane statističkih podataka koji su decenijama, od prvog popisa, bili u funkciji zatamnjivanja, prikrivanja, čak i falsifikovanja činjenica.</s><s>Posebno kad se iskazuju gubici pojedinih naroda koji su živeli u Jugoslaviji.</s><s>Od ukupnih jugoslovenskih demografskih gubitaka, od 2.825.000 ljudi, Srbi su činili skoro dve trećine.</s><s>Neuporedivo manje gubitke beleže Hrvati (192.000) i muslimani (97.000).</s><s>Zbir ostalih demografskih gubitaka jugoslovenske države čine ubijeni i proterani Nemci i Austrijanci (495.000 ljudi), Slovenci (112.000), Romi (75.000), Jevreji (72.000)...</s><s>Zašto srpski gubici tokom Prvog svetskog rata, u područjima koja nisu pripadala srpskoj državi, nikad nisu demografski istraženi? - U tim vremenima nisu postojale jasno formulisane definicije genocida ili etničkog čišćenja i na te zločine nad Srbima van Srbije nije se mnogo osvrtala tzv. međunarodna zajednica ni njene humanitarne institucije i pravni stručnjaci.</s><s>Usled toga, zločini počinjeni u vreme Velikog rata nad srpskim civilnim stanovništvom u Srbiji, kao i na srpskim teritorijama u sastavu Austrougarske monarhije, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Vojvodini, nisu dobili pravnu kvalifikaciju genocida ili etničkog čišćenja.</s><s>Prikrivanje zločina nad srpskim narodom traje koliko traju i ti zločini.</s><s>Posle Drugog svetskog rata dominantna tema, kad je reč o žrtvama, bili su poginuli partizani, komunisti ilegalci i civili stradali kao antifašisti.</s><s>Tako je prikrivano nacionalno poreklo žrtava.</s><s>SRPSKA GROBLjA OD GRČKE DO AFRIKE * Prebrojali ste da oko 300.000 poginulih Srba iz Prvog rata koji leže van granica zemlje. - Pre svega oni su sahranjeni u "plavoj grobnici", Albaniji, a ima ih u Alžiru oko 350, u Tunisu 2.500, Francuskoj 748...</s><s>Približne brojke nalazimo i u Italiji, Egiptu, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Makedoniji...</s><s>U zarobljeničkim logorima Austrougarske u Olomoucu skončalo je 1.200 Srba, a u Jindrihovicama 7.200 (oba su na teritoriji današnje Češke), u Austriji u logoru u Rajedndorfu njih 8.000...</s><s>I prema teritorijalnoj pripadnosti, u Drugom ratu najveće gubitke beleži Srbija? - U Srbiji je tada stradalo 926.000 ljudi srpske nacionalnosti.</s><s>Posle Srbije po broju žrtava dolazi BiH - 904.000 stanovnika, od toga je Srba 721.000, muslimana 68.000 i Hrvata 24.000.</s><s>Na teritoriji Hrvatske stradalo je 876.000 ljudi.</s><s>I ovde su najobimniji srpski gubici, koji iznose 486.000, a hrvatski 160.000 građana.</s><s>Ove neverovatne disproporcije, odnosno ogromne gubitke srpskog naroda, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj uplašile su tadašnje rukovodstvo i podaci su "bunkerisani" za sva vremena.</s><s>Veliki broj Hrvata u Drugom svetskom ratu stradao je u kvislinškim formacijama! - I nalaz Vladimira Žerjavića svedoči da je 125.000 Hrvata i muslimana poginulo za vreme NDH u kvislinškim jedinicama.</s><s>Posle rata su Srbi zajedno sa svojim ubicama, u istoj koloni i pod istom zastavom, više nevoljno, morali da kliču bratstvu i jedinstvu.</s><s>O broju stradalih Srba u BiH tokom Velikog rata govorilo se još 1920, ali krišom... - Relativno je prihvatljiva tadašnja procena da je u Velikom ratu u Bosni i Hercegovini stradalo oko 400.000 stanovnika srpske nacionalnosti.</s><s>To su pretežno deca, žene, bolesni i stari, stradali od gladi, bolesti, ali i ubijeni tamo gde su zatečeni: u svojim selima i u vlastitim kućama, sabirnim centrima, logorima i zatvorima.</s><s>Tu su i srpski dobrovoljci, kao i 100.986 dece uzrasta do deset godina, o kojima svedoči Vladimir Ćorović, i koja su u razdoblju od 1914. do 1917. godine pomrla od gladi.</s><s>U vreme tog rata su nastali i prvi koncentracioni logori u Evropi, ali i u Bosni i Hercegovini, koji su bili namenjeni isključivo nepokornim Srbima, tadašnjim buntovnicima protiv Austrougarske monarhije.</s><s>USTAŠE SE DIČILE JASENOVCEM Ustaštvo u Hrvatskoj je i danas na delu, i na to se u takozvanoj međunarodnoj zajednici niko ne osvrće. - To govori o međunarodnoj zajednici.</s><s>Vladimir Umeljić u rukopisu svoje studije "Okcidetalno - evropska kulturološka tradicija, veliki genocidi u Evropi sredinom i balkanski ratovi krajem 20. veka" citira komandanta logora Jasenovac, franjevca Miroslava Filipovića, nalogodavca i očevica događanja u Jasenovcu, koji se na jednoj internoj svečanosti prilikom dodele odlikovanja zaslužnim čuvarima logora, 9. oktobra 1942. godine, pohvalio i izneo sledeće: "Mi smo ovde u Jasenovcu samo u jednoj godini pobili više ljudi nego što je to učinila Osmanska imperija za čitavo vreme svog celokupnog prisustva u Evropi." http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuesevic-Zlodela-nad-Srbima-i-dan-danas-se-prikrivaju</s>
<s>Večernje novosti, 23.07.2015, Na Ušću imena 26.000 žrtava</s><s>R. Dragović \| 23. jul 2015. 19:30</s>
<s>General Mladić na statusnoj konferenciji 29. marta</s><s>Ponedeljak, 26 mart 2012</s>
<s>Odbrana uložila žalbu zbog nepuštanja na liječenje u Rusiju</s><s>Utorak, 23 maj 2017</s><s>BEOGRAD, 23.</s><s>MAJA /SRNA/ - Odbrana nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića uložila je žalbu na odluku Haškog tribunala da ne pusti generala na liječenje u Rusiji u kojoj je zatražila da Apelaciono vijeće preinači prvostepenu odluku i omogući Mladiću adekvatno liječenje.</s><s>U žalbi koju je danas objavio Haški tribunal, odbrana generala Mladića ističe da je raspravno vijeće na netačnim zaključcima i činjenicama zasnovalo odluku o odbijanju da ga pusti na privremenu slobodu zbog liječenja.</s><s>Mladićevi branioci ocijenili su da sudije nisu na pravi način vrednovale garancije Rusije da će se Mladić, ako bude pušten, vratiti u Hag kada ga sud pozove, prenose beogradski mediji.</s><s>Oni su naveli da sudije nisu na pravi način razmotrile trenutno Mladićevo zdravstveno stanje, ignorišući nalaze vještaka koje su angažovali branioci, pogrešno se oslanjajući na analizu generalovog ponašanja dok je bio u bjekstvu.</s><s>Krajem marta Mladićevi branioci zatražili su od Tribunala da generala privremeno pusti na liječenje u Rusiju, zbog pogoršanja zdravstvenog stanje, a Ruska Federacija prihvatila je da se pridržava svih uslova koje bi Tribunal propisao, kao i da Mladića vrati u Hag kada bude pozvan.</s><s>Odbijajući taj zahtjev, raspravno vijeće navelo je da nije uvjereno da bi se optuženi vratio u Hag, ukoliko bi bio privremeno oslobođen, zato što se "nije dobrovoljno predao Tribunalu, nego je 16 godina izbjegavao hapšenje". http://www.srna.rs/novosti/499913/odbrana-ulozila-zalbu-zbog-nepustanja-na-lijecenje-u-rusiju.htm</s>
<s>Milivoje IVANIŠEVIĆ: Dve (zabranjene) priče o Sarajevu</s><s>Pečat, 24. april 2015.</s><s>„Od Ilidže pa do Marin Dvora, Sve srpsko poklati se mora...“ (Muslimanska narodna pesma.) „Srbin nalikuje čovjeku samo onda kada je mrtav, ili zatvoren“ („Ljiljan“, 3.2.94.)</s><s>Dilema da li je rat u Bosni i Hercegovini počeo 1. marta, kad je u Sarajevu ubijen Nikola Gardović, ili 6. aprila kad je ova bivša jugoslovenska republika prvi put u svojoj istoriji postala samostalna država, ili nekog drugog datuma 1992. godine još dugo može da bude aktuelna, ali ne znači mnogo.</s><s>Nasuprot tome, nema dileme da su zločini nad građanima srpske nacionalnosti u glavnom gradu BiH počeli onda kad su muslimani ubili Nikolu Gardovića, samo zato što je po nacionalnosti Srbin i ta činjenica za istorijat ovog grada ostaće večna.</s><s>Od tog dana do okončanja dejtonskih pregovora i izgona Srba krajem 1995. god. događaji vezani za Sarajevo nisu silazili sa stranica svetske i domaće štampe.</s><s>U tom razdoblju je ubijeno 7.117 lica srpske nacionalnosti.</s><s>To je period u kome su izvršene hiljade zločina nad Srbima ovog grada, a da se na to ni domaći ni svetski mediji nisu čestito ni osvrnuli.</s><s>Zašto je do toga došlo tek treba videti.</s><s>Ali, to nije razlog da se ovom prilikom ne upoznamo sa izvesnim, prećutkivanim, ili retko pominjanim, a možda i nepoznatim činjenicama koje su neposredno vezane sa sudbinom Srba u Sarajevu.</s><s>Pored toge ne možemo zanemariti da se mnoge srpske krivice nastale tokom proteklog rata, u intepretaciji Haškog tribunala, odnose na događaje u Sarajevu i Srebrenici.</s><s>Za to su u Tribunalu već izrečene drakonske kazne.</s><s>A toga će bez sumnje još biti.</s><s>Međutim, u oba ta slučaja postoji i druga strana priče.</s><s>Ona strana koja se prećutkuje, jer nije od koristi za Tribunal i inicijatore ovog pravosudnog čudovišta.</s><s>Zato ćemo mi u slučaju Sarajeva da se posvetimo samo toj drugoj strani.</s><s>U protivnom nema celovite slike o glavnom gradu BiH tokom oružanih sukoba 1992-1995.</s><s>Pri tome i dalje smo svesni hipoteke da su Srbi muslimanima krivi za sve što nemaju, a hteli bi da imaju.</s><s>Počevši od vlastitog identiteta i porekla.</s><s>Zahvaljujući jednostranom izveštavanju i veoma uspešnim medijskim manipulacijama javnost je tokom rata imala lažnu sliku o Sarajevu.</s><s>Tome su, bar u Srbiji, doprinele i mnoge političke stranke i nevladine organizacije kojima je laskalo što time služe tuđinu.</s><s>U svetu je zbog Sarajeva vladala opšta histerija protiv svega što je srpsko.</s><s>Prva priča.</s><s>Ili šta se znalo, a šta nije o blokadi grada Demografski podaci o stanovništvu su uglavnom poznati.</s><s>Muslimani imaju većinu, ali tu je oko 160.000 Srba i 56.000 Jugoslovena, opet pretežno Srba.</s><s>Manje je poznato da se pod upravom Srba nalazio veći deo teritorije od teritorije koju su držali muslimani.</s><s>Namerno, ili slučajno, prećutkivana je izuzetno značajna, a za dalje događaje možda i presudna činjenica da se u okruženju, ili na obodu grada Sarajeva nalazi 105 etnički čisto srpskih sela i da su Srbi, od pamtiveka starosedeoci tih sela, na sve načine pokušavali tokom rata da zaštite svoje porodice i imanja od veoma čestih muslimanskih prodora na srpska područja i pokolja do kojih je uvek pri tim upadima dolazilo.</s><s>Stravični masakri Srba izvršeni prvih ratnih meseci 1992. u selima Grahovište, Pofalići, Kasatići, Milje, Ledići, Čemerno, Krtine, Gornja Prijesnica, Tošići, Mlini i još desetak drugih sela, diglo je na noge meštane ne samo srpskih sela Sarajeva, već znatno šireg okolnog područja.</s><s>Unprofor ni tada ni tokom celog rata nije ništa preduzeo da zaštiti srpska sela od muslimanskih zločina.</s><s>Srbi su, uvereni u činjenicu da se silnik samo silom može zaustaviti, uspeli da tokom leta organizuju i izgrade linije veoma efikasne odbrane.</s><s>Tako je sprečavanje pokolja civilnog srpskog stanovništva pretvoreno, izvrtanjem činjenica, u prvi od nekoliko zločina za koje su Srbi okrivljeni.</s><s>To je tzv. blokada grada.</s><s>Od kada su Srbi onemogućili muslimane da upadaju, pale i razaraju, medijski je vešto iskonstruisana i lansirana teza o blokadi Sarajeva i humanitarnoj katastrofi.</s><s>Zločini nad Srbima i neophodnost odbrane srpskog stanovništva nisu ni pominjani.</s><s>Angažovan je i Savet bezbednosti OUN koji je doneo nekoliko rezolucija o Sarajevu.</s><s>Srbima je postavljen ultimativan zahtev da dozvole slobodno kretanje muslimanima, njihovih vojnika i policajaca, znači onima koji su izvršili pomenute pokolje.</s><s>Da je činjenica o ugroženosti 105 srpskih sela i više desetina hiljada ljudi data u javnost možda bi i odnos javnosti prema Srbima i Sarajevu bio pravedniji.</s><s>Za „deblokadu“ Sarajeva angažovana je tzv. Armija BiH koja je, uglavnom ilegalno, dobijala obilnu pomoć od islamskih i ne samo islamskih država.</s><s>U tim aktivnostima i prikrivanju zabranjenog naoružavanja muslimana uveliko je bila angažovana i administracije SAD, ali i vlade nekih drugih država.</s><s>Međutim, ispostavilo se da Armija BiH nije u stanju da savlada srpsku odbranu.</s><s>Od početka oružanih sukoba do kraja avgusta 1995. muslimani su izvršili sedam žestokih napada i pokušaja prodora kroz srpska sela, ali bez uspeha i uz katastrofalne ljudske gubitke.</s><s>Na kraju, Armiji BiH otvoreno se pridružio i Nato napadom 225 aviona iz baza u Italiji 30. avgusta 1995. godine u 02,05 časova.</s><s>Tom prilikom su na srpski deo grada i linije srpske odbrane izručili preko šesto bombi i raketnih projektila.</s><s>Sve je sihronizovano sa napadom pešadije i moto-mehanizovanih jedinica Armije BiH.</s><s>Aktivnosti Nato snaga trajale su do 16. septembra.</s><s>Najviše su stradala naselja i opštine Ilidža, Pale, Vogošća, Hadžići, Rajlovac, Grbavica...</s><s>Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se savlada srpska odbrana.</s><s>Nakon nepuna tri meseca od okončanja Nato agresije na RS, u nedostatku rešenja silom, usledio je Dejton, a time i bezdušan izgon Srba iz Sarajeva.</s><s>Mnogi su sa sobom u neizvesnost poneli i posmrtne ostatke svojih pokojnika.</s><s>Sarajevo, grad u sred Evrope, uz izdašnu pomoć SAD i Nato saveza pripao je svetim ratnicima islama.</s><s>Izuzetak su dve periferne opštine: Pale i Trnovo.</s><s>Druga priča To je surova, ali istinita, priča o sudbini meštana srpske nacionalnosti kojima je, bez obzira na pol, zanimanje, ili uzrast, bilo zabranjeno da napuste muslimanski deo grada.</s><s>Ta zabrana se nije odnosila na ostale etničke grupe, Jevreje, Slovence ili Hrvate i oni su bez smetnji i pod zaštitom međunarodnih organizacija 1992. godine izašli iz Sarajeva.</s><s>U to vreme se sarajevskim Srbima - u prisustvu istih predstavnika tzv. međunarodne zajednice, nevladinih i, navodno, humanitarnih organizacija - događalo sve što se danas događa u Sudanu, Jemenu, Iraku ili Libiji, i što je u Evropi odavno zaboravljeno.</s><s>Zabrana napuštanja grada je građane srpske nacionalnosti pretvorila u etničke taoce i mala je razlika između njihove sudbine i sudbine Jevreja u okupiranoj Evropi tokom Drugog svetskog rata.</s><s>Za pljačke, hapšenja, silovanja i ubijanja Srba niko u Sarajevu nije snosio odgovornost.</s><s>Uzaludan je bio „Apel miroljubivoj svetskoj javnosti za spas zatočenih Srba u Sarajevu“, upućen 13. jula 1992. godine od strane građana i društveno-političkih organizacija srpskih opština Rajlovac, Vogošća, Centar Sarajevo, Novo Sarajevo, Ilidža i Ilijaš.</s><s>Odziva u svetu na ovaj vapaj nije bilo.</s><s>Predstavnici međunarodne zajednice su okretali glavu.</s><s>Bili su nemi i gluvi.</s><s>Svojim ćutanjem postali su saučesnici u zločinu nad srpskim stanovništvom.</s><s>I više od toga, kad god im se pružila prilika, optuživali su Srbe za sva zla koja su se događala u ovom gradu.</s><s>Kao da nema značaja što se u muslimanskom delu grada nalaze 123 koncetraciona logora sa desetinama hiljada trajnih ili povremenih zatvorenika i stotinama ubijenih logoraša.</s><s>Masovne ili pojedinačne - češće prikrivene nego javne - egzekucije lica srpske nacionalnosti su bile svakodnevna pojava.</s><s>Usled toga je čak i u najužem gradskom jezgru posle rata ekshumiran veliki broj masovnih grobnica.</s><s>Navešćemo nekoliko karakterističnih i drastičnih slučajeva.</s><s>Po mnogim pretpostavkama dve največe masovne grobnice su reka Miljacka i bezdan „Kazani“ na Trebeviću.</s><s>Još se ne zna koliko je stotina ubijenih Srba bačeno u bezdan „Kazani“ ili u talase Miljacke.</s><s>To će za sarajevske Srbe ostati bolna tajna za sva vremena.</s><s>Na seoskom groblju u srpskom selu Čemerno eksumirana je masovna grobnica u kojoj su pronađeni posmrtni ostaci 20 tela.</s><s>Na gradskom groblju „Lav“, na gradskom smetištu i na drugim lokacijama ti poslovi, usled nedostatka sredstava, još nisu privedeni kraju.</s><s>Do sada su na gradskom groblju „Lav“ otkrivene samo tri masovne grobnice koje se nalaze na parcelama označenim brojevima „31“ i „3-1“, a uz njih i na nekom nejasno označenom mestu, gde su ekshumirana 93 tela.</s><s>U selu Krtine u masovnoj grobnici je ekshumirani pet tela, na Dobrinji isti broj tela, Grahovištu šest tela, Javorskoj Kosi dvanaest tela...</s><s>Većina ekshumiranih tela je identifikovana i dostojanstveno sahranjena.</s><s>Svi ekshumirani, bez izuzetka, su građani srpske nacionalnosti.</s><s>Mnogi od njih ubijeni su hladnim oružjem, nožem ili batinama.</s><s>Lokacije mnogih masovnih grobnica su još uvek tajna, a u međuvremenu se traga i za, pored pomenutih 7.115 ubijenih, najmanje 610 iz ovog grada tokom rata nestalih Srba.</s><s>Za razliku od muslimanskog, u srpskom delu Sarajeva nije bilo etničkih talaca, ni koncetracionih logora ni egzekucija nad muslimanima ni masovnih grobnica.</s><s>Srpske vlasti su poštovale međunarodne konvencije o zaštiti civilnog stanovništva i, suprotno ponašanju muslimana, svima dozvolile da odu sa područja oružanih sukoba.</s><s>Muslimani su, naravno, to iskoristili i napustili srpski deo grada.</s><s>Isto su učinili i mnogi Srbi.</s><s>Međutim, izvrtanjem činjenica, medijskim obmanama i veštim konstrukcijama Tužilaštva Haškog Tribunalo humani postupci srpskih vlasti okarakterisani su kao etničko čišćenje.</s><s>Na drugoj strani prinudno zadržani Srbi, taoci i logoraši, žrtve silovanja i fizičkog zlostavljanja, pa čak i ubijeni, bili su dokaz meltietničkog i multikulturnog muslimanskog Sarajeva.</s><s>Na žalost, obim ovog napisa ne omogućava ni kratak osvrt na problematiku granatiranja i legitimnih ciljeva, ili snajperskih aktivnosi, logora i javnih kuća, ponašanja Unprofora...</s><s>Ovu priču o Sarajevu završićemo podsećanjem i na još jednu javnosti manje poznatu i neverovatnu, ali nespornu, činjenicu.</s><s>Muslimani su samo u prvoj ratnoj godini u ovom gradu ubili više lica srpske nacionalnosti nego što su ih ubili fašisti za vreme nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata.</s><s>U tom pogledu Alija Izetbegović je uveliko nadmašio svog po zlu poznatog prethodnika Antu Pavelića.</s><s>Tokom rata 1992-1995. god. za osam meseci, od maja zaključno sa decembrom 1992. godine, ubijeno je najmanje 3.680 lica srpske nacionalnosti.</s><s>Ali, nove ekshumacije donose i nova saznanja i ta brojka se menja.</s><s>Broj žrtava se povećava, a broj nestalih se smanjuje.</s>
<s>Vladan Dinić: Zašto kad kažeš "Srebrenica", ne misliš na Bratunac (i obrnuto)</s><s>Ponedeljak, 10 jun 2013</s><s>Teška je bila sudbina više od 110 srpskih sela ili zaselaka u mešovitim srpsko-muslimanskim mesnim zajednicama koje su tokom rata, barem u nekom kratkom periodu, osvajale i kontrolisale muslimanske oružane formacije.</s><s>Pored velikih ljudskih stradanja ova sela su gotovo do temelja razorena ili spaljena, a pokretna imovina je opljačkana i preneta u muslimanska sela i njihov tadašnji centar - Srebrenicu.</s><s>Sve je počelo, možda ne slučajno, na veliki srpski praznik Đurđevdan.</s><s>Od tada beležimo sledeći redosled srpskih stradanja u zoni odgovornosti 8. operativne grupe, a od 1. januara 1995. god. pod novim nazivom, 28. divizije Armije BiH.</s><s>Preuzmite ceo tekst: VDinic Zasto kad kazes Srebrenica, ne mislis na Bratunac (i obrnuto) (346.77 kB) Izvor: http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-probrnica-nikad-ne-kazes-bratunac-moze-i-obrnuto.html</s>
<s>Na području Srebrenice ubijeno više od 3 hiljade Srba</s><s>Utorak, 14 jun 2005</s><s>Radio televizija Republike Srpske RS i BiH [11:32—16:26 14-JUN-05] Na području Srebrenice ubijeno više od 3 hiljade Srba BEOGRAD, 14.</s><s>JUNA /SRNA/ - Beogradski Centar za istraživanje zločina nad Srbima došao je do podatka da je na području opštine Srebrenica od 1992. do 1995. godine ubijeno ili umrlo poslije stravičnih tortura 3.227 Srba, što nije konačan broj, rekao je predsjednik Centra Milivoje Ivanišević.</s><s>Prema podacima Centra, u samoj "Srebrenici 469 zločinaca ubilo je 446 Srba, u Bratuncu su 254 zločinca ubilo 447 Srba, dok je u Zvorniku sto zločinaca ubilo 954 Srbina".</s><s>Ivanišević je za "Večernje novosti" rekao da je u ovoj organizaciji "svaka crna brojka i svako ime, kako žrtve tako i zločinaca, potkrijepljeno dokazima".</s><s>Ti dokazi su fotografije, izjave svjedoka, svjedočenja rodbine, opštinski listovi za evidentiranje umrlih, podaci o parcelama na grobovima, evidencije sveštenika.</s><s>"Imamo sve dokaze, a arhiviramo i opise zločina i monstruozne istorijske činjenice.</s><s>Ne može da se desi da je neko živ, a da ga mi imao u spisku mrtvih", istakao je Ivanišević.</s><s>On je dodao da su ljudi iz Haškog tribunala u Centru prikupljali dokaze za suđenje Naseru Oriću.</s><s>Cijela arhiva Centra je podijeljena po podacima za svako selo i grad u BiH.</s>
<s>„Genocid nad Srbima – Sarajevo 1992–1995.“ u širem izboru za „Pečat vremena“</s><s>Ponedeljak, 01 maj 2017</s><s>Uredništvo 28/04/2017 \| Dokumenti, BROJ 468 Nagrada „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju za 2016. godinu Prema odluci žirija – od naslova prispelih na konkurs – u širi izbor u konkurenciji za nagradu odabrana su dela: (Redosled objavljujemo prema azbučnom redu imena autora) Zoran Avramović: Književnici i politika u srpskoj kulturi 1804–2014, „Pravoslavna reč“, Novi Sad, 2016; Aleksandar Gajić: Novi feudalizam, „Konras“, Beograd, 2016; Milivoje Ivanišević i Dragana Grčić Gavrilović: Genocid nad Srbima – Sarajevo 1992–1995, „Pešić i sinovi“, Beograd, 2016; Bojan Jovanović: Antropologija zla, „HERAedu“, Beograd, 2016;</s><s>Miloš Ković: Jedini put: sile Antante i odbrana Srbije 1915, „Filip Višnjić“, Beograd, 2016; Milivoje Pavlović: Venac od trnja za Danila Kiša, Službeni glasnik, Beograd, 2016; Dušan Pajin: Za svečovečansku zajednicu Dimitrije Mitrinović (1887–1953), „Pešić i sinovi“, Beograd, 2016; Sreten Petrović: Estetika u doba antiumetnosti, „Dereta“, Beograd, 2016 Slobodan Samardžić: Evropska unija: Sistem u krizi, „Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića“, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2016; Milomir Stepić: Geopolitika – Ideje, teorije, koncepcije, Institut za političke studije, Beograd, 2016. http://www.pecat.co.rs/2017/04/pecat-vremena-13/</s>
<s>Milivoje Ivanišević: U Potočarima razdvojiti civilne žrtve od šehida</s><s>Poseta predsednika vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića mezarju u Potočarima jula prošle godine - bez obzira na sve ostalo - i poseta tročlanog predsedništva BiH glavnom gradu Srbije, obnovili su uslove za bolju saradnju.</s><s>Treba podsetiti da je 2005.g. Mezarje posetio i predsednik Srbije Boris Tadić, kao i Dragan Čavić, predsednik Republike Srpske.</s><s>A 16. aprila 2015.</s><s>Srebrenicu i Memorijalni centar je posetio i položio cveće predsednik RS Milorad Dodik.</s><s>Najviši srpski državni funkcioneri su u više navrata dolazili u Memorijalni centar Potočari-Srebrenica i pokajnički se klanjali senima pokopanih muslimana.</s><s>Međutim, veliki je problem što ostali Srbi, pogotovo iz ovog kraja, ne slede svoje predsednike.</s><s>Memorijalni centar se, voljom V. Petriča i P. Ešdauna, nalazi na teritoriji Republike Srpske i verovatno usled toga gotovo cele godine zvrji prazan i stalno ga, u strepnji od okolnog stanovništva, čuva značajno policijsko obezbeđenje.</s><s>Meštani srpske nacionalnosti, s obe strane Drine, pogotovo okolnih sela i opština - Srebrenice, Milića, Zvornika, Bratunca, Vlasenice, Skelana - podjednako ignorišu posete svojih predsednika Memorijalnom centru kao i sam Memorijalni centar.</s><s>Zašto toliki otpor, čak i prezir, kod Srba izaziva taj kompleks.</s><s>Uzrok nije mezarje samo po sebi, već njegova zloupotreba stvorena radi obmane javnosti i izliva mržnje prema srpskom narodu.</s><s>Čitajući po nišanima imena muslimanskih navodnih žrtava meštani srpskih sela ovog kraja nailaze na imena vojnika i starešina Armije BiH, odnosno šehida i mudžahedina, koji su neposredno učestvovali u napadima, ubistvima, pljački i paljevini njihovih sela.</s><s>Tako su pronašli da su tu pokopani gotovo svi članovi Glavnog štaba 8. operativne grupe: Sadik (Ramo) Sulejmanović, Bego (Jusuf) Tihić, Ševket (Seid) Đozić, Nedžib (Abid) Habibović, Osman (Šerif) Osmanović, Hamed (Hamid) Alić, Amir (Maho) Rizvanović, Senahid (Abdulah) Tabaković, Zulfo (Munib) Halilović i Ahmo (Mujo) Tihić.</s><s>Tu su šehidi koji su učestvovali u ubistvu 13 meštana srpske nacionalnosti u selima Blječeva i Gniona i u zasedama u Konjević Polju, Osmačama i Sandićima.</s><s>Pored njih su šehidi koji su poubijali meštane u selima Oparci, Obadi i Špat, Ratkovići i Brežane.</s><s>Ili na Petrovdan kada su ubili 47 meštana.</s><s>Tu su i šehidi od kojih su stradala sela Ježestica, Podravanje, Fakovići, Kamenica, a potom i Loznica, Bjelovac, Sikirić.</s><s>U mezarju je i pomoćnik komandanta 281. brigade Hajrudin Avdić odgovoran za 74 ubistva u deset srpskih sela, kao i Ibro Dudić, major, komandant 282. istočnobosanske brigade Armije BiH.</s><s>Ili oficiri Mehmed Salihodžić, Avdulah Bećirović i Safet Ahmić iz štaba 283. brigade.</s><s>Potom Avdulah Ahmetović, pomoćnik komandanta i Hajrudin (Hamid) Avdić, član štaba 281. istočnobosanske brigade.</s><s>U mezarje su odnekud dovezeni Ahmetović Muhamed, član štaba Kladanjskog odreda; Đozić (Hajrulah) Mirsad, poručnik iz 121. kladanjske brdske brigade; Salihović Smajo, zamenik komandanta 1. bataljona 302. brdske brigade; Halilović Ahmet, komandir 2. voda 1. čete 3. bataljona 121. brdske brigade.</s><s>Takvih ubica, izginulih širom BiH – lažno prikazanih kao civilne žrtve Srebrenice - u ovom mezarju je na hiljade.</s><s>Neki su poginuli još 1992. u napadima na srpska sela.</s><s>Kome onda cveće.</s><s>Ratnim zločincima.</s><s>Krajnje bezobzirno i uvredljivo prema hiljadama srpskih porodica i majki čiju su decu poubijali zlikovci kojima neko danas donosi cveće.</s><s>Srbi ovog kraja su zaštitili muslimanske civile od osvete za zločine koje su njihovi sinovi, braća i muževi počinili u prethodnom razdoblju.</s><s>Na protiv, oni su bivšim komšijama obezbedili hranu, vodu, prevoz...</s><s>Pomirenje državnih rukovodilaca ne utiče mnogo, i danas se to vidi, na pomirenje među njudima.</s><s>Dok među meštanima ne dođe do međusobnog uvažavanja i razumevanja - a posebno između onih koji su izgubili nekog od svojih najbližih - teško je očekivati promenu sadašnjih odnosa.</s><s>Mir potpisuju državni funkcioneri, a da li će doći i do pomirenje zavisi isključivo od naroda.</s><s>Za srpski narod presudan uslov za trajno pomirenje je da se u Memorijalnom centru izvrši razdvajanje civila od vojnika, odnosno izmeštanje šehida, mudžahedina i boraca Armije BiH na neko drugo mezarje, a ovaj objekat pretvori u groblje isključivo civilnih žrtava Srebrenice.</s><s>Možda u budućnosti nove generacije muslimanskih i srpskih stanovnika Srebrenice, posebno onih iz mešovitih brakova, odluče da to bude zajednički memorijal svim civilnim žrtvama ovog kraja.</s><s>Milivoje Ivanišević</s>
<s>22/01/2013 \| 19:10 \|RTRS Odbrana generala Ratka Mladića sugerisala je tokom unakrsnog ispitivanja nekadašnjeg oficira UNPROFOR-a da su među tijelima žrtava druge eksplozije na sarajevskoj pijaci "Markale" u avgustu 1995. godine bili ubačeni leševi osoba stradalih na drugim mjestima, što je djelimično potvrdio i zaštićeni svjedok Tužilaštva.</s><s>Branilac Branko Lukić predočio je svjedoku fotografiju jedne od žrtava gotovo potpuno razorenog grudnog koša.</s><s>Svjedok je potvrdio Lukićevu sugestiju da se, uprkos ogromnoj rupi u grudnom košu, na fotografiji ne vidi nimalo krvi ispod tijela, prenio je BIRN.</s><s>Svjedoku je pokazana i fotografija druge žrtve na čijem su tijelu bile vidljive dvije male rupe na šta je rekao da je očigledno da je ta osoba bila pogođena hicima iz pješadijskog oružja. http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=79122</s>
<s>Holandski pukovnik: Srbi nisu počinili genocid, već oslobodili Srebrenicu!</s><s>Ponedeljak, 20 avgust 2018</s><s>IN4S \| 19/08/2018 5 U hronologiji novinskih tekstova o događajima u Srebrenici pada u oči da su vojnu operaciju Vojske RS protiv bošnjačkih snaga, kao genocid okarakterisali holandski političari i njihovi mediji.</s><s>Prvi koji su se suprostavili ovakvim događajim bili su svjedoci – holandski vojnici koji su sve gledali svojim očima.</s><s>Holandski ministar za pomoć i razvoj Jan Pronk, a za njim ministar odbrane Joris Vorhuve bili su prvi koji su događaje iz Srebrenice opisali kao genocid, podsjeća Intermagazin.</s><s>Holandski vojnici odmah su se suprotstavili medijskoj histeriji o etničkom čišćenju, a kasnije su im se i ostalih 1.200 pripadnika Holandskog pješadijskog bataljona, koji su u tri rotacije služili u enklavi Srebrenica od 1993. do 1995.</s><s>Sam „nesporazum“ holandske vlade sa svojim vojnicima zvanično je počeo kada je odlazeći sa službe u Bosni, pukovnik Tomas Karemans zapovjednik bataljona, u Zagrebu na prigodnoj konferenciji za štampu 25. 7. 1995. pohvalio pripadnike Vojske Republike Srpske za veoma dobro isplaniranu i izvedenu akciju oslobađanja Srebrenice, piše Intermagazin.</s>
<s>Radio televizija Vojvodina 16.03.2007.</s><s>Zašto je "Glas" uznemirio Tribunal?</s><s>BEOGRAD, HAG – Haški tribunal i tužilaštvo su, preko svojih portparola, osudili specijalni dodatak o Srebrenici, autora Milivoja Ivaniševića, objavljen u ponedeljak u beogradskom dnevniku Glas javnosti.</s><s>Portparol suda Refik Hodžić ocenio je da je taj tekst "sramotno negiranje i relativizacija činjenica koje je ovaj sud utvrdio van razumne sumnje o genocidu koji je počinjen u Srebrenici".</s><s>A autor ovog teksta, koji je uznemirio Hag, pored nuđenja dokaza da su među srebreničke žrtva ubrajani i oni koji to nisu, postavlja i pitanje zašto protiv lica koja su izvršila streljanje u Srebrenici Tribunal nikada nije pokrenuo istragu, a neka od tih lica su dobila zaštitu čak i u SAD.</s><s>Štiteći izvršioce, organizator egzekucije je štitio sebe, kaže Ivanišević.</s><s>‘’Haški tribunal želi da osudi ovaj, kao i sve druge nedavne pokušaje da se negira genocid počinjen u Srebrenici, gde je ubijeno više od 7.000 muškaraca i dečaka’’, naglasio je Hodžić.</s><s>Portparol tužilaštva Haškog tribunala Olga Kavran je dodala da se glavna tužiteljka u potpunosti slaže sa tom izjavom.</s><s>U tekstu pod nazivom ‘’Lična karta Srebrenice’’, Ivanišević je osporio tvrdnje o tome da je u ovom mestu u istočnoj Bosni u drugoj polovini jula 1995. godine počinjen genocid i pokušao da dokaže da je broj žrtava na muslimanskoj strani bio znatno manji nego što je navedeno u aktima Haškog tribunala i presudi Međunarodnog suda pravde.</s><s>U zaključku ovog ogleda piše da se na spisku žrtvama zločina u Srebrenici nalaze i imena ljudi koji su bili u biračkim spiskovima 1996. godine, onih koji su umrli prirodnom smrću i vojnika Armije BiH koji su poginuli u borbama, pa i ozloglašenih ratnih zločinaca.</s><s>Ivanišević je imena tih ljudi pronašao u zvaničnim spiskovima poginulih, odlikovanih i boraca čije su porodice zbrinute, koji su još tokom rata dostavljani Sarajevu kako bi se napravila hronika Armije BiH, kao i u sudskim izvodima o prirodnoj smrti.</s><s>Prema Ivaniševićevim saznanjima, Vojska RS uopšte nije planirala da zauzme samu Srebrenicu i u grad je ušla tek kada su ga Orićeve jedinice napustile bez borbe i zaputile se put Tuzle, po naredbi iz Sarajeva.</s><s>On zapravo tvrdi da je srebrenička tragedija bila ‘’nameštena igra’’ kako bi se ‘’dogodio neki veliki srpski zločin, koji bi mogao da ustalasa svetsku javnost i pokrene NATO’’, a da je streljanja obavilo desetak pripadnika Desetog diverzantskog odreda koji su ‘’prikupljeni sa odmora iz okolnih mesta da bi uradili ono što se danas kvalifikuje kao genocid’’. ‘’Najviše je sporno to što protiv lica koja su izvršila streljanje Tribunal nikada nije pokrenuo istragu.</s><s>Ko je te vojnike angažovao, pod kojim uslovima i ko im je obezbedio zaštitu, čak i u SAD?</s><s>Ko je to učinio imao je uticaja i na Tribunal.</s><s>Njihovo hapšenje i svedočenje pred Tribunalom otkrilo bi naručioca poduhvata.</s><s>Štiteći izvršioce organizator egzekucije je štitio sebe.</s><s>To je očigledan dokaz da naručilac nije mogao da bude neko iz Republike Srpske’’, zaključuje Ivanišević.</s><s>Redakcija Glasa javnosti je u uvodu teksta ’’Lična karta Srebrenice’’ navela da nema nameru da se upušta u raspravu o događajima u Srebrenici, već da ‘’pruži svom čitaocu na uvid zanimljiv ogled gospodina Milivoja Ivaniševića kao prilog mogućoj raspravi o Deklaraciji u Skupštini Srbije’’</s>
<s>Politika \| 29.10.2020 \| Dušanka Stanišić Stranka Bakira Izetbegovića osporava nalaze komisije prema kojima je srpska zajednica u tom gradu uništena SARAJEVO – Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine, koji je usvojila Vlada Republike Srpske, Bošnjaci su odmah odbacili u strahu da će „srušiti” njihovu (ne)istinu o stradanju srpskog naroda u gradu na Miljacki.</s><s>Taj izveštaj sačinilo je šest svetskih eksperata, članova komisije kojom je rukovodio Rafael Izraeli, profesor Jevrejskog univerziteta.</s><s>Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić izjavio je da je reč o dokumentu koji „odslikava karakter svega onoga što se dešavalo sarajevskim Srbima” i u kojem su jasno naglašene „konkretne činjenice” kao nepobitan dokaz da tokom rata „nije bilo nikakve opsade Sarajeva”, kako to tvrde Bošnjaci, već da je reč o „blokadi”.</s><s>U izveštaju je, prema Kojićevim rečima, nedvosmisleno definisano i to da je srpska zajednica u Sarajevu uništena.</s><s>„Činjenicama su dokazali da je reč o blokadi.</s><s>Bavili su se i logorima u Sarajevu, silovanjima i drugim zlostavljanjima srpskog naroda u njihovom gradu, kao i jednom od najvažnijih tačaka – zaključkom da je srpska zajednica u Sarajevu uništena u totalitetu”, rekao je Kojić, istakavši da je broj stradalih sarajevskih Srba naveden u izveštaju identičan broju koji je pre nekoliko godina utvrdio centar kojim on rukovodi.</s><s>U Stranci demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića rezultate ovog istraživanja „čitaju” kao „novi pokušaj vlasti Republike Srpske da grubim falsifikatima i neistinama prekroje istinu o opsadi Sarajeva”.</s><s>SDA-ovci, od kojih su mnogi učestvovali u ratu, odbacuju i odgovornost za masovno proterivanje sarajevskih Srba i otimanje njihove imovine, jer smatraju da je to „delo Karadžićevih (Radovan) bandi”, koje su, kako naglašavaju u saopštenju, „vršile sistemski progon Srba” s područja Grbavice, Vogošće, Ilidže, Ilijaša i Hadžića.</s><s>„Komisija koju je unajmila Vlada RS nije ni naučna ni nezavisna, niti joj je cilj da se utvrdi istina, već upravo suprotno – da se lažnim izveštajem pokuša potvrditi Mladićeva (Ratko) i Karadžićeva zločinačka politika”, navode iz SDA.</s><s>Na poruke iz Izetbegovićevog SDA, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik odgovara da uskoro niko neće moći da ospori činjenicu da u Sarajevu više ne živi 150.000 predratnih stanovnika srpske nacionalnosti, niti će moći da negira, pre svega, „obim ubistava i tortura”, a potom i materijalne štete.</s><s>„U Sarajevu je, što se tiče Srba, potpuno satrta i uništena srpska zajednica.</s><s>Proterano je 150.000 građana srpske nacionalnosti, iza kojih je ostalo više od 50.000 stambenih jedinica.</s><s>Svaka od njih vredi, u proseku, minimalno oko 50.000 evra, što znači da je u Sarajevu ostalo bogatstvo vredno blizu 25 milijardi evra, koje su Bošnjaci dobili za bagatelu, a mnogo toga su i oteli, kao što je to slučaj sa stanovima pripadnika JNA, koji nikad nisu vraćeni vlasnicima”, rekao je Dodik. http://www.politika.rs/scc/clanak/465527/SDA-protiv-izvestaja-o-stradanju-sarajevskih-Srba</s>
<s>Na spomen-obilježju Garavice kod Bihaća u subotu 6. avgusta, održan je pomen i komemoracija u znak sjećanja na više od 12.000 nevino ubijenih Srba sa bihaćkog područja koje su 1941. godine ubile ustaše.</s>
<s>V. TALOVIĆ \| 12. februar 2013. 20:55 Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (2)</s><s>U Jasenovcu, najvećem i najstrašnijem logoru smrti u ovom delu porobljene Evrope, koji istoričari nazivaju i “srpski Aušvic”, nestalo je nekoliko stotina hiljada Srba, Roma, Jevreja i antifašista različitih nacionalnosti. - Žrtve ne smeju da budu zaboravljene - kaže akademik Vasilije Krestić. - Najmanje što možemo da učinimo za sve stradalnike, bez obzira na veru, naciju i boju kože, jeste da im podignemo spomenik.</s><s>Za opomenu i nezaborav.</s><s>Jasenovac je samo jedan od zloglasnih logora smrti, a Krestić smatra da bi spomenik bio podsećanje na sve žrtve rasističkih ideologija i njihove krvnike.</s><s>- Vidimo da se temom o genocidu u poslednje vreme manipuliše, pa zločinci postaju žrtve, a žrtvi zločinci - tvrdi akademik Krestić. - Na stubu srama su oni koji “oživljavaju” žrtve, uz optužbu da kopaju stare rane, podsećaju na stara vremena.</s><s>A smemo li da ih zaboravimo?</s><s>“MRTVE DUŠE” UKIDANjE Odbora za genocid SANU, na čijem je čelu bio Vladimir Dedijer dokaz je da je i među “mrtve duše” politika umešala prste. - Cilj je bio da se genocid razobliči do kraja, ali nije postojala politička volja tako da se Odbor ugasio - kaže akademik Krestić. - Posle smrti Radovana Samardžića, koji je bio veoma angažovan u ovom odboru, Akademija nije imala više interesa da ga obnavlja.</s><s>On smatra da od Jevreja, “tih strašnih žrtava genocida”, treba preuzeti model i izgraditi memorijalni centar u kojem bi razni sadržaji u savremenim audio i video tehnikama bili u svakom trenutku dostupni javnosti. - Memorijalni centar, kao simbol stradalništva, trebalo bi da zrači na čitavu okolinu - kaže Krestić. - To bi bio svojevrsni sabirni centar sa obimnom bibliotekom, arhivom i albumima sa ilustrativnim materijalima, gde bi posetioci i vizuelno mogli da se uvere u zločin i prate njegovu hronologiju.</s><s>Akademik Krestić smatra da bi memorijalni centar bio mesto okupljanja istoričara, domaćih i stranih stručnjaka najrazličitijih oblasti koji izučavaju genocid.</s><s>U centru bi uz stalnu postavku trebalo organizovati i povremene, tematske rasprave.</s><s>Mnogo je dokumenata i razne građe koja je u privatnim zbirkama, daleko od očiju javnosti. - Najznačajnija od svih uloga centra je u negovanju uspomene na žrtve o čemu posebno treba podsećati mlade generacije - kaže Krestić. - Reč sećanja trebalo bi da odjekne.</s><s>Samim tim što se zločin umanjuje jasna je tendencija da se zločin rehabilituje.</s><s>Naši političari, smatra on, dugo su mislili da podsećanje na genocid remeti bratske odnose među narodima. - Genocid je još tabu tema - kaže Krestić. - Posle raspada Jugoslavije ti odnosi su poremećeni, smatra Krestić, koji je još 1986. godine objavio dokumenta koja su srpskim političarima mogla da posluže kao opomena i upozorenje da Hrvati nikad, baš nikad, neće priznati da su počinili veliki zločin nad Srbima. - Naprotiv, učiniće sve da zlodela opravdaju, da ih umanje i optuže one kojima su zlo naneli - kaže Krestić.</s><s>KO JE KRIV JOŠ za vreme komunizma uspostavljena je šema po kojoj su “krivi jedni, ali krivi su i drugi”.</s><s>Ko iskoči iz te šeme žigosan je kao šovinista koji produbljuje nove rovove.</s><s>Sve je, zapravo, učinjeno i rečeno da genocid ne bude istražen do kraja - dodaje Krestić.</s><s>- Ovaj spomenik koji smo dužni da podignemo jeste upozorenje da se konačno suočimo sa stvarnošću, da više ne lutamo i ne lupamo glavom o zid, da se lišimo svih iluzija i emocija, da shvatimo da ćemo ponovo trpeti razočaranja i da ćemo, možda, i stradati ako ne budemo racionalni, ako sa Hrvatima u svemu ne budemo uspostavili odnose samo na temelju punog reciprociteta. - Genocidom se nisam bavio tako što sam prebrojavao žrtve - kaže Krestić. - Više sam, i kao čovek i kao istraživač, pokušavao da odgonetnem motive i porive zločina.</s><s>Uvek sam se pitao kako je moguće da se jedna nacija tako surovo obračunava sa drugom.</s><s>A onda sam našao podatak da još od 18. veka egzistira ideja da Srbima nije mesto u Hrvatskoj.</s><s>NDH je iz čisto hrvatskih, geopolitičkih razloga propagirala ideju da Srbi kao remetilački faktor ometaju stvaranje velike etničke, verske i, što je više moguće, katoličke države Hrvatske. (Nastaviće se) http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/akto.293.html:419533-Akcija-Spomenik-ustaskim-zrtvama</s>
<s>Godine 1996. pokrenuta je edicija sa imenima srpskih žrtava i krivaca za srpska stradanja u Kupresu, Konjicu, Bos.</s><s>Dubici, Goraždu, Glamoču, Mostaru AKTUELNA inicijativa za podizanje memorijalnog spomenika - mada u ovom slučaju samo srpskim žrtvama poslednjih oružanih sukoba - značajna je za Beograd, Srbiju, a pre svega za srpsku naciju.</s><s>Uz ranije najavljenu rekonstrukciju Starog sajmišta - objekta posvećenog stradalim u Drugom svetskom ratu - Beograd, nastavlja da odužuje istorijski dug prema generacijama sunarodnika stradalih tokom prošlog veka.</s><s>Međutim, pravi monumentalni memorijal, to što je nasušna potreba srpskog naroda, još uvek se samo razmatra i odlaže za bolja vremena.</s><s>Za to vreme Društvo za podizanje memorijalnog spomenika srpskim žrtvama genocida u 20. veku (predsednik UO akademik Vasilije Krestić), formirano zahvaljujući angažovanju "Večernjih novosti", posvećeno je poslovima za koje nisu potrebna velika sredstva.</s><s>To je bibliografija naučnih i stručnih radova objavljenih tokom 20. veka.</s><s>U toku je istraživanje o zastupljenosti literature o srpskim stradanjima u knjižnim fondovima narodnih biblioteka.</s><s>Treći, takođe pionirski, poduhvat je identifikacija neobjavljenih starih rukopisa i svedočenja o lokalnim događajima i stradanjima koji se nalaze na čuvanju pri bibliotekama, arhivima, neretko i kod sveštenika ili u privatnom vlasništvu.</s><s>Najmanji problem su imena srpskih žrtava poslednjeg oružanog sukoba 1991-1995.</s><s>Taj posao su odavno privele kraju dve srpske nevladine organizacije i Muzej genocida u Beogradu.</s><s>Za BiH to je Centar za istraživanja zločina nad srpskim narodom u BiH, pri Udruženju Srba iz BiH u Srbiji, od 2009.</s><s>Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, a za Hrvatsku poznati "Veritas" i Savo Štrbac.</s><s>Pošto se imena srpskih žrtava Hrvatske nalaze na sajtu "Veritasa" i javnosti su dostupna, mi ćemo skrenuti pažnju na neke publikacije u kojima su objavljena imena većeg broja od ukupno oko 31.000 srpskih žrtava u BiH.</s><s>Ljudski gubici srpskog naroda u BiH čine oko dve trećine ukupnih gubitaka koje je imao srpski narod u naznačenom razdoblju na prostorima nekadašnje Jugoslavije.</s><s>Prvo je 2. juna 1993. godine SB OUN uručen "Memorandum o ratnim zločinima i zločinima genocida u istočnoj Bosni (opštine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993".</s><s>Tu su navedena imena do tada stradalih 980 meštana sa tog područja, a potpisao je predsednik Jugoslavije, pokojni Dobrica Ćosić.</s><s>Godine 1996. pokrenuta je edicija sa imenima srpskih žrtava i krivaca za srpska stradanja u Kupresu, Konjicu, Bos.</s><s>Dubici, Goraždu, Glamoču, Mostaru.</s><s>Povodom deset godina slučaja Srebrenica, "Večernje novosti" su 2005. u posebnom prilogu objavile imena 3.287 stradalih Srba tog kraja, a 2007. objavljena je "Knjiga mrtvih Srba: Goražde, Višegrad, Foča, Čajniče, Rudo", potom "Knjiga mrtvih Srba - postradali 1992-1995.</s><s>Srebrenica, Bratunac, Olovo, Kladanj, Šekovići, Vlasenica, Hadžići, Zvornik" (na srpskom i engleskom).</s><s>Knjigu mrtvih Srba Sarajeva - postradali 1992-1995. objavio je "Srpski borac", Banjaluka 2008.</s><s>"Knjiga mrtvih Srba Hercegovine 1992-1995. opštine: Bileća, Gacko, Grude, Jablanica, Lištica, Konjic, Ljubinje, Ljubuški, Mostar, Nevesinje, Neum, Posušje, Stolac, Trebinje, Čapljina, Čitluk", izdata je 2008.</s><s>Da dalje ne nabrajamo.</s><s>U toku su pripreme za publikovanje monografije sa podacima o ukupnim ljudskim gubicima i imenima srpskih pokojnika u Bosni i Hercegovini 1992-1995. (Uređivački odbor je 2005. godine imenovala Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske.) Imajući sve izneto u vidu, jedini aktuelni problem je estetsko i funkcionalno rešenje spomenika koji po objavljenim uslovima treba da sadrži imena svih koji su u razdoblju 1991-1995. godine stradali u Sloveniji, Kosovu i Metohiji, Srbiji, Hrvatskoj i BiH.</s><s>To, nažalost, nije u medijima pominjanih 26.000, već 45.000 naših sunarodnika koji su stradali u navedenom razdoblju. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktue32-Milivoje-Ivanisevic-Spomen-svim-srpskim-zrtvama</s>
<s>Ivanišević: Tokom rata kažnjavani zločini nad nesrbima</s><s>Subota, 07 septembar 2013</s><s>Na oko 700 godina zatvora osuđeno je nekoliko stotina ljudi, i to za ubistva nesrba, maltretiranja, silovanja, razbojništva, krađe, zlostavljanja u stanovima i u zatvorima, ali i zbog pljački i srpskih kuća...</s><s>Priredila: Vesna ŠURBAT BEOGRAD, 6. SEPTEMBRA /SRNA/ - Republika Srpska nije vodila politiku genocida za vrijeme rata u BiH, što dokazuju presude od 700 godina zatvora za nekoliko stotina srpskih vojnika i policajaca za zločine nad nesrbima - ističe direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.</s><s>Ivanišević, koji već 20 godina prikuplja ove podatke, navodi da materijal koji je do sada sakupio pokazuje da je u Srpskoj sve vrijeme rata bila prisutna politika kažnjavanja zločina nad nesrbima.</s><s>"Vlada Republike Srpske pokušavala je da zaštiti sve svoje građane tokom rata.</s><s>To što su vojne i civilne vlasti progonile počinioce ovih zločina predstavlja najbolji dokaz da Srpska nije vodila politiku genocida“, rekao je Ivanišević Srni.</s><s>Na oko 700 godina zatvora osuđeno je nekoliko stotina ljudi, i to za ubistva nesrba, maltretiranja, silovanja, razbojništva, krađe, zlostavljanja u stanovima i u zatvorima, ali i zbog pljački i srpskih kuća.</s><s>"Mnogi zločini su počinjeni zbog osvete.</s><s>Ljudi su se zaklinjali na groblju, gde su sahranjivani njihovi najmiliji, da će se osvetiti i onda su išli i ubijali nedužne“, kaže Ivanišević.</s><s>U prilog ovoj tvrdnji Ivanišević navodi da je Institut već 20 godina prikupljao dokaze - kao što su krivične prijave vojnih i civilnih vlasti Srpske i sudova, presude, nalozi za izdržavanje kazni za zločine nad nesrbima.</s><s>On je rekao da su se mnogi kriminalci i lopovi u toku rata predstavljali kao patriote i u ime raznih svojih ciljeva maltretirali sugrađane i ljude druge vjere u Republici Srpskoj.</s><s>"Jednom narodu najveću sramotu mogu naneti kriminalci.</s><s>Oni ne samo da su brukali lokalne vlasti, nego i naciju kojoj pripadaju“, rekao je Ivanišević.</s><s>Navodeći da je prikupljao materijal za gradove Banjaluku i Bijeljinu, on napominje da materijal nije potpun, jer nedostaju podaci za neke druge veće centre - kao što su Doboj ili Trebinje.</s><s>On dodaje da su neka suđenja završena tek poslije okončanja rata, što znači da su se postupci pokretali u toku rata: "Lopovi i kriminalci su u ime lažnog patriotizma i verskih interesa to činili i radili suprotno intersima srpskog naroda".</s><s>Ivanišević navodi da je bivši predsjednik opštine i kriznog štaba Prijedora Milomir Stakić u Hagu osuđen na doživotni zatvor, a u Prijedoru je najviše bilo suđenja i kažnjavanja zločina nad nesrbima.</s><s>Onaj ko vodi politiku genocida podstiče zločine i proganjanja, kao što je bilo slučaj za vrijeme Drugog svjetskog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj /NDH/, gdje je podstican progon Srba - zaključuje Milivoje Ivanišević. http://www.srna.rs/novosti/135753/tokom-rata-kaznjavani-zlocini-nad-nesrbima-.htm</s>
<s>Ivanišević: Dokumenta CIA dozirana, ništa o stradanjima Srba</s><s>Subota, 28 septembar 2013</s><s>Srna - 27.09.2013 11:49 BEOGRAD - Direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević rekao je Srni da nema ništa novo u dokumentima američke obavještajne agencije CIA o ratu u BiH koji su objelodanjeni i ističe da je i dalje skrivena istina o srpskim stradanjima, Srebrenici i Markalama.</s><s>On je naveo da u arhivu UN postoje dokumenti o ratu u BiH, koji sadrže i istinu o stradanju Srba u BiH, ali da za objavljivanje tih dokumenata treba da prođe još 15 do 20 godina.</s><s>Ivanišević je rekao da je poznato da je jedan službenik UN, vjerovatno Tunižanin, koji je radio u arhivu UN, na brojeve stradalih muslimana dodavao po jednu ili dvije nule.</s><s>Tako se, kaže on, pojavila i cifra od nekoliko stotina hiljada silovanih muslimanki.</s><s>"Te cifre i dalje stoje u arhivu UN i niko ih ne ispravlja", rekao je Ivanišević.</s><s>On je podsjetio da je pisao srpskim vlastima da traže ispravljanje tih neisitina u dokumentima UN.</s><s>Ivanišević napominje da su u UN stizala dokumenta o srpskim stradanjima još od vremena kada je prvi komandant misije UN u BiH bio Satiš Nambijar.</s><s>Govoreći o dokumentima CIA o ratu u BiH, koje ovih dana objavljuju mediji u regionu, Ivanišević je rekao da je riječ o 180 dokumenata, ali da u njima, koliko je vidio, nema ništa novo i da je su sve stvari poznate.</s><s>On je ocijenio da je dozirano objavljivanje ovih dokumenata i da nisu objavljena dokumenta o srpskim stradanjima. http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Ivanisevic-Do-CIA-dozirana-nista-o-stradanjima-Srba-211291.html</s>
<s>SREBRENICA, 11.</s><s>JANUARA /SRNA/ - Aktivisti Udruženja građana "Istočna alternativa" danas su na nekoliko oglasnih mjesta u Srebrenici zalijepili plakate sa likom generala Ratka Mladića i natpisom "Genocida nije bilo" i "Bog te poživio i zdrav nam bio".</s><s>Predsjednik ovog Udruženja Vojin Pavlović rekao je Srni da na ovaj način žele da skrenu pažnju javnosti da u Srebrenici nije počinjen genocid, te najavio da će plakate lijepiti i u Bratunci i Milićima.</s><s>"Čak i britanski dokumenti potvrđuju da nije bilo genocida i to pokazuje da su u Hagu i Sudu BiH donošene političke presude optuženim Srbima i da treba pokrenuti proces revizije svih tih presuda, kao i kvalifikacije srebreničke nesreće", dodao je Pavlović.</s>
<s>Glas javnosti, 7. jul 2006.</s><s>Intervju: Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad Srbima Ne smemo zaboravljati prošlost Dokazaću komponente verskog rata u Bosni i Hercegovini.</s><s>Podatke o žrtvama sakupljam na osnovu formulara koji sam nazvao "Karton žrtve rata".</s><s>Imena počinilaca zločina nad Srbima iz Drugog svetskog rata nekako su sklonjena.</s><s>Za vreme poslednjeg rata u mnogim delovima Bosne ubijeno je više Srba nego za vreme Pavelića Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad Srbima, od početka rata u Bosni i Hercegovini radi na prikupljanju podataka o ubijanju i proterivanju Srba.</s><s>O ovoj temi je do sad napisao više knjiga, poput "Hronike našeg groblja" i "Zločina nad Srbima - BiH 1992-1995.", ali ne misli da je njegov posao gotov. - Ovih dana završavam i pripremam za objavljivanje neizneseno svedočenje u korist Slobodana Miloševića.</s><s>Zanimljivo je da će to svedočenje, ipak, ugledati svet, i to zahvaljujući nekim Amerikancima koji su mi se obratili preko advokata Zdenka Tomanovića.</s><s>Posebnu pažnju posvetiću opštinama koje se navode u tužbi protiv Miloševića.</s><s>Druga stvar koju smatram bitnom je da dokažem komponente verskog rata u Bosni i Hercegovini.</s><s>Na jednoj strani su bili muslimani, a na drugoj hrišćani, bez obzira na to što su i Srbi i Hrvati vodili međusobni rat.</s><s>Naravno, posebnu pažnju posvetiću i slučajevima Sarajeva i Srebrenice - kaže Ivanišević.</s><s>I dosad ste se bavili ovim temama?</s><s>Rat još nije bio ni gotov kada sam objavio knjigu "Hronika našeg groblja", a prošle godine sam objavio i knjigu "Zločini nad Srbima".</s><s>Ja sam hteo da je nazovem "Enciklopedija zločina nad Srbima", ali pokojni Danilo Lazović mi je tražio da promenim ime, da ne bude tako blago.</s><s>"Kakva enciklopedija," rekao je, "kaži zločin".</s><s>Osam godina sam skupljao materijal za tu knjigu i skoro svi zločini su tu opisani.</s><s>Kako je ta knjiga zamišljena?</s><s>U knjizi postoji enciklopedijski pregled dokaza.</s><s>Gledao sam da bude kratko, ali svaki zločin ima svih pet pokazatelja.</s><s>Vreme događanja, mesto, imena žrtava, ko je odgovoran za zločin, ko su svedoci...</s><s>To je toliko neoborivo i dato je s takvom naučnom aparaturom da se svako može uzeti kao krivična prijava.</s><s>Tu ima oko 300 masovnih zločina nad Srbima, a pod masovnim zločinom se podrazumeva zločin koji se dogodio u istom mestu, u istom danu i nad najmanje tri osobe.</s><s>Direktor ste Centra za istraživanje zločina nad Srbima.</s><s>Koji su vaši ciljevi?</s><s>Centar za ispitivanje zločina nad Srbima postoji već 14 godina.</s><s>Nemamo nikakvu međunarodnu podršku, čak se pre može reći da imamo problema.</s><s>Ipak, radimo.</s><s>Prioritet su ispitivanja srpskih stradanja, a u drugom planu su počinioci zločina.</s><s>Kad sam počeo taj rad, pregledao sam sve ono što je bilo u Prvom i Drugom svetskom ratu i prvo što sam video je da su imena počinilaca zločina nekako sklonjena.</s><s>Rođaci i naslednici tih zločinaca su to sklonili.</s><s>Prioritet nam je Bosna i Hercegovina zato što u Republici Srpskoj nije bilo takve organizacije.</s><s>Sakupljena dokumentacija je verodostojna.</s><s>Pravljena je na osnovu formulara koji sam nazvao "Karton žrtve rata".</s><s>Onda sam zamolio jevrejsku opštinu u Beogradu da pogledam kako izgleda njihov upitnik i na osnovu njega sam popravio postojeći.</s><s>U toj metodologiji svaka naša žrtva ima svoj matični broj, broj opštine u kojoj je živela, sela i koja je žrtva po redu.</s><s>Da li je bilo problema oko prikupljanja tih podataka?</s><s>Pa dugo sam se kolebao oko naših Srba koji su poginuli u ratu protiv nas.</s><s>Možda 15 godina razgovarao sam o tome s mnogima - akademicima, psiholozima, stručnjacima za etiku...</s><s>I niko nije znao da mi odgovori.</s><s>Jer mnogi su Hrvati i muslimani bili na našoj strani.</s><s>I opet, nisu Srbi.</s><s>NEPRAVDA - Jedan primer neravnopravnog odnosa prema Srbima je spisak nestalih muslimana iz Srebrenice koji je objavio Međunarodni komitet Crvenog krsta u avgustu 1995.</s><s>Navodi se oko 11.000 nestalih.</s><s>A na spisku birača sledeće godine, ja nađem 3.016 njih koji su navodno nestali, a nalaze se u konačnom spisku birača.</s><s>Oni su, tako, dva puta korišćeni.</s><s>Prvo za dokazivanje srpskih zločina, a onda za dovođenje muslimanske vlasti u Srebrenici.</s><s>Ali kada su muslimani 1998. objavili spisak Sarajlija žrtava rata i među njima je bilo par stotina Srba, upoređivao sam dokumentaciju i utvrdio da ti ljudi nisu uopšte bili u njihovoj armiji.</s><s>Često se govori o logorašima koji su zatvoreni i naterani da kopaju trašeje oko Sarajeva.</s><s>I mnogi od njih poginuli su upravo od muslimanske ruke.</s><s>I onda, muslimani, da bi pokazali svoju multietičnost, stave njih na spisak žrtava.</s><s>Tada sam sasvim stavio na stranu to na kojoj je strani moj Srbin izgubio glavu, on je srpska žrtva ovog rata.</s><s>A Hrvati i muslimani koji su stradali na našoj strani?</s><s>Ja navodim i žrtve iz svake opštine koji nisu Srbi, iako je pitanje da li će se tako čestito ponašati srpska i muslimanska strana ako saznaju da je neko bio na srpskoj strani.</s><s>Da li imate problema zbog iznošenja podataka o zločinima?</s><s>Mnogima smetaju podaci koje iznosim.</s><s>Na jednoj tribini na Pravnom fakultetu smetalo im je što koristim izraz "deset godina od oslobođenja Srebrenice".</s><s>Ja sam rekao da je to za nas oslobođenje jer, kad smo se mi vratili u Srebrenicu, mi smo je oslobodili.</s><s>Ne samo za sebe, već za sve stanovnike.</s><s>Vratili smo se na način na koji smo i oterani - oružjem.</s><s>Pazite, dok su muslimani vladali Srebrenicom, od 1992. do 1995, bilo je 17 atentata, dve pobune zbog nepoštene raspodele humanitarne pomoći.</s><s>Imamo silovane muslimanke od strane muslimana.</s><s>Otkako je oslobođena, muslimani slobodno šetaju.</s><s>Koliko je Srba stradalo u Bosni i Hercegovini za vreme poslednjeg rata?</s><s>Poredio sam podatke sa Drugim svetskim ratom.</s><s>I za vreme ovog rata, u mnogim delovima Bosne ubijeno je više Srba nego za vreme Pavelića.</s><s>Samo u 1992. godini u Sarajevu je ubijeno više Srba nego što je, u ovom gradu, ubijeno tokom Drugog svetskog rata.</s><s>Od 5.515 srpskih žrtava u Sarajevu 2.700 je stradalo 1992. godine.</s><s>Inače, u Bosni i Hercegovini ubijeno je 34.000 Srba, u Hrvatskoj osam hiljada, a na Kosovu i Metohiji dve hiljade.</s><s>Zašto je najviše Srba stradalo tokom 1992. godine?</s><s>Tokom 1995. godine Srbi su već imali iskustvo iz prethodnih godina.</s><s>Iako su nas napali i NATO i hrvatske oružane formacije, blagovremeno je evakuisano civilno stanovništvo tako da je broj civilnih žrtava bio mnogo manji nego 1992. godine.</s><s>Tada su se svi uzdali da će ih JNA zaštiti i da će miriti zaraćene strane, ali to se nije dogodilo.</s><s>JNA se povukla i ostavila srpski narod na cedilu.</s><s>U Bosni i Hercegovini Srbi su izbačeni iz 1.904 naselja.</s><s>Oni su etnički očišćeni iz maltene svih područja, bez obzira na to da li su bili lojalni muslimanskim vlastima.</s><s>Iz tih naselja proterano je oko 550.000 ljudi.</s><s>Kroz logore je prošlo 55.000 Srba.</s><s>Obim stradanja 1992. bio je toliko stravičan za neke opštine poput Goražda, Mostara i Konjica da 1995. u tim opštinama više nema srpskih žrtava.</s><s>Više nisu imali koga da ubiju.</s><s>Da li Srbi kao narod mogu nešto da nauče iz svega ovoga?</s><s>Nije nam samo jednom rečeno da ne gledamo u prošlost, već u budućnost, i da to što mi radimo, stalno pominjemo prošlost, ne vidimo da treba praviti novi svet.</s><s>A ja nas optužujem da ne gledamo prošlost.</s><s>Da su naši stari kad je stvarana Jugoslavija videli ko je sve počinio zla nad Srbima.</s><s>Ali ne, stvarana je država u kojoj svi treba da budu ravnopravni.</s><s>Ne osvrću se na prošlost, već gledaju u budućnost, novu državu.</s><s>Zbratimili su se sa svima koji su ih klali do juče.</s><s>I dočekali su Drugi svetski rat.</s><s>I ti isti koji su ih klali ponovo su bili na strani okupatora.</s><s>Opet doživljavaju golgotu.</s><s>I ponovo se stvara država s novom ideologijom.</s><s>Ponovo ne gledamo prošlost, već u budućnost.</s><s>Opraštamo svima koji su nas ubijali.</s><s>I opet doživljavamo isto.</s><s>Mi smo narod koji je opraštao i nikad nije gledao u prošlost.</s><s>Nismo se osvetili nikom, već smo hrišćanski, skrušeno, plemenito išli dalje.</s><s>A onda je na kraju došlo vreme da valjda znamo šta nam je ko učinio i pod kojim uslovima sa kim možemo da sarađujemo.</s><s>Nemojte mi tražiti da zaboravim.</s><s>A neću ni da opraštam.</s>
<s>TAJNI DOKUMENT RASIMA DELIĆA: "Zaštićena zona" puna raketa i mina</s><s>Petak, 12 jul 2019</s>
<s>BEOGRAD, 22.</s><s>FEBRUARA /SRNA/ - Odbrana generala Ratka Mladića se nada da bi sud haškog mehanizma trebalo da za dvije sedmice počne da odlučuje o zahtjevu za njegovo puštanje na privremenu slobodu /kako bi posjetio grobove najmilijih u Srbiji i Republici Srpskoj/, rekao je Srni generalov sin Darko Mladić.</s><s>"Mi se nadamo da im neće trebati puno vremena, pošto je to jednostavan zahtev", kaže on.</s><s>On je rekao da će odbrana odgovoriti na stav tužilaštva haškog mehanizma na zahtjev za puštanje Mladića na privremenu slobodu.</s><s>"Mi smo davno podneli taj zahtev, ali tužilac je odugovlačio sa odgovorom.</s><s>Oni su svoj odgovor dali tek u ponedeljak /18. februara/ ujutro, uoči statusne konferencije", rekao je on.</s><s>Darko Mladić je dodao da odbrana planira da možda već danas da svoj odgovor na tu žalbu tužilaštva, koje ima rok od 14 dana da odgovori na to.</s><s>"Posle toga će sudsko veće da odlučuje da li će da prihvati naš zahtev, molbu, ili će da odbije.</s><s>A to je negde početkom marta", dodao je Darko Mladić.</s><s>On je napomenuo da ovaj zahtjev odbrane za puštanje generala Mladića na privremenu slobodu nije ništa novo i da je podnesen prije nekoliko mjeseci, kao i da su već dostavljene garancije i Srbije i Republike Srpske.</s><s>"Mi smo taj zahtev obrazlagali javno, a Ratko je pročitao na statusnoj konferenciji.</s><s>Nema ništa specijalno novo, garancije su već priložene.</s><s>Nismo ni moglo da podnesemo zahtev, a da ne priložimo garancije Srbije i Republike Srpske, one postoje i izdate su, mislim, pre tri meseca", kaže sin generala Mladića.</s><s>Ranije su mediji u Srbiji objavili da bi general Ratko Mladić krajem marta mogao da dođe u Srbiju na privremenu slobodu.</s><s>On je zatražio od suda u Hagu da mu dozvole da na 25 godina od ubistva ode na grob svoje ćerke Ane u Beogradu, a godišnjica je 24. marta.</s><s>Mladićeva odbrana podnijela je zahtjev da bude privremeno oslobođen na sedam dana radi posjete grobovima najbližih i u Republici Srpskoj.</s><s>Uz zahtjev su priložili i garancije vlada Srbije i Republike Srpske da će nakon toga biti vraćen u pritvor u Sheveningenu.</s><s>Prvostepena presuda generalu Mladiću izrečena je pred Haškim tribunalom 22. novembra 2017. godine, kada je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog navodno počinjenih zločina na teritoriji BiH. http://www.srna.rs/novosti/669065/slijedi-odgovor-e-na-podnesak-tuzilastva-o-mladicevom-zahtjevu.htm</s>
<s>Glas Srpske 7. maj 2006.</s><s>Pravda, a ne bilans zločina Ponovo o stradanju Srba u Sarajevu Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom iznio podatak o 5.515 ubijenih Srba u Sarajevu tokom posljednjeg rata...</s><s>Bošnjački je interes da se formira prava komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu, a ne ova, koju je formirao Savjet ministara BiH, tvrdi Slavko Jovičić STRADANjE Srba u Sarajevu tokom minulog rata tema je koja, očigledno, neće biti uskoro iscrpljena.</s><s>Ovog puta, na podatak o 5.515 ubijenih Srba - koji je iznio direktor beogradskog Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom Milivoje Ivanišević - žučno je reagovao predsjednik federalne Komisije za nestale osobe Amor Mašović.</s><s>On je, između ostalog, za federalnu štampu ocijenio da "nikada više, kao što je to danas, Republika Srpska nije bila u opasnosti od nestanka, te da u tom kontekstu treba posmatrati medijsku kampanju o hiljadama ubijenih Srba u Sarajevu". - Gola tvrdnja nekog čovjeka o hiljadama ubijenih Srba sama po sebi, bez dokaza, ne znači ništa, pa tako ni posljednja, koju je lansirao Milivoj Ivanišević - smatra Mašović, koji predviđa da će, možda, "komisija za Sarajevo odgovoriti u čijim su to logorima, zapravo, ubijani Srbi".</s><s>Predsjednik federalne Komisije za nestale osobe ocijenio je i da su "najvatreniji zagovornici priče o otkrivanju istine o ubijenim sarajevskim Srbima članovi Parlamenta BiH, koji su bili na sahrani Miloševiću, te najbolji prijatelji Biljane Plavšić i prvak SDS-a..." Milivoj Ivanišević, koji je za beogradske "Večernje novosti" spomenuo i 123 logora za Srbe u Sarajevu, njih 150 hiljada protjeranih iz ovog grada i na stotine silovanih Srpkinja, potvrdio je za naš list da je ovaj Centar, u svojoj dokumentaciji o počiniocima zločina, evidentirao 3.350 imena, uglavnom neposrednih izvršilaca, "kojima treba dodati i imena rukovodilaca grada Sarajeva i njegovih opština u kojima je vladao teror nad Srbima".</s><s>BROJEVI — Milivoj Ivanišević je mišljenja da "manji broj žrtava znači i manju odgovornost onih koji su vladali gradom i državom, bez obzira na to što se stalno priča da je zločin ubiti i jednog nedužnog čovjeka". - Bošnjaci su dio srpskih žrtava registrovali kao branioce grada, kao žrtve srpskog granatiranja ili kao poginule borce Armije BiH - podsjetio je on. - Broj srpskih žrtava se stalno falsifikuje i umanjuje.</s><s>Mi ne licitiramo brojevima, jer posjedujemo spiskove za područje Sarajeva sa tačnim imenima žrtava.</s><s>Broj žrtava, nažalost, može biti samo veći od pomenutog broja, jer se 500 imena još provjerava, a da nisu otvorene ni sve grobnice - kazao je Ivanišević.</s><s>On je još naveo da se stiče utisak da je pod pritiskom činjenica i zahtjeva da se formira posebna komisija, koja bi utvrdila istinu o stradanju Srba, neko iz međunarodne zajednice natjerao vlasti u Sarajevu da nešto i priznaju...</s><s>Na sve ovo, potpredsjednik republičkog Saveza logoraša Slavko Jovičić reagovao je, prije svega, ocjenom da je u najmanju ruku suludo komentarisati Mašovićeve izjave.</s><s>Ali... - On ne treba da negira stradanje Srba u Sarajevu, već da kao predsjednik federalne Komisije za nestale osobe dâ odgovor šta se desilo s njima, i tako ispoštuje odluku Ustavnog suda BiH od 27. maja 2005. godine - istakao je Jovičić.</s><s>Ni Srbima, podvukao je on, ne odgovaraju spekulacije, pa je zato prosto neshvatljivo da svako malo mora da ponavlja iste stvari. - Ne tražim bilans u količini zločina, nego u količini pravde! - kategoričan je Jovičić, koji je dodao i ovo: - Ako je sve tako, kako tvrdi Mašović, upravo je bošnjački interes da se formira komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu, a ne ova, koju je formirao Savjet ministara BiH.</s><s>A o brojkama, koje je prikupio Centar Milivoja Ivaniševića, Jovičić kaže da ne želi ni da ih potvrdi, ali ni da ih negira. - Pratili smo rad njegovog Centra i neću da potvrdim ni da negiram njihove podatke, upravo zato da bi se izbjegle razne spekulacije - naveo je potpredsjednik Saveza logoraša Srpske, koji smatra da svi treba da shvate da ovdje nije riječ o političkom, nego humanom i pravnom pitanju. - Savez logoraša raspolaže podacima o stradanju Srba u Sarajevu do kojih smo došli vlastitim istraživanjem, ali, ponavljam, bošnjačke vlasti su mnogo pozvanije da o tome govore - zaključio je Slavko Jovičić.</s><s>G. KLEPIĆ</s>
<s>D. VUJIČIĆ \| 12. mart 2018. 22:02 \| Komentara: 2 Nedelja sećanja na egzodus 170.000 ljudi iz glavnog grada BiH.</s><s>Od 1992. do 1995. ubijeno 6.188 muškaraca i 1.244 žene MRTVI Srbi su najubedljiviji svedoci istine.</s><s>Njihove mošti je moguće sakriti, ali tragove nije moguće poništiti.</s><s>U Sarajevu je od 1992. do 1995. nastradalo 7.432 Srba, od toga 6.188 muškaraca i 1.244 žene.</s><s>Ma šta od tome danas pričao Mirsad Tokača (tokom rata zaposlen u sarajevskom MUP), danas glavni bošnjački ekspert za ratne žrtve, ovo su činjenice.</s><s>Ovako, za “Novosti”, govori Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, u nedelji kada se obeležavaju 22 godine od biblijskog “izlaska” sarajevskih Srba iz grada u kome su prethodno odbranili svoja ognjišta.</s><s>Srpske žrtve, podvlači naš sagovornik, nestanu kad ih zločinci popisuju, a na svetu ne postoji nečasniji dokument do “Bosanske knjige mrtvih” koju je sastavio Tokačin dokumentacioni centar.</s><s>- Amerikanci nisu popisivali japanske žrtve iako su ih okupirali, kao ni Rusi nemačke.</s><s>Za razliku od njih, muslimani u BiH godinama su to činili i tako napravili “svoj konačni broj” nastradalih u ratu u BiH.</s><s>Obeležavanje još jedne godišnjice od kada su Srbi napustili Sarajevo odvija se u senci uvreda koje kontinuirano pristižu iz Sarajeva.</s><s>Najpre je Bakir Izetbegović krajem 2017. “otkrio” da su za egzodus srpskog naroda iz glavnog grada BiH krive vlasti i vojska RS, a prošle nedelje Mirsad Tokača je izneo podatak da su Srbi u minulom ratu imali samo 4.000 civilnih žrtava i da su u Sarajevu, “svojim topovima ubili 2.000 sunarodnika”.</s><s>GORE NEGO U NDH</s><s>U STUDIJI “Dosije Sarajevo” Ivanišević dokazuje da su prvoj godini rata u gradu na Miljacki muslimani ubili 4.048 Srba.</s><s>To je, kako kaže, gotovo isto, koliko i Pavelić u Sarajevu za četiri godine, od 1941. do 1945.</s><s>- Prema popisu iz 1991.</s><s>Sarajevo je brojalo 526.000 stanovnika, od kojih je muslimana bilo 258.000, Srba 158.000, Jugoslovena 56.000, Hrvata 35.000...</s><s>U Dejtonu, kada je grad podeljen tako da Srbima pripadnu svega tri gradske dvospratnice u naselju Dobrinja i ledina na kojoj su bile kasarne, bili smo suočeni sa izborom - da ostanemo u Alijinoj državi protiv koje smo se borili, ili da krenemo u izbeglištvo i kolektivno napustimo domove.</s><s>Naše kolone su išle od 17. februara do 17. marta 1996, nosili smo i mrtve - podseća Miroslav Lučić, predsednik Skupštine grada Istočno Sarajevo.</s><s>U međuvremenu, niklo je Srpsko Sarajevo.</s><s>U šest opština danas tamo živi oko 60.000 stanovnika.</s><s>Lučić najavljuje da će se u sklopu obeležavanja egzodusa ponovo obići groblja, što će biti prilika da se oda počast borcima palim za RS. - Tela naših boraca, njih više od 1.000, pokopana su na Sokocu na Malom Zejtinliku gde je predviđeno održavanje velikog parostosa - kaže Lučić i dodaje da nema očekivanja da će neko iz Federacije izraziti žaljenje ili izvinjenje zbog sudbine nekadašnjih komšija, baš kao ni saopštenje iz zapadnih ambasada u Sarajevu.</s><s>ZAŠTO ZAMAGLjUJU ISTINU?</s><s>PODELA na mrtve civile i vojnike u građanskom ratu je nenaučna i lažna i služi za zamagljivanje istine o karakteru rata i zaraćenih strana - govori o Tokačinom radu Ivanišević. - Čak 85 odsto srpskih žrtava u BiH, od 32.000, poginulo je na svom kućnom pragu.</s><s>Sa druge strane, radili smo i analizu gubitaka devet brigada Armije BiH (na osnovu njihovih monografija), gde jasno stoji da su i oni 80 odsto žrtava pretrpeli, takođe na srpskom pragu.</s>
<s>U Beogradu promocija studije "Srebrenica - stvarnosti i manipulacije"</s><s>Ponedeljak, 21 oktobar 2019</s>
<s>Bez incidenata U Trebinju održan miting podrške Mladiću Na Trgu slobode u Trebinju danas se na mitingu podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću okupilo nekoliko hiljada građana istočne Hercegovine.</s><s>"Ne postoji sila koja će nam uzeti tekovine odbrambeno-otadžbinskog rata niti suda koji će u dušama srpskog naroda osuditi generala Ratka Mladića", poručili su okupljeni na mitingu.</s><s>"Hapšenjem Mladića pravda je zatočena i njoj se sudi, a srpski narod nema snage da se tome suprotstavi, ali uvijek ima dovoljno duše i duha da za sve one koji su stvorili RS u svojim srcima napravi vječni azil", rekao je predsjednik Opštinske boračke organizacije Trebinje Nedeljko Mićanović.</s><s>On je istakao da srpski narod zna da su vlasti u Srbiji bile izložene pritiscima, ali i da postoji moralni ambis do koga se nikada službeni Beograd nije smio spustiti.</s><s>"Ako razgraničnimo ono što je uradila vlast u Srbiji od onoga što misli srpski narod u toj državi i dalje ćemo živjeti u nepomućenoj ljubavi", poručio je Mićanović.</s><s>Obraćajući se u ime ratnih vojnih invalida istočne Hercegovine, Vaso Kolak je rekao da je general Mladić prvi stao u odbranu srpskog naroda, ne dozvoljavajući da se ponove Jasenovac i druga stratišta Srba.</s><s>Osuđujući hapšenje Mladića u "kolijevci srpstva" bivši komandant trebinjske brigade general Bogdan Kovač je istakao da je Mladić personifikacija srpstva i najzaslužniji za stvaranje RS.</s><s>Sa mitinga je zatraženo od vlasti RS da Mladiću daju punu podršku u odbrani pred Haškim tribunalom.</s><s>Protestnom skupu je prethodio moleban za Ratka Mladića u crkvi Cara Lazara i svih velikomučenika srpskih izgrađenoj u krugu bivše kasarne VRS.</s><s>Građani su nosili fotografije bivšeg komadanta VRS, te parole podrške Mladiću kao i osude Borisu Tadiću i vlastima Srbije.</s><s>Nakon skupa, koji je organizovala Opštinska boračka organizacija, građani su se mirno razišli sa centralnog gradskog trga.</s>
<s>Ivanišević: Opravdana inicijativa o preispitivanju ponašanja diplomata</s><s>Petak, 04 januar 2019</s><s>01/01/2019 \| RTRS \| SRNA Neočekivana, ali opravdana, inicijativa predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Milorada Dodika o preispitivanju ponašanja diplomatskih predstavnika i institucija BiH u inostranstvu, zavređuje bezrezervnu podršku srpskih nacionalnih i državnih organizacija, smatra direktor beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.</s><s>"Na prste jedne ruke bi se mogle nabrojati ambasade /BiH/ u čijim bibliotekama se nalaze dokazi, dokumenti i knjige o zločinima nad našim narodom i o našim stradanjima.</s><s>U tim istima ambasadama skupljaju se i dele `dokazi`, knjige i štampa o srpskom `genocidu`", ističe Ivanišević u izjavi za Srnu.</s><s>On dodaje da takvo ponašanje podstiče i hrani medijsku hajku protiv svega što je srpsko - od literature, manastira na Kosovu i Metohiji i Ive Andrića do Republike Srpske.</s><s>Ivanišević, koji je i senator Republike Srpske, napominje da o zločinima nad Srbima u BiH svjedoče već i dvije kratke i nesporne, ali zanemarene činjenice, memorandum UN o zločinima protiv srpskog civilnog stanovištva na početku rata u BiH, kao i zločin NATO-a nad Srbima na kraju rata.</s><s>Prema njegovim riječima, Savjet bezbjednosti UN usvojio je veoma vrijednu i značajnu studiju, preformulisanu u "Memorandum o ratnim zločinima i zločinima genocida u istočnoj Bosni /u opštinama Bratunac, Skelani i Srebrenica/ protiv srpskog stanovništva, od aprila 1992. godine do aprila 1993. godine" kao zvaničan dokument UN, koji je od 2. juna 1995. godine zaveden pod brojem A/46/171 i S/25635.</s><s>Ivanišević navodi da su mnogi dokumenti UN, koji su se odnosili na građanske ratove devedesetih godina /20. vijeka/ na insistiranje Amerike proglašeni tajnim, ali da ovaj dokument nije bio uključen u tu kategoriju, već je podveden pod rubriku "opšta namjena".</s><s>"Od /američkog pisca i bivšeg člana Komisije za istinu o Jasenovcu/ Džareda Izraela saznao sam da se nalazi u sobi broj GA 57, u suterenu zgrade UN, na uglu 46. ulice i Prve avenije u Njujorku.</s><s>U dokumentu su navedena imena oko hiljadu srpskih žrtava i imena više stotina muslimana počinilaca zločina baš u Srebrenici, na malom prostoru i u kratkom razdoblju", dodaje Ivanišević.</s><s>On ističe da je u NATO bombardovanju Republike Srpske tokom samo dvije sedmice - od 30. avgusta do 14. septembra 1995. godine, učestvovalo 3.200 vazduhoplova.</s><s>Ivanović navodi da su avioni iz desetak NATO država - SAD, Njemačke, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Italije, Turske... bacili na Republiku Srpsku 10.000 tona eksploziva, na ukupno 150 vojnih i civilnih ciljeva.</s><s>Lansirano je više od 600 raketa sa preciznim navođenjem, 400 konvencionalnih raketa i kasetne i skoro nebrojene klasične bombe, rakete vazduh-zemlja, bombe sa laserskim i TV navođenjem težine od 250 do 2.000 kilograma, municija sa prljavim uranijumom i 13 "tomahavka".</s><s>Ivanišević naglašava da su u NATO bobmardovanju najviše stradala gradska stambena naselja i više desetina srpskih sela, izbjegličko naselje u Kalinoviku, a stradali su i industrijski pogoni, vodotornjevi, vodovodi, dalekovodi i mostovi, ali i farme svinja i teladi, kao i magacini humanitarne pomoći.</s><s>On navodi da su gađane osnovne škole u selu Vrbljani kod Ključa i Vijačani kod Prnjavora, gimnazije i srednje škole na Ilidži i u Foči, Elektrotehnički, Poljoprivredni i Filozofski fakultet u Sarajevu, ali i bolnica "Žica" u Blažuju, gdje je stradalo i 10 bolesnika.</s><s>Prema njegovim riječima, NATO je bombardovao i Klinički centar Srpskog Sarajeva, bolnicu u Kasindolu, ratnu bolnicu u Jahorinskom potoku, hidrocentralu u Sarajevu, trafostanicu u Višegradu, crkve, spomenike, ali i izbjegličke zbjegove...</s><s>"Teško je razumnom čoveku objasniti što se sve to decenijama prećutkuje i što se naše dame i gospoda u inostranim predstavništvima i ambasadama ustručavaju da ponavljaju te činjeničke istine svakodnevno, kao što to čine lažovi o `genocidu` u Srebrenici", zaključio je Ivanović. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=321767</s>
<s>U Sarajevu za godinu pobijeno skoro isto Srba kao Pavelić za četiri</s><s>12.03.2018 10:18 \| Srna \| Glas Srpske Beograd - U prvoj godini proteklog rata u Sarajevu su muslimani ubili 4.048 Srba, što je gotovo isto koliko i /vođa fašističkog ustaškog pokreta Ante/ Pavelić u istom gradu za četiri godine, od 1941. do 1945. godine, tvrdi direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.</s><s>On je naveo da je u Sarajevu od 1992. do 1995. godine ubijeno 7.432 Srba, od toga 6.188 muškaraca i 1.244 žene, ističući da su mrtvi Srbi najubjedljiviji svjedoci istine, da je njihove mošti moguće sakriti, ali da tragove nije moguće poništiti.</s><s>Ivanišević je za "Večernje novosti" rekao da srpske žrtve nestanu kada ih zločinci popisuju i da na svijetu ne postoji nečasniji dokument od "Bosanske knjige mrtvih", koju je sastavio dokumentacioni centar Mirsada Tokače, koji je tokom rata bio zaposlen u sarajevskom MUP-u, a danas je glavni bošnjački ekspert za ratne žrtve.</s><s>"Amerikanci nisu popisivali japanske žrtve iako su ih okupirali, kao ni Rusi nemačke.</s><s>Za razliku od njih, muslimani u BiH godinama su to čiInli i tako napravili žsvoj konačan brojž nastradalih u ratu u BiH", podsjeća Ivanišević.</s><s>List navodi da se obilježavanje i ove, 22 godine od biblijskog egzodusa sarajevskih Srba iz grada u kome su prethodno odbranili vlastita ognjišta, odvija u sjenci uvreda koje kontinuirano pristižu iz Sarajeva.</s><s>Kako se navodi, najprije je /lider SDA i član Predsjedništva BiH/ Bakir Izetbegović krajem 2017. godine rekao da su za egzodus srpskog naroda iz Sarajeva krive vlasti i Vojska Republike Srpske, a prošle sedmice Tokača je iznio podatak da su Srbi u proteklom ratu imali samo 4.000 civilnih žrtava i da su u Sarajevu "svojim topovima ubili 2.000 sunarodnika".</s><s>Ivanišević ističe da je "podela na mrtve civilE i vojnike u građanskom ratu nenaučna i lažna i služi za zamagljivanje istine o karakteru rata i zaraćenih strana".</s><s>"Čak 88 odsto srpskih žrtava u BiH, od njih 32.000, poginulo je na svom kućnom pragu.</s><s>Sa druge srane, radili smo i analizu gubitaka devet brigada Armije BiH, na osnovu njihovih monografija, gde jasno stoji da su i oni 80 odsto žrtava pretrpeli, takođe na srpskom pragu", dodao je Ivanišević.</s>
<s>...ansko-hercegovski Muslimani.</s><s>Ali i konstatacija generala P Morillona na suđenju predsedniku Miloševiću (2004) je izaz...</s><s>Kraj >></s>
<s>V. TALOVIĆ \| 10. jun 2013. 21:01 Akcija „Novosti“: „Podignimo spomenik svim žrtvama genocida, od Jasenovca do ’Oluje’“: Savetnik predsednika Oliver Antić potvrdio da će Tomislav Nikolić biti pokrovitelj akcije Predsednik Srbije Tomislav Nikolić biće pokrovitelj akcije „Podignimo spomenik svim žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do Oluje“, koju su pokrenule „Večernje novosti“. - Ovo spomen-obeležje mora da se podigne kao dug prema žrtvama koje nismo pobrojali, a predsednik Nikolić biće pokrovitelj ove veličanstvene akcije kojom ćemo od zaborava otrgnuti nevino stradale u logorima smrti - rekao je Oliver Antić, savetnik predsednika, u razgovoru sa predstavnicima Inicijativnog odbora.</s><s>- Predsednik Nikolić se sa puno poštovanja odnosi prema akciji „Novosti“, uveren da će podizanjem spomenika biti sačuvano sećanje na nevine žrtve koje imaju pravo na ime.</s><s>Preko mrtvih predaka znamo ko smo, šta smo, odakle smo - istakao je Antić.</s><s>Sastanku u Predsedništvu Srbije prisustvovali su inicijator ideje, istaknuti šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, diplomata Vladislav Jovanović, prof. dr Slobodan Čikarić i direktor i glavni i odgovorni urednik „Novosti“ Ratko Dmitrović. - Podrška predsednika Nikolića je dragocena - istakao je Dmitrović. - Uz pomoć države podići ćemo spomenik za opomenu i nezaborav.</s><s>To je najmanje što za stradalnike ustaškog genocida možemo da učinimo.</s><s>Tako će žrtve zločina, koji je sistematski zataškavan, napokon dobiti tretman koji zaslužuju - rekao je Dmitrović.</s><s>Akcija je izazvala ogromno interesovanje javnosti i podršku da se „u ime nevinih stradalnika konačno podigne srpski Jad Vašem“. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktue8%D0%B0%D0%B4-%D0%92%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BC%D0%B0</s>
<s>Nezavisne novine Datum: 17.08.2006 Zoran Tešanović s predstavnicima beogradskog Centra za ispitivanje ratnih zločina nad Srbima D. Risojević Stižu dokazi o zločinima Petog korpusa ARBiH BEOGRAD - Beogradski Centar za ispitivanje ratnih zločina nad Srbima dostaviće nadležnim institucijama RS dokaze o stradanju Srba, za koje je odgovoran Peti korpus Armije RBiH, izjavio je Milivoje Ivanišević, direktor Centra, poslije sastanka sa Zoranom Tešanovićem, pomoćnikom ministra civilnih poslova BiH.</s><s>On je juče s Tešanovićem dogovorio da se sva dokumentacija s kojom raspolažu dostavi MUP-u RS i Vladinom Sekretarijatu za odnose s Hagom, a dio materijala, vezan za stradanje Srba u rejonu Sarajeva, srpskim članovima Komisije za Sarajevo.</s><s>"Dostavićemo dokaze zločina koje je počinio Peti korpus, a nismo zaboravili ni na zlodjela Nasera Orića.</s><s>Centar će staviti na raspolaganje podatke o 21 masovnom zločinu za koje je odgovoran Peti korpus na području Krajine, odnosno gdje god su prošle jedinice Atifa Dudakovića", rekao je Ivanišević.</s><s>Posjeta Tešanovića u svjetlu je nedavno objavljenih video-snimaka egzekucije srpskih zarobljenika tokom akcije "Oluja", a za koju se vjeruje da su je počinili pripadnici 505. bužimske brigade iz sastava Petog korpusa Armije RBiH.</s><s>Tešanović je, kako je prenio nakon sastanka, dogovorio s Centrom da animira sve nadležne institucije RS da preuzmu dokumentaciju s kojom raspolaže beogradski centar.</s><s>"Centar raspolaže ogromnom dokumentacijom o zločinima nad Srbima i počiniocima tih zločina.</s><s>Zbog toga, sve dokaze treba dostaviti nadležnim institucijama, a pogotovo pravosudnim organima", rekao je Tešanović.</s>
<s>Vaclav Dvoržak, češki režiser, za “Glas Srpske”: Mit o Srebrenici biće teško razbiti</s><s>Četvrtak, 25 oktobar 2018</s><s>25.10.2018 \| Vedrana Kulaga \| Glas Srpske Banjaluka - Češki filmski režiser Vaclav Dvoržak sa saradnicima uveliko prikuplja materijal za snimanje dokumentarnog filma o srpskom stradanju u Srebrenici u proteklom ratu da bi se suprotstavili lažima koje su na sceni duže od dvije decenije.</s><s>Dvoržak, koji ovih dana boravi u Republici Srpskoj, kazao je za “Glas Srpske” da je rad na dokumentarnom filmu počeo prije nekoliko godina i da je još tada prikupio određenu građu sa kolegom sa fakulteta umjetnosti u Pragu koji je bio iz Beograda, ali je taj čovjek, nažalost, preminuo prije tri godine.</s><s>S obzirom na to da nije mogao da dođe do tih materijala nakon njegove smrti, morao je da krene iz početka.</s><s>Ideja o realizaciji ovog projekta javila se, kaže, zbog stava koji preovladava u Češkoj, a to je da se priča plasira samo s jedne strane, a da je istina da za rat uvijek moraju biti dvije strane.</s><s>- Ne može biti samo jedna strana koja vodi rat, a druga pati.</s><s>Zbog toga smo htjeli da napravimo priču da se čuje i druga strana.</s><s>U Haškom tribunalu su samo osuđivani srpski generali i vojnici, a zločine su činili i bošnjački i hrvatski.</s><s>Oni su, ipak, dobijali blage kazne ili oslobađani, što je skandalozno.</s><s>Hoću da češka javnost ima i pogled s druge strane - rekao je Dvoržak.</s><s>Finansije, kažu, u značajnoj mjeri diriguju tempo rada, ali su uspjeli da prikupe određeni materijal te razgovaraju sa svjedocima iz Srebrenice, Bratunca i okoline.</s><s>Naglasio je da imaju snimljene izjave ljudi sa obje strane, i srpske i bošnjačke.</s><s>Podršku u realizaciji projekta, kaže, pružaju mu razna udruženja iz Srebrenice i Bratunca. - Omogućili su nam kontakte sa svjedocima, ljudima koji su pričali pred kamerom i bez kojih ne bismo mogli da uradimo ništa.</s><s>Oni su htjeli da pričaju o teškim danima s kraja prošlog vijeka, a samo jedna žena je odbila da priča o toj temi.</s><s>Za nju je bilo preteško da sve preživljava ponovo.</s><s>Ta sjećanja su izuzetno jaka iako je od rata prošlo dosta vremena, ali najvažnije je da pričaju oni koji su preživjeli, a ne drugi na ulici koji su to čuli iz druge, treće ruke - rekao je Dvoržak i dodao da još traže autentične video i audio materijale.</s><s>Dvoržak se nada da će premijera dokumentarnog filma, koji bi trebalo da traje oko 60 minuta, biti 2020. godine kada se i navršava 25 godina od dešavanja u Srebrenici.</s><s>Na pitanje da li je četvrt vijeka dovoljan period da se krene sa analizom onoga što se dešavalo, kazao je da je problem što istorija ostaje živa i da se i danas koristi za političke svrhe. - Zato je veoma teško doći do neke istinite priče jer svako ima neku svoju priču koja mu odgovara.</s><s>Ta istorija i taj mit je preživio i ostao do danas - rekao je Dvoržak koji smatra da će biti veoma teško razbiti taj mit, ali da se to uz dosta rada može postići.</s><s>Mnogo značajnih informacija, kazao je ranije Dvoržak, dobio je od predsjednika Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoja Ivaniševića u Beogradu koji, kako je rekao, posjeduje ogromnu dokumentaciju o zločinima počinjenim nad Srbima u Srebrenici i okolini. “Oteto Kosovo” Vaclav Dvoržak, borac za otkrivanje istine o pogromu Srba na Kosmetu, autor je dokumentarnog filma “Oteto Kosovo” koji je prije nekoliko godina u svijet plasirao istinu o srpskom stradanju i albanskim zločinima na Kosovu.</s><s>Osim o srpskom stradanju, u filmu se govori i o uništavanju i otimanju srpske imovine i kulturno-istorijskog nasljeđa na Kosovu. http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Vacke-Mit-o-Srebrenici-bice-tesko-razbiti/272040.html</s>

Subsets and Splits

No community queries yet

The top public SQL queries from the community will appear here once available.