Datasets:

procesaur
/

kisobran

Dataset card Data Studio Files Files and versions Community

Split (5)

train · ~70.6M rows (showing the first 2.73M)

text stringlengths 17 1.59M
<s>Bes u Sarajevu zbog optužnice za zločin u Dobrovoljačkoj</s><s>Četvrtak, 16 jun 2022</s><s>Četvrtak, 16.06.2022 \| Dušanka Stanišić \| Politika Ako bude pritisaka na svedoke predložićemo određivanje pritvora za neke od optuženih, kaže za „Politiku” glavni tužilac Milanko Kajganić Sarajevo – Odmah nakon što je Sud BiH prošlog meseca potvrdio optužnicu protiv 10 osumnjičenih za zločine počinjene prilikom napada na kolonu bivše JNA 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici, iz Sarajeva su usledile žestoke kritike na račun i Tužilaštva i Suda BiH.</s><s>U poslednje vreme iz pravnog tima prvooptuženog Ejupa Ganića stižu i direktne pretnje glavnom tužiocu Milanku Kajganiću, kao i postupajućem sudiji Braci Stuparu, koji je, nakon 30 godina, na osnovu dokaza prikupljenih u istrazi potvrdio optužnicu za jedan od većih zločina počinjenih u Sarajevu na početku rata.</s><s>Pojedini mediji objavili su kako su optuženi u predmetu „Dobrovoljačka” uputili i dopis Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH (VSTS) sa zahtevom da ih „zaštiti od proizvoljnog postupanja Tužilaštva BiH”.</s><s>Prijave su, kako se navodi, poslali i (ne)legitimnom visokom predstavniku Kristijanu Šmitu i pojedinim stranim ambasadama u BiH, kao i Seržu Bramercu, glavnom tužiocu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, tražeći i od njih „adekvatnu reakciju”.</s><s>Senad Pećanin, jedan od Ganićevih advokata, javno je pre nekoliko dana potvrdio da će „pravni timovi optuženih podneti krivične prijave protiv tužioca Kajganića, kao i prijavu VSTS-u.</s><s>Za jednu privatnu sarajevsku televiziju Pećanin je, govoreći o „zloupotrebama Tužilaštva BiH u slučaju ’Dobrovoljačka’”, izjavio da je „optužnica skandalozna” i da će Kajganić „morati da dokaže da su otkriveni neki novi dokazi”.</s><s>Postupajućem sudiji Stuparu on je poručio da može da očekuje tužbu „ukoliko odbaci prigovore odbrana optuženih i zvanično potvrdi optužnicu”.</s><s>Tužilac Kajganić kaže da je tužilaštvo, poštujući odluku Ustavnog suda BiH da se reši pitanje prigovora na obustavu istrage u predmetu „Dobrovoljačka”, postupalo u okviru svojih zakonskih nadležnosti.</s><s>Sprovelo je opsežnu istragu i nakon svih prikupljenih dokaza podiglo optužnicu koju je Sud BiH u potpunosti potvrdio, jer je ocenio da „u njoj ima dovoljno osnova i sumnje” da su radnje koje se desetorici optuženih stavljaju na teret sasvim dovoljno potkrepljene dostavljenim dokazima.</s><s>„Mi se ne osvrćemo na bilo kakve prigovore na adresu tužilaštva, kao ni na pritiske od strane optuženih ili lica koja su sa njima povezana, jer oni ne mogu imati nikakvog uticaja na rad tužilaštva, koje u ovom predmetu postupa na isti način kao i u svakom drugom.</s><s>Bitno nam je da nema pritiska na sud, odnosno postupajuće sudije.</s><s>Ali, ukoliko ga bude, to jest ukoliko tužilaštvo prepozna da ima ometanja rada pravosuđa, u tom slučaju će pokrenuti istražne radnje i postupiti u skladu sa zakonskim odredbama.</s><s>Isto tako, tužilaštvo neće oklevati da reaguje ni u slučaju ako bude pritisaka na svedoke.</s><s>Odgovor će biti predlaganje zakonskih mera, što ne isključuje ni eventualno određivanje pritvora za neka od optuženih lica”, rekao je Kajganić za „Politiku”, uz napomenu da je pažnja Tužilaštva BiH „sada fokusirana isključivo na zakazivanje glavnog pretresa”.</s><s>Izlive besa i histerije u sarajevskim krugovima zbog optužnice za zločine u Dobrovoljačkoj Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih razume kao „krajnje neprimeren način ponašanja” i „bezobrazan pokušaj pritiska optuženih za koje je sud utvrdio da postoji osnova sumnje da su počinili jedno od najtežih krivičnih dela”.</s><s>Optuženi Ejup Ganić, Zaim Backović, Hamida Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško osumnjičeni su da su „u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa svojim podređenim, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u JNA”.</s><s>Dokazi koji su navedeni u optužnici „odnose se na stradanje osam ubijenih s utvrđenim identitetom, među kojima ima i civila i sanitetskog osoblja, ranjavanje 24 osobe i zarobljavanje više desetina vojnika i civila koji su mučeni i zlostavljani”.</s><s>Predloženo je saslušanje 277 svedoka i više veštaka, a uz optužnicu je priloženo i više od 500 materijalnih dokaza kojima se potkrepljuju navodi optužnice. https://www.politika.rs/scc/clanak/509851/Bes-u-Sarajevu-zbog-optuznice-za-zlocin-u-Dobrovoljackoj</s>
<s>18.05.2022 \| M. Obradović - Vesti Porodice žrtava i svi ostali koji traže pravdu za zločin nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine odahnuli su nakon što je objavljena informacija da je Sud BiH potvrdio optužnicu protiv 10 osoba na čelu sa ratnim članom Predsedništva RBiH Ejupom Ganićem koje terete za ovo zlodelo.</s><s>Sada sledi, prema svim očekivanjima, neizvestan, ali i prilično dug proces o čemu najbolje svedoče detalji iz optužnice koje je Tužilaštvo BiH objavilo na svom sajtu.</s><s>Podsetimo, tužioci nameravaju da saslušaju čak 277 svedoka i prilože više od 500 materijalnih dokaza što će, po tvrdnjama iz Srpske, biti sasvim dovoljno da Ganić i ostatak ekipe budu osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne. – Tužioci imaju sasvim dovoljno dokaza.</s><s>Naravno, nepoverenje u pravosuđe BiH i dalje postoji, ali sve navodi na zaključak da je ovaj slučaj sa stanovišta kvaliteta dokaza vrlo jak u korist Tužilaštva BiH – kaže za naš list Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina Srpske.</s><s>Optužnica se odnosi na događaje od 3. maja 1992. godine, na stradanje osam žrtava sa utvrđenim identitetom, među kojima ima i civila i sanitetskog osoblja, ranjavanje 24 osobe, zarobljavanje više desetina vojnika i civila koji su mučeni i zlostavljani.</s><s>Ejup Ganić je optužen da je postupio suprotno odluci Predsedništva BiH i ignorisao dogovor o mirnom odlasku kolone iz Sarajeva, te da je iskoristio svoj autoritet kao član Predsedništva RBiH, i podstrekao rukovodni kadar Teritorijalne odbrane, među kojima i Backovića, da naredi pripadnicima TO da napadom preseku i zaustave kolonu.</s><s>Navodi se i da je znao da usled toga može doći do ubistava, ranjavanja i nečovečnog postupanja prema licima iz kolone. – Backović je, kao član Operativnog centra štaba TO RBiH i nadređen svim pripadnicima i jedinicama TO, izdao putem radio-veze naređenje za napad na kolonu i zarobljavanje svih lica u koloni – navedeno je u optužnici uz napomenu da je znao i bio svestan da može doći do ubistava.</s><s>Hamid Bahto, kao komandant Opštinskog štaba TO Stari Grad, posle Backovićeve naredbe je naredio zaustavljanje i napad.</s><s>U optužnici se navodi da su u prisustvu Bahta žrtve ubijene, zarobljene i mučene – u glavu i leđa su udarane kundakom od puške, šakama, nogama i opasačima, te da je on sve to prećutno odobrio i podržao.</s><s>Takođe, Efendiću koji je tada bio komandant Republičkog štaba TO RBiH se, između ostalog, stavlja na teret da prilikom saslušanja zarobljenika, u zgradi FIS, nije sprečio zlostavljanja, nego ih je i sam nazivao pogrdnim imenima, psujući im “četničku majku”, uz pretnje da im nema spasa.</s><s>Razdvojili 2. i 3. maj Sagovornik “Vesti” iz pravosudnih krugova kaže da su tužioci očigledno razdvojili događaje od 2. i 3. maja, što je prethodnih decenija često stavljano u isti kontekst. – Napad na kolonu u Dobrovoljačkoj se dogodio 3. maja, a 2. maja na ulicama Sarajeva desili su se veliki sukobi vojnika JNA i lokalnih muslimanskih jedinica.</s><s>I tada je poginulo nekoliko desetina vojnika, ali taj događaj se ne može svrstati u kategoriju klasične zasede koja se dogodila dan kasnije – kaže naš izvor.</s><s>Sve urađeno s umišljajem Simo Tuševljak, glavni inspektor MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina, izjavio je da je sada najvažnije da je Sud BiH potvrdio optužnicu i da će tim licima biti suđeno, da će morati da sede na optuženičkoj klupi i slušaju dokaze i svedoke. – Pokazali smo da je počinjen zločin nad pripadnicima JNA, ne samo u Dobrovoljačkoj ulici, već da je krenuo od 2. maja i da je bio kontinuiran i organizovan – rekao je Tuševljak.</s><s>Zataškavali slučaj Ejup Ganić je svakako najveća i najpoznatija “zverka” među optuženima, ali i ostatak ekipe nije nepoznat široj javnosti po ratnom, ali i poratnom angažmanu.</s><s>Među njima su svakako Jusuf Pušina i Bakir Alispahić koji su tog maja 1992. bili rukovodeće ličnosti u MUP-u RBiH, a koje tužioci terete da nisu preduzeli korake na identifikaciji izvršilaca, obezbeđenju mesta izvršenih krivičnih dela, niti da su pomogli prikupljanje dokaza i podnošenje krivičnih prijava nadležnom tužilaštvu. – U prevodu, Pušina i Alispahić su optuženi da su učinili sve da zataškaju slučaj.</s><s>Tri decenije tvrde da nije bilo zločina, ali se ispostavlja da su učinili sve da zataškaju taj događaj.</s><s>Zašto bi zataškavali nešto što se nije dogodilo – kaže izvor “Vesti” iz pravosudnih krugova. https://www.vesti-online.com/ganic-naredio-napad-na-vojnike/</s>
<s>Prekinuto ispitivanje vojnog vještaka o zločinu u Sjekovcu</s><s>Sreda, 22 januar 2014</s><s>SARAJEVO, 22.</s><s>JANUARA /SRNA/ - Na suđenju Zemiru Kovačeviću, optuženom za ratne zločine nad srpskim civilima u selu Sijekovac, Sudsko vijeće prekinulo je ispitivanje vojnog vještaka Tužilaštva BiH Ramiza Dugalića, istakavši da je njegov nalaz manjkav s obzirom da se ne poziva na dokumente.</s><s>Predsjedavajući Sudskog vijeća Davorin Jukić prekinuo je Dugalićevo unakrsno ispitivanje, istakavši da nalaz mora biti dopunjen, jer "fusnote ne sadrže izvore za navedene zaključke".</s><s>"S obzirom da vidimo da se nalaz ne poziva na adekvatne izvore, prekinućemo ispitivanje.</s><s>Vještaku se nalaže da u roku od 15 dana dopuni i precizira svoj nalaz", rekao je Jukić, javlja Birn.</s><s>Dugalić je počeo iznošenje nalaza na suđenju Kovačeviću, optuženom da je, kao pripadnik Interventnog voda Prve bosanskobrodske brigade, koja je kasnije prerasla u 101. bosanskobrodsku brigadu Hrvatskog vijeća obrane, krajem marta 1992. godine počinio zločine nad srpskim civilima u selu Sijekovac.</s><s>U optužnici se navodi da je Kovačević učestvovao u napadu na selo Sijekovac, gdje je, zajedno sa ostalima, iz kuća u dvorište izveo 15 odraslih lica i četvoro djece srpske nacionalnosti, od kojih su neki pobijeni.</s><s>Prije prekidanja ispitivanja, Dugalić je rekao da je formiranje 101. bosanskobrodske brigade započelo 3. marta 1992. godine.</s><s>Već tog datuma imamo prvi oružani sukob između srpskih snaga Teritorijalne odbrane i paravojnih jedinica, te hrvatsko-muslimanskih snaga na području Broda, rekao je Dugalić.</s><s>Vještak je naveo da se iskazima svjedoka i materijalnim dokazima može utvrditi da je 26. marta 1992. godine došlo do oružane akcije na selo Sijekovac, tokom koje je stradalo osam lica srpske nacionalnosti.</s><s>Govoreći o optuženom, vještak je rekao da je Kovačević postavljen za komandira Prve čete Trećeg bataljona 101. bosanskobrodske brigade tek 31. marta 1992. godine, te da zbog toga ne može biti odgovoran po komandnoj odgovornosti za prethodna dešavanja u Sijekovcu.</s><s>Ispitivanje vještaka Dugalića biće nastavljeno 5. februara. http://www.srna.rs/novosti/172823/prekinuto-ispitivanje-vojnog-vjestaka-o-zlocinima-u-sijekovcu.htm</s>
<s>Del Pinjo kritikovao rad vještaka Tužilatva Haglanda</s><s>HAG, 3. DECEMBRA /SRNA/ - Čileanski antropolog Dejvid del Pino kritikovao je u Haškom tribunalu, tokom suđenja komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, rad kolege Vilijama Haglanda, antropologa sa kojim je radio, a koji je vodio ekshumacije nekoliko grobnica s tijelima srebreničkih žrtava.</s><s>Kao svjedok odbrane, Del Pino je danas putem video-linka rekao da vještak tužilaštva Hagland nije prezicno poštovao forenzičku proceduru u vezi sa elementima pronađenim u grobnicama kao što je odjeća.</s><s>"Operacije su se zaustavljale kad je Hagland odlazio, odjeća se odbacivala po Haglandovoj naredbi iako je u nekoj bilo dokumentacije, nisu se koristili formulari i nisu se delegirala ovlaštenja", rekao je Del Pino.</s><s>On je rekao da je Hagland smatrao da ta odjeća nije bila u vezi s tijelima, iako Del Pino smatra da je to bilo pitanje koje treba istražiti.</s><s>"Rekao sam to Haglandu i o tome se nismo saglasili", naveo je Del Pino.</s><s>Odbrana je iskazom Del Pina željela dovesti u pitanje nalaze optužbe koji govore o više od 8.000 žrtava iz Srebrenice.</s><s>Američki antropolog Hagland vodio je forenzičke timove pri iskopavanju ubijenih zarobljenika, a kao svjedok i vještak haške optužbe dao je iskaz na više haških suđenja za događaje u Srebrenici, pa i generalu Mladiću.</s><s>Suđenje generalu Mladiću biće nastavljeno naredne sedmice iskazom novog svjedoka odbrane. http://www.srna.rs/novosti/358114/del-pino-kritikovao-rad-vjestaka-tuzilastva-haglanda.htm</s>
<s>Ivanišević: Stradanje Bošnjaka u Srebrenici je obmana</s><s>Subota, 27 avgust 2016</s><s>"Dakle, UN su o stradanju Srba obaveštene još 1993. godine od zvaničnog Beograda.</s><s>Bez reakcije i uvrštavanja na dnevni red.</s><s>To je sudbina i izveštaja indijskog generala i komandanta UNPROFOR-a u BiH Satiša Nabijara u kom su navedeni mnogi zločini nad Srbima", ukazao je Ivanišević.</s><s>On je naglasio da je Nikole Moravčević u svojoj knjizi "Svetlosti zapada" dokumentovano ilustrovao kako se UN odnosio tada prema bošnjačkim žrtvama.</s><s>"Kad god je bilo reči o muslimanskim žrtvama uvek su dodavali jednu-dve nule.</s><s>Tako vam je, umesto pet, ispalo 5.000 silovanih muslimanki.</s><s>Sve je to predimenzionirano i čista improvizacija", rekao je Ivanišević.</s><s>On je ukazao da UN ima dokumente na koji je stavljen embargo i koji će za 30 godina biti otvoreni.</s><s>"A, kada se otvori videće se da sve što su muslimani radili bila jedna obična farsa i obmana, a da je Srebrenica najveća manipulacija", rekao je Ivanišević.</s><s>On je kategoričan u tvrdnji da u Srebrenici u julu 1995. godine nije bilo civilnih žrtava, a da je zvaničan broj stradalih fikcija.</s><s>"Srpski vojnici koji su tada boravili na tom području bili su vitezovi - verujte mi.</s><s>Oni su prošli kroz sela u kojim su živele porodice ubica njihove dece i roditelja i niko se nikom nije osvetio.</s><s>Bio sam prisutan kada je jedan mladić - Srbin pričao kako je u dvorištu jednog muslimana video svoj nameštaj i stvari svoje stradale dece i koji je rekao da mu nije do osvete, već da će tražiti stvari nazad", rekao je Ivanišević.</s><s>On je ubijeđen da je mit o Srebrenici 1995. godine produkt toga što su muslimani očekivali pokolj i veliku srpsku osvetu za ono što su oni Srbima uradili 1992. godine i kasnije.</s><s>"Kada je osveta izostala, kada Srbi nikoga nisu ubili od bošnjačkih civila oni su, ipak, krenuli sa obmanama.</s><s>To su zajedno sa Haškim tribunalom nametnuli svetu kao istinu, a velika greška naših vlasti je što se nisu posvetili analizi dokumenta koje smo imali", rekao je Ivanišević.</s><s>Kada se svi dokumenti otvore i kada se sažmu, kaže Ivanišević, svijet će se postidjeti što je žrtvu nazvao zločincem, a zločinca učinio žrtvom. http://www.srna.rs/novosti/427331/ivanisevic-stradanje-bosnjaka-u-srebrenici-je-obmana.htm</s>
<s>Tužilaštvo zatražilo osuđujuću presudu za Matu Baotića</s><s>Utorak, 15 novembar 2016</s><s>15.11.2016 18:23 \| Srna Sarajevo - Tužilaštvo BiH zatražilo je u završnoj riječi osuđujuću presudu za Matu Baotića koji je optužen za mučenje i zlostavljanje zatočenika i silovanje Srpkinja u Donjoj Mahali u opštini Orašje 1992. i 1993. godine.</s><s>Prema optužnici, Baotić je ove zločine počinio kao komandir Vojne policije Hrvatskog vijeća odbrane, a kasnije i upravnik logora smještenog u prostorijama Osnovne škole u Donjoj Mahali.</s><s>Tužilac Milanko Kajganić rekao je da je Tužilaštvo dokazalo da je Baotić silovao Mariju Tunde-Benković, te zaštićene svjedokinje "S-4" i "S-5", kao i da je maltretirao zatvorenike u školi u Donjoj Mahali, prenosi Birn.</s><s>Tužilaštvo smatra da je Marija Tunde-Benković o svim dešavanjima koja su navedena u optužnici ispričala jasno i koncizno, te da su njen iskaz potkrijepili i drugi svjedoci Tužilaštva.</s><s>O posljedicama silovanja na njen brak i psihu govorili su oštećena, njen muž Marko Benković i vještak Alma Bravo-Mehmedbašić.</s><s>Tužilac kaže da je i zaštićena svjedokinja "S-5" prepoznala optuženog Baotića kao lice koje ju je silovalo.</s><s>"Sve što joj se dešavalo pričala je svjedoku žS-3, koji je, takođe, na ovom suđenju potvrdio navode oštećene žS-5ž, te ispričao kako su mu, dan prije nego što je trebalo da svjedoči pred Sudom BiH, na vrata dolazila lica koja su od njega zahtijevala da ne svjedoči.</s><s>To je i razlog zašto je tražio mjere zaštite", rekao je Kajganić.</s><s>Zaštićena svjedokinja "S-4", kako je naveo tužilac, takođe je prepoznala optuženog Baotića kao lice koje ju je silovalo.</s><s>Tužilaštvo je ocijenilo da pokušaji dokazivanja alibija optuženog za period iz optužnice nisu uspjeli.</s><s>Kajganić je napomenuo da postoje dokumenti koje je potpisivao Baotić u tom periodu.</s><s>Kajganić je rekao i da su svi svjedoci Tužilaštva govorili o postojanju sobe u školi u Donjoj Mahali u kojoj su zatvorenici premlaćivani.</s><s>On je podsjetio na svjedočenje Jovana Cvijanovića koji je ispričao kako ga je optuženi udarao lancem kojim je udarao i Peru Božića zvanog Pera Poštar, o kojem su mnogi svjedočili kako su ga vidjeli povrijeđenog i pretučenog.</s><s>Zaštićeni svjedok "S-2" govorio je o svom boravku u Donjoj Mahali gdje je premlaćivan, kao i Jovo Jovanović koji je rekao da ga je u zatočeništvu Baotić udarao sam ili sa drugim osobama.</s><s>Završna riječ odbrane zakazana je za 21. novembar. http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Tuzilo-osudjujucu-presudu-za-Matu-Baotica/222538.html</s>
<s>Vikić tvrdi da nije vidio zarobljene vojnike u domu policije</s>
<s>Saznanja članova porodica o nestanku vojnika JNA u Sarajevu</s><s>Petak, 07 februar 2020</s><s>SARAJEVO, 6. FEBRUARA /SRNA/ - U nastavku suđenja komandantu Specijalne jedinice MUP-a takozvane RBiH Draganu Vikiću i još trojici optuženih za ubistvo zarobljenih pripadnika JNA 1992. godine u Sarajevu, danas je šest svjedoka Tužilaštva BiH iznijelo saznanja o zarobljavanju i nestanku najužih članova njihovih porodica.</s><s>Snježana Marković je rekla da se njen suprug Zoran odazvao pozivu rezervnog sastava JNA koji je dobio između 16. i 18. aprila 1992. godine, nakon čega je otišao u kasarnu u Lukavici.</s><s>"Očekivala sam da će se brzo vratiti kući.</s><s>Uslijedio je prvi napad na Ilidžu 22. aprila 1992.</s><s>Vidjeli smo kolonu transportera kroz Kasindolsku ulicu gdje smo živjeli.</s><s>Ni poslije dva dana suprug nije dolazio kući.</s><s>Nakon što sam čula da nekih rezervista nema u kasarni i da su zarobljeni, otišla sam u Lukavicu i od majora Pere Despotovića saznala da je moj suprug među zarobljenima i da se radi na njihovom oslobađanju", ispričala je Markovićeva.</s><s>Ona je dodala da je čula da su rezervisti zatvoreni u kasarni "Viktor Bubanj", Centralnom zatvoru, te da će biti razmijenjeni.</s><s>Markovićeva je navela da su od Jerka Doke /ministar odbrane RBiH/ dobili papir da su zarobljeni odbili da se priključe Armiji BiH i da će biti razmijenjeni.</s><s>Nedeljka Đerić je rekla da je u Lukavici saznala da su njenog oca Dragomira Gojkovića sa ostalim rezervistima zarobili pripadnici Terirorijalne odbrane i odveli u nepoznatom pravcu.</s><s>"Porodice su dobile faksimil da su rezervisti saslušani i pušteni kući.</s><s>Nikada se nisu pojavili.</s><s>Pronađeno je samo tijelo /Nedeljka/ Vujičića", izjavila je Đerićeva.</s><s>Nevenka Đokanović je rekla da je njen suprug Stevan 4. aprila 1992. mobilisan u rezervni sastav JNA i da je 22. aprila sa vojskom u šest-sedam transportera krenuo u odbranu Ilidže.</s><s>"Poslije dva dana saznala sam šta se desilo.</s><s>Kada sam otišla u kasarnu, komandant Marko Lugonja je ispričao da je na njegovom transporteru spala gusjenica i da su sve, kada su izašli da ga poprave, uhvatile Zelene beretke.</s><s>Bijelim kombijem su ih odvezli u Švrakino selo, a odatle u policiju kod Velikog parka", dodala je Đokanovićeva.</s><s>Ona je potvrdila da su se porodice nestalih rezervista sastale sa Dokom i da su od njega dobili napismeno da su rezervisti pušteni kući.</s><s>"Nikada nam niko nije rekao da su ubijeni", izjavila je Đokanovićeva.</s><s>Jela Lalović je rekla da je čula da su njenog brata Vlajka i ostale iz transportera zarobili ljudi sa Dobrinje i odveli u kafanu gdje su prenoćili.</s><s>Sutra ih je, kaže, Ćelo odveo u Švrakino selo, a odatle kod Vikića.</s><s>Rajko Kovačević je potvrdio da se nakon informacija o zarobljavanju raspitivao za brata svoje supruge Vlajka Golubovića, te da je čuo da je ubijen u Velikom parku.</s><s>Zorica Elez je rekla da je od majke saznala da je njen brat Nedeljko Vujičić transporterom krenuo na Ilidžu i da je zarobljen nakon njegovog kvara.</s><s>"Njegovi posmrtni ostaci bili su u Visokom.</s><s>Nisam bila u stanju da vidim kosti.</s><s>Vidio ih je moj suprug, imao je osjećaj da su bile paljene", ispričala je Elezova.</s><s>Osim Vikića, u predmetu "Veliki park", za ubistvo zarobljenih pripadnika JNA 1992. godine u Sarajevu optuženi su bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova tadašnje BiH Jusuf Pušina, te Nermin Uzunović i Mladen Čovčić, koji se prije promjene imena zvao Senaid Čavčić.</s><s>Optuženima je stavljeno na teret da su bili informisani o zarobljavanju osam pripadnika JNA srpske nacionalnosti iz transportera u kvaru na području sarajevskog naselja Dobrinja.</s><s>Prema optužnici, oni su bili informisani o stavljanju zarobljenih vojnika JNA pod kontrolu i nadzor policijskih i bezbjednosnih struktura, koji su potom izvedeni u Veliki park blizu Doma policije u centru Sarajeva, gdje su ubijeni.</s><s>Tijela pripadnika JNA sklonjena su i odvezena s ciljem uklanjanja i prikrivanja dokaza, ali su pronađeni djelimični posmrtni ostaci dvojice ubijenih, dok se za ostalim posmrtnim ostacima još traga.</s><s>Suđenje će biti nastavljeno 13. februara. http://89.111.245.19/novosti/760319/saznanja-clanova-porodica-o-nestanku-vojnika-jna-u-sarajevu.htm</s>
<s>Podići kapelu sa imenima i fotografijama 7.115 ubijenih Srba</s><s>Ponedeljak, 29 septembar 2014</s><s>Za cifru od 7.115 ubijeni sarajevskih Srba imam dokumentaciju, dokaze i izvore te elementarne podatke, a za većinu njih od pet do deset izvora, kao dokaz da su stradali - ističe direktor beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.</s><s>BEOGRAD, 26.</s><s>SEPTEMBRA /SRNA/ - Na Zlatištu iznad Sarajeva treba podići ne krst, nego kapelu sa imenima i fotografijama 7.115 ubjenih sarajevskih Srba - ističe direktor beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. vijeku Milivoje Ivanišević.</s><s>"Umesto da pokušavaju da sruše to obeležje, oni koji to rade trebalo bi da donesu cveće i pokaju se.</s><s>To što skrnave sećanje na ubijene Srbe je van svih civilizacijskih normi.</s><s>Da nisu odgovorni, ne bi oni na to ni kidisali", rekao je Ivanišević Srni, komentarišuići bošnjačke pokušaje iz Sarajeva da sruše krst na Zlatištu.</s><s>Ivanišević, istoričar koji se bavi utvrđivanjem broja ubijenih Srba tokom rata u BiH, smatra da bi na Zlatištu Srbi</s><s>trebalo podići kapelu u čijoj bi se unutrašnjosti našla imena i fotografije svih Srba Sarajlija koje su tokom rata ubili njihovi sugrađani druge vjere.</s><s>Navodeći da je srpski narod "već nekoliko puta bio prisiljen da živi sa svojim ubicama u istoj državi, ovog puta u BiH", Ivanišević ističe da je svuda u svijetu normalno da se ljudi poklone sjenima svojih pokojnika i da ostane zabilježeno stradanje njihovih bližnjih.</s><s>"Ali, za očekivati je da oni koji su pouzrokovali njihova stradanja to ruše.</s><s>Normalno je da ubice i njihovi potomci žele da uklone tragove svojih zlodela", navodi Ivanišević.</s><s>On napominje da za cifru od 7.115 ubijeni sarajevskih Srba "ima dokumentaciju, dokaze i izvore, elementarne podatke, a za većinu njih i od pet do deset izvora, kao dokaz da su stradali".</s><s>On je naveo da je moguće odstupanje deset do 15 odsto od broja od 7.115 ubijenih sarajevskih Srba, koji su, prema popisu stanovništva aprila 1991. godine, bili evidentirani kao stanovnici Sarajeva i deset sarajevskih opština.</s><s>Ivanišević kaže da njegov institut ima u evidenciji za sada više od 3.700 imena muslimana i Hrvata koji su odgovorni za stradanja Srba u Sarajevu i to po opštinama, po jedinicama, po komandnom sastavu, korpusima, brigadama, pa čak ima i podatke iz njihove dokumentacije.</s><s>"Iz njihove dokumentacije lako vidite ko je sve odlikovan, za šta je odlikovan.</s><s>Pažljiva analiza njihovih dokumenata, rešenja o odlikovanjima, unapređenjima i nagradama govori o tome.</s><s>Osim toga, poznata su nam i imena više stotina muslimana koji su opsluživali razne logore", precizira Ivanišević.</s><s>On smatra da je ovaj broj muslimana i Hrvata odgovornih za ubijanje Srba u Sarajevu dosta skroman u odnosu na broj ubijenih Srba.</s><s>"Ali, ne treba zaboraviti NATO avijaciju.</s><s>Sada se žale i napadaju islamske teroriste, a Amerika je njima pružala vazdušnu podršku kada su napadali Srbe", ističe Ivanišević za Srnu.</s><s>Od oko 40.000 Srba koji su se našli u muslimanskom dijelu Sarajeva kao etnički taoci, navodi Ivanišević, mnogi su bili privođeni i prošli kroz neke oblike maltretiranja, zlostavljanja ili kroz logore kojih je bilo 123. (www.palelive.com / Srna / Foto: pecat.co.rs) http://www.palelive.com/aktuelnosti-pale/podici-kaelu-sa-imenima-i-fotografijama-7-115-ubijenih-srba</s>
<s>Lukić: dokazaćemo da Mladić nema dodirnih tačaka sa zločinima</s><s>Četvrtak, 01 decembar 2016</s><s>"Dakle, mi ćemo i dalje na tome da insistiramo, iako su naši podnesci u tome pravcu odbijeni.</s><s>Naravno, mi se sa tim nikada nećemo složiti i uvek ćemo tvrditi da general Mladić nije dobio fer suđenje.</s><s>To će biti istaknuto već u uvodnom delu", rekao je Lukić.</s><s>On je podsjetio da je odbrana u svom završnom podnesku istakla nedostatke u iznošenju dokaza Haškog tužilaštva u odnosu na Srebrenicu, te da su izvedeni novi dokazi na osnovu kojih se može zaključiti da su gubici kolone muslimanske 28. divizije takozvane Armije BiH u borbama prilikom proboja iz Srebrenice iznosili oko 6.000 ljudi.</s><s>Lukić je podsjetio da su izvedeni novi dokazi i da je doveden vještak koji je izanalizirao izjave muslimana, koje su oni dali muslimanskim organima bezbjednosti, kako vojnim, tako i civilnim.</s><s>Prema tim izjavama učesnika proboja kolone 28. divizije takozvane Armije BiH preko srpske teritorije u julu 1995. godine, može se, kaže Lukić, zaključiti da su gubici te kolone bili u borbama oko 6.000 ljudi.</s><s>"To su dokazi koje smo izveli prvi put na tako analitičan način.</s><s>Smatramo da bi to moralo da ima presudan uticaj kod donošenja naše presude, pošto smatramo da smo dokazali da tužilaštvo, pre svega, nije izvelo istragu na način kako je to bilo obavezno.</s><s>Dakle, nisu uopšte istraživali gubitke kolone 28. divizije u borbama, iako su i njihovi istražioci učestvovali u uzimanju tih izjava", rekao je Lukić.</s><s>Komentarišući mogućnost da sudsko vijeće u Hagu na osnovu ovih novih dokaza promijeni stav o Srebrenici, Lukić je rekao da je problem sa suđenjima u Hagu taj što su kasnija suđenja vezana za prethodna suđenja i da bi sada sudije morale da priznaju da su pogriješile u ranijem slučaju.</s><s>"Sudija koji je sudio pokojnom generalu Tolimiru, morao bi da prizna da nije na dobar način utvrdio broj žrtava streljanih pripadnika 28. divizije.</s><s>Taj broj se stalno menja iz razloga što nikad nije utvrđen", kaže Lukić.</s><s>On napominje da postoje svjedoci, od kojih su neki od njih i danas predstavnici Instituta za traženje nestalih lica BiH, koji kažu da se nikada nije izvršila verifikacija žrtava.</s><s>"Zašto nije izvršena verifikacija žrtava?</s><s>Pa, zato što se sa tim žrtvama stalno igra, što se pokušava napumpati taj broj na 8.600", naveo je Lukić.</s><s>On je napomenio da je čak i haški istražilac na suđenju rekao da se može smatrati da su gubici kolone, ako bi se reklo 3.000 ljudi, prilično konzervativan pristup.</s><s>"Dakle, i on dozvoljava da bi ti gubici mogli biti daleko veći.</s><s>Kada se svi dokazi izanaliziraju, vidi se da su ti gubici kolone oko 6.000 u borbama", rekao je Lukić.</s><s>Kada je riječ o sarajevskim "Markalama", Lukić smatra da je to razriješeno još u predmetu Radovana Karadžića i da bi svakom laiku trebalo da bude jasno da Srbi, ne samo da nisu ispalili, nego nisu mogli ni da ispale granate na taj položaj.</s><s>"Međutim, kao što znamo, vijeće u predmetu Karadžić je reklo - dobro, nije dokazano da su Srbi, ali pošto su oni toliko toga ispalili, verovatno je da su Srbi.</s><s>Tako da mi sada imamo u međunarodnom krivičnom pravu jedan presedan, gde se u slučaju sumnje presuđuje protiv okrivljenog", naveo je Lukić.</s><s>Ali, podsjetio je on, jedan od osnovnih postulata krivičnog prava u cijelom svijetu jeste da u slučaju sumnje mora da se presudi u korist optuženog.</s><s>"A, u Hagu vidimo da je u slučaju sumnje optuženi kriv.</s><s>Tako da je dosta toga dovedeno do apsurda", kaže Lukić.</s><s>On je podsjetio da će u periodu od 5. do 13. decembra tužilaštvo i odbrana u procesu protiv generala Mladića iznijeti završne riječi.</s><s>Lukić je podsjetio da su i tužilaštvo i odbrana dobili po 11,5 časova za završne riječi, s tim što će tužilaštvo iznositi završne riječi od 5. do 7. decembra, a odbrana od 9. do 13. decembra.</s><s>Lukić je dodao da su se u timu odbrane Ratka Mladića već podijelili ko će šta da radi i da će on da iznese uvodni dio, u kojem će dati cjelokupni pregled situacije i cjelokupne slike, dok će advokat Dragan Ivetić, Amerikanac srpskog porijekla, iznijeti većinu argumenata, pošto mu je engleski maternji jezik.</s><s>"Posle toga, samo očekujemo presudu", rekao je Lukić, napominjući da Mladićeva odbrana ima pomoć dosta mladih advokata, koji rade punim srcem, iako su to Australijanci, Šveđani, Grci. http://www.srna.rs/novosti/454242/lukic-dokazacemo-da-mladic-nema-dodirnih-tacaka-sa-zlocinima.htm</s>
<s>BANjALUKA - Iako je od donošenja presude za ratni zločin nad srpskim civilima u logorima “Silos” u Tarčinu, Osnovnoj školi “9. maj” u Pazariću i magacinima kasarne “Krupa” u Zoviku prošlo gotovo šest mjeseci, svi osuđeni još nisu iza rešetaka, već slobodno šetaju, tako zabijajući novi nož u leđa porodicama žrtava.</s><s>Tvrdi to za “Glas Srpske” predsjednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice Branimir Kojić koji naglašava da je logor “Silos” kod Tarčina bio jedan u nizu kazamata u kojima su zlostavljani Srbi sve do 1996. godine.</s><s>Podsjećajući da su posljednji zatvorenici taj logor napustili za Savindan te godine, ističe da ni do dan-danas nisu dočekali pravdu.</s><s>- Šestorica Bošnjaka su dobila ukupno 42 godine zatvora u junu ove godine, ali je i danas, po našim saznanjima, većina njih na slobodi.</s><s>To pokazuje kakva je BiH kao država, kakav je Sud BiH.</s><s>Prema našim izvorima, navodnim vještačenjem je utvrđeno da su bolesni.</s><s>Takođe, došli smo do saznanja da ljekari izdaju uvjerenja kako su ovi ljudi bolesni te da ne mogu da idu u zatvor pa se pitamo da li će oni ikad otići na odsluženje kazne i da li će pravda ikad biti bar djelimično zadovoljena, mada i sama presuda je nepravda jer su, slobodno možemo reći, nagrađeni za sve zločine koje su činili - naglašava Kojić.</s><s>Pita se da li taj sud ima razumijevanja prema bolu žrtava koje su oboljele zbog zvjerskog ponašanja dotičnih ili se i ovaj put “stavlja na stranu Bošnjaka”.</s><s>- Ne znamo niti jedan slučaj gdje je neki od optuženih, a da ne kažemo osuđenih Srba bio pošteđen jer je bolestan.</s><s>Srbi su i bolesni išli i na suđenja, ali i na izdržavanje kazne.</s><s>Mi znamo za slučaj profesora Milana Bogdanovića koji je uhapšen u Srebrenici nedugo nakon operacije kuka, ali za njega niko nije imao razumijevanja, da bi prvostepenom presudom bio oslobođen, dok drugostepenu presudu nije dočekao jer je obolio od stresa koji je doživio odlazeći na suđenje za lažne optužbe - kazao je Kojić.</s><s>Govoreći o predmetu “Silos”, podsjetio je da je Mustafa Đelilović, koji je bio prvooptuženi, preminuo prije konačne presude jer je, sumnja, Sud Bih najvjerovatnije namjerno odugovlačio sa presudom kako bio on izbjegao eventualnu kaznu.</s><s>- Pozivamo nadležne da reaguju i da osuđeni budu privedeni na odsluženje kazne, jer se i dalje rugaju porodicama žrtava i slobodno se šetaju Sarajevom - zaključio je Kojić.</s><s>Njegove navode djelimično su “Glasu Srpske” potvrdili u Sudu BiH.</s><s>- Sud BiH je u sudskim krivičnim predmetima koji nose nazive “Fadil Čović i drugi” te “Šerif Mešanović” izdao uputna akta za upućivanje na izdržavanje izrečenih kazni zatvora za sva osuđena lica.</s><s>Osuđeni Halid Čović i Nermin Kalember su stupili na izdržavanje kazni u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera BiH, dok je u odnosu na Fadila Čovića, Nezira Kazića, Bećira Hujića, Mirsada Šabića i Šerifa Mešanovića nakon izvršenih vještačenja, a zbog akutne bolesti osuđenih, odgođeno izvršenje kazni zatvora na kraći period - piše u odgovoru iz Suda BiH na pitanje da li je tačno da nisu svi osuđeni u zatvoru te koji su razlozi za to.</s><s>O paklu “Silosa”, torturama i danima kada su živi zavidjeli mrtvima logoraši svjedoče više od četvrt vijeka.</s><s>Nezavisna komisija za utvrđivanje istine o događajima tokom rata u Sarajevu, koja je formirana na zahtjev Vlade, konstatovala je da je u samom gradu bilo 211 logora i mjesta zatočenja za Srbe.</s><s>Ubijeno je oko 3.000 srpskih civila, gotovo 1.700 teško ranjeno, a većina mrtvih i ranjenih Srba nije imala veze sa ratnim dejstvima.</s>
<s>U Sudu BiH nastavljeno suđenje za ratni zločin na Čemernu</s><s>07/03/2019 \| RTRS U Sudu BiH nastavljeno je suđenje komandantima i pripadnicima Teritorijalne odbrane i aktivnog, i rezervnog sastava policije tzv. Republike BiH, zbog ratnog zločina u selu Čemerno, kod Ilijaša.</s><s>Pod mjerama zaštite, svjedočio je njihov saborac.</s><s>Sudnica broj 6 Suda BiH sve češće u predmetu "Čemerno" podsjeća na cirkusku šatru.</s><s>I prije nego je svjedok i saborac optuženih stigao u sudnicu, advokati su organizovano pokušali da ga diskredituju.</s><s>Tražili su da prvo bude podgvrgnut psihijatrijskom vještačenju, potom su tvrdili da je u alkoholisanom stanju, "znali" su da je veći dio prethodne noći proveo u ugostiteljskom objektu...</s><s>A kako su znali - sudsko vijeće, predvođeno predsjedavajućim Halilom Lagumdžijom, namjerno ili slučajno, propustilo je da utvrdi.</s><s>Ispostavilo se, ipak, da je svjedok "I", psiho-fizički sposoban za svjedočenje.</s><s>Ali i zaboravan.</s><s>Advokati, njih 12, u svojim istupima, bili su još agresivniji.</s><s>Prigovarali su, pravu podučavali i Vijeće i tužioca, a svjedoku, po zanimanju moleru, mimo zakona sugerisali odgovore i neprimjereno komentarisali...</s><s>Otuženi Nehru Ganić ustvrdio je kako je svjedok pomiješao akcije na Čemernu, te da na predmetnoj, 10. juna ni učestvovao nije!</s><s>I bio je to izgovor svjedoku za naprasni gubitak memorije.</s><s>Prethodno, međutim u sudnici, prije toga, 2017. godine u detaljnom iskazu inspektorima SIPE, a u međuvremenu i postupajućem tužiocu, objašnjavao je kako su se brezanski i kakanjski teritorijlaci za napad na Čemerno pripremali.</s><s>Kako su u selo stigli – on u grupi sa optuženim Sikirama te Rešadom Šehićem.</s><s>Kako su se u polukružnu linijsku formaciju rasporedili, pucali...kako je on bio naoružan mitraljezom...citirao i razgovor vodiča sa pretpostavljenim mu Teufikom Turudićem.</s><s>No nakon isprovocirane naprasne "amnezije", a pritisnut ranije izrečenim, svjedok se ponovo "sjetio", ali samo djelimično.</s><s>Ovaj put ustvrdio je kako je ipak, u napadu učestvovao.</s><s>Sa saborcima 15-ak minuta “malo” po selu pucao, a onda se svi povukli prema Mahmutovića rijeci.</s><s>Naprasno se “sjetio” i da su dva ranija iskaza bila “iznuđena”.</s><s>I to se desilo nakon što su advokati tražili da se u sudnici poimenice saslušaju inspektori SIPE koji su u istrazi saslušavali svjedoka.</s><s>Treba li reći da je opet prethodno, svjedok tvrdio i kako niko, pa ni inspektori SIPE, nisu vršili pritisak.</s><s>Kako je, što zakon i nalaže, dati iskaz pročitao inspektorima.</s><s>I potpisao!</s><s>Čak je i svoj potpis u sudnici prepoznao!</s><s>Zbog ovog “poigravanja” pravom i pravdom inspektori će vjerovatno sjesti na klupu za svjedoke, jer to je tražila odbrana.</s><s>Tužioca Vladimira Simovića, međutim sudija Lagumdžija i koleginice Minka Kreho i Željka Marenić, prekinuli su u ispitivanju svjedoka i to baš u trenutku kada je trebalo da govori kako su pobili Srbe koji su im se na Čemernu predali!</s><s>Vrhunac pravničkog sunovarata desio se, ipak, na kraju ročišta.</s><s>Ono što je tužiocu Vijeće zabranilo, dozvoliće već sljedeći put advokatima – da svjedoka detaljno ispitaju!</s><s>Ali tek za 15 dana!</s><s>Ročište najavljeno za sljedeći četvrtak prolongirano je jer šesti optuženi Haris Sikira, inače vozač kamiona, "ima turu za Njemačku"! https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=328985</s>
<s>BEOGRAD, 14.</s><s>MAJA /SRNA/ - Branilac generala Radislava Krstića advokat Tomislav Višnjić izjavio je da za generala dok je bio u zatvoru u Velikoj Britaniji problem nisu bili samo bezbjednost i napad islamskih ekstremista već što su britanske vlasti sve vrijeme slale lažirane izvještaje, te je iznenađen što je ta zemlja izabrana da u njoj kaznu izdržava Radovan Karadžić.</s><s>Višnjić je rekao da je veoma iznenađen što je Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu izabrao Veliku Britaniju za zemlju u kojoj će prvi predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić izdržavati kaznu, posebno imajući u vidu iskustvo sa Krstićem.</s><s>Višnjić je napomenuo i da su britanske vlasti, poslije napada na Krstića u kojem zamalo nije ubijen, umanjivale svoju odgovornost.</s><s>"Sećam se da je sudija Patrik Robinson bio veoma ljutit i naložio da Krstića vrate u Holandiju, ne zbog napada na njega nego zbog tog lažiranja.</s><s>Krstić je u Engleskoj sve vreme bio diskriminisan i imao neprimeren tretman.</s><s>Bezbednost mu je konstantno bila ugrožena, a uskraćena su mu i silna prava, od šetnje do časopisa, i odnosa službenika prema njemu", rekao je Višnjić za "Večernje novosti" Generalova kćerka Tamara Krstić istakla je da njen otac sada sigurno ne bi bio živ da je ostao u zatvoru u Velikoj Britaniji, gdje ga islamski ekstremisti prije 11 godina zamalo nisu zaklali.</s><s>Ona je navela da su jedan Albanac i dvojica muslimanskih ekstremista 7. maja 2010. godine ušli u ćeliju njenog oca i oborili ga na pod, isjekli ga žiletom stavljenim u četkicu za zube i pokušali da zakolju.</s><s>"Nekoliko milimetara je nedostajalo da mu preseku glavnu arteriju na vratu.</s><s>Preživeo je jer je za islamistima ušao jedan Englez, zatvorenik i počeo da viče, pa su odmah dotrčali stražari.</s><s>Doneli su peškire da zaustave krvarenje", rekla je Krstićeva.</s><s>Prema njenim riječima, general sada kaznu izdržava u zatvoru u Poljskoj gdje radi u biblioteci.</s><s>"Novosti" navode da je Karadžić u svom dopisu Mehanizmu, prije nego što je odluka o njegovom premještanju u Veliku Britaniju donesena, kao argumente zbog čega za njega ta zemlja nije prihvatljiva da u njoj izdržava kaznu naveo da bi njegovo prisustvo bilo veliko iskušenje za neke ekstremiste.</s><s>On je naveo da bi jedina mjera protiv te opasnosti bila samica, ali da to ne bi bili humani uslovi za ostatak njegovog života.</s><s>Karadžić je napisao i da je Velika Britanija bila veoma aktivan učesnik u jugoslovenskoj krizi sa značajnim angažmanom na strani srpskih protivnika, a da su tokom konflikta u BiH Britanci zauzeli neprijateljski stav prema Srbima i podržavali islamsko–fundamentalističku stranku SDA.</s><s>Prema njegovim navodima, Vlada Britanije ima sve dokaze o odgovornostima za događaje u BiH, ali je pokazala veoma slab interes da se istina ustanovi.</s><s>"Doći će vrijeme kada će svima biti poznato i kada će se zemlje koje su učestvovale u ovom nepravednom poduhvatu stidjeti što ne želim Velikoj Britaniji", napisao je Karadžić u dopisu Mehanizmu.</s><s>"Novosti" navode saznanja da Karadžić ne želi da služi kaznu u Velikoj Britaniji ni iz moralnih razloga jer ne može da oprosti Englezima to što su bili predlagači Rezolucije o Srebrenici u UN, kojom bi se srpski narod proglasio genocidnim.</s><s>Karadžić /75/ je 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora, a nakon žalbenog postupka sud u Hagu mu je 2019. godine izrekao kaznu doživotnog zatvora.</s><s>Prvi predsjednik Republike Srpske uhapšen je u Srbiji i predat Tribunalu u Hagu 2008. godine.</s><s>Nakon izricanja presude bio je u pritvorskoj jedinici u Hagu.</s><s>Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije potvrdilo je 12. maja da će Radovan Karadžić nastaviti izdržavanje kazne na njenoj teritoriji.</s><s>Odbrana Radovana Karadžića uložila je prigovor na odluku Mehanizma da Karadžić bude prebčen u Veliku Britaniju. http://89.111.245.19/novosti/901058/britanci-lazirali-izvjestaje-i-o-krsticu.htm</s>
<s>Tužilac: Vještaci nisu uzeli u obzir stvarno stanje stvari</s><s>Sreda, 18 maj 2022</s><s>SARAJEVO, 18.</s><s>MAJA /SRNA/ - Na suđenju generalu takozvane Armije BiH Ramizu Drekoviću za ratni zločin nad srpskim civilima na području Kalinovika 1995. godine, tužilac Tužilaštva BiH Mirjana Čobović tvrdila je danas da balističari u eksperimentu nisu uzeli u obzir stanje stvari kakvo je bilo u vrijeme napada.</s><s>Čobovićeva je, tokom unakrsnog ispitivanja svjedoka balističara Berka Zečevića, konstatovala da u eksperimentu nije korišten podzid, da je projektil bio uzdignut, kao i da nije prikazano gdje su djeca stajala u trenutku eksplozije.</s><s>Zečević je rekao da je cilj eksperimenta bio da pokaže kako blast efekat projektila djeluje na određenim udaljenostima.</s><s>"Bočni talas koji je udario u podzid mogao je samo da pojača efekte udarnog talasa", rekao je Zečević koji je sa Jasminom Terzićem sačinio balistički nalaz.</s><s>On je dodao da su svinje koje su korištene u eksperimentu bile na metar od eksplozije i objasnio da se njegov zaključak ne bi promijenio da je koristio betonske ploče.</s><s>Zečević je rekao da u dokaznom materijalu nije navedeno gdje su stajala djeca, osim što jedan svjedok pokazuje gdje su se nalazila, prenosi "Birn".</s><s>Čobovićeva je tokom ispitivanja stavila sumnju i na Zečevićev zaključak o smjeru doleta projektila, ispitujući ga o oštećenjima koja su izazvana.</s><s>Dreković je optužen da je u svojstvu nekadašnjeg komandanta Četvrtog korpusa takozvane Armije BiH postupao suprotno odredbama Ženevskih konvencija o zaštiti civila za vrijeme rata.</s><s>Prema optužnici Tužilaštva BiH, Dreković je u proljeće 1995. godine izdao direktnu, strogo povjerljivu naredbu artiljerijskim jedinicama na širem području opštine Konjic da izvrše neselektivno granatiranje Kalinovika, naseljenog Srbima.</s><s>U optužnici se navodi da je u granatiranju tokom maja i juna 1995. godine ubijeno petnaestogodišnje dijete, a teže i lakše ranjeno više djece i odraslih lica, te razoreno više objekata.</s><s>Suđenje će biti nastavljeno 8. juna. http://89.111.245.19/novosti/1002533/tuzilac-vjestaci-nisu-uzeli-u-obzir-stvarno-stanje-stvari.htm</s>
<s>Odbrana Ratka Mladića smatrada je njegov proces - formalnost</s><s>IN4S \| 28/08/2020 \| novosti.rs \| S. J. Matić Za Markale i ostale incidente u Sarajevu, izveli smo veštake, koji su potpuno oborili argumente na kojima su se zasnivale presude protiv naših generala Sve što je dokazano na suđenju u Mladićevu korist nije imalo nikakav uticaj na prvostepenu odluku sudija, jer su oni samo povukli delove iz presuda Vujadinu Popoviću, Ljubiši Beari, Zdravku Tolimiru, Stanislavu Galiću i još nekima i na osnovu njih osudili i Mladića, koji je u tim presudama naveden kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata.</s><s>To znači da mu je suđenje bilo puka formalnost Sve što je dokazano na suđenju u Mladićevu korist nije imalo nikakav uticaj na prvostepenu odluku sudija, jer su oni samo povukli delove iz presuda Vujadinu Popoviću, Ljubiši Beari, Zdravku Tolimiru, Stanislavu Galiću i još nekima i na osnovu njih osudili i Mladića, koji je u tim presudama naveden kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata.</s><s>To znači da mu je suđenje bilo puka formalnost.</s>
<s>BALKAN INFO - INTERVJU: Milivoje Ivanišević - U Srebrenici nema genocida i zločina nad civilima</s><s>Sreda, 12 avgust 2015</s><s>Gospodin Milivoje Ivanišević, osnivač i predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u XX veku u ovoj emisiji će govoriti o britanskom predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici.</s><s>Kako je ranije saopšteno u medijima, u britanskoj rezoluciji piše da su “desetine hiljada žena i devojaka, ljudi i dečaka bile žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba u BiH, uključujući Srebrenicu”.</s><s>U ovoj emisiji ćete saznati više o tome kakve bi bile posledice za Srbiju i srpski narod da Rusija nije uložila veto pred Savetom bezbednosti UN.</s><s>Gospodin Ivanišević će pričati o tome da li je Srebrenicu moguće kvalifikovati kao genocid.</s><s>Da li su u Srebrenici streljani nevini ljudi ili vojnici koji su prethodno počinili brojne zločine?</s><s>Da li su strane sile organizovale zločin u Srebrenici?</s><s>Zašto su oni koji su streljali zarobljenike zaštićeni od hapšenja, a oni koji su brinuli o zarobljenicima i obezbeđivali im sve potrebne uslove bivali uhapšeni?</s><s>Saznaćete više o tome kako je Alija Izetbegović izjavio da ga je Klinton savetovao da napusti Srebrenicu i ukoliko bude dovoljno žrtava čitav NATO pakt će se pokrenuti protiv Srbije.</s><s>Saznaćete i o tome, kako se Naser Orić i njegova 28. divizija povukla i ostavila nebranjena 43 muslimanska sela, očekujući pokolj i osvetu srpske vojske.</s><s>Kakav je bio odnos prema muslimanskim civilima u Srebrenici?</s><s>Koliko je leševa pronađeno u grobnicama do 2003. godine?</s><s>Da li je među njima bilo žena i dece?</s><s>Da li je na tim leševima bilo tragova smrti od streljanja ili od hladnog oružja?</s><s>Da li su na spisku od 8.000 ubijenih ljudi iz Srebrenice ili su to ljudi iz cele Bosne i Hercegovine?</s><s>Da li je Sarajevo trebalo da postane "grad mučenik" po planu Zapadnih sila pre Srebrenice?</s><s>Zašto se pravo interesovanje Bošnjaka za Srebrenicu javlja tek nakon 2003. godine?</s><s>Čućete i o tome kako su nekada kao opozicionari Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić posećivali Bratunac, dok je Boris Tadić išao u Srebrenicu.</s><s>Da li postoje i kolike su srpske žrtve u okolini Srebrenice?</s><s>Zašto su dokumenta o stradanju Srba u Srebrenici zataškavana?</s><s>Da li muslimani žele da naprave svoj Aušvic ili Jasenovac, tako što povećavaju broj žrtava u Srebrenici?</s><s>Da li su za vreme rata i muslimani bili žrtve nasilja od strane oružanih formacija pod komandom Nasera Orića?</s><s>Da li je Ibran Mustafić svedočio o Orićevim zločinima zbog rivaliteta ili zbog drugih razloga?</s><s>Da li je nad Srbima u Sarajevu počinjen zločin?</s><s>Koliko je bilo logora za Srbe u Sarajevu?</s><s>Da li su Srbi vršili blokadu Sarajeva ili su samo branili svoja sela od muslimana?</s><s>Koliko srpskih sela je etnički očišćeno i koliko ljudi je proterano iz BiH?</s><s>Kakav je danas položaj Srba koji su ostali da žive u Federaciji BiH?</s>
<s>Preminuo je Veselin Đuretić istoričar, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU, senator Republike Srpske, član Naučnog veća Istituta.</s><s>ISTORIČAR, član Senata Republike Srpske dr Veselin Đuretić (87) pridružio se minule sedmice srpskom „Besmrtnom puku“.</s><s>Onom nebeskom, za koji se ceo život zalagao da bude ovozemaljski, onaj u kome bi „svi Srbi bili ujedinjeni, i četnici i partizani, u kom bi nestale sve nesloge podmetnute sa strane“.</s><s>Razaranje srpstva u 20. veku, kako je i naslov jednog njegovog dela ovenčanog nagradom Srpske književne zadruge, po svemu je okosnica njegovog naučnog rada.</s><s>I više od toga - razaralo je, čini se, i njegovu dušu, koja, kako je govorio, nije živela od srpstva, već za srpstvo.</s><s>Zato nije štedeo sebe da u svom bogatom istraživačkom radu dokaže da su Srbi tokom prošlog veka, a naročito u Drugom svetskom ratu, „bili rastrgnuti na deset strana“, ali čak i tako ideološki razjedinjeni, svi uvek na strani pravde i borbe za slobodu.</s><s>Zbog takvog stava ima onih koji ga smatraju začetnikom „akademskog istorijskog revizionizma“ u vezi sa događajima iz Drugog svetskog rata.</s><s>Objavio je, 1985. godine, dvotomno delo „Saveznici i jugoslovenska ratna drama“, u kojem je, prvi, javno „četnike“ nazvao drugim antifašističkim pokretom.</s><s>Zatim, u delu „Velika prevara Drugog svetskog rata“ Đuretić navodi da je Tito imao zadatak da Hrvate, koji su bili uz naciste, prevede na stranu pobednika.</s><s>Đuretić navodi i da je JB Tito u vreme Drugog svetskog rata imao nekoliko tajnih susreta sa Pavelićem.</s><s>O čemu se i danas u režimskoj istoriografiji ćuti.</s><s>Zalagao se za rehabilitaciju generala Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske (u otadžbini), isticao da su sve srpske ratne pozicije bile objektivno antifašističke, kao i da svi predvodnici srpskog otpora zaslužuju spomenike zahvalnosti.</s><s>Delo nije dobro primljeno među tadašnjim istoričarima, kako je navedeno, zbog nacionalne netrpeljivosti i šovinizma.</s><s>Zbog te knjige je isključen iz Saveza komunista Jugoslavije, prećeno mu je likvidacijom, šikanirana je njegova porodica, ali je ta knjiga ovekovečena nagradom "Slobodan Jovanović".</s><s>Njegova supruga Milka Đuretić kaže da se dr Đuretić zalagao da se ujedine svi Srbi, i četnici i partizani, u „Besmrtnom puku“, da nestanu nesloge podmetnute sa strane.</s><s>Podsetila je da je Vojvoda Momčilo Đujić svojevremeno, tokom posete Americi, rekao da veruje da će Đuretić objediniti sve Srbe.</s><s>O dramatičnim događajima u Jugoslaviji krajem osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka držao je predavanja na više univerziteta, kako na Zapadu, tako i na Istoku.</s><s>Prepričava se događaj sa gostovanja u Australiji i Nemačkoj, kada je dr Đuretić odlučio da celokupan prihod od prodaje svojih knjiga, u sredinama u kojima je držao predavanja, nameni za ranjenike Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.</s><s>Kada bi mu rekli da, ipak, nešto uzme za sebe, odgovarao bi: „Slušajte, ne živim ja od srpstva, nego za srpstvo“.</s><s>Posle egzodusa Srba iz Hrvatske, obraćao se mnogim svetskim liderima sa napisima koji su bili svojevrsni elaborati o srpskom pitanju i jugoslovenskom problemu.</s><s>Veselin Đuretić je rođen 17. maja 1933. godine u Mojanovićima u Zeti, kod Podgorice.</s><s>Bio je saradnik Balkanološkog instituta SANU, jedan od osnivača Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS), a Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana SANU.</s><s>Tokom devedesetih godina prošlog veka bio je blizak Srpskoj radikalnoj stranci, a od poslednje decenije minulog veka angažovao se u radu Odbora za istinu o dr Radovanu Karadžiću.</s><s>Iskreno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore.</s><s>Početkom 2001. radio je u Odboru za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore, a 2005. godine postao je jedan od čelnih ljudi Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.</s><s>Nosilac je mnogobrojnih odlikovanja, među njima i Ordena Nemanjića prvog reda, Ordena Svetog Save prvog reda, Sretenjskog ordena trećeg stepena, Ordena Njegoša prvog reda, Medalje milosrđa...</s><s>VESELIN Đuretić je preminuo 18. februara u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa u Beogradu.</s><s>Sahrana je u utorak, 25. februara, na Novom bežanijskom groblju u 12.45.</s><s>Opelo počinje u 11.45.</s><s>Po izvorima, Agencija, SRNA, Večernjih novosti: Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku / am</s>
<s>17.09.2013 18:01 \| Agencije Beograd - U nastavku suđenja u Beogradu bivšem ratnom policijskom zvaničniku Tuzle Iliji Jurišiću za zločin u Tuzlanskoj koloni pročitana je izjava sjedoka optužbe Srećka Mitrovića, pošto se on nije pojavio u sudu.</s><s>Mitrović je u vrijeme napada na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine bio pripadnik Stanice javne bezbjednosti Tuzla, a danas je u sudu pročitana njegova izjava iz ranije faze sudskog postupka.</s><s>Saslušanje drugog svjedoka optužbe Zorana Mladenovića, koji se nalazi na izdržavanju kazne u zatvora u Zenici, posredstvom videolinka iz Suda BiH odgođeno je za 8. oktobar, zbog nedostatka slobodnog termina u ovom sudu.</s><s>Mladenović se posredstvom Ambasade Srbije u Sarajevu prijavio da svjedoči u predmetu "Tuzlanska kolona".</s>
<s>Izvještaj zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima u Konjicu</s><s>TREBINjE, 7. MARTA /SRNA/ - Policijska uprave Trebinje dostavila je Tužilaštvu BiH izvještaj protiv lica čiji su inicijali N.B. /57/ zbog postojanja sumnje da je kao zamjenik komadanta jedne vojne formacije tokom aprila 1993. godine na području opštine Konjic počinio zločin protiv čovječnosti i ratni zločin nad civilima, saopšteno je iz ove uprave.</s><s>Izvještaj je dostavilo Odjeljenje za borbu protiv terorizma, ekstremizma i istrage ratnih zločina Policijske uprave Trebinje.</s><s>Prema nezvaničnim saznanjima, riječ je o Nihadu Bojadžiću koji se sumnjiči da je kao zamjenik komandanta vojne formacije "Zulfikar" komandovao napadom na srpsko-hrvatsko naselje Donje Selo, opština Konjic, kada je protivpravno zarobljeno 80 hrvatskih i 20 srpskih civila.</s><s>Nakon protivpravnog lišenja slobode, zarobljenici su odvedeni u naselje Homolje - brdo Breber gdje su pripadnici jedinice "Zulfikar" pod komandom Bojadžića, uz upotrebu vatrenog oružja ubili četiri srpska civila i to Kuljanin Zorana, Golubović Neđa, Ristić Obrena i Vukosav Petra.</s><s>Bojadžić je odgovoran i što je kao zamjenik komandira vojne formacije "Zulfikar, koja je bila u sastavu takozvane Armije BiH, kao i kroz uticaj koji je imao znao ili morao da zna, te preko drugih učestvovao u krivičnim djelima ratnih zločina.</s><s>Prema nezvaničnim saznanjima, on je odgovoran što je podsticao, naređivao ili na drugi način pomagao ili podržavao planirane i pripremu u cijelosti ili djelimično nacionalne, etničke i rasne grupne sukobe, proganjanje, bespravno hapšenje Srba i Hrvata i njihovo zatvaranje u logor Čelebići i Musala, njihovo ubijanje, što je za posljedicu imalo teško kršenje Međunarodnog humanitarnog prava, a nije ništa učinio da bi to spriječio. http://www.srna.rs/novosti/672553/izvjestaj-zbog-ratnog-zlocina-nad-srbima-i-hrvatima-u-konjicu.htm</s>
<s>Aleksandar MEZJAJEV \| 29.10.2012 \| 00:01 Posle određenog prekida, danas je nastavljeno saslušavanje na sudskom procesu “Tužilac protiv generala Ratka Mladića”.</s><s>Tokom dve nedelje proces protiv generala je bio unekoliko zaboravljen, u vezi sa istovremenim početkom dva druga važna događaja – početka sudskog procesa protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića i početka izlaganja odbrane u procesu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.</s><s>Međutim, zatišje u suđenju generalu Mladiću nagoveštava da će se ono pretvoriti u buru.</s><s>Radi se o tome da Tužilaštvo namerava da preda sudu ogromnu količinu informacija u svojstvu dokaza, pri tom koristeći Pravilo 92-bis, “Pravila procedure i dokazivanja” MTBJ.</s><s>Mali dodatak “bis” mnogo govori, zapravo o tome da ta norma nije bila uključena u tekst “Pravila” odmah, nego sedam godina posle početka rada Tribunala i to upravo u trenutku kada je Tribunal počeo da oseća velike teškoće u vezi sa dokazima.</s><s>I tako je bila doneta nova norma, po kojoj sud može da ne poziva svedoka radi davanja iskaza, nego prihvata njegove pismene tvrdnje, uz to čak i bez unakrsnog ispitivanja!</s><s>Takva svedočenja mogu biti samo retki izuzeci od pravila (na primer u slučaju smrti jedinog svedoka), no, to bi bilo logično za normalan tribunal, a za MTBJ to ne predstavlja izuzetak, nego pravilo.</s><s>Evo nekih primera takvih “svedočenja”:</s><s>Rahima Maljkić: “Ljudi su pričali kako su videli da su Srbi srušili moju kuću”;</s><s>Hanifa Hafizović: “Ljudi su pričali da je sve što je ostalo bilo razrušeno”;</s><s>Husein Delić: “Meni su pričali da su ga uhapsili Srbi”;</s><s>Amir Maladžić: “Meni su rekli da su ga poslednji put živa videli u Kravicama...</s><s>Ja mislim da su ga ili zarobili ili ubili”;</s><s>Zbog čega tužilaaštvo ne želi da ovi svedoci izađu pred unakrsno ispitivanje?</s><s>Odgovor je veoma jednostavan!</s><s>Ako pažljivo izučite saslušanja koja su vršili takvi majstori unakrsnog ispitivanja kao što je bio Slobodan Milošević ili Vojislav Šešelj, razlog će biti veoma jasan.</s><s>Na takvim ispitivanjima “odjednom” se pokaže kako oplakivani muž svedoka uopšte nije žrtva “srpskih snaga”, nego borac i ako je poginuo, poginuo je u borbi i to borbi koju je inicirala njegova komanda, a ne srpska.</s><s>Druga kategorija svedoka koje tužilaštvo želi da provuče kroz uske dveri Pravila bis-92, su svedoci koji daju toliko protivurečne izjave, da potpadaju pod kriterijum unreliable:</s><s>Rahima Maljkić je izjavila da može napisati svoje ime ali to nije uradila zbog lošeg vida, međutim prilikom svedočenja u drugom sudu – Specijalnom sudu u Bosni, izjavila je da uopšte ne zna da piše;</s><s>Hanifa Hafizović je tvrdila da je videla neki video i fotografije ali nije ukazala ni na kakve druge detalje i kao rezultat svega, uopšte nije jasno o čemu se tu radi;</s><s>Mejra Mejsanović je tvrdila da je svog muža prepoznala po zatiljku;</s><s>Još jednoj kategoriji “svedoka” pripadaju oni koji optužuju za vršenje zločina, no, njihovo svedočenje ne sadrži nikakvu informaciju važnu za takve slučajeve: Hanifa Hafizović: “Druge večeri u Potočarima došli su oni i odveli naše muževe.</s><s>Pod “oni” ja podrazumevam Srbe, četnike.</s><s>Svi oni su ratni zločinci”...</s><s>I tako dalje, i tome slično.</s><s>Jasno je zbog čega tužilaštvo ne želi ne samo unakrsno ispitivanje, već ni to da se takvi “svedoci” uopšte pojavljuju u sali sudnice.</s><s>Zato što na procesu generalu Mladiću takođe imamo vrsne majstore za unakrsna ispitivanja i njihovoj pažnji ne može izmaći nikakvo sitno “lukavstvo” Rahime Maljkić, niti grozne ali isprazne tvrdnje Hanife Hafizović.</s><s>Osim toga, tužilaštvo je takođe od suda tražilo da ne zove u salu za sudska zasedanja svedoka za pitanja držanja talaca.</s><s>I sud je udovoljio toj molbi tužilaštva!</s><s>Sudska palata je izjavila da prihvata svedočenja svedoka po pravilu 92 - bis!</s><s>Sada će tvrdnje svedoka Majkla Korniša, Grifita Evansa, Džozefa Telisena, Hju Najtingala, Gunara Vestlunda i Aleksandra Višnjevskog – bolje reći praktično svih svedoka iz ovog segmenta – biti predstavljene bez izvođenja ovih svedoka pred sud i bez njihovog unakrsnog ispitivanja!</s><s>Na taj način, sud je prekršio pravo optuženog koje mu je garantovano članom 1 Statuta MTBJ, po kome svaki optuženi ima pravo na unakrsno ispitivanje svedoka koji su protiv njega svedočili.</s><s>Međutim, nije to samo kršenje sopstvenog statuta.</s><s>To je i kršenje Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima kao i Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.</s><s>I tako, tužilaštvo se boji unakrsnog ispitivanja i jasno je zbog čega.</s><s>Ali čega se uplašio sud?</s><s>Da se ne plaši toga da ćemo mi iznenada poverovati u njegovu nezavisnost i nepristrasnost?... http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/29/sudzhene-generalu-mladihu-zatishie-pred-buru.html</s>
<s>jul 5, 2010 18:59 \| Razgovarao Uglješa Mrdić Istoričar Veselin Đuretić u intervjuu za „Pečat“ otkriva detalje u vezi sa navodima iz beležnice prvog komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, koji se tiču srpsko-ruskih odnosa iz perioda ratnih dešavanja devedesetih godina Pojavljivanje u javnosti ratne beležnice generala Ratka Mladića iz perioda kada je bio komandant Vojske Republike Srpske izazvala je mnogobrojne nedoumice i različite reakcije, kako domaće, tako i strane javnosti.</s><s>Jedan od svedoka Mladićeve beležnice, i čovek koji se u njoj pominje na nekoliko mesta, jeste i ugledni srpski istoričar, akademik Veselin Đuretić, koji je devedesetih godina prošlog veka imenovan za jednog od senatora Republike Srpske na predlog dr Radovana Karadžića, tadašnjeg predsednika RS.</s><s>Među ličnostima koje su konsultovane uoči puta delegacija Republike Srpske u Moskvu, general Mladić u svom dnevniku pominje i vaše ime.</s><s>Tada ste bili predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva.</s><s>Kakav je sastanak bio u pitanju?</s><s>Kao predsednik Društva bio sam jedan od inicijatora tog puta.</s><s>Preko mog ruskog partnera, istaknutog pisca Dimitrija Žukova, oca aktuelnog člana ruske vlade, imao sam raznovrsne kontakte sa ljudima iz opozicije, više sa intelektualcima nego sa partijskim ličnostima.</s><s>Zajedno sa njima oštro sam kritikovao Jeljcinov režim, posebno njegovu neznalačku politiku prema Srbima i Jugoslaviji.</s><s>Jedan skup, Kongres građanskih i patriotskih snaga, koji je održan 6. februara 1992. godine, ubacio me je u širu orbitu zbog reči koje sam izgovorio odgovarajući jedinom kritičaru, potonjem Jeljcinovom ministru, koji je pokušavao da diskredituje moje poruke prisutnima kao nacionalističke.</s><s>„Vama Rusima i nama Srbima potrebno je bar deset godina mobilizatorskog nacionalizma da bismo povratili svoj pravi nacionalno-patriotski i duhovni identitet“, rekao sam.</s><s>Nekoliko godina kasnije, na velikom skupu u Suzdalju, dočekan sam ovacijama, jer su Srbi zbog junačke oslobodilačke borbe protiv zapadnjačkih separatista, primani i kao zaštitnici već rastrojene Rusije.</s><s>Tu sam sreo generala Vladislava Ačalova, komandanta zaštite parlamenta od Jeljcinovih tenkovskih hitaca, zajedno sa mnogim odbačenim ruskim patriotama.</s><s>General Ačalov je od mene tražio da ga povežem sa Ratkom Mladićem, odnosno da generalu prenesem njegovu molbu da ga primi kao običnog vojnika.</s><s>Kada sam to uradio, Mladić mi je rekao: „Reci Ačaloku neka odmah dođe, neće on biti moj običan vojnik nego će dobiti moje mesto a ja ću biti vojnik pod njegovom komandom“.</s><s>Neko je u zadnji čas osujetio put ruskog generala.</s><s>U ruskom narodu razvijalo se široko raspoloženje u korist Srba, i to je bilo ono što je određivalo moj optimizam.</s><s>Moj optimizam iz 1994. i dalje stoji; zar danas svim Srbima nije postalo jasno da ga potvrđuje politika Vladimira Vladimiroviča Putina?</s><s>Ne treba se ljutiti što i u njoj žive nenaklonjeni recedivi koje zvanično izražava tzv. Diplomatska ekvidistanca politika, koja počiva na staljinskim stereotipima o Srbima.</s><s>U propagandi, pa i u nekim istorijskim napisima, još dominira stav o „zajedničkoj borbi naroda i narodnosti Jugoslavije“, iako je istorijska činjenica da su se u Drugom svetskom ratu borili uglavnom Srbi, i to pod nacionalnim (zapadnjačkim) trikolorima i pod crvenom zastavom u ime nove Rusije, te da su pomoću ove srpske borbe, putem Titovih manipulacija sa Zapadom i Sovjetijom, svi separatisti – privrženici Sila Osovine – na samom kraju rata prevedeni na stranu pobednika.</s><s>Najveći pokazatelj ruske poststaljinističke raspamećenosti jeste odluka o dodeljivanju Ordena pobede povodom 50-te i 60-te godišnjice pobede hrvatskim liderima Tuđmanu i Mesiću, koji su i u zadnjoj deceniji 20. veka u borbi protiv Srba širili iste one zastave koje su njihovi očevi 1942. i 1943. širili u borbi protiv Rusa kod Staljingrada.</s><s>Među ličnostima koje su konsultovane uoči puta delegacija Republike Srpske u Moskvu, general Mladić u svom dnevniku pominje se i ime istoričara Veselina Đuretića Mladić navodi vaš susret sa dvojicom ruskih generala, Manilovim i Rodionovom.</s><s>Reč je o najistaknutijim vojnicima.</s><s>Rodionov je kao načelnik Više vojne akademije primio delegaciju zapadnih Srba, u kojoj smo bili i vladika Atanasije i moja malenkost.</s><s>Čuvši ono što smo rekli o aktuelnoj situaciji, od čega su mnoge stvari i za njega bile novost, zatražio je da se obratimo svim članovima Akademije.</s><s>Među oko 200 prisutnih bilo je dve trećine generala.</s><s>Ovaj elitni ruski general bio je vrlo kritičan prema aktuelnoj ruskoj politici, prema Jeljcinu posebno.</s><s>Kada je dve godine posle toga postao ministar odbrane, povodom odlikovanja Tuđmana Ordenom pobede uputio sam mu faks, uz reči: „Igore Nikolajeviču, desilo se ono što smo Vam govorili; zvanična Rusija je u rukama domaćih tuđina“.</s><s>General Rodionov je ubrzo posle toga izgubio svoj položaj.</s><s>Ne znam šta je bio razlog.</s><s>Moju veru u rađanje nove Rusije pokazao je i jedan lobistički susret sa bivšim potpredsednikom, generalom Ruckojem.</s><s>Osim mene, u razgovoru su učestvovali prof. dr Natalija Naročnicka, dr Srđa Trifković, britanac ser A. Šerman i jedan istaknuti američki naučnik, pre toga visokorangirani političar R. Hačet.</s><s>Odgovarajući na naše kritike jeljcinovske politike, general Ruckoj tužno je izustio: „Ubijamo vas dok nas samo vi branite“.</s><s>Divio se Mladiću i Karadžiću.</s><s>Tu u Moskvi, u Gorbačovljevom institutu, u velelepnom zdanju, u društvu nekada šefa kabineta Margaret Tačer, ser Arolnda Šermana, obavio sam jedan svojevoljni nacionalni zadatak, prilikom promocije knjige „Balkan u prošlosti i budućnosti“.</s><s>Bio je upriličen raskošan pir, o čemu su govorile napadno odevene brojne dame.</s><s>Bilo je tu i političara, čak i inostranih ambasadora.</s><s>Bio je tu i Titov sin Miša Broz.</s><s>Posle uvodnih svečarskih slova u kojima je knjiga do neba uzdizana, javio sam se za reč, i pokvario planirano veselje, jer sam pokazao da deo knjige koji govori o Srbima i Jugoslaviji nema naučne vrednosti.</s><s>Govoreći o istorijskim retrospekcijama, pokazao sam Titove antisrpske manipulacije sa Sovjetijom, naglašavajući da se za aktuelne jugoslovenske drame nalaze mnoge posejane obmane.</s><s>Moj optimizam u rađanje nove Rusije pokazao je i susret u ruskom svetilištu, Sergejevom Pasadu, kada se velika grupa monaha molila za spas srpskih zemalja, kritikujući Kremlj.</s><s>Ratko Mladić u svojim dnevnicima navodi i vaše pozivanje na Žirinovskog, kao na autentičnu rusku pojavu.</s><s>Da li je to tačno?</s><s>Vladimira Volfoviča sam po dogovoru sa Karadžićem otrgnuo od jednog trgovačkog kruga koji ga je na granici dočekao sa parolom: „Hajl Žirinovski!“ Neko je stajao iza, što srpskom euforijom zbunjeni Vladimir nije znao.</s><s>U beogradskom hotelu „Jugoslavija“, Žirinovski je nevoljno bio vinovnik mog „raspeća“.</s><s>Tri strane su tražile moje „usluge“ prema njemu.</s><s>Željko Ražnatović Arkan je tražio njegov odlazak u Erdut.</s><s>U hodniku je čekao Milić od Mačve, koji je gostu bio namenio jedno predivno platno i sazvao pravu intelektualnu svitu povodom njegovog uručenja.</s><s>Sve su to budno posmatrali dvojica specijalnih policajaca sa molbom da Žirinovskog odvratim od nameravanog govora u Beogradu (pisano je da će ga dočekati oko milion ljudi).</s><s>Rekoše mi da ih je lično Slobodan Milošević uputio na mene kao „poštenog čoveka“ – da mi kažu da je Jeljcin zapretio da neću dobro proći ako ne onemogućim onog „idiota“.</s><s>Problem sa Milićem sam lako rešio, moleći Arkana da na sat oslobodi svog gosta, jer dobija poklon velike vrednosti.</s><s>Policajce, odnosno Miloševića, oslobodio sam brige, putem poruke gostu da ne bi bilo dobro da govori u Beogradu jer se priprema atentat na njega.</s><s>Da li je odustao na kraju?</s><s>Odustao je, jer je računao da će ono što namerava kazati, izgovoriti pred Srbima Kosova i Metohije (bio je planiran i njegov put tamo).</s><s>Može biti interesantan i sastanak Arkana i Vojislava Šešelja i njihova borba za „preuzimanje“ Žirinovskog.</s><s>Šešelj je to radio preko svog izaslanika, mog prijatelja, a Arkan lično.</s><s>Prilikom susreta kod Patrijarha Pavla, drugi se pojavio iznenadno, i na izrazito pobožan način, prvo poljubio ruku živom svecu, a onda se zagrlio i sa Vladimirom.</s><s>Ja sam ih upoznao sa borbeno-slobodarskim rečima.</s><s>Posle toga došlo je do susreta Šešelja i Arkana u ruskoj crkvi na Tašmajdanu.</s><s>Tu postadoh posrednik u njihovom rukovanju.</s><s>Dok je Arkan sve to radio u prilog planiranog susreta u Erdutu, Šešelj je, znajući za Jeljcinovo neprijateljstvo prema suparniku, kao i za Jeljcinovu pretnju Miloševiću, doveo Žirinovskog u parlament SRJ i primio ga kao zvaničnog gosta.</s><s>Pošto je Jeljcin „zabranio“ bilo kakav govor svog partijsko-političkog neprijatelja u Srbiji, „uskočili“ su Podgorica i Trebinje.</s><s>U Crnoj Gori Vladimir je srbovao pred oko sto hiljada građana, pošto je prethodno primljen od Svetozara Marovića.</s><s>Meni nije bio dozvoljen pristup ovom dijalogu.</s><s>Usledio je noćni put prema Trebinju gde je gosta čekalo oko 20.000 Hercegovaca.</s><s>Na leđima jednog uniformisanog čoveka sedeo je njegov sin od oko šest godina, i širio parolu: „Vladimire, ne daj NATU da ubije moga tatu“.</s><s>Uoči velikog mitinga Žirinovskog je u manastiru Tvrdoš dočekao vladika Atanasije, pozdravljajući prvog Rusa koji donosi duh slovenske i pravoslavne Matuške posle višedecenijskog jednoumlja.</s><s>Guslar Mitar Đogo ubacivao ga je odmah u istoriju, a narodski mudrac Božidar Vučurević je prednjačio u govoru, uveren da je nesrećnim Srbima napokon stigla pomoć „otuda otkuda su je oduvek očekivali“.</s><s>Ako se ne varam, potom su usledili i drugi skupovi na kojima je Žirinovski govorio?</s><s>Usledili su javni govori u Bijeljini i Republici Srpskoj Krajini, tačnije u Vukovaru.</s><s>I u Bijeljini nas je „pratila“ Jeljcinova pretnja.</s><s>Karadžić je verovatno zbog upozorenja Miloševića u poslednjem trenutku odustao od govora, iako je bilo oko 20.000 prisutnih, pa smo Žirinovskom pravili društvo Biljana Plavšić i ja.</s><s>Razgovor sa rukovodstvom RS održan je posle toga u zatvorenom krugu.</s><s>Karadžić i Žirinovski govorili su u četiri oka.</s><s>Na mitingu u Vukovaru, gde su Vladimiru pravili društvo predsednik RSK Milan Martić i Brana Crnčević, desio se jedan „incident“.</s><s>Martić je u narodskom duhu, obraćajući se gostu, napao Jeljcina rečima: „Ubija nas ovaj izdajnik od Jeljcina!“.</s><s>Na konferenciji za štampu koja je posle mitinga održana, novinari su se obrušili na Martića, jer su njegov pomen Jeljcina shvatili kao tešku optužbu.</s><s>Bilo mi je teško da ih smirim, iako sam naglašavao da predsednik Martić nije uvredio Jeljcina nego je rekavši „kod Jeljcina“ mislio na Kozirjeva.</s><s>Dobri Milan mi je na uvo šapnuo: „Nije trebalo da braniš onu zapadnjačku pijanduru“.</s><s>Kakva je bila uloga Žirinovskog za srpski narod u tom periodu?</s><s>Želim da istaknem da je uloga Žirinovskog bila pozitivna za srpski otpor, jer su iz njegovih usta ugroženi Srbi imali glas one Rusije u koju su vekovima verovali, i od koje su očekivali spas.</s><s>I danas verujem u dolazak takve Rusije, stoga domaćem zapadnjaštvu u znaku obećanog raja Evropske unije uporno pretpostavljam Srpsku uniju u sastavu Ruske Federacije, kao put u susret onoj Evropi koja neminovno nastupa: od Atlantika do Kamčatke.</s><s>Odgovarajući na naše kritike jeljcinovske politike general Ruckoj je tužno izustio: „Ubijamo vas dok nas samo vi branite“.</s><s>Divio se generalu Ratku Mladiću i predsedniku Republike Srpske dr Radovanu Karadžiću Ko se nalazio iza planiranog puta u Moskvu, i sa kim je delegacija RS trebalo da razgovara?</s><s>Taj događaj se takođe spominje u Mladićevim beleškama.</s><s>Moja je uloga u tome bila sporedna.</s><s>Bila je važna samo zbog nekih planiranih susreta sa istaknutim ličnostima ruske opozicije sa kojima sam održavao kontakte, a koji su vrlo oštro kritikovali Jeljcinovu politiku.</s><s>Trebalo je aktivirati brojne uticajne poluge prema ruskom javnom mnjenju.</s><s>Zbog toga sam i ranije i ovom prilikom razgovarao sa brojnim našim prijateljima.</s><s>Navodim samo neke od njih: Seleznjova, Raguzina, Baburina, Zjuganova, generala Ivašova, te velike srpske stvaraoce, pisce Rasputina i Belova, vajara Klikova.</s><s>Da li je, kako se spominje, delegacija Republike Srpske imala plan da se sretne sa predsednikom Jeljcinom?</s><s>Tada su u Rusiji kolo vodili napadni „moskovski liberali“, pod čijim je uticajem i Bil Klinton optuživao Srbe kao vinovnike Prvog svetskog rata.</s><s>Delujući u ime Društva srpsko-ruskog prijateljstva, pripremao sam brojne javne nastupe delegacije, te njenu medijsku promociju.</s><s>Na žalost, neka volšebna sila osujetila je put delegacije, i to na dan uoči odlaska za Moskvu.</s><s>Bilo je to vreme kada je Boris Nikolajevič Jeljcin svim silama nagonio predvodnike RS i RSK da budu kooperativni, terajući ih da prihvataju i Vensov, i Stontelbergov i Vens-Ovenov plan.</s><s>Pošto Mladić u svom Dnevniku navodi Krajišnikove reči da je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Vitalij Čurkin došao da izvrši zadatak Zapada, reći ćy vam nešto što na određeni način potvrđuje reči tadašnjeg predsednika Skupštine RS, a u čemu sam i ja imao neku ulogu.</s><s>Čurkin je prisustvovao Skupštini povodom Vens-Ovenovog diktata, u Bileći.</s><s>Sve je bilo mirno dok nije uzeo reč profesor dr Mitar Mijanović, koji je u svom govoru oštro napao Jeljcinovu, prema Srbima izrazito neprijateljsku politiku.</s><s>Čuvši to Čurkin je demonstrativno napustio skup.</s><s>Tada mi je Karadžić, do koga sam sedeo u prvom redu, predložio da odem za gostom i da pokušam da ga smirim.</s><s>Čurkina sam odveo u obližnji hotel, gde smo popili nekoliko čokanja popovopoljske lozovače, kažu najbolje u Srba.</s><s>Za to vreme ja sam pričao, dok je gost ćutao.</s><s>Obratio sam mu se rečima: „Vitalije Ivanoviču, pogledajte ona brda, na svakom njihovom vrhu 23. juna 1941. godine bile su zapaljene vatre i glas glasu je dodavao: “Zaratila majka Rusija, mi smo spašeni>.</s><s>Znate li od koga smo spašeni?</s><s>Od onih čije sinove vi Rusi danas podržavate i terate Srbe u njihovo kolo.</s><s>Rusko sporedništvo svaki misleći Srbin doživljava ili kao kremaljsku glupost, ili kao nastavak stare staljinističke politike, koja je protežirala sve retrogradne snage a odbacivala Srbe, koja je zahvaljujući Titovim obmanama Staljina sakrila i od SSSR-a i od sveta, zločine nad Srbima, oko milion i po ubijenih Srba.</s><s>A mnogi od njih su ginuli uzvikujući: “Živela majka Rusija!” Kada biste imali vremena pokazao bih vam jame u kojima su bacani i odrasli i deca, naročito ovu u Međugorju oko koje se danas okupljaju katolici čitavog sveta povodom “pojave Gospe”!</s><s>Kako je Vitalij Čurkin reagovao na Vaše reči?</s><s>Čurkin, koji danas predstavlja Rusiju u UN, pažljivo me je slušao, očigledno sa tugom, a onda tiho rekao: „Molim vas, dogovorite se sa Karadžićem i predsednikom Skupštine da pročitam ovo što mi je naloženo, po mogućnosti bez diskusije.</s><s>Ubrzo se vratio u salu i izvršio moskovski zadatak.</s><s>Možete li da napravite paralelu između srpske situacije u toku Drugog svetskog rata, perioda posle njega i današnje situacije?</s><s>Zajedničko je da se radi o raznovrsnim stanjima, u oba slučaja okupacionim.</s><s>Ipak, tokom i posle Drugog svetskog rata jasna je bila podela: okupator i njegovi albanski, hrvatski, muslimanski i drugi eksponenti s jedne, i srpski narod kao celina s druge strane, koji se odupirao pod različitima zastavama.</s><s>U čitavom ovom toku Srbi nisu imali pravih saveznika, bili su obmanuti i čak desetkovani – i u ime politike koja se naslanjala na zapadne demokratije (četničke, odnosno srpsko-jugoslovenske politike) i u ime one koja je Srbe zamajavala u ime „nove Rusije radnika i seljaka“ (Titove, odnosno partizanske, odnosno-titovsko-hrvatske).</s><s>Posle Drugog svetskog rata Srbi su nestajali u kolotečini ideologizatorstva bez nacionalne ideje vodilje, tokom ratne drame 1991-1995.</s><s>Od tog ideologizatorstva nisu videli svoju etnojezičku nacionalnu samobitnost.</s><s>Posle NATO agresije u ime vizija EU, poveli su politiku stabilizacije srpskih razvalina.</s><s>Zapadu su se dodvoravali na način koji je ovaj viteški narod predstavljao u malodušničkoj svetlosti, što je svim bivšim Srbima otvaralo puteve za sopstvene institucionalizacije na račun njihove etnojezičke i kulturno-istorijske matice.</s><s>Regionalizacija je pokazivana kao separatistička politika grabeža srpskih zemalja.</s><s>Srpski muhamedanci, koje je tako određivala sva pismena Evropa, krenuli su putevima antisrpske institucionalizacije u srpskoj utrobi.</s><s>Vojvođanski Mađari nastavili su se naslanjati na novi iredentizam svoje državne matice, što je demokratstvujući Beograd prihvatao kao neki svod evropskog avangardizma, za razliku od Srbima srodnih Slovaka koji su pokazivali zube.</s><s>Nesrećnom srpskom demokratsvuju-zapadnjačkom režimu nije ni padalo na pamet da Budimpešti postavi pitanje šta se desilo sa oko 300.000 Srba koji su po Trijanonskom ugovoru ostali na mađarskoj strani granice (od njih je preživelo oko 10.000), dok Mađare koji su ostali na jugoslovenskoj (srpskoj) strani granice Srbi nisu dirali.</s><s>Srbima se desilo pod Hitlerom isto ono što im se desilo pod Klintonom, Genšerom, papom Vojitilom, Širakom, Blerom, a uz pomoć razistorenog Jeljcina.</s><s>Posled Drugog svetskog rata i pored hrvatsko-ustaškog genocida (ubistva oko milion i po Srba i nekoliko stotina hiljada Jevreja i Roma) iz zapadnih srpskih zemalja prognani Srbi vratili su se u svoju postojbinu, koju naseljavaju od ranog srednjeg veka, kada su Srbi imali zajedničku granicu sa Kijevskom Rusijom.</s><s>Sada im demokratski Zapad ne dozvoljava ni povratak, niti barem autonomno organizovanje.</s><s>Srpska istorijska majka Rusija mirno posmatra kako zapadni kalkulanti srpske (a i njihove) svetinje na KiM prepuštaju na milost i nemilosrdnim divljim nasrtajima jednom neistorijskom plemenskom društvu, bez istorijskih spomenika kulture koji bi govorili o njegovom identitetu, a 38 starih džamija nisu šiptarske nego osmanlijske.</s><s>Zvanična Moskva još relativno mirno posmatra neke haške optužnice nad Srbima koji su sprečili još jedan genocid nad svojim narodom. http://www.pecat.co.rs/2010/07/veselin-duretic-svedocenje-sa-periferije-mladicevog-dnevnika/</s>
<s>30.07.2013 12:08 \| G. Maunaga Teslić - Kada sam na fotografijama vidio mudžahedine sa odsječenom glavom mog oca Branislava Đurića u policijskoj stanici u Tesliću imao sam 17 godina.</s><s>Nikada mi niko ni iz jedne institucije nije odgovorio gdje je glava mog oca i njegovih saboraca.</s><s>Rekao je ovo “Glasu Srpske” Brane Đurić, sin ubijenog Branislava.</s><s>Njegovog oca mudžahedini su izmasakrirali 22. septembra 1992. godine na liniji između Teslića i Tešnja, na Crnom Vrhu, lokalitet Kužno groblje, zajedno sa Blagojem Blagojevićem i Nenadom Petkovićem.</s><s>Poslije mudžahedinskog pira i masakra sve trojici su im odsjekli glave koje do danas nisu pronađene. - Od tada je prošla 21 godina.</s><s>Obraćao sam se svim nadležnim institucijama od policije, tužilaštva, BORS-a, Komisije za traženje nestalih... ali do nedavno nisam uspio da dobijem nikakvu informaciju o tome gdje bi moglo da se nalaze glave moga oca i njegovih saboraca.</s><s>Tek prije dvadeset dana, kad su objelodanjene informacije o zločinima Šemsudina Mehmedovića, dolazili su, uzeli su mi krv za DNK nalaz i rekli da bi uskoro moglo da pronađu glavu mog oca - kaže Đurić.</s><s>On ističe da su navodno lovci prije dvije godine pronašli te tri lobanje na Tromeđi između Maglaja, Tešnja i Teslića i da su tada one odnesene u Visoko.</s><s>Kaže da vjeruje da se lobanje i danas tamo nalaze i da se o svemu tome odavno sve zna, ali da je neko moćan svjesno to sve sakriva.</s><s>Kaže da već godinama postoje informacije, svjedoci i fotografije i video zapisi iživljavanja mudžahedina nad trojicom zarobljenih i masakru nad njima. - Postoje i fotografije na kojima se vidi grupa Bošnjaka, komšija.</s><s>U razgovoru sa poznanicima saznao sam da je tu bio i radni kolega Blagoja Blagojevića koji je, i pored toga, masakriran - kazao je Ćurić i dodao da Srbi i Bošnjaci u Tesliću, Tešnju i okolini i dalje strahuju od Mehmedovića.</s><s>On se na kraju zahvalio ekipi “Glasa Srpske” koja ga je posjetila, kazavši da smo prva medijska kuća koja je posjetila njegovu porodicu. “Glas Srpske” ranije je objavio da je osumnjičeni za ratni zločin u “predmetu Ozren”, potpredsjednik SDA i poslanik te stranke u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Šemsudin Mehmedović u više navrata posredno, ali i lično svjedocima počinjenih zločina prijetio likvidacijama.</s><s>Izvor iz istrage rekao je da je SIPA početkom jula Tužilaštvu BiH dostavila izvještaj o počinjenom krivičnom djelu ometanje rada pravosuđa sa spiskom osoba koje će biti likvidirane ako Mehmedović bude uhapšen.</s><s>SIPA je “predmet Mehmedović” finalizovala početkom jula i on je uhapšen 19. jula.</s><s>Poslije saslušanja predat je Tužilaštvu BiH koje ga je samo sat kasnije, uprkos dostavljenim dokazima, pustilo na slobodu.</s><s>Mehmedović, koji je bio ratni načelnik policije u Tešnju, uhapšen je zbog zločina nad Srbima počinjenih tokom 1992. i 1993. godine.</s><s>Osim Mehmedovića, za ratne zločine u tom predmetu osumnjičen je i aktuelni bošnjački oficir za vezu sa Haškim tribunalom i ratni načelnik SDB Tešanj Amir Ahmić, policijski službenik MUP-a Zeničko-dobojskog kantona Sead Dizdarević i penzionisani policajac iz Tešnja Fadil Bašić.</s>
<s>Određen pritvor osumnjičenoj za ubistvo srpskog dječaka</s><s>Ponedeljak, 27 mart 2017</s><s>26.03.2017 13:46 \| Srna \| Glas Srpske Sarajevo - Sud BiH odredio je pritvor za Elfetu Veseli, osumnjičenu da je 1992. godine u selu Kamenica kod Zvornika ubila dvanaestogodišnjeg srpskog dječaka Slobodana Stojanovića, saznaje Srna u Sudu.</s><s>Švajcarska je u petak, 24. marta, izručila Elfetu Veseli, koja je pod istragom Posebnog odjeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH.</s><s>Istog dana održano je ročište za određivanje mjere pritvora, ali danas nije bilo moguće iz Suda BiH dobiti druge detalje.</s>
<s>Državljanin BiH zatočen u Iraku, prijeti mu smrtna kazna</s><s>Autor: Milica Vučetić \| Izvor: CNN, N1 \| 05.07.2019.</s><s>U iračkom zatvoru, u Erbilu, nalazi se i jedan državljanin Bosne i Hercegovine, ekskluzivno saznaje N1.</s><s>Zbog pripadnosti tzv. Islamskoj državi prijeti mu smrtna kazna.</s><s>Nadležne institucije u BiH upoznate sa ovim slučajem, a detaljnijih zvaničnih informacija nemaju.</s><s>Jedan državljanin Bosne i Hercegovine nalazi se u zatvoru u iračkom gradu Erbilu.</s><s>U februaru 2015. godine iz Njemačke je otišao u Siriju i priključio se takozvanoj Islamskoj državi.</s><s>Prema saznanjima N1, koja su potvrđena u nadležnim policijskim agencijama, radi se o 29-godišnjem Muhamedu H. Nadležne službe raspolažu informacijama da je uhapšen na području Iraka.</s><s>Iz Ministarstva spoljnih poslova BiH za N1 su naveli da se kao pripadnik ISIL-a predao iračkim snagama nakon ofanzive na grad Mosul.</s><s>No, postoje i navodi da su se Muhamed H. i državljanka Njemačke, sa kojom je ranije stupio u šerijatski brak, odlučili na bijeg sa teritorije ISIL-a u Siriji i predali kurdskim snagama koje su ih sprovele u zatvor u Erbilu.</s><s>"Državna agencija za istrage i zaštitu raspolaže sa nepotvrđenim saznanjima da se na području Iraka nalazi jedan državljanin Bosne i Hercegovine (naveden u vašem upitu) koji je zarobljen od strane iračkih oružanih snaga.</s><s>Obavješavamo Vas da protiv navedenog lica, a nakon podnošenja izvještaja o počinjenom krivičnom djelu od strane SIPA-e, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine vodi istragu.</s><s>Prema našim saznanjima, od strane NCB Interpol Wisbaden, u maju 2015. godine, raspisna je međunarodna potjernica u cilju lišenja slobode lica navedenog u vašem upitu", saopšteno je za N1 iz SIPA-e.</s><s>Iz Ministarstva spoljnih polova BiH za N1 navode da se uhapšeni, a ni njegovi pravni zastupnici nisu zvanično obratili za konzularnu pomoć ili zaštitu Ambasadi BiH u Amanu.</s><s>Ovom bh. ministarstvu zvanično nisu poznata djela za koja se Muhamed H. tereti.</s><s>"Iz kontakta sa članovima porodice saznali smo da im je omogućen telefonski kontakt, a posredovanjem Ambasade BiH u Amanu i Ambasade Republike Irak u Amanu dobijena je dozvola za posjetu.</s><s>Kako je Međunarodni Crveni krst angažovan na rješavanju problema stranih državljana zatočenih u iračkim zatvorima, predstavnici Ambasade BiH u Amanu su u kontaktu sa predstavnicima Crvenog krsta u Amanu sa ciljem pribavljanja više informacija i kvalitetnijeg obavljanja poslova konzularne zaštite", navedeno je iz Ministarstva spoljnih poslova BiH.</s><s>Mediji su izvijestili da je početkom 2018. godine državljanka Njemačke prva strana državljanka koja je u Iraku osuđena na smrt vješanjem zbog pripadnosti ISIL-u.</s><s>No, jedan broj smrtnih kazni kasnije je preinačen u doživotne.</s><s>Službene statistike o broju presuda u Iraku još uvijek nema, a određeni podaci govore o stotinama slučajeva.</s><s>Organizacije za ljudska prava upozoravale su na hitnost u postupanju i nedosljednost tokom suđenja za terorizam u Iraku.</s><s>Na smrtnu kaznu zbog pripadnosti ISIL-u osuđeno i 11 državljana Francuske.</s><s>Nijedna presuda, za sada, nije izvršena.</s><s>"Generalno govoreći, pritvorenici nemaju pristup osnovnim pravima.</s><s>Postoji primjena smrtne kazne i ekstremna pretrpanost zatvora.</s><s>Zbog toga, svaka zemlja koja prebaci svoje državljane u Irak to radi ilegalno jer ih na taj način ne štite od torture i smrtne kazne.</s><s>Zato pozivamo zemlje da urade sve ono što mogu kako bi osigurale povratak svojih državljana i da onda provedu propisane istrage i suđenja - ukoliko utvrde da su počinjeni zločini, ali da to učine u nacionalnim sistemima", poručila je Belkis Wille, ekspert HRW za Irak i Katar (Beirut).</s><s>CNN-ova novinarka Arwa Damon u martu je u Bagdadu razgovarala sa četvoricom osuđenika na smrtnu kaznu zbog pripadnosti ISIL-u.</s><s>Sudija i portparol višeg iračkog suda novinarki je rekao da se pridržava međunarodnih standarda i poštuje iračke antiterorističke zakone.</s><s>"Kada nekoga osudim na smrtnu ili doživotnu kaznu - žrtvama dajem zasluženu pravdu, a društvu lekciju", izjavio je u martu 2019. godineAbdul Sattar al-Birqdar, sudija i portparol višeg suda u Iraku.</s><s>Human Rights Watch upozorava na postupanje prema ženama i djeci kojih je, kako navode, preko 700 u iračkim zatvorima. http://ba.n1info.com/Vijesti/a354700/Drzavljanin-BiH-zatocen-u-Iraku.html</s>
<s>Slobodan Jarčević: Francuski istoričar o evropskoj politici u BiH krajem 19. veka</s><s>Petak, 06 april 2012</s><s>Od tada sve isto – antisrpstvo Evrope na prvom mestu Andre Bar: "Sveti Sava, slava i gusle", izdavač: "Beli Anđeo", Šabac, 2003, reprint izdanja iz 1906. godine</s><s>Francuski istoričar s razmeđe devetnaestog i dvadesetog stoleća Andre Bar je istraživao politiku velikih evropskih sila i Turske na Balkanu i mora mu se priznati da je shvatio njenu suštinu.</s><s>Da to nije tako, ne bi u podnaslovu svoga dela neveo da je na delu: "Verska agresija Austrije i Rimske crkve na pravoslavne u Bosni i Hercegovini od 1878. do 1903. godine".</s><s>Ova odrednica odiše savremenošću više nego bilokoji naučni zaključak današnjih analitičara geopolitike velikih sila na Balkanu, posebno istraživača razbijanja bivše Jugoslavije i prilika u postdejtonskoj Bosni i Hercegovini.</s><s>Koliko je Andre Bar, po svojim zapažinjima pre jednog stoleća, naš savremenik, vidi se i po njegovom zaključku šta će se desiti s najmnogobrojnijim balkanskim narodom ako evropska antisrpska politika (preko Austrije) bude dala rezultate u Bosni i Hercegovini.</s><s>On jednostavno navodi:</s><s>"Kada u Bosni i Hercegovini izumre pravoslavlje, tada će biti i kraj srpske ideje".</s><s>A da je misija Austrije u Bosni i Hercegovini pretpostavljala nestanak pravoslavlja, Andre Bar dokumentuje i nagoveštava da će se to postići nesmetanim (od Evrope) nasrtanjem Austrije i Rimokatoličke crkve na korene srpstva.</s><s>U prvom redu, na njegovu duhovnu i kulturnu tradiciju.</s><s>Taj pakleni plan je ovako sažeo: "Doista, katolički misionari postupaju u zemlji s onom spokojnom surovošću koja nastaje iz uverenja da neće biti kažnjena".</s><s>PRVI KORAK – RAZBIJANjE SRPSKOG TKIVA PO VERSKIM ŠAVOVIMA</s><s>Andre Bar je znalac prilika u srpskim zemljama.</s><s>Kad je ovo delo štampano u Beogradu 1906. godine, svetlost dana je videla i njegova knjiga: "Majska revolucija u Srbiji".</s><s>Zato, s potpunim poverenjem, treba da prihvatimo njegova stručna svedočanstva o austrijskoj upravi u Bosni i Hercegovini, bez obzira što su ona (svedočanstva) istovetna mišljenjima koja se danas pripisuju "srpskim mitomanima" ili "srpskim pobornicima nepostojeće zavere protiv srpskog naroda".</s><s>Činjenica da je u pitanju francuski istoričar, pomoćiće mnogima da naše današnje neprilike posmatraju i sa istorijske tačke gledišta, a ne da se tog postupka klone – pod utiskom često ponavljane sugestije (ovih godina) "da se treba okrenuti budućnosti, a ne prošlosti".</s><s>Francuski istoričar zaslužuje pažnju i zbog toga što je njegova domovina (Francuska), od 16. stoleća, podržavala tursko gospodstvo na Balkanu i, kasnije – u devetnaestom stoleću, širenje germanskih država na istok i jugoistok Evrope.</s><s>U prvom slučaju, Francuskoj je odgovaralo da Turska ometa Austriju (stalnim ratovanjem na njenim granicama) i da Austriji ponestane snage za osvajanja prekomorskih kolonija, a u drugom slučaju da moćnu mladu Nemačku i staru silu Austriju uputi protiv slovenskih zemalja – čime bi se Francuska i Engleska spasile od najavljenog germanskog ekspanzionizma u dvadesetom stoleću.</s><s>Andre Bar postupa časno.</s><s>Ne podržava ovu strategiju Francuske i kritikuje je da je, s ostalim evropskim silama, omogućila necivilizacijsko obrušavanje Austrije na narod Bosne i Hercegovine, s ciljem da mu izbriše iz kolektivne svesti iskonski srpski identitet.</s><s>Da bismo shvatili ovu Barovu poruku o austrijskom nasrtaju na srpstvo, mora da se oslobodimo današnjih zabluda o tome da u Bosni i Hercegovini žive tri naroda (Srbi, Hrvati i Bošnjaci).</s><s>U Barovo vreme, nauka je priznavala da je to jedan – srpski narod.</s><s>S tim saznanjem je Austrija uvela svoju upravu u ovoj srpskoj pokrajini i preduzela sve da srpski narod razbije na tri dela – po verskim šavovima.</s><s>To je podrazumevalo i potonju međusrpsku (paklenu) zavadu.</s><s>Andre Bar nas upoznaje da su se obrisi tog đavoljeg posla (međusrpske podele) nazirali 1878. godine – prilikom ulaska austrijskih trupa u Bosnu i Hercegovinu.</s><s>To znači da je Austrija, već na početku svog gospodstva u Bosni i Hercegovini, ubirala plodove svog ranijeg delovanja među Srbima, uglavnom preko jezuitskih i franjevačkih katoličkih redova.</s><s>To delovanje je dalo rezultate, jer Srbi katolici nisu učestvovali u borbama protiv okupatorske austrijske vojske, dok su Otadžbinu branili Srbi muslimani masovno i Srbi pravoslavni delimično.</s><s>Andre Bar ovako opisuje taj rani austrijski zagrljaj Srba katolika – da bi se odvojili od svojih saplemenika islamske i pravoslavne vere: "Austrija, katolička sila, pod visokom duhovnom i crkvenom upravom jezuita, nije imala nimalo da se plaši od srpskog stanovništva katoličke vere, koga je, uostalom, bilo malo, i što se ona naročito spremala da ga obaspe raznim privilegijama".</s><s>Posle ovog prvog (uspešnog) zasecanja srpskog tkiva - po katoličkom šavu u Bosni i Hercegovini, Austrija će zaseći i po islamskom, odvajajući muslimane i katolike od pravoslavnih saplemenika i pripremajući od prve dve grupe neprijatelje trećoj – pravoslavnoj.</s><s>Rezultate tog paklenog plana, videćemo u Drugom svetskom ratu kad su muslimani i katolici izvikivali svoju pripadnost nekim drugim nacijama, a ne srpskoj i kad su saplemenike pravoslavne vere osudili na biološko istrebljenje.</s><s>Andre Bar nas upoznaje da je Austrija to nacionalno otuđenje Srba muslimana sprovodila malo teže od onog kod Srba katolika, ali je i ovo svoje kolonijalno pregnuće, kako smo videli u dvadesetom stoleću, stavila na čvrste temelje.</s><s>On će to ovako objasniti: "Ni Srbi muslimani nisu joj izgledali suviše opasni.</s><s>Njihovo neznanje i njihov običaj da sve, što se dogodi, pripisuju sudbini, doprineli su da su oni bili pogodniji element za robovanje.</s><s>Austrija je, takođe, znala da bi, s jedne strane, laskajući njihovu ponosu, a s druge, poštujući njihovu veru, mogla uvek oduzeti drugom rukom, ono što bi prvom morala (im) dati".</s><s>Francuski istoričar pronicljivo zaključuje da će se Austrija suočiti jedino s otporom Srba pravoslavne vere u Bosni i Hercegovini.</s><s>Ovako je napisao proročke redove o tome, ističući da je Austrija potcenila pravoslavnu versku zajednicu bosanskohercegovačkih Srba: "Ostaju još pravoslavni Srbi.</s><s>Oni su bili strašni iz dva razloga, prvo zbog svoje vere, koja je suparnica katoličkoj, zatim, zbog svoga nacionalnog duha, koji je bio prožet težnjom za nezavisnosšću, i koji je, uostalom, postao dosta osetljiv zbog toga što su se jasno uočile stvarne austrijske namere o Bosni i Hercegovini.</s><s>S njima se nije mogla igrati dvolična uloga".</s><s>Andre Bar, pre sto godina, shvata strategiju razbijanja Srba po religioznim šavovima mnogo bolje nego današnji srpski analitičari istorijskih zbivanja u poslednja dva stoleća.</s><s>Po njemu, ta austrijska strategija pretpostavlja necivilizovan postupak prema predstavnicima sve tri verske zajednice Srba u Bosni i Hercegovini i nije uperena samo protiv pravoslavnog stanovništva, kako bi se to moglo (površnim posmatranjem) zaključiti.</s><s>Jer, dovesti u neprijateljstvo tri grupe istog naroda, spremnih na međusobni rat do istrebljenja, ne omogućava zaštitu nijednoj.</s><s>Andre Bar to izvrsno shvata i ovako objašnjava: "Uspeh joj je (Austriji) moglo osigurati samo jedno sredstvo: sistematsko gonjenje starosedelaca.</s><s>Austrija se, nijednoga trenutka, nije ustezala.</s><s>Njena uprava postade prava metoda divljaštva, globljenja i terora, a njena politika stalno prkošenje civilizaciji; njen način postupanja – glad i ubijanje.</s><s>I, doista, moralna i materijalna propast, uništavanje srpskog življa na ovom kraju Balkanskog poluostrva, to je stvarno delo - kojem je Austrija posvetila svu svoju energiju, to su blagodeti civilizacije, pomoću kojih će ona Bosnu i Hercegovinu germanizovati...".</s><s>OTVORENO PROTIV PRAVOSLAVNIH SRBA</s><s>Otvoreni teror nad Srbima pravoslavne vere, Austrija je sprovodila uz pretvaranje da se to čini i za dobrobit muslimanske i katoličke verske zajednice.</s><s>Uočivši da su Srbi prisno vezani uz Srpsku pravoslavnu crkvu, prve mere su uperene protiv nje.</s><s>Austrija je to đavolsko antisrpsko kolo počela tako što je uvela obavezu da car lično postavlja srpske episkope i mitropolite.</s><s>Usput su bili ucenjeni i uslovljeni državnim odlukama u pogledu prihoda i trošenja crkvenog novca.</s><s>Takvim episkopima, narod nije verovao.</s><s>Nastao je duboki jaz između crkvenog vrha i vernika.</s><s>Srbi, zbog toga, nisu ulazili u crkvu kad je u njoj bio episkop.</s><s>Andre Bar beleži takve slučajeve u Mostaru, Sarajevu i drugim gradovima.</s><s>Mitropolita u Sarajevu Nikolu Mandića su vernici prezirali.</s><s>Ispisivali su mu poruge na kući i nisu primali pričešće iz njegovih ruku.</s><s>Ovakav odnos prema verskim velikodostojnicima je posledica činjenice da su i oni i mnogi sveštenici bili podmićeni ili prisiljeni od austrijske vlasti da rade protiv srpskih nacionalnih interesa.</s><s>Andre Bar navodi primere kažnjavanja sveštenika koji su se časno odnosili prema verskim i narodnim poslovima.</s><s>Suprotno tome, nagrađivani su oni koji su prihvatali moderan život (danas bi se reklo evropski) – "pohađa rđava mesta, ide na koncerte i zabave, upada sve više i više u razvrat".</s><s>Da ne bismo prepričavali zapažanja Andre Bara o austrijskom blaćenju ustanova Srpske pravoslavne crkve, pogledajmo njegov zaključak o tome: "Austrija se trudi da odlično sveštenstvo zameni sveštenstvom bez karaktera, bez obrazovanja i bez morala.</s><s>Zaglupljujući pastira, ona se nada da će time odvratiti verne od vere, koju ona treba da uguši, smatrajući da je njoj, kao katoličkoj sili, dužnost to učiniti, te da tim načinom odvoji veru od njihovih snova o Srpstvu, jer joj sopstveni interesi nalažu da ona iskoreni, za svagda, te ideale".</s><s>Mitropoliti i episkopi su u Turskoj imali veće nadležnosti, nego u Austriji.</s><s>Austrijske vlasti su se mešale u sve poslove velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve.</s><s>One su odobravale i rukopoloženje svakog sveštenika – to nije bilo u isključivoj nadležnosti episkopa i mitropolita.</s><s>Episkopi i mitropoliti nisu mogli ni kazniti svoje podređene sveštenike.</s><s>I o takvim merama je donosila odluku austrijska vlast.</s><s>Navedene mere Austrije su bile samo uvod u opsežniju denacionalizaciju pravoslavnih Srba u Bosni i Hercegovini.</s><s>Država je planirala da primora Srbe da zaborave Svetog Savu, da prestanu da obeležavaju porodične svece – krsne slave, da ne koriste gusle i da ne podižu nove pravoslavne hramove.</s><s>Tako je zabranjena himna Svetom Savi, svetosavske crkvene svečanosti i svi skupovi posvećeni ovom srpskom svetitelju.</s><s>Zapanjuje navod Andre Bara da je vlast zabranjivala Srbima da prave rakiju i u predelima gde je šljiva bilo u izobilju.</s><s>Cilj je bio da se rakija što manje koristi u vreme krsnih slava.</s><s>Da ne bi druge zemlje saznale za ovakve postupke u Austriji, pismene naredbe o zabrani proizvodnje rakije su čitane pred Srbima i vraćane načelniku.</s><s>Austrija se najistrajnije obrušila na srpske gusle.</s><s>Zabranila je njihovu upotrebu, jer je guslar uz njih pevao o srpskom otporu protiv svih okupatora.</s><s>Andre Bar svedoči da je policija u Sarajevu oduzela gusle u svim kafanama.</s><s>U unutrašnjosti, pravoslavni Srbi nisu smeli da pokazuju gusle ni pred putnicima namernicima.</s><s>Ako je neki znatiželjni stranac ili etnolog želeo da vidi ovaj stari muzički instrument, mogao je to samo u policijskom magacinu, jer su dosledno oduzimani i po selima.</s><s>Protiv gradnje pravoslavnih crkava u Bosni i Hercegovini, Austrijanci su primenili zabranu skupljanja novčanih priloga u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji.</s><s>Osiromašeno stanovništvo nije moglo da to čini svojim sredstvima, a austrijske vlasti nisu davale ni forintu iz državnog budžeta.</s><s>Pravoslavni Srbi su pokušali da protiv ovih mera dignu glas i zatraže zaštitu austrijskog cara.</s><s>Uputili su veliku delegaciju u Beč, ali se sve završilo na tome da ih niko u prestonici nije hteo ozbiljno ni saslušati.</s><s>Na njih se nije obraćala pažnja, iako su predali memoar:' "Ugnjetavanje Srba u Bosni i Hercegovini".</s><s>AUSTRIJA PODIŽE KATOLIČKE BOGOMOLjE</s><s>Nadajući se da će bar denacionalizovati Srbe katolike, kad sa pravoslavnima to nije postigla, Austrija im podiže crkve širom Bosne i Hercegovine.</s><s>Ne znamo da li možemo verovati Andre Baru da je u vreme Berlinskog kongresa (1978) u Bosni i Hercegovini "bila samo jedna crkva, jedna škola i jedna parohijalna kuća".</s><s>Do kraja 19. stoleća, piše Andre Bar, podignute su katoličke crkve u svim krajevima Bosne i Hercegovine.</s><s>Čak i tamo gde nema ni jedne katoličke porodice.</s><s>Kao u: Gackom, Goraždu i Modriču.</s><s>Nekoliko porodica je živelo na Ilidži, ali je tamo podignuta velika katolička crkva i Austrijanci su je pokazivali strancima, uveravajući ih da je to kraj naseljen katolicima.</s><s>U tako kratkom vremenu, podignuto je 179 katoličkih crkava i Andre Bar primećuje da: "Svaka od ovih crkava čeka trenutak, kad će prigrliti narod koji ljuto gone crne grupe misionara".</s><s>Da je ovo prisiljavanje pravoslavnih Srba na prelazak u katoličku veru činjeno, Andre Bar nas uverava s nekoliko navedenih primera: "1) Katolici su oteli i silom preveli u katoličanstvo kćer Riste Semiza, pravoslavnog iz Gnojnice, 2) Kćer Nike Jovanovića, pravoslavnog iz Belog Sela, bila je iste sudbine, 3) Đorđu Crnogorcu, pravoslavnom iz Samuše, oteta je starija kćer pod istim okolnostima; da bi sačuvao mlađu kćer, koju su misionari goinili, on je morao prebeći na crnogorsko zemljište, 4) Jezuiti su u Sarajevu kupili od jedne sirote udovice dva deteta za 24 forinti, i zatvorili su ih u katoličku bogosloviju za decu, 5) U Pukovskom su oteli jednu devojku pravoslavne vere i venčali je, pomoću vojničke sile, s jedim katolikom u žandarmerijskoj kasarni, 6) U Čapljinu otmicom su zeli zakonitu ženu Elezovića, pravoslavne vere, i venčali je u katoličkoj crkvi s jednim katolikom, tako da danas na ovu ženu polažu podjednaka prava dva muža".</s><s>Austrijska vlast i katolički sveštenici su postupali na isti (ili sličan) način i sa Srpkinjama muslimankama.</s><s>Andre Bar nam je ostavio svedočanstvo o sudbini Fate Omerović iz Bijelog Polja.</s><s>Oteta je, odvedena u katoličku crkvu i, silom, venčana s jednim katolikom.</s><s>Usput se otimala i plakala, ali ništa nije pomagalo.</s><s>Drugi slučaj je još teži.</s><s>Autor navodi da je reč o izvsenoj ženi Saliki i ne navodi njeno mesto stanovanja.</s><s>Ostala je udovica s troje sitne dece i nije imala prihode za njihovo izdržavanje.</s><s>Počeo je da je posećuje katolički sveštenik i donosio joj je milostinju.</s><s>Za uzvrat, tražio je da ona pređe u katoličku veru, što je Salika odbijala.</s><s>Prečasni, posle ovakve Salikine odluke, namesti da joj pošalje mladog i lepog žandarma.</s><s>Po nagovoru popa, žandarm ponudi brak siromašnoj Saliki i obeća joj da će preći u muslimansku veru.</s><s>Ova pristade i složi se da pričeka s venčanjem "dok žandarmu to ne odobri vlast".</s><s>U međuvremenu, Salika ostane u drugom stanju.</s><s>Da bi izbegla sramotu i prezir u muslimanskoj sredini, venča se u katoličkoj crkvi i prevede sve troje dece u katoličanstvo.</s><s>Andre Bar kaže da su katolički sveštenici i austrijske vlasti, na ovakav način, katoličili muslimane i pravoslavne u svim krajevima Bosne i Hercegovine.</s><s>Tako se (ne računajući priraštaj starih katolika) broj katoličkih vernika, kaže Andre Bar, povećao u Bosni i Hercegovini (od 1878. do 1900) za 100.000.</s><s>Svedoči da je u Sarajevu broj katolika 32.000, a 1878. ih je bilo samo 300!</s><s>Još jedno necivilizacijsko ponašanje austrijske vlasti prema pravoslavnim Srbima, opisuje Andre Bar.</s><s>Nažalost, o njemu nikad ništa nismo mogli da pročitamo u svojoj literaturu, posebno ne u školskoj i univerzitetskoj.</s><s>Znajući dobro da pravoslavni Srbi obožavaju svoje hramove, Austrijanci su u njih slali omrznute i nekarakterne pravoslavne sveštenike, ili ih dovodili u vezu s katoličkim misionarima, pa su ih vernici smatrali oskrnavljenim.</s><s>Više nisu ulazili u njih, niti su se takvim sveštenicima obraćali za krštavanja, slave i sahranjivanja.</s><s>Da je austrijski teror nad pravoslavnim stanovništvom u Bosni i Hercegovini bio teži, nego što danas možemo pretpostaviti, Andre Bar je to ilustrovao citatom iz "Berlinger tagblata", broj 95, od 21. februara 1899: "Katolička propaganda, kaže on, koja se službeno izvodi u Bosni i Hercegovini, uzrok je mnogim neredima u narodu i jednoga dana može dovesti do katastrofe; prema službenim izveštajima, u Bosni i Hercegovini je sve kao što treba, samo što ti izveštaji nemaju nikakve stvarne vrednosti".</s><s>Šta reći posle ovog prikaza austrijske vlasti u Bosni i Hercegovini u devetnaestom stoleću?</s><s>Na prvom mestu, ne treba zaboraviti to ponašanje Austrije, ni činjenicu da je ona uvela svoju upravu u Bosni i Hercegovini po odluci zapadnoevropskih sila, Rusije i Turske.</s><s>Ne treba smetnuti s uma da je tada austrijski car Franjo Josif (Andre Bar ne označava ni na jednom mestu da je reč o Austrougarskoj) obećao stanovništvu Bosne i Hercegovine sve blagodeti civilizacije – prisutne u kulturnoj Evropi (istovetno obećanjima Evropske unije, danas).</s><s>Pogledajmo kakva je obećanja dao stanovnicima Bosne i Hercegovine (1878) austrijski maršal-baron Filipović, citirana u knjizi Andre Bara: "Car i Kralj naređuje da svi sinovi ove zemlje uživaju podjednaka prava pred zakonom, da svi dobiju zaštitu svoga života, svoje vere i svoga imanja.</s><s>Vaši zakoni i vaše ustanove neće se menjati samovoljno; vaši će se običaji poštovati...".</s><s>21. 10. 2003.</s>
<s>BiH: Optužnica za ratni zločin za zločin nad civilima</s><s>Utorak, 24 mart 2015</s><s>utorak 24.03.2015 \| 12:24 \| Tanjug Sarajevo - Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv Adema Kostjerevca (54), državljanina BiH nastanjenog u SAD, zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civila.</s><s>Optuženi se tereti da je za vreme rata u BiH, kao pripadnik Vojne policije i Muslimanske brigade Zvornik Armije BiH na području opštine Zvornik, naoružan i pod pretnjom prisilio na seksualni odnos ženu srpske nacionalnosti, koja je bila u drugom stanju i zarobljena u objektu u kojem je stražario.</s><s>Silovanje i zlostavljanje koje je počinio prouzrokovalo je gubitak trudnoće kod žrtve, prenela je Fena.</s><s>Ovaj zločin desio se za vreme sukoba između Armije BiH i Vojske Republike Srpske tokom septembra i oktobra 1992. godine.</s><s>Optužnica je prosleđena na potvrđivanje Sudu BiH, saopšteno je iz Tužilaštva. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=03&dd=24&nav_id=972265</s>
<s>Slučaj Džananović i drugi: Suđenje nastavljeno prihvatanjem izvedenih dokaza</s><s>Petak, 16 oktobar 2020</s><s>16.10.2020 \| Srna \| Glas Srpske SARAJEVO - Suđenje nekadašnjim pripadnicima takozvane Armije BiH Senadu Džananoviću i Edinu Gadži za zločine počinjene nad srpskim civilima u Sarajevu (Alipašino polje), nastavljeno je danas prihvatanjem do sada izvedenih dokaza, nakon prekida koje je uslijedio zbog izmjene člana sudskog vijeća Suda BiH.</s><s>Sudija Jasmina Kosović imenovana je umjesto sudije Željke Marenić, koja je izuzeta iz postupka jer je u ovom slučaju 1999. godine postupala kao istražni sudija, potpisavši određene dokumente u vezi sa ekshumacijama.</s><s>Poslije izjašnjenja Kosovićeve da je izvršila uvid u sve dokaze i da ne bi imala pitanja za saslušane svjedoke, odlučeno je da se postupak formalno obnovi, ali da se svjedoci ne pozivaju ponovo.</s><s>Prethodno su se tužilac Vladimir Simović i branilac prvooptuženog Senad Dupovac složili da ne treba ponovo izvoditi dokaze, dok je Gadžin branilac Adi Bahtović predložio da se, radi načela neposrednog izvođenja dokaza, preslušaju iskazi saslušanih svjedoka.</s><s>Predsjedavajući sudskog vijeća Halil Lagumdžija je obrazložio da je odluka donesena uz uvažavanje odredbi o pravu na suđenje u razumnom roku i efikasnom vođenju postupka, te da ovim neće biti narušeno pravo na pravično suđenje.</s><s>U nastavku suđenja uloženo je nekoliko materijalnih dokaza, čime je okončan dokazni postupak, prenosi Birn.</s><s>Gadžin branilac pročitao je iskaz preminulog svjedoka Bajre Frašte iz 1994. godine, u kojem je naveo da nije vidio da su Džananović i Gadžo maltretirali nekoga.</s><s>Tužilac je kao dodatne dokaze uložio dva dokumenta iz vojne evidencije o pripadnosti oružanim snagama, na šta je branilac uložio prigovar jer smatra da su ovi dokazi trebali biti priloženi uz optužnicu.</s><s>On je na zahtjev branjenika kao dodatni dokaz predložio da Sud pomogne u pronalaženju spiska lica kojima je Srpska demokratska stranka podijelila oružje, što je sudsko vijeće odbilo.</s><s>Senad Džananović i Edin Gadžo optuženi su za nezakonito zatvaranje, nečovječno postupanje i ubistva civila srpske nacionalnosti u sarajevskom naselju Alipašino polje.</s><s>Oni su optuženi kao nekadašnji pripadnici jedinice Teritorijalne odbrane “Stela” i specijalnih jedinica takozvane Armije BiH. https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/vijesti/sene-nastavljeno-prihvatanjem-izvedenih-dokaza/336017</s>
<s>Konzul BiH u Nemačkoj: Municija je Konjicu u Goraždu a haubice u Travniku, „Alahu akbar”</s><s>Utorak, 19 oktobar 2021</s><s>Politika \|19.10.2021.</s><s>Admir Atović, konzul Bosne i Hercegovine u nemačkom gradu Frankfurtu, na svom Tviter nalogu objavio je tvit u kome preti ratom, a ovu ratnohuškačku objavu završava sa „Alahu akbar“.</s><s>„Sto hiljada Bosanaca s iskustvom rata trenutno živi u Bosni!</s><s>Municija u Konjicu i Goraždu!</s><s>Haubice u Travniku!</s><s>RPG-ovi u Hadžićima!</s><s>Uzdaj se u se i u svoje kljuse!</s><s>Znaju oni da ovo nije šala i da bosanska snaga nije mala maca!</s><s>Allahu Ekber“, napisao je Atović u svom statusu.</s><s>Atović je taj status nedugo potom izbrisao, ali je ipak izazvao pravi diplomatski skandal.</s><s>Iz Ambasade SAD su pozvali sve političke lidere i zvaničnike u BiH „da se uzdrže od davanja ovakvih štetnih izjava“ i da se fokusiraju na pomirenje koje je od ključnog značaja.</s><s>Iz Ministarstva vanjskih poslova BiH za bosanskohercegovačke medije su rekli da Atovićevi stavovi ne predstavljaju zvanični stav tog Ministarstva.</s><s>I Ambasada Velike Britanije reagovala je na ratnohuškačku poruku protiv Srba, koju je na Tviteru objavio konzul BiH u Frankfurtu Admir Atović, stavom da u BiH nema mesta zapaljivoj retorici.</s><s>„U BiH nema mesta zapaljivoj retorici koja podstiče na podele”, rečeno je Srni iz Ambasade Velike Britanije.</s><s>„Ujedinjeno Kraljevstvo je snažno predano teritorijalnom integritetu i temeljnoj strukturi BiH kao jedinstvene, suverene države koja se sastoji od dva entiteta.</s><s>Naš cilj je stabilna, prosperitetna i inkluzivna BiH.</s><s>Nema mesta zapaljivoj retorici koja podstiče na podele jer ona samo onemogućava ovaj cilj”, navedeno je iz britanske ambasade u Sarajevu. https://www.politika.rs/scc/clanak/490059/Konzul-BKonjicu-u-Gorazdu-a-haubice-u-Travniku-Alahu-akbar</s>
<s>Na suđenju za zločine počinjene na području Konjica, svjedok Tužilaštva BiH ispričao je da ga je optuženi Edhem Žilić pretukao tri puta. “U ‘Musali’ je Žilić bio strah i trepet i za stražare i za zatvorenike”, rekao je svjedok Marko Livaja.</s><s>On je, kako tvrdi, u logor “Musala” stigao u proljeće 1993. godine, nakon što je prethodno bio u logoru u Čelebićima.</s><s>Svjedok je ispričao da je ponašanje pripadnika Armije BiH (ABiH) prema zatvorenicima u sportskoj dvorani “Musala” bilo “neljudsko”.</s><s>Optuženi Edhem Žilić, za kojeg svjedok kaže da je bio upravnik tog logora, tvrdi da ga je on udarao čak tri puta.</s><s>“Jedne prilike me Žilić udarao nogama u leđa.</s><s>Udario mi je onda pljusku jer sam imao neke jabuke sa sobom koje sam dobio dok sam bio na radovima”, rekao je svjedok.</s><s>U unakrsnom ispitivanju, svjedok je ispričao da zna mnogo stvari o optuženom Žiliću, ali da ga za to niko nije pitao.</s><s>Na insistiranje branioca Duška Tomića, svjedok je kazao da je moglo se dati oko 200 maraka Edhemu Žiliću da stavi nekoga u prvu grupu za razmjenu. “Osobno sam mu na ruke dao novac za šest ljudi da ih pusti iz logora, jer sam u tom periodu bio dobrog imovinskog stanja”, rekao je svjedok.</s><s>Odgovarajući na pitanje branioca Tomića “otkud mu toliki novac pa da ga može davati tek tako i za druge ljude”, svjedok je pojasnio da je velike iznose novca krio u čizmama i hlačama, te demonstrirao u sudnici na koji način je to radio.</s><s>Duško Tomić je konstatirao da mu je nakon ovakvog ponašanja svjedoka “sve jasno”.</s><s>Predsjedavajući Sudskog vijeća, Halil Lagumdžija, upozorio je branioca da nema pravo vrijeđati svjedoka, na što je Tomić odgovorio da “ne želi dozvoliti svjedoku da u sudnici pokazuje pupak”.</s><s>Drugi svjedok, Nikola Jozić, također je bio zatvoren u logoru Musala.</s><s>Nekada, u sedmom mjesecu 1993. godine, po riječima svjedoka, izveli su ga iz sale i pretukli u hodniku zgrade. “Čim se čuje muzika u hodniku, to je bio signal da će biti udaranja.</s><s>Izveli su me.</s><s>Nešto prije nego će ugasiti svjetlo na vratima, vidio sam Edhema Žilića.</s><s>Bio je mrak, nisam znao ko me je kasnije u mraku udarao”, rekao je svjedok.</s><s>Prema njegovim riječima, čuo je i znao za udaranja drugih zatvorenika koje je lično pretukao Žilić. “On je svo zlo nama nanio, on je za sve bio odgovoran”, kazao je svjedok.</s><s>U unakrsnom ispitivanju, svjedok je rekao da njega optuženi Žilić nikada nije udario.</s><s>Istakao je da je čuo i da je došla naredba da se ne hrane zatvorenici, ali da je Žilić ipak povremeno dozvoljavao da im se da hrana.</s><s>Prema optužnici Tužilaštva BiH, Žilić je činio, naredio, omogućio i nije spriječio nečovječna postupanja prema zatvorenicima hrvatske i srpske nacionalnosti u zatočeničkom objektu sportske dvorane “Musala” u Konjicu.</s><s>Suđenje se nastavlja 23. septembra.</s><s>Autor: Srđan Kureljušić http://detektor.ba/zilic-strah-i-trepet/</s>
<s>26.05.2021 \| Vesti \| Đorđe Barović - Vesti Sve presude Haškog tribunala vezane za udruženi zločinački poduhvat bazirane su na zakonima koji su doneti u Italiji tokom vladavine Benita Musolinija.</s><s>Kopije tih zakona i obrazloženje ove tvrdnje odbrana generala Ratka Mladića dostavila je u podnesku Žalbenom veću Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.</s><s>Ovo za “Vesti” tvrdi Darko Mladić, sin komandanta Vojske Republike Srpske.</s><s>Na naše pitanje kako je moguće da se međunarodni krivični sud oslanja na fašističke zakone i praksu, Darko Mladić kaže da je ta informacija apsolutno tačna i da su čak pribavili originalni zakon, pisan rukom tridesetih godina prošlog veka. – Priča je zaista apsolutno neverovatna, ali potpuno tačna.</s><s>Praksa optuživanja i osuđivanja za udruženi zločinački poduhvat uvedena je u Haški tribunal 1997. godine u procesu protiv Dušana Tadića.</s><s>Tada je prvi put upravo predsedavajući sudija Antonio Kaseze u presudi kojom je Tadić osuđen za udruženi zločinački poduhvat primenio te zakone koji su doneti za vreme vladavine Benita Musolinija.</s><s>Zapravo, jedini razlog zbog čega je Tadić optužen pred ovim sudom bio je da se u praksu Tribunala uvede presedan i “novo” krivično delo – UZP, sa kojim je moguće osuditi za zločine i one optuženike kojima je to bilo nemoguće dokazati – tvrdi Darko Mladić.</s><s>Sin ratnog komandanta Vojske Republike Srpske objašnjava i da je odbrana u žalbenom postupku oborila i sve druge tačke optužnice po kojima je komandant VRS osuđen na doživotni zatvor. – Ne samo što smo dokazali da nema apsolutno nikakve veze generala Mladića sa Srebrenicom, tako je i srušen čuveni mit o Markalama 1 i navodnom srpskom zločinu, ali i čitava priča o Sarajevu.</s><s>Zapravo, oborili smo sve tačke iz prvostepene presude i ukoliko se sudsko veće bude rukovodilo isključivo pravom i pravdom, tada će moj otac već 8. juna biti slobodan čovek.</s><s>U suprotnom, to će biti politička presuda – navodi Darko Mladić.</s><s>Podsetimo, Duško Tadić je prvi haški optuženik, ali i “stanovnik” pritvorske jedinice u Ševeningenu.</s><s>Srbin iz Kozarca kod Prijedora ušao je u istoriju svetskog pravosuđa kao prvi čovek osuđen za etničko čišćenje.</s><s>Haški sud ga je 7. maja 1997. proglasio krivim za progon nesrpskog stanovništva u Potkozarju na rasnim, političkim i verskim osnovama i osudio na robiju dugu 20 godina.</s><s>Nakon izlaska iz zatvora, Tadić je sve pretočio u više knjige, a najpoznatija je “Dnevnik prvog haškog zatočenika”.</s><s>Izricanje presude pod upitnikom Prema ranije objavljenom rasporedu Mehanizma, izricanje drugostepene presude generalu Ratku Mladiću zakazano je za 8. jun. Ipak, naš sagovornik ističe da je veliko pitanje da li će se izricanje presude tada i održati. – Mladićevom advokatu Dejanu Denu Ivetiću, koji je trebalo da prisustvuje izricanju presude, nedavno je pozlilo.</s><s>Ispostavilo se da je teško bolestan, zbog čega je odmah hospitalizovan.</s><s>I dalje je u bolnici bez ikakvih procena kada bi mogao da izađe.</s><s>Istovremeno, Branko Lukić ne može da prisustvuje izricanju presude, pa bi moj otac bio primoran da bude sam u sudnici.</s><s>To je u potpunoj suprotnosti sa svim propisima i Statutom Mehanizma, pa smo zato u pisanom podnesku zatražili da se izricanje presude odloži do daljnjeg – ističe Darko Mladić.</s><s>Proces protiv generala Optužnica protiv generala Ratka Mladića prvobitno je podignuta 24. jula 1995. godine.</s><s>Uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. i pet dana kasnije prebačen u Hag.</s><s>Suđenje je započelo 16. maja 2012. i trajalo je ukupno 530 dana, tokom kojih je prihvaćeno 9.914 dokaznih predmeta, a Pretresno veće je saslušalo ili primilo svedočenja ukupno 592 svedoka. https://www.vesti-online.com/srbima-sude-po-zakonimamusolinija/</s>
<s>Prikazani snimci naoružanog Emira Ališića u Siriji</s><s>Utorak, 21 jul 2020</s><s>21.07.2020 \|Glas Srpske \| SRNA SARAJEVO - Na suđenju Emiru Ališiću za pridruživanje stranim paravojnim formacijama, tri inspektora Agencije za istrage i zaštitu /Sipa/ BiH ispričali su da su prikupljali informacije o njegovom odlasku i boravku u Siriji, a prikazani su i snimci optuženog u uniformi i sa oružjem.</s><s>Inspektori su, kao svjedoci Tužilaštva BiH, ispričali kako su dobili informacije da je Ališić u dva navrata odlazio u Siriju.</s><s>"Raspolagali smo informacijama da je on otišao u Siriju, pa se vratio nakratko i opet otišao, a za njim i porodica, supruga i djeca iz njenog prvog, kao i drugog braka", rekao je jedan od inspektora.</s><s>Tužilaštvo je emitovalo inserte iz dva video-snimka.</s><s>Prema riječima svjedoka, jedan je snimak kurdistanske televizije iz marta 2019. na području grada Baguza, a na njemu se vidi kako kurdske snage pregledaju zarobljene borce terorističke Islamske države.</s><s>Svjedok je rekao da Ališić u izjavi za televizijsku ekipu kaže da je došao da pomogne narodu, te navodi da je u početku bio u jedinici "Džabat al-Nusra", prenosi Birn.</s><s>Drugi snimak je iz emisije Federalne televizije /FTV/ posvećene državljanima BiH koji su u Siriju otišli sa porodicama.</s><s>Svjedok je izjavio da se na fotografijama Ališića u uniformi i sa oružjem nalaze njegova djeca, odnosno oni kojima je očuh.</s><s>Branioca Bakira Hećimovića je interesovalo na osnovu čega je svjedok zaključio da su u pitanju predaja i kurdski vojnici, kao i kako zna da se radi o martu 2019. i području Baguza, te ko mu je prevodio pitanja kurdskog novinara.</s><s>Svjedok je rekao da pretpostavlja pitanje na osnovu Ališićevog odgovora, kao i da sam optuženi kaže u kojoj je jedinici bio.</s><s>Drugi svjedok je ispričao kako su od svjedoka dobijali informacije da se Ališić preselio iz Sanskog Mosta na područje Zavidovića, gdje se oženio, te da je sa suprugom i djecom otišao u Siriju.</s><s>On je rekao da su na internetu pronalažene fotografije i snimci na kojima se nalazi optuženi, uključujući sliku na kojoj sa oružjem i u uniformi stoji sa drugim borcima.</s><s>Svjedok je odgovorio negativno na pitanje branioca da ta fotografija može biti iz perioda kada je Ališić ratovao u BiH.</s><s>Treći svjedok je rekao da je učestvovao u uviđaju snimka kurdistanske televizije objavljenog na portalu "Kliks".</s><s>On je naveo da je iz pratećeg teksta uz snimak zaključio da je riječ o predaji boraca nakon pada Baguza.</s><s>Na pitanje odbrane, sva tri svjedoka su rekla da lično nisu utvrđivali autentičnost snimaka.</s><s>Ališić je optužen za pridruživanje stranim paravojnim formacijama.</s><s>Na teret mu je stavljeno da je napustio BiH u decembru 2013. i da je u Siriji bio u jedinicama u okviru terorističke "Islamske države".</s><s>Nastavak suđenja je 8. septembra, nakon kolektivnog godišnjeg odmora u Tužilaštvu BiH, a potom i odmora članova Vijeća. https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_danni-snimci-naoruzanog-emira-alisica-u-siriji/325756</s>
<s>07/07/2019 \| RTRS \| Izvor: vesti-online.com Semiha Borovac, ministarka za ljudska prava i izbeglice BiH, najavila je da bi u Centru za izbeglice u Salakovcu kod Mostara mogle da se smjeste i porodice poraženih pripadnika Islamske države sa ratišta u Siriji. - Kod njihovog povratka Ministarstvo bezbjednosti pravi procjene i onda određuje prema njihovim zahtjevima i mogućnostima.</s><s>Ako nemaju gdje da borave, moguće je da budu smješteni u ovaj centar - rekla je Borovac.</s><s>Stručnjaci iz oblasti bezbjednosti ukazuju da su u cijeloj priči najspornije upravo bezbjednosne procjene nadležnih u Sarajevu, jer su džihadisti iz Iraka i Sirije po povratku u BiH uglavnom imali tretman kao da se vraćaju sa turističkog putovanja, a ne iz terorističkih pohoda.</s><s>Dževad Galijašević, ekspert za borbu protiv terorizma, podsjeća da je na sirijsko ratište iz BiH otišlo 300 boraca. - Bezbjednosne službe na nivou BiH su izvršile procjenu za njih 40-ak, od čega je kažnjeno samo 13 osoba.</s><s>Iz toga je potpuno jasno da zvanično Sarajevo zatvara oči nad činjenicom da u BiH nisu došli migranti već poraženi vojnici Islamske države.</s><s>Umjesto da zaštiti svoje granice od najezde ovih džihadista, BiH će im sada praviti i posebna naselja.</s><s>U slučaju da Republika Srpska to ne spriječi, na svojoj teritoriji će dobiti tempiranu bombu, koja će biti prijetnja ne samo Balkanu već i Evropi - kaže Galijašević za Vesti.</s><s>On ističe da su vlasti u Srpskoj svjesne ne samo te činjenice, već i opasnosti da bi dolaskom većeg broja migranata došlo do drastične promjene i etničkog i vjerskog sastava stanovništva.</s><s>I Nebojša Lazić, ekspert za nacionalnu bezbjednost, tvrdi da se od Balkana pravi novo bure baruta. - Europol je prije samo nekoliko dana upozorio da je na prostoru BiH i Kosova oko 40.000 bivših boraca Al Kaide i Islamske države.</s><s>To je sasvim dovoljan broj vojnika ili terorista koji mogu da zapale Balkan.</s><s>Zar Republika Srpska treba da bude toliko neozbiljna da nad tom opasnošću zatvara oči?</s><s>Sasvim je jasno da će Srpska spriječiti pokušaj da se ozbiljan bezbjednosni rizik prelije i na njenu teritoriju.</s><s>Za to ima dovoljno kapaciteta - ocjenjuje Lazić.</s><s>On kaže da su bezbjednosne službe u Republici Srpskoj već angažovane kako bi spriječile svako prelivanje krize iz Federacije, a da se svakodnevno dolazi do operativnih podataka koji potvrđuju informacije evropske policije. - Nedavno je uhapšen major pakistanske obavještajne službe, a već smo utvrdili i matricu lažnih dokumenata koje koristi veliki broj tih migranata.</s><s>Ovdje nisu sporne izbjeglice, žene i djeca, već vojno sposobni muškarci, a zatim i vjerski fanatici, koji su migrantsku rutu iskoristili da bi se infiltrirali na Stari kontinent - upozorava Lazić.</s><s>Teroristima mjesto u zatvoru Hrvatska republikanska stranka poručila je ministarki Borovac da porodice terorista iz Sirije može da vodi kući ili gdje god hoće, ali da im Hrvati neće dozvoliti smještaj u predgrađu Mostara. - Nevjerovatno je kako su za ministarku Borovac oni koji su učestvovali u borbama na strani terorističkih snaga u Siriji "borci i branioci".</s><s>Njihov i prihvat njihovih porodica u Salakovcu predstavljao bi kršenje čitavog niza zakona.</s><s>Prema važećim zakonima, svi koji samoinicijativno idu na strana ratišta čine krivično djelo i oduzima im se i državljanstvo BiH.</s><s>Oni koji su otišli u Siriju nisu nikakvi borci, nego teroristi i njima je mjesto iza rešetaka - poručuje HRS.</s><s>Jerinić: Za sve je kriv Mektić Gradonačelnik Doboja Boris Jerinić rekao je da će se grad posredstvom republičkih institucija, odnosno MUP-a Republike Srpske boriti da dođe što manje migranata.</s><s>On je ocijenio da su za probleme u vezi sa migrantskom krizom u BiH najveći krivci operativni tim na nivou BiH i ministar bezbjednosti u Savjetu ministara u tehmničkom mandatu Dragan Mektić, koji je na njegovom čelu. - Ne znam iz kojih razloga Mektić i njegov tim centre za migrante privlače bilo kojem dijelu Srpske, a pogotovo Doboju.</s><s>Problem je trebalo riješiti na granici i spriječiti da migranti uđu u BiH - tvrdi Jerinić. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=343487</s>
<s>Krivična prijava protiv glavnog tužioca Salihovića - Sjećanje na Dobrovoljačku ulicu [I]</s><s>Sreda, 29 april 2015</s><s>Bilans krvavog pira - 42 ubijena vojnika i civila, i to u Domu JNA jedan, Radničkom univerzitetu "Đuro Đaković" tri, na Skenderiji 14, Dobrovoljačkoj ulici devet i na drugim lokacijama u Sarajevu 13...</s><s>Priredio: Ognjen BEGOVIĆ SARAJEVO, 28.</s><s>APRILA /SRNA/ - Advokat Milan Romanić podnio je Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv glavnog tužioca BiH Gorana Salihovića i tužioca Jadranke Lokmić-Misirača, jer ni nakon više od tri godine nije dobio odgovor na pitanje zašto nisu riješeni prigovori porodica oštećenih u vezi sa obustavljanjem istrage u slučaju "Dobrovoljačka".</s><s>Romanić je punomoćnik porodica pripadnika JNA Zdravka Tomovića i Obrada Gvozdenovića, koji su ubijeni početkom maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.</s><s>Tužilaštvo BiH je 17. januara 2012. godine donijelo naredbu o obustavljanju istrage u slučaju "Dobrovoljačka" protiv ukupno 14 lica, među kojima Ejupa Ganića, Zaima Backovića i Jovana Divjaka.</s><s>Istragu je obustavio međunarodni tužilac Džud Romano, koji je tada obavijestio Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske da "samo oštećena strana ima pravo da podnese pritužbu", što su porodice poginulih boraca i učinile.</s><s>Politički predstavnici institucija Republike Srpske godinama naglašavaju da su glavni krivci za tragične događaje u Dobrovoljačkoj ulici članovi političkog vrha tadašnje Republike BiH, ali i paravojne muslimanske jedinice u Sarajevu, poput "zelenih beretki" i drugih.</s><s>Opšti stav Republike Srpske jeste da Tužilaštvo BiH, koje je pod snažnim pritiskom i uticajem međunarodne zajednice i bošnjačke političke elite, snosi veliku odgovornost, jer je predmet "Dobrovoljačka ulica" potpuno zanemarilo i ignorisalo.</s><s>"Šta je poslije intervencija stranih tužilaca u Tužilaštvu BiH uradio glavni tužilac Goran Salihović, osim što je dezavuisao i obmanjivao javnost nespretnim i neistinitim izjavama da će se Tužilaštvo BiH baviti procesuiranjem onih koji su počinili ratni zločin u Dobrovoljačkoj", upozoravao je predsjednik Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Staša Košarac.</s><s>Prema njegovim riječima, Salihović je odgovoran i za ćutanje Tužilaštva BiH na prigovore MUP-a Republike Srpske i srpskih porodica, koji su oštro reagovali na obustavljanje istraga i traženje određenih pojašnjenja.</s><s>Početkom maja 1992. godine, pripadnici takozvane Armije BiH počinili su zločin nad vojnicima, oficirima i građanskim licima na službi u JNA tokom dogovorenog mirnog povlačenja vojske iz Sarajeva.</s><s>U zločinima su učestvovali i pripadnici Teritorijalne odbrane RBiH i paravojne muslimanske falange, kojima su komandovali predratni kriminalci i siledžije iz sarajevskog podzemlja.</s><s>U organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova, u Istočnom Sarajevu i Sarajevu i ove godine će u nedjelju, 3. maja, biti obilježene 23 godine od stradanja pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici /2. i 3. maja 1992. godine/. I ove, kao i prethodnih godina, cilj organizatora je isti - da svojim odlaskom u Dobrovoljačku ulicu, na mjesto zločina, preživjeli pripadnici JNA, članovi porodica stradalih i predstavnici srpskog naroda i institucija Republike Srpske ponovo posvjedoče o zločinu i spriječe da se on zaboravi i potisne u stranu, ispred očiju uspavanog pravosuđa u BiH, koje je na volšeban način zaustavilo istragu o ovom predmetu.</s><s>Javnost u Republici Srpskoj sve ove godine ogorčena je na sporost i neefikasno procesuiranje zločina u Doborovoljačkoj ulici, iako su u istragama najčešće pominjana imena: Jovan Divjak, Ejup Ganić, Jusuf Pušina, Hasan Efendić, Zaim Backović Zagi, Dragan Vikić, Jovica Berović...</s><s>Zatim Emin Švrakić, Damir Dolan, Jusuf Kecman, Ibrahim Hodžić, Dževad Topić zvani Topa, Fikret Muslimović, Rešad Jusupović, kao i neizostavni Ismet Bajramović Ćelo.</s><s>Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj, koja se početkom maja 1992. mirno povlačila iz Sarajeva prema sporazumu i uz garanciju mirovnih snaga UN na čelu sa generalom Luisom Mekenzijem, rukovodili su tadašnji član Predsjedništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje takozvane Republike BiH.</s><s>Iako je za bezbjednost vojnika garantovao tadašnji predsjednik Predsjedništva BiH Alija Izetbegović, kolona JNA nije bezbjedno izašla iz Sarajeva, već je prekinuta i napadnuta.</s><s>Za samo nekoliko dana mučki su ubijena 42 pripadnika JNA, 71 je ranjen, dok ih je 207 zarobljeno.</s><s>Prvi napad je izvršen 2. maja napadom na Dom JNA, a sve kasarne u Sarajevu bile su blokirane i pod opsadom muslimanskih paravojnih snaga, koje su im isključili struju, vodu i telefone.</s><s>Bilans krvavog pira iznosi 42 ubijena vojnika i civila, i to u Domu JNA jedan, Radničkom univerzitetu "Đuro Đaković" tri, na Skenderiji 14, Dobrovoljačkoj ulici devet i na drugim lokacijama u Sarajevu 13.</s><s>Prema nacionalnom sastavu, ubijena su 32 Srbina, šest Hrvata, dva muslimana i dva Albanca, od toga 10 oficira, 28 vojnika i četiri građanska lica koja su radila u JNA.</s><s>Struktura ranjenih - Dom JNA 26 lica, Radnički univerzitet tri, Skenderija tri, Komanda Druge vojne oblasti 30, Dobrovoljačka ulica šest, a na drugim lokacijama 26.</s><s>Dakle, tada je ranjeno 71 vojno lice, od toga 10 oficira, četiri građanska lica i 28 vojnika JNA.</s><s>U svim dosadašnjim izvještajima upućenim Tužilaštvu BiH, MUP Republike Srpske je navodio da napadi 2. i 3. maja 1992. godine na objekte i pripadnike JNA, a posebno u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu predstavljaju krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, ranjenih i bolesnih, ratnih zarobljenika...</s><s>Riječ je o protivpravnom ubijanju i ranjavanju, kao i povredi zakona i običaja rata, što je potom preraslo u bezočni, nehumani i planirani atak muslimanskih paravojnih jedinica na vojnike, oficire i građanska lica u bivšoj JNA.</s><s>Prema saznanjima i dokazima kojima raspolaže MUP Srpske, nakon stravičnog zločina počinjenog 2. i 3. maja 1992. godine nad pripadnicima JNA u Sarajevu, pripadnici "Zelenih beretki", "Patriotske lige", "Bisera" i drugih ozloglašenih paravojnih muslimanskih jedinica počeli su progon njihovih porodica.</s><s>Oni su utimali djecu i supruge vojnih lica iz sarajavskih stanova, da bi ih potom ucjenjivali i razmjenjivali s ciljem stvaranja atmosfere straha i panike među Srbima početkom rata u Sarajevu. /nastaviće se/ob/tp/nt/ http://www.srna.rs/novosti/298961/krivicna-prijava-protiv-glavnog-tuzioca-salihovica-.htm</s>
<s>Prilikom napada ubijeno šesnaest lica srpske nacionalnosti.</s><s>Napad je izvršen u ranim popodnevnim časovima dok je većina čeljadi bilo zauzeto branjem kukuruza u poljima izvan sela.</s><s>Pri upadu napadača u selo veliki broj meštana ranjen ili zarobljen.</s><s>Zarobljenici odvedeni u zatvor u Srebrenici, a sva srpska imovina, pogotovo žitarice i stoka opljačkani.</s><s>Mnoge zgrade i sve ostalo što se nije moglo odneti muslimanski napadači spalili i uništili.</s><s>To su učinili i sa srpskom pravoslavnom crkvom koju su oskrnavili, opljačkali i demolirali.</s><s>Žrtve: 1) Božić (Radoje) Desanka, 1924; 2) Marković (Milovan) Olga, 1935; 3) Marković (Milovan) Slavka, 1931; 4) Nikolić Ćuba, 1954; 5) Đurić Danilo, 1910; 6) Ivanović (Milan) Miroslav, 1973; 7) Marković (Savo) Radoje, 1941; 8) Marković (Stevo) Radomir, 1939; 9) Nikolić (Milovan) Petko, 1954; 10) Nikolić (Sreten) Milovan, 1923; 11) Savić (Jovo) Radovan, 1965; 12) Subotić (Blagoje) Milomir, 1959; 13) Đokić (Vlado) Milovan, 1936; 14) Đokić (Mileta) Sreten, 1938; 15) Đokić (Nedeljko) Đoko, 1955; i 16) Đukić (Radovan) Vidoje, 1954.</s><s>Odgovorni za zločine: Ustić (Enez) Akif, 1947. iz Srebrenice; Azim Hubalić iz Skelana; Kiverić (Ibiš) Esma, 1951.</s><s>Bjelovac; Mahmutović Naser iz Bratunca; Safet (Bajro) Omerović-Miš iz Voljavice; Mujkić Ibrahim iz Bratunca; Ibran Muratović iz Bratunca; Nedžad (Ramo) Bektić-Poručnik, 1969.</s><s>Karačići; Mirsad (Šukrija) Dudić iz Osmača; Ridžić (Munib) Haris iz Bratunca; Koram (Rifet) Salihović, 1972.</s><s>Biljača; Hasanović Izet iz Srebrenice; Mahmutović Edhem iz Srebrenice, Remzija Salihović iz Pirića; Bahrudin (Edhema) Hasanović-Bijelac iz Pirića; Meho Ćosić iz Blječeve; Mulija Zukić iz Loznice; Halid (Huso) Husić iz Zapolja; Sabahudin (Ređo) Muhić iz Voljavice, i dr. muslimani iz okolnih sela.</s><s>U napadu, paljevini kuća i pljački učestvovali i članovi njihovih porodica: žene, starci, deca.</s><s>Svedoci: Slavoljub (Milovan) Žikić, penzionisani poštar u međuvremenu preminuo, Vidosava Perić, Dušica Jokić, Stanka Ignjatović i Ikonija Savić.</s><s>Izvori: SRJ:"Memoramdum o ratnim zločinima i zločinima genocida u istočnoj Bosni (op. Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993.", podnet SB OUN 2. juna 1993; Milivoje Ivanišević: "Hronika Našeg groblja", Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, Beograd, 1994; "Srpske žrtve opštine Bratunac - prethodni rezultati", Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, 1998.</s>
<s>Jasminu Keseroviću šest godina zatvora zbog ratovanja u Siriji</s><s>Četvrtak, 25 februar 2021</s>
<s>U Nevesinju oslikan mural s likom bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića</s><s>Ponedeljak, 03 avgust 2015</s><s>Radio Nevesinje-N1</s><s>Pored slike lika Mladića, ispisan je i citat: "Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a Otadžbina brani svim snagama.</s><s>Nije mrtav vojnik, ako život da braneći Otadžbinu, mrtav je ako izgubi svoje vekovno ognjište". (Radio Nevesinje-N1) http://www.nspm.rs/hronika/u-nevesinju-oslikan-murandanta-vojske-republike-srpske-ratka-mladica.html</s>
<s>Slučaj Dreković: Zatraženo produženje zabrane kontaktiranja sa svjedocima</s><s>Petak, 25 januar 2019</s>
<s>Dobro jutro Srbijo TV Hepi: Zapad ne zanima stradanje srpskih civila</s><s>Četvrtak, 09 avgust 2018</s><s>Milivoje Ivanišević, predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja, bio je uz dr Vojislava Šešelja gost jutarnjeg programa televizije Hepi, 8. avgusta 2018. godine.</s><s>U jednočasovnom razgovoru najviše je bilo reči o slučaju muslimanskih, ali i sprskih žrtava, na području Srebrenice.</s><s>Bilo je reči i o potrebi ukidanja naredbe administrativnih vlasti iz 1945. godine kojom su Bunjevci proglašeni Hrvatima.</s><s>Gosti: Milivoje Ivanišević, predsednik Instituta prof dr Vojislav Šešelj, presednik SRS Smiljana Glamočanin Varga, poslanik SRS i potpredsednik Skupštine Vojvodine</s>
<s>Saslušanje po žalbama generala Mladića u martu naredne godine</s><s>Utorak, 17 decembar 2019</s>
<s>Sekula Trifković ispričao kako je vidio ubijene komšije</s><s>Četvrtak, 19 decembar 2019</s><s>SARAJEVO, 19.</s><s>DECEMBRA /SRNA/ - Svjedok Tužilaštva BiH Sekula Trifković je u nastavku suđenja u predmetu "Džemal Hadžić i ostali" ispričao kako je prilikom napada na selo Čemerno 1992. godine vidio ubijene komšije, čija je tijela sutradan pokupio i otpremio na groblje.</s><s>Trifković je, kako prenosi Birn, rekao da je 10. juna 1992. godine rano ujutru počeo napad i da su se prvo sakrili u podrum, a potom kilometar dalje, u pećinu.</s><s>Svjedok Tužilaštva je ispričao da se nekoliko puta vraćao u selo po hranu i vodu, te da pusti stoku, kao i da je vidio da gori kuća Milenka Trifkovića i čuo kako jedan viče da se povlače.</s><s>On je nabrojao 15-ak mrtvih komšija, uključujući žene i starije osobe.</s><s>Trifković je rekao da je tog dana ranjena Branka Trifković, koja je poslije pričala da je, dok je ležala, prepoznala glas učitelja.</s><s>Svjedok Tužilaštva je rekao da je ona čula kako jedan govori: "Ona mala je živa", dok drugi kaže: "Ma, kakvi".</s><s>Svjedok je rekao da je od Miloša Trifkovića i njegove supruge kasnije čuo da je izvjesni Buzgija dozivao Miloša da izađe.</s><s>On je dodao da je čuo da su u njihovu kuću bacili bombu, ali da se nekako odbila i ranila nekog od onih koji su napali.</s><s>Trifković je rekao da je tu noć proveo na Okruglici, na području opštine Vareš, a da su se sutradan vratili traktorom i da je s još jednim čovjekom ubacivao tijela, koja su vožena na seosko groblje.</s><s>Kao svjedok Tužilaštva saslušan je i Novo Jevrić, koji je rekao da je mobilisan i iz Okruglice upućen 8. juna 1992. godine u Čemerno.</s><s>Stiglo ih je između 25 i 30.</s><s>On je naveo da su prvo došli u objekat od betonskih blokova, gdje su bile kuhinja i komanda, i da su dobili raspored o držanju straže.</s><s>Njegova grupa, kako je naveo, raspoređena je na planinu Dernek, iznad sela, te da je sa još nekoliko saboraca smješten u kuću Jovana Damjanovića.</s><s>Jevrić je rekao da su telefonom u kući obaviješteni da se očekuje napad i da idu na mjesto na koje su bili raspoređeni.</s><s>On je ispričao da je napad počeo oko 6.00 časova ujutro, da je čuo, između ostalog, povike "Pobijete sve" i psovke, kao i da se uspio prebaciti do Okruglice.</s><s>On je potvrdio da su u kući Damjanovića bili naoružani, ali da nisu pružali otpor prilikom napada.</s><s>Oba svjedoka su spomenula da su čula da je pronađena sveska sa planom napada i učesnicima.</s><s>Suđenje će biti nastavljeno 16. januara 2020. godine.</s><s>Za zločine nad srpskim civilima u ilijaškom selu Čemerno 1992. godine Tužilaštvo BiH tereti Džemala Hadžića, Teufika Turudića, Džemala Smolu, Senada, Harisa i Benjamina Sikiru, Enesa Duraka, Mirsada, Nusreta i Mirzeta Bešliju, te Hamdiju Spahića da su krajem maja i u prvoj polovini juna 1992. godine, zajedno sa drugim licima, svjesno učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu u tom selu.</s><s>Optužnica bivše pripadnike Teritorijalne odbrane i aktivnog i rezervnog sastava policije tadašnje BiH tereti da su 10. juna 1992. godine napali Čemerno u kojem su ubili 30 Srba, među kojima je najmlađa žrtva imala 16, a najstarija više od 80 godina.</s><s>Ubijeno je desetak žena, a u napadu je paljena pokretna i nepokretna imovina Srba koji su mučeni i ubijani. http://89.111.245.19/novosti/747733/sekula-trifkovic-ispricao-kako-je-vidio-ubijene-komsije.htm</s>
<s>SARAJEVO, 9. SEPTEMBRA /SRNA/ - Halida Čoralić, svjedok odbrane Huseina Bosnića optuženog za javno podsticanje na terorističke aktivnosti, izjavila je danas da je njen sin Nermin Šabić bez ičijeg nagovora sam otišao na sirijsko ratište, gdje je poginuo.</s><s>"Nikome nije rekao da će ići u Siriju.</s><s>To je i od mene krio.</s><s>Kada je otišao, jednom mi se javio.</s><s>Tada je kazao da je otišao jer neće nikome da bude na teretu.</s><s>Kasnije mu se pridružila žena sa troje djece, a četvrto mu se tamo rodilo", rekla je Čoralićeva.</s><s>Ona je negirala tvrdnju bivšeg supruga Ekrema Šabića koji je tokom svog svjedočenja u Sudu BiH optužio Bosnića da je Nerminu dao novac za odlazak u Siriju.</s><s>"To nije tačno.</s><s>Nermin je sve svoje prodao - auto, traktor, motorku i s tim parama otišao", izjavila je svjedok.</s><s>Ona je rekla da je tokom 22 godine braka sa prvim suprugom bila fizički maltretirana, zbog čega je često intervenisala i policija.</s><s>Nakon razvoda, udala za čovjeka koji je u rodbinskoj vezi sa Bosnićem, s kojim živi u istom medžlidu.</s><s>Ona je kazala da su njena dva sina i kćerka iz prvog braka ostala da žive kod oca, koji joj nije dozvoljavao da ih viđa.</s><s>Poslije izvjesnog vremena Nermin je sa porodicom došao da živi kod nje jer se nije slagao sa ocem.</s><s>Čoralićeva je potvrdila da su u Siriju prije Nermina otišli "neki ljudi", te da je "ranije čula da je jedan poginuo".</s><s>Drugi svjedok odbrane Ahmed Mustafić rekao je da je on prvi kupio kuću i zemlju u Bosanskoj Bojnoj prije tri godine, za šta je od Huseina Bosnića posudio 25.000 evra.</s><s>Mustafić je potvrdio da je od Srba koji su bili vlasnici kupljeno oko 400 dunuma zaraslog zemljišta, kako bi se bavili poljoprivredom i stočarstvom.</s><s>"Radi se o pet parcela koje nisu povezane.</s><s>Ja sam novac posudio od Bosnića, kojeg znam od rođenja, a kao garanciju dao sam mu punomoć posjeda", kazao je Mustafić.</s><s>On je naveo da ne zna čiji je novac koji je Bosniću stigao iz Kuvajta za kupovinu zemljišta.</s><s>Mustafić kaže da su do sada iskrčena dva imanja, te da dva placa još nisu prevedena.</s><s>Mustafić je kazao da sa Bosnićem nema nikakav pisani ugovor o posudbi novca, te da ne zna da li Bosnić i kupac iz Kuvajta imaju neki potpisani ugovor.</s><s>Tužilaštvo tereti Bosnića da je 2013. i 2014. godine, kao pripadnik selefijske zajednice organizovane radi propagiranja i širenja islamskog radikalizma u BiH i regionu, svjesno, sa pozicije vjerskog autoriteta, javno podstrekivao druge da se priključe terorističkim organizacijama.</s><s>Optužen je za podsticanje na terorističke aktivnosti u vezi sa krivičnim djelima vrbovanje radi terorističkih aktivnosti i organizovanje terorističke grupe.</s><s>Suđenje se nastavlja u srijedu, 16. septembra, kada bi trebao biti saslušan zaštićeni svjedok Tužilaštva BiH, čime bi bio okončan dokazni postupak u ovom predmetu. http://www.srna.rs/novosti/334915/saslusani-posljednji-svjedoci-odbrane.htm</s>
<s>Ova zaseda i potonji napad na selo Višnjica u opštini Milići, bili su poslednje zločinačke oružane akcije srebreničkih muslimana pred konačan povratak Srba u ovaj gradić.</s><s>Treba imati u vidu da su česte muslimanske zasede i napadi na okolna srpska naselja realizovani u prisustvu oružanih formacija OUN, kanadskih, britanskih i holandskih jedinica iz sastava UNPROFOR-a.</s><s>Žrtve: 1) Tomo (Radomir) Bibić, 1955; 2) Ostoja (Radomir) Božić, 1946; 3) Dragiša (Vidoje) Pavlović, 1963; 4) Živorad (Ignjat) Grujičić, 1950; 5) Velisav (Radovan) Pavlović, 1953; Pripremio: Milivoje Ivanišević U utorak: Zločini koji su se dogodili 26. juna 1992. godine</s>
<s>Trifković gledao ubijanje članova svoje porodice na Čemernu</s><s>SARAJEVO, 13.</s><s>DECEMBRA /SRNA/ - Svjedok Tužilaštva BiH Branko Trifković rekao je danas u Sudu BiH da je vidio kada su optuženi Enes Durak, Nusret i Mirzet Bešlija i Hamdija Spahić, sa drugim vojnicima, pucali i ubili najuže članove njegove porodice, kao i članove porodice njegovog tetka Aćima Bunjevca koji su boravili u njihovoj kući, tokom napada na selo Čemerno 1992. godine.</s><s>U nastavku suđenja bivšim pripadnicima Teritorijalne odbrane i aktivnog i rezervnog sastava policije takozvane RBiH optuženim za zločine nad srpskim civilima na području Čemerna 1992. godine, Trifković je rekao da je tokom napada 10. juna 1992. godine selo potpuno uništeno, a njegovi stanovnici masovno pobijeni.</s><s>Svjedočeći o tim dešavanjima, Trifković se prisjetio da ga je tog jutra u 5.30 časova probudila pucnjava i galama u selu.</s><s>Rekao je da je istrčao napolje da vidi o čemu je riječ, te da je ugledavši muslimanske vojnike, potrčao prema kući Nike Trifkovića i tada je lakše ranjen.</s><s>Svjedok kaže da se sakrio iza stijene udaljene oko 50 metara i da je prepoznao specifičan glas "Buzgije sa Korita" koji je zvao Miloša Trifkovića da izađe govoreći da mu neće biti ništa, te da je čuo naredbu da bude zapaljena kuća Milana Trifkovića.</s><s>"Tada sam prepoznao Enesa Duraka, predratnog policajca kojeg sam znao od ranije.</s><s>Nekada je dolazio kod nas kući.</s><s>Nosio je uniformu, kaubojski šešir i bio je ćelav", opisao je svjedok Duraka kojeg je danas prepoznao u sudnici.</s><s>Trifković je dodao da je tokom napada prepoznao i Mirzeta i Nusreta Bešliju, te sina Karabega Selmanovića, čijeg se imena danas nije mogao sjetiti.</s><s>Međutim, kada mu je tužilac Vladimir Simović predočio izjavu koju je dao Okružnom tužilaštvu u Istočnom Sarajevu 2008. godine u kojoj je naveo da je tada prepoznao i Hamdiju Spahića, svjedok je danas potvrdio da je on bio Karabegov sin.</s><s>"Tada sam vidio da su iz podruma kuće izašli članovi moje porodice, a osim tetka Aćima i rođaka Nedeljka, izašli su i tetka Mirosava, rođaci Miloš i Rajko i nevjesta Nevenka Bunjevac.</s><s>Oca su mi zarobili i negdje odveli, a ostale su ovi, sa drugim muslimanskim vojnicima, pobili", ispričao je Trifković.</s><s>Kada je vidio ta ubistva, kaže svjedok, zapucao je iz svoje "papovke", što je natjeralo neprijatelje da krenu za njim.</s><s>Uspio je da se sakrije u jednoj stijeni, u kojoj je bio rođak Nedeljko, sa kojim je nešto kasnije krenuo za Okruglicu.</s><s>"U selo sam se vratio poslije podne.</s><s>Kod nove kuće Dragana Damjanovića vidio sam zaklanog Milovana Maleševića.</s><s>Bio je go do pasa i imao je vezane ruke na leđima.</s><s>Tu su bili i ubijeni Miro Pantić i Zdravko Damjanović kojima je bio rasut mozak jer im je nedostajalo pola glave.</s><s>U Draganovoj štali, zajedno sa stokom, izgorjeli su Triša Kapetanović i Ljubiša Lazanda kojeg je otac prepoznao po tabakeri, dok je Gojko Đorđić bio unakažen", ispričao je Trifković.</s><s>On kaže da je kod kuće Milana Damjanovića našao njegove dvije kćerke - Jadranku čije je tijelo bilo napola izgorjelo, a nedaleko od nje i ubijenu Ranku.</s><s>Njihova majka Spasenija ležala je desetak metara dalje.</s><s>"Rođak Miloš je imao povrede na leđima nanesene oštrim predmetom i povredu od metka, a rođak Rajko, tetka Mirosava i moja majka Janja imali su prostrelne rane.</s><s>Sestru Branku, koja je preživjela strijeljanje, našao je tetak Aćim i odnio u stijene", ispričao je svjedok.</s><s>Govoreći o svom ocu Milinku, koji je bio kum Nusretu Bešliji, svjedok je naveo da je čuo kada je upitao: "Zar ćeš i ti ubijati, kume"?.</s><s>Dodao je da je oca popodne našao zadavljenog u Raševića njivi, oko 600 metara od kuće.</s><s>Svjedok je potvrdio da su 5. juna 1992. godine u selo dovučene haubice koje su dejstvovale prema Brezi.</s><s>Dodao je da je tada došlo oko 20 pripadnika Vojske Republike Srpske koji su opsluživali haubice i obezbjeđivali selo.</s><s>Tužilaštvo BiH optužilo je Džemala Hadžića, Teufika Turudića, Džemala Smolu, Senada, Harisa i Benjamina Sikiru, Enesa Duraka, Mirsada, Nusreta i Mirzeta Bešliju, te Hamdiju Spahića da su krajem maja i u prvoj polovini juna 1992. godine zajedno sa drugim, njima poznatim licima, svjesno učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu u selu Čemerno.</s><s>Optužnica ih tereti da su 10. juna 1992. godine izvršili napad na selo Čemerno u kojem su ubili 30 Srba, među kojima je najmlađa žrtva imala 16, a najstarija više od 80 godina.</s><s>Ubijeno je desetak žena, a u napadu je paljena pokretna i nepokretna imovina Srba, koji su mučeni i ubijani.</s><s>Optužen je i Nehru Ganić u svojstvu komandanta Opštinskog štaba Teritorijalne odbrane Breza koji se tereti da, iako je znao ili mogao znati da njegovi podređeni spremaju napad na Čemerno, nije spriječio ovo krivično djelo, odnosno nije kaznio izvršioce.</s><s>Nastavak suđenja zakazan je za 20. decembar. http://www.srna.rs/novosti/651155/trifkovic-gledao-ubijanje-clanova-svoje-porodice-na-cemernu.htm</s>
<s>Rusija će učiniti sve da Ratko Mladić izađe na slobodu</s><s>Sreda, 19 decembar 2012</s><s>22:26 19.12.2012.</s><s>RUSKI KOMITET ZA ZAŠTITU RATNOG KOMANDANTA VOJSKE RS RADIĆE I NA UKIDANjU HAŠKOG TRIBUNALA KOJI JE KAZNENI ORGAN NATO DRŽAVNA Duma RF učiniće sve što je moguće kako bi se osiguralo da pravda pobedi u slučaju srpskog generala Ratka Mladića, rekao je za ruski državni radio Glas Rusije poslanik u donjem domu parlamenta Pavel Dorohin.</s><s>„Za većinu Rusa - naglasio je Dorohin - Mladić je srpski nacionalni heroj“.</s><s>U Rusiji je, na inicijativu političara, javnih ličnosti i naučnika, osnovan je javni komitet za zaštitu geenerala Mladića.</s><s>Komitet je objavio da će raditi na promovisanju Mladićevog prava na pravično suđenje i na njegovom oslobađanju.</s><s>Istovremeno, i na ukidanju Haškog tribunala koji se pretvorio u kazneni organ NATO pakta.</s><s>„Naspram sebe imamo ogromu silu Zapada i zapadnu javnost koja vrši pritisak.</s><s>Takvu silu je teško pobediti, ali želim - naglasio je Dorohin - da sve podsetim na reči našeg pretka svetog kneza Aleksandra Nevskog da je Bog u pravdi, a ne u sili.</s><s>A pravda je - na našoj strani“ http://fakti.org/serbian-point/mladic/rusija-ce-uciniti-sve-da-ratko-mladic-izadje-na-slobodu</s>
<s>Kosti ispod đubreta: Masovna grobnica u Buća Potoku</s><s>Otkriće masovne grobnice na centralnoj deponiji u Buća Potoku u Sarajevu samo je još jedan od dokaza da su muslimanske vlasti tokom, ali i posle rata planski i sistematski činile sve da sakriju tragove ubistava Srba u ovom gradu, tvrdi za "Vesti" Nedeljko Mitrović, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS. - Muslimani su činili sve da Sarajevo predstave kao grad u kome su samo oni stradali i otuda su na svaki način, ne birajući sredstva, činili sve da zatru i najmanji dokaz ubistava Srba.</s><s>Nažalost, sve je to rađeno i uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice - kaže Mitrović.</s><s>Da podsetimo, nedavno je posle DNK analize utvrđeno da se na lokalnoj deponiji u Sarajevu, na dubini od oko 30 metara, nalaze ljudske kosti, a da njihova starost upućuje da mogu biti žrtve poslednjeg rata u Bosni.</s><s>Tadić ne mari, Nikolić ćuti</s><s>Predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić kaže da je od 10.000 ubijenih Srba u Sarajevu, najmanje 3.300 onih koji su nastradali u nekom od 126 logora. - Najviše ih je prošlo kroz kasarnu "Viktor Bubanj", ali bilo je i logora sa zvaničnim nazivom "Alija Izetbegović".</s><s>Srbi su mučeni i ubijani i postoje ozbiljni podaci da su tela sahranjivana na stadionu Koševo, u Vojnoj bolnici, na Ali Pašinom polju, ali i samom centru Sarajeva - kaže Dukić. - Karla del Ponte mi je svojevremeno rekla da odlično zna šta se događalo u Sarajevu sa Srbima zbog čega će posthumno podići optužnicu protiv Alije Izetbegovića, ali me je slagala.</s><s>Mnogo gore sam se ipak osećao kada sam dokaze predočio bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću.</s><s>On mi je rekao da to nije njegov, već naš problem.</s><s>Nedavno sam poslao sve dokaze Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, ali još čekam odgovor - ističe Dukić. - Bilo je potrebno čak dva meseca za uklanjanje tona i tona smeća, a zatim probnog kopanja, da bismo pronašli posmrtne ostatke nekoliko desetina Srba ubijenih na najgnusniji način u Sarajevu tokom rata, koji su prebačeni i bačeni u smeće na gradsku deponiju u Buća Potoku, za šta imamo dokaze - tvrdi predsednik Udruženja porodica nestalih Sarajevsko-romanijske regije Milan Mandić.</s><s>On dodaje da se traga za još najmanje 350 nestalih sarajevskih Srba i očekuje da će već ove nedelje stići odobrenje Suda i Tužilaštva BiH da se započnu ekshumacije na ovoj deponiji.</s><s>Asfaltom preko stratišta</s><s>Direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku Milivoje Ivanišević kaže da je u Sarajevu tokom rata ubijeno najmanje 7.500 Srba, što je više od polovine stradalih civila u ovom gradu. - Nažalost, Beograd je pre nekoliko godina učestvovao u doniranju šetališta ispod Trebevića, a da nisu ni hteli da čuju upozorenja da su se na tom potezu možda nalazile mnoge masovne grobnice Srba - kaže Ivanišević.</s><s>Nedeljko Mitrović dodaje da je ovo samo jedno od mnogih mesta na kojima su Srbi bacani ili su tela naknadno prebacivana. - Odmah posle rata, na osnovu odluke o navodnom sanitarnom čišćenju, mnoge grobnice su izmeštene sasvim legalno, ali se i danas ne zna gde jer opštinske vlasti navodno nemaju tu dokumentaciju.</s><s>Međutim, potrebno je istražiti policijske arhive jer za tako nešto je morala postojati naredba i zapisnik - kaže Mitrović i dodaje da je za Srbe najveći hendikep bio u tome što nije postojalo DNK veštačenje kad su po Sarajevu otkrivane masovne grobnice, pa su raznorazni eksperti ostatke kostiju mahom označavali da su "životinjskog porekla". - Nažalost, danas više niko ne može sa sigurnošću da kaže koliko je još tih primarnih ili sekundarnih masovnih grobnica.</s><s>Međutim, i dalje postoje svedoci tih "sanitarnih čišćenja" i to je nam uliva nadu da bi većina nestalih Srba iz Sarajeva ipak mogla da bude pronađena - naglašava Mitrović i dodaje da su među svedocima i političari koji su izdavali te naredbe oni koji su ih sprovodili u delo, ali i oni koji su sve to prećutkivali.</s><s>On kaže da je jedan od ključnih svedoka Amor Mašović, predsedavajući Kolegijuma direktora Instituta za nestale BiH.</s><s>Mašović bi morao da ima podatke o tome kako i gde su prebacivani posmrtni ostaci ubijenih u Sarajevu jer postoji ozbiljna sumnja da je najmanje stotinak Srba i dalje zakopano po raznim parkovima, između solitera, po grobljima, ali i drugim deponijama.</s><s>Nedeljko Mitrović kaže da će 30. avgusta, za Dan nestalih, uputiti Skupštini BiH deklaraciju u kojoj će zatražiti da se napokon otpočne sa rešavanjem sudbine nestalih i ubijenih Srba u BiH. - Iskreno, sumnjam da će to proći jer međunarodna zajednica i dalje ima dvostruke standarde.</s><s>Od visokog predstavnika u BiH Valentina Incka sam tražio da upravo iz Sarajeva počne proces pomirenja naroda tako što će pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih Srba - kaže Mitrović. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/327042/Na-stotine-grobnica-ubijenih-Srba</s>
<s>BiH portal „Vijesti ummeta“: Bosna je prelivena krvlju mudžahida, koji su se borili za šerijat...</s><s>Ponedeljak, 16 novembar 2015</s>
<s>Moro: Ne znam šta smo gađali, ciljevi bili brojčano označeni</s><s>Utorak, 28 januar 2020</s><s>28/01/2020 \| RTRS \| SRNA Na suđenju generalu takozvane Armije BiH Ramizu Drekoviću za ratni zločin nad srpskim civilima u Kalinoviku 1995. godine, bivši komandant Četvrte korpusne artiljerijske grupe Esad Moro izjavio je danas da su ciljevi bili brojčano označeni tako da ne zna šta su gađali i ko ih je određivao.</s><s>On je naveo da je naređenje za dejstvovanje po ciljevima srpske vojske dobijao iz komande Isturenog komandnog mjesta u Odžacima u rejonu Bjelimića.</s><s>Moro je objasnio da je jedinica korpusne artiljerijske grupe bila smještena u selu Vojno na području Bjelimića i da je linija razdvajanja sa Vojskom Republike Srpske bila prema opštini Kalinovik.</s><s>Naveo je da je njegova jedinica imala dva višecjevna bacača raketa, dva ZIS-a, haubice od 122 i 105 milimetara i topove koji su međusobno bili udaljeni 100 metara.</s><s>Prema njegovim riječima, ova jedinica je formirana u vrijeme akcije "Treskavica 95" i imala je privremeni karakter. - Naređenje za gađanje određenog cilja sa jednim ili dva projektila, koje sam dobijao žičanom vezom, prenosio sam komandiru odjeljenja, nakon čega bi artiljerijska posada dejstvovala.</s><s>Nakon toga su me izvještavali o izvršenom zadatku - rekao je Moro.</s><s>On je potvrdio da su izvještaje o aktivnostima svih jedinica svakodnevno podnosili komandi korpusa, te da su starješine vršile obilazak Bjelimića kako bi provjerili stanje u jedinicama.</s><s>Moro je rekao je da je Dreković dva puta održao sastanak u Bjelimićima sa komandantima jedinica i njihovim zamjenicima, kada ga je i on informisao o stanju u svojoj artiljerijskoj jedinici i količini granata kojom su raspolagali.</s><s>Tokom indirektnog ispitivanja Drekovićevih branilaca, Moro je naveo da optuženi nikada nije naredio gađanje civilnih ciljeva u užem i širem dijelu Kalinovika.</s><s>Prema optužnici, Dreković je u proljeće 1995. godine izdao direktnu, strogo povjerljivu naredbu artiljerijskim jedinicama na širem području opštine Konjic da izvrše neselektivno granatiranje Kalinovika, naseljenog Srbima.</s><s>U optužnici je navedeno da je u granatiranju tokom maja i juna 1995. godine ubijeno petnaestogodišnje dijete, a teže i lakše ranjeno više djece i odraslih, te razoreno više objekata.</s><s>Nastavak suđenja zakazan je za 11. februar. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=367786</s>
<s>BEOGRAD, 22.</s><s>JUNA /SRNA/ - Vlado Ilić, sin svirepo ubijenog srebreničkog sudije Slobodana Ilića, vjeruje da je njegovog oca ubio Naser Orić onako kako je opisao jedan od "ključnih ljudi" u Srebrenici tokom rata Ibran Mustafić.</s><s>"Vjerujem da je to učinio onaj u koga je Mustafić upro prstom.</s><s>Vjerujem, jer je i obdukcija obavljena u Tuzli potvrdila oštećenja lobanje koja nisu od metka", rekao je Vlado Ilić.</s><s>On je naveo da porodica od Petrovdana 1992. godine u naredne dvije decenije nije imala nikakvih saznanja o sudbini njegovog oca.</s><s>"Onda su nam javili - pronašli smo ga sa još osmoricom mještana Zalazja na deponiji kod Srebrenice, pod džakovima smeća i zemlje.</s><s>Obdukcija je potvrdila identitet", izjavio je Vlado Ilić za "Večernje novosti".</s><s>Ilići su rođeni Srebreničani, a iz tog grada izašli su među posljednjim Srbima, sredinom juna 1992. godine.</s><s>Prema riječima Vlade Ilića, njegov otac mu je u jednom od posljednjih razgovora rekao da je odbio da uđe u sastav ratnog suda i da je odlučio da ode u Zalazje kod prijatelja.</s><s>Sudija Ilić sahranjen je na groblju u Bratuncu, a njegovoj porodici u Srebrenici opljačkana je i zapaljena cjelokupna imovina.</s><s>"Ne mogu više ni da odem tamo.</s><s>Ne želim.</s><s>Samo želim da zločinca stigne zaslužena kazna.</s><s>Eto to želim i to tražim", rekao je Vlado Ilić.</s><s>U svojoj knjizi pod nazivom "Planirani haos" Ibran Mustafić je napisao da je Naser Orić sudiji Iliću prvo izvadio oči, pa ga onda zaklao bajonetom.</s><s>Ratni komandant Srebrenice Naser Orić uhapšen je 10. juna u švajcarskom gradu Bernu po potjernici koju je za njim 2014. godine raspisala Srbija koja ga tereti za ratni zločin.</s><s>Orića, bivšeg komandanta 28.</s><s>Divizije takozvane Armije BiH, Haški tribunal je 2008. godine oslobodio krivice za zločin počinjen u Srebrenici. http://www.srna.rs/novosti/315093/svirepo-ubistvo-sudije-slobodana-ilica-.htm</s>
<s>08.09.2016 \| BIRN \| Justice Report Svjedokinja Državnog tužilaštva je rekla da je viđala optužene Ibru Merkeza, Predraga Bogunića i Ešefa Hurića u prostorijama Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u Goraždu.</s><s>Sudsko vijeće je na početku ročišta kazalo da svjedokinja nije tražila mjere zaštite, ali da ne želi da se njeno ime objavljuje u javnosti.</s><s>Svjedokinja je ispričala kako ju je vojska zajedno sa ostalim mještanima sela Bučje (općina Goražde), 15. jula 1992. godine, odvela na Trebeško brdo, gdje su bili sedam dana i gdje su se dešavale “razne torture”.</s><s>Navela je kako je jedna grupa puštena, a druga od preko 30 osoba, u kojoj je bila i ona, je sprovedena u zgradu policije u Goraždu.</s><s>Prema riječima svjedokinje, tu su bili smješteni u tri ćelije, u kojima su bili “katastrofalni uslovi”.</s><s>Dodala je da su naknadno dobili lonac da vrše nuždu u ćošku, da su imali jako lošu ishranu i gubili na težini, te da su se čak pojavile i vaške.</s><s>Svjedokinja je navela i da se jedna osoba pokušala ubiti, te da su neki Bučjani i umrli.</s><s>“Mislim da je Ibro Merkez bio glavni kad smo tek došli.</s><s>A poslije Merkeza je bio Braco Bogunić”, kazala je svjedokinja, pojasnivši da je to čula od policajaca i čistačica.</s><s>Merkez, Bogunić i Hurić su optuženi da su na području Goražda u periodu od jula 1992. do druge polovine februara 1993. godine, naredili i učestvovali u ubistvima i zatvaranjima više od 100 civila starosne dobi od sedam do 70 godina.</s><s>Prema optužnici, Merkez je bio načelnik Stanice javne bezbjednosti (SJB) Goražde i član Ratnog predsjedništva Skupštine opštine Goražde, Bogunić načelnik SJB-a, a Hurić komandir stanice policije u tom gradu.</s><s>Merkeza i Bogunića je, kako je navela svjedokinja, obično viđala u zgradi policije “kad su išli na ispitivanje”.</s><s>Bogunića je, kako je dodala, znala iz viđenja više nego Merkeza.</s><s>Prisjetila se kako je jedne prilike, dok su čistili prostorije MUP-a, pitala Bogunića da uzme koricu hljeba ili nešto garderobe ukoliko nađe, te da je on rekao da može.</s><s>Što se tiče optuženog Hurića, svjedokinja je rekla da je čula za njega, te da ga je viđala u MUP-u, ali se nije mogla sjetiti da li je komunicirao s njom.</s><s>U unakrsnom ispitivanju je istakla da ga je viđala “po hodnicima”.</s><s>Svjedokinja je ispričala i da je u MUP-u ostala oko osam mjeseci, nakon čega je bila odvedena u naselje na ulazu u Goražde.</s><s>Dodala je i da je protiv nje vođen postupak radi nelegalnog držanja oružja, ali da je pobjegla prije izricanja presude.</s><s>Govoreći o posljedicama, svjedokinja je rekla da je “obilježena za čitav život”, te istakla da je osjetila jak strah i da je danima nosila žilet u džepu u slučaju “ako dođe do toga da nešto uradi”.</s><s>Suđenje će se nastaviti 22. septembra.</s><s>Autor: Lamija Grebo http://detektor.ba/merkez-i-drugi-obiljezena-za-citav-zivot/</s>
<s>Akademik Vasilije Krestić: Predsednica Hrvatske ne govori istinu</s><s>Petak, 20 januar 2017</s>
<s>Sonja Karadžić Jovičević:POBEDA NAD NEPRAVDOM: pesma iz rukopisa Radovana Karadžića</s><s>Ekskluzivno za Novosti - Sonja Karadžić Jovičević 14. 09. 2021. u 11:00 RADOVAN uvek nešto piše.</s><s>POBEDA NAD NEPRAVDOM: Ekskluzivno za Novosti - pesma iz rukopisa Radovana Karadžića Iako su mu prethodne godine pojeli sudovi i tužilaštva, svejedno je mnogo zapisivao.</s><s>Kada nešto dovrši, iz umetničkog opusa, može da se objavi.</s><s>Bacili su ga na kraj našeg sveta, iskorenili ga iz naše kulture.</s><s>To je neljudski i predstavlja dodatnu kaznu koja nije propisana.</s><s>Pribežišta Mojoj Ljiljani Ljubljena moja, sve je isto, Ušli su u sva pribežišta, Samo prkosi ovo čisto Slovo, kome ne mogu ništa.</s><s>Pokvarili su sve što hoda I otrovaće sve što leti, Njihov je već vazduh.</s><s>I voda.</s><s>Odoleva poneki Sveti.</s><s>Plač koji čuješ nije tuga Smeh nije radost, sve je igra - Nečastivi se svemu ruga Jašuć' poniženoga tigra.</s><s>Skrovišta nigde, ni za leka, Sem kod anđela duše tvoje - Đavo će goniti čoveka Jer negonjeni mirno stoje.</s><s>Goni Boga u mojoj veni I goniće ga nemilice.</s><s>Jalov je lovac, dok je meni Tebe, i svete Ćirilice. (19. juna 2021. godine) Naprotiv, time su mnogi međunarodni akti prekršeni.</s><s>Zato je prilika da svako njegovo delo ugleda svetlost dana, zapravo pobeda nad nepravdom i neljudskim zarobljavanjem duha i kulturnih potreba garantovanih svakom čoveku.</s><s>Njegove pesme skoro uvek su bile nekome posvećene.</s><s>Pojedinačne pesme posvećivao je prijateljima, nama u porodici i cele knjige, posebno svojoj Ljiljani, ali to nisu nužno bile ljubavne pesme - često je ljubavno u njima bila samo posveta.</s><s>On je Durmitorac, a kod njih se ljubav podrazumeva i ne prepričava se.</s><s>Ova pesma je deo pisma upućenog mojoj majci.</s><s>Putovala je dva meseca.</s><s>Kao da je ovom pesmom hteo da svojoj Ljiljani javi da je još uvek onaj stari. https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1036044/pobedkluzivno-novosti-pesma-rukopisa-radovana-karadzica</s>
<s>Tužilaštvo BiH: Uhapšena tri Bošnjaka zbog ratnih zločina nad Srbima u Goraždu</s><s>Sreda, 18 novembar 2015</s>
<s>Besmisleno je poricati ili prećutkivati zločine koji su se dogodili tokom poslednjeg rata 1992-1995. godine u Bosni i Hercegovini, na teritorijama i u opštinama koje su bile u nadležnosti i za koje su odgovorne srpske vlasti.</s><s>Zločini se događaju u svakom ratu.</s><s>To nije nikakva novost.</s><s>Novost bi bila da se o tome piše, da se obnaroduju.</s><s>Po tome ni prošli rat nije nekakav izuzetak.</s><s>Ubistva i pljačke, silovanja i razbojništva, posebno se žestoko rasplamsavaju u etničkim ili verskim lokalnim sukobima, koji su karakteristični za građanske ratove.</s><s>To je bio slučaj i u Republici Srpskoj.</s><s>Oružani sukobi stvaraju za kriminace najpogodnije uslove da u ime lažnog nacionalnog, ili verskog, interesa vrše ubistva, silovanja, razbojništva, pljačke...</s><s>To je tako od iskona.</s><s>Ubice, razbojnici ili lopovi nemaju ni socijalnih ni nacionalnih skrupula.</s><s>Svaka nacija i svaka država opterećena je takvim pojedincima i njihovim zlodelima.</s><s>I to je nasleđe od iskona.</s><s>Bitno je da li organi nadležne vojne ili civilne vlasti deluju protiv počinilaca krivičnih dela, čak i u kriznim uslovima.</s><s>Ili ih zanemaruju, a možda i podstiču.</s><s>Naše je uverenje da niko jednoj naciji, u ovom slučaju našoj srpskoj naciji, ne može da nanese veću sramotu od navodnih patriota koji u ime lažnog nacionalnog, ili verskog, interesa žare i pale po kućama svojih sugrađana druge vere ili druge nacije.</s><s>To su ljudi od kojih su se pravoslavna Crkva i vlasti RS i Srbije više puta javno distancirali.</s><s>Ali, to nikad nije bilo dovoljno.</s><s>Sve što je nažao učinjeno nedužnim ljudima islamske veroispovesti ili rimokatolicima palo je na srpsku dušu i srpsku savest.</s><s>Nečasni ljudi obezvređuju dostojanstvo i obraz naroda iz kojeg potiču.</s><s>Ništa manje naciju ne obezvređuju ni oni koji takve pojedince i njihova nedela, bez obzira na motive, toleriše i zataškavaju.</s><s>To se pokazalo posle svakog rata.</s><s>I to je ono što su muslimani i Hrvati ostali dužni srpskom narodu ne samo sada, već i posle oba svetska rata u prošlom veku.</s><s>Da se podsetimo na, tek, neke od slučajeva: Vrhovni vojni sud.</s><s>Han Pijesak 20. novembar 1992. godine (Predmet broj: 6/92) Rešenje za vođenje postupka protiv: Đ. D , M. S, P. B, L. Z, G. A, S. R, S. G, R. J, K. J, N. S, Đ. Ž, K. M, S. Ž, K. G, S. D, M. R, M. Z, N. S, M. D, B. M, A. Ž. i M. S. ( Ubistvo i dr. iz čl. 36, stav 2 tačka 4), ustupa se Vojnom sudu u Banja Luci.</s><s>Protiv navedenih lica zahtev za vođenje i proširenje istrage podnelo je Vojno tužilaštvo pri komandi Prvog krajiškog korpusa.</s><s>Mesto izvršenja krivičnog dela je selo Žabari, opština Šamac.</s><s>Svi okrivljeni su pritvoreni.</s><s>ČELINAC Okružni sud u Banja Luci. (Broj:K-67/01) Za tri teška zločina i ubistva više civilnih lica: 1) u zasedi na putu Popovac – Mehovci, op. Čelinac, 07.07.1992. godine. oko 20,00 č. u presretnutom kamionu reg. br.</s><s>B 1390-06 okrivljeni M.Š. 1972, zajedno sa O. Š. usmrtio je Hasanović Smaju, Dačić Kasima i Jusić Raifa, 2) u selu Kablovi, op. Čelinac, 31. jula 1992. oko 19,00 č. M.Š. izvršio ubistvo Mujkanović Rifeta i 3) u selu Bastali, op. Banja Luka, 5. avgusta 1992. izvršio ubistvo pet civila muslimana prezimena Ćulum i to: Šefika, Nijaza, Salema, Ćame i Armina.</s><s>Posle hapšenja imenovani bio u pritvoru u nekoliko navrata.</s><s>Prvi put od 26.08.1992. do 15.02.1993.</s><s>Potom od 25.04.2001. do 04.05.2001. godine i ponovo od 23. novembra 2003. godine do izricanja presude.</s><s>Za navedene zločine okrivljeni M.Š. (1972) osuđen je na 15 godina zatvora.</s><s>TESLIĆ Osnovno javno tužilaštvo.</s><s>Dana: 10. jul 1992. (Broj: KT-142/92.) Zahtev za sprovođenje istrage protiv: 1) P.M. T.S. 1953; Č.D.1953; Đ.S. 1952; S.S. 1957: T.Z.1960: K.S.1952; Š.R.1956; Š.S.1954; Š.Z.1957; S.D. 1973; M.R. 1967; G.S. 1966; K. D. 1954; S.P. 1972. i D.V.1967.</s><s>Imenovani su odgovorni što su samovoljno zatvorili preko petsto lica od kojih je nekoliko njih podleglo od pretrpljenog zlostavljanja i teških batina.</s><s>Imenovani su u periodu juna i jula meseca neovlašćeno u nekoliko navrata od lica hrvatske nacionalnosti i muslimana upotrebom sile, zastrašivanjem, zatvaranjem i fizičkim zlostavljanjem oduzeli novac, nakit i mnoge pokretne stvari radi protivpravnog pribavljanja imovinske koristi.</s><s>Imenovani su okrivljeni za lažno predstavljanje, kao radnici nacionalne bezbednosti iz Doboja, falsifikovanje isprava i za više ubistava izvršenih u navedenom vremenskom periodu.</s><s>Prilikom podnošenja zahteva za sprovođenje istrage osumnjičeni su se nalazili u pritvoru.</s><s>BOSANSKI NOVI, naselje Urij.</s><s>Okružni sud u Banjaluci. (Broj: 011-0-K -07-000 044).</s><s>Za ubistvo civilnog lica Hotić Huseina, muslimana, 30. juna 1992. g. u opštini Bosanski Novi, u naselju Urij osuđeni su: 1) P. G. rođen 20.1.1970. godine u Novom Gradu, na 8 godina, 2) Đ. Z. rođen 13.06.1962. u Novom Gradu, na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, 3) Đ. M. rođen 03.09. 1964. u Novom Gradu, na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, 4) Đ. G.rođen 13.05.1967. godine u Poljavnicama, opština Novi Grad, na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina.</s><s>BOSANSKI ŠAMAC Ni srpska domaćinstva nisu pošteđena od vlastitih, svojih, srpskih, kriminalaca koji su se, takođe, nalazili i skrivali pod uniformom policije i Vojske Republike Srpske.</s><s>To potvrđuje naredni dokument Komande Istočno-bosanskog korpusa Vojske RS podnet 30. marta 1993. i zaveden pod oznakom Pov. br. 22/2-858.</s><s>Izveštaj o krađama i pljačkama imovine građana srpske nacionalnosti u Posavini (opština Šamac) od strane pojedinaca iz Prvog krajiškog korpusa Vojske RS vršena od septembra 1992. do početka marta 1993.</s><s>Iako počinioci velikog broja krađa nisu otkriveni, ipak je utvrđeno da je borac Z. S. iz Banja Luke krao i protiv njega je podneta krivična prijava po čl. 148, stav 2, dana 27.12.1992.</s><s>Okrivljeni su po istom članu zakona i borci M. K. i B. M. (oba iz op. Prijedor) za pljačku imovine izvršenu 19.12.1992.</s><s>Protiv imenovanih krivična prijava je podneta 2. marta 1992.</s><s>Za delo krađe počinjeno 17. decembra 1992. okrivljein su kapetan M. Đ. i borac M. K. (oba iz op. Banja Luka).</s><s>Krivična prijava protiv navedenih lica podneta je 18. februara 1993.</s><s>Ovaj izveštaj je potpisao lično komandant Istočno-bosanskog korpusa, Vojske RS, pukovnik Novica Simić.</s><s>ŠIPOVO, selo Majevac.</s><s>Okružni sud u Banja Luci. (Broj: 11 0 K 000004 08 K.) Za zločin počinjen nad civilnim licima Ćosić Ismetom, Eminom Ramić, Taibom Glavaš i tri muslimanke Zlatke i Rebihe Sefer, Fatime Kadić i drugim muslimanima neutvrđenog datuma jula i septembra meseca 1992. godine koje je fizički zlostavljao, zastrašivao, nečovečno postupao, pretio silovanjem i narušavao njihov telesni integritet, a po prethodno zaključenom sporazumu o priznavanju krivice, kažnjen je, ponovo, G. K. 1965. na 2 (dve) godine zatvora.</s><s>ŠIPOVO, selo Majevac.</s><s>Okružni sud u Banja Luci.</s><s>Dana: 19.septembar 1993.</s><s>Godine. (Broj: K.97/00) Na osnovu krivične prijave Vojnog tužioca Prvog krajiškog korpusa br. 158/92. od 9. februara 1993. godine suđeno je G.K, 1965. za ubistvo u pokušaju i ranjavanje Ramić Huseina i Čajić Selima i ubistvo Đevahire Ramić, Huseinove kćerke izvršeno, 9. septembra 1992. oko 21,00 čas.</s><s>Pre toga imenovani se potukao sa sinovima Huseina Ramića koji su ga vređali i dobacivali „...vidi vojnika, a nema šta da jede.“.</s><s>Tom prilikom G. K. je dobio batine, a oteli su mu i pušku koju nije mogao da upotrebi pošto komandir nije dozvoljavao da vojnici nose sa sobom municiju.</s><s>Pošto se u kući ponovo naoružao ispalio je pet metaka i počinio navedeni ratni zločin protiv civilnog stanovništva.</s><s>U pritvodu je bio od 12. septembra do 22. oktobra 1992. godine.</s><s>Za navedeno delo G.K. je osuđen na 4 godine i 8 meseci zatvora.</s><s>Okružni sud u Banja Luci. (Broj K-37/05) Za ratni zločin počinjen 25. septembra 1993. godine oko 23,00 časova, izvršenog ubistva civilnog lica Ribić Đafera i ubistva u pokušaju Ribić Sulje, osuđen je N. D. rođ.</s><s>1957. na 13 godina zatvora.</s><s>DONjI VAKUF, Okružni sud u Banja Luci. (Broj: K.13/04) U kafe baru „Kamel“ dana 7. marta 1993. oko 16 časova iz automatskog oružja ubijeni su civilna lica srpske nacionalnosti Draško Krndija i Miroslav Vidović.</s><s>Za ovaj zločin osuđeni su S. D. rođ.</s><s>1967. na 6 godina zatvora.</s><s>Imenovani je proveo u pritvoru od 10. marta do 9. juna 1993. i od 20. juna do 22. avgusta 1993.</s><s>K.S. 1961. na 4 godine.</s><s>Imenovani je bio u pritvoru od 10. marta do 9. juna 1993. i S. G. 1971. na 4 godine zatvora.</s><s>Imenovani je bio u pritvoru od 10. marta do 6. aprila 1993.</s><s>BOSANSKI NOVI, selo Blaga Rijeka Okružni sud u Banja Luci. (Broj: 011-0-K-08-00026) Dana: 25.11.2008. godine doneo je presudu da se za saučesništvo u ubistvu muslimanskih civila: Huzeirović Aziza, Halilović Mine, Memić Safete i Memić Arifa, izvršeno 19. i 20. oktobra 1992. godine osude Z. M. na kaznu zatvora u trajanju 4 godine i Z. N. na 3 godine zatvora.</s><s>Za ovaj zločin Vojno tužilaštvo Prvog krajiškog korpusa podnelo je optužnicu 15.03.1993. na osnovu koje su osuđeni u Banja Luci.</s><s>U decembru 1995. godine delo je prekvalifikovano u „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“.</s><s>Za isto krivično delo kao izvršilac zločina nad navedenim civilnim licima presudom broj: 118-0-Kž-06-000-381 od 26.12.2006. osuđen je naknadno i M. V. na 15 godina zatvora.</s><s>BOSANSKI NOVI, Osnovno javno tužilaštvo (Br. kt-89/94.) Optužnica protiv M. Lj. 1949, Derviši, op. Bosanski Novi, koji je 12. oktobra 1992. oko 12,45 č. hicem iz pištolja naneo teške povrede Hamdiji Šabiću u njegovoj kući, ul.</s><s>Banjalučka b.b. Imenovani je okrivljen za ubistvo u pokušaju.</s><s>Zahtev za pokretanje istrage podnelo je Vojno tužilaštvo br.</s><s>Kt-89/94. dana 5. jula 1994. godine.</s><s>KOZARSKA DUBICA.</s><s>Okružni sud u Banjaluci.</s><s>Dana: 5. januar 2001.</s><s>Godine (Broj: K.91/00) Za ratni zločin ubistva civilnih lica, muslimana, Mulalić Mustafe i Hajre, Cerić Samire i Azemine (dete 18 meseci) izvršeno 6. marta 1993. u kući Mulalić Mustafe kažnjeni su D. Š, 1954. i M. M. na po 12 godina zatvora.</s><s>Navedena lica su pritvorena istog dana po izvršenom zločinu, 6. marta 1993. godine i zadržana u pritvoru do pravosnažnosti presude.</s><s>KOTOR VAROŠ, selo Dunići.</s><s>Okružni sud u Banjaluci. (Broj:k-68/01) Za krivično delo teško razbojništva sa ubistvom izvršeno 27.10.1993. godine kada je opljačkano 6 (šest) konja, 6(šest) krava, 2 (dva) teleta i nešto tehničke robe i pritom ubijena Munira Dunić osuđeni su: N. J, rođ.</s><s>1970. (4 godine i 6 meseci zatvora), D.T. rođ.</s><s>1967. (2 godine zatvora), I. R. rođ.</s><s>1966. (2 godine), J. S. rođ.</s><s>1968. (2 godine), V. T. rođ.</s><s>1971. (2 godine), V.S. rođ.</s><s>1966. (2 godine) i N. J. (2 godine).</s><s>U izrečenu kaznu uračunato je vreme provedeno u vojnom zatvoru od novembra 1993. godine.</s><s>Imenovani su se branili da su krivicu priznali pod batinama u vojnoj policiji.</s><s>BANjA LUKA, selo Motike.</s><s>Okružni sud u Banja Luci. (Br.</s><s>K.63/01) Optužnicu podnelo Osnovno javno tužilaštvo u Banja Luci br.</s><s>Ku-173/93 od 9. novembra 1993. godine za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ubistvo civila hrvatske nacionalnosti, Nikole i njegove majke Mande Kovačević izvršeno 8.maja 1993. godine Glavni pretres održan 17. februara 1994.</s><s>Okrivljeni C.T. rođ.</s><s>1968, pritvoren od 15. maja 1993. do 24. februara 1995. od kada se nalazio na slobodi.</s><s>Za navedeno delo C. T. je osuđen na kaznu zatvora od 12 godina.</s><s>BANjA LUKA, logor Manjača.</s><s>Okružni sud u Banjaluci. (Broj.</s><s>OII-0-K-06-0000 05) Za nečovečno postupanje sa zatvorenicima, zlostavljanje i mučenje zatvorenika i ubistvo logoraša Omera Filipovića i Esada Bender osuđeni su B. Ž. na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, T. S. na 12 godina i G. Z. na 10 godina zatvora.</s><s>Vrhovni sud RS postupajući po žalbi odbrane doneo je presudu da se izmene izrečene kazne.</s><s>Tako je prvooptuženi B. Ž. kažnjen na 11 godina zatvora, T. S. na 8 i G. Z. na 6 godina zatvora.</s><s>BANjA LUKA, Vojni sud, Dana 10. septembra 1992.</s><s>Godine (Ki. br. 45/92).</s><s>Rešenje o sprovođenju istrage protiv Ž. Z, rođ.</s><s>1968. iz Prijedora zbog sumnje da je 24. jula 1992. godine oko 21,00 č. u bolnici „dr Mladen Stojanović“ nožem udario u predelu srca ranije preminulog Omera Karadžića koji se nalazio na nosilima.</s><s>Rešenje je doneto na osnovu prijave Vojnog tužilaštva pri komandi Prvog krajiškog korpusa br. 84/92 od 7. septembra 1991.</s><s>Imenovani je priznao delo i pritvoren je 22. avgusta 1992. godine.</s><s>BANjA LUKA.</s><s>Osnovni sud. (Broj: su-199/97) Izveštaj o sprovođenju istrage protiv Š.M, Š. O. i Š. R. iz sela Popovac, opština Čelinac, okrivljenih za više krivičnih dela počinjenih 1992. godine.</s><s>Rešenje o sprovođenju istrage broj: Ki-412/92. doneto 5. septembra 1992. godine zbog osnovne sumnje da su: - Š. M. i Š. O. dana 7. jula 1992. u zasedi na putu Popovac – Mehovci, op. Čelinac, 07.07.1992. godine oko 20,00 č. u presretnutom kamionu reg. br.</s><s>B 1390-06 usmrtili Hasanović Smaju, Dačić Kasima i Jusić Raifa. - Š. O. u selu Kablovi, op. Čelinac, 13. jula 1992. oko 19,00 č. u šumi „Prtlina“, izvršio ubistvo Kovačević Ejuba, - Š. M. 31. jula 1992. godine oko 19 č. u selu Kablovi, op. Čelinac, izvršio ubistvo Mujkanović Rizeta pred njegovom kućom. - Š. O. u selu Bastali u kući ubio je 1. avgusta Mujkanović Ejuba i Melinu, a ranio Mujkanović Ismetu.</s><s>Istog dana imenovani je napao i kuću Mujkanović Dževide i istoj naneo povredu sa nekoliko prostrelnih rana. - R. Š. i M. Š. u selu Bastali, op. Banja Luka, 15. avgusta 1992. oko 15 č. izvršili ubistvo pet civila muslimana prezimena Ćulum i to: Šefika, Nijaza, Salema, Ćame i Armina.</s><s>Protiv imenovanih je podignuta optužnica za više ubistava i više ubistava u pokušaju i određen im je pritvor.</s><s>Međutim, dosta vremena se izgubilo oko utvrđivanja nadležnost.</s><s>U vreme podnošenja ovog izveštaja predmet se nalazio kod vojnog suda.</s><s>BANjA LUKA.</s><s>Osnovni sud. (Broj: IKS-86/96) Izveštaj Vojnom sudu da je M.P. 1954, Kozarska Dubica, stupio na izdržavanje kazne po presudi Višeg suda br.</s><s>IK-89/93. u trajanju 7 godina i 6 meseci.</s><s>U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 12. januara 1993. godine.</s><s>BANjA LUKA.</s><s>Vojni sud.</s><s>Dana: 9. marta 1993.godine. (Broj: KV 21/93) Na predlog Vojnog tužilaštva pri komandi Prvoga krajiškog korpusa doneto je rešenje o produženju pritvora P.C. rođ.</s><s>1968, Kotor Varoš, na još dva meseca.</s><s>Imenovanom je prvobitnim rešenjem istražnog sudije kr. br. 209/93. od 21. jula 1993. određen pritvor, ali se taj period produžava do okončanja istrage da okrivljeni ne bi uticao na svedoke.</s><s>Dela za koje se tereti.</s><s>P. C. je okrivljen za teški slučaj razbojništva iz čl. 151, stav 1. SANSKI MOST.</s><s>Četa vojne policije.</s><s>Službena beleška 5. decembra 1992.</s><s>Saslušanje okrivljenog G.O. rođ.</s><s>1971. povodom ubistva više meštana hrvatske nacionalnosti izvršeno u selima Sasina (op. Sanski Most) i Tomšići (op. Prijedor).</s><s>Ubistvo meštana nevedenih sela dogovoreno je 3. decembra 1992. na groblju prilikom sahrane ubijenog R. G. Imenovani i njegovi saučesnici G. M, G. M, G. B. i Š. Z. su 5. decembra 1992. oko 13 č. izvršili dogovorena ubistva civilnih lica hrvatske nacionalnosti u znak osvete za smrt njihovog rođaka G. R. Istog dana, 5. decembra, oko 22 č. navedena lica su uhapšena i privedena u prostorije vojne policije.</s><s>Zapisnik o uviđaju izvršen na mestu zločina i krivična prijava dostavljeni su Vojnom tužilaštvu Banja Luka 16. decembra 1992. godine PRIJEDOR Okružni sud u Banjaluci. (Broj K-50/01) Tužbu podnelo Osnovno javno tužilaštvu u Pijedoru br.</s><s>KT-68/94, od 29.juna 1994. a potom, po prijemu nadležnosti, Okružno javno tužilaštvo u Banja Luci br.</s><s>Tužba precizirana na glavnom pretresu dana 8. i 17. novembra 2005. godine kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva, za ubistvo šest civilnih lica, muslimana. i pljačku imovine: Atifa i Zlate Ćanić, ul.</s><s>Miloša Obilića 173, Šefika Šergića, ul.</s><s>Miloša Obilića 187, Faruka i Refike Rizvić i Fadile Mahmuljan, ul.</s><s>Petra Preradovića 29 izvršena u vremenu od 29-31. marta 1994. godine Zločin su počinili pripadnici rezervnog sastava milicije D. R, R. K. i D. K. su zatvoreni 11.aprila 1994, a pušteni 4. oktobra 1994. da se brane sa slobode.</s><s>Za navedeno delo osuđeni su: D. R. na 20 godina zatvora.</s><s>R. K. na 10 godina i D. K. takođe 10 godina.</s><s>PRIJEDOR, selo Ljubija, zaselak Rašalj.</s><s>Okružni sud Banja Luka. (Broj:011-0-K-06-000067).</s><s>Za ubistvo civilnog lica hrvatske nacionalnosti Ive Gavranovića, rođ.</s><s>1926. godine izvršeno 01. septembra 1992. godine osuđeni su Đ. P. rođ.</s><s>1957. na 8 godina zatvora i B. S. rođ.</s><s>1942. na 7 godina zatvora.</s><s>PRIJEDOR, selo Hegići (Ljubija).</s><s>Okružni sud Banja Luka. (Broj: 011-0-K-06-000-068).</s><s>Okrivljeni B.M, rođ.</s><s>1962. počinio je 14.08.1992. godine ratni zločin ubistvo civila muslimana Čehić Rasima.</s><s>Za navedeni zločin B. M. osuđen je na 7 godina zatvora.</s><s>BIJELjINA, Osnovni i Viši sud. (Predmet br.</s><s>Okrivljeni u osuđeni: B.Đ, Z.P, Ž.L, V.K, N. K, R.N, Z.T, V.M, Z.J, Z. T, M.T, R. M i M.S. Imenovani su okrivljeni za ubistva i pljačku lica muslimanske nacionalnosti.</s><s>Oštećeni Edina Raničević, Edin Arnautović, Nedžad Kurtović, Hodžić Jusuf i Subhija, članovi porodice Sajtović, Isić Mirsad, i dr. Osnovni sud u Bijeljini prvu presudu doneo 17.04. 1995, a Viši sud u Bijeljini konačnu presudu 27.10.1995.</s><s>Prvooptuženi B.Đ. osuđen na 20 godina, a drugooptiženi Z. .</s><s>P. na 12 godina.</s><s>Ostalima potvrđene kazne izreče od Osnovnog suda, ali pošto raspolažemo samo presudom Višeg, ali ne i osnovnog suda u Bijeljini, nije poznata visina kazni koje je izrekao Osnovni sud.</s><s>BIJELjINA, Osnovni sud, (predmet broj KT-1180/93).</s><s>Civilno lice srpske nacionalnosti R. M. optužen 17.08.1993. godine, a osuđen 22.03.1995. zbog ubistva Hajrije Kazić na 8 godina i 6 meseci zatvora.</s><s>BIJELjINA, Osnovni sud, (predmet broj KT-967/93).</s><s>Okrivljeni O.T. optužen 02.10.1993. zbog krivičnog dela iz čl.36 KZ RS.</s><s>Oštećeni Anto Kamenjašević.</s><s>Optužnica podignuta 02.10.1993.</s><s>Prvostepena presuda donešena 18.01.1994. kojom je imenovani osuđen na kaznu zatvora u trajanju 4 godine i 6 meseci.</s><s>Drugostepena presuda doneta 16.05.1994. kojom je kazna povečana na devet (9) godina zatvora.</s><s>BIJELjINA, Osnovni sud, (predmet br.</s><s>P.T, M.V, M.S i M.S. okrivljeni su zbog krivičnog dela razbojništva, a prvooptuženi P. T. i za delo silovanja.</s><s>Oštećeni Sabina Begić i Šukrija Begić.</s><s>Optužnica podignuta 18.06.1993. godine Presuda doneta 01.07.1993. kojom se osuđuju: P. T. na 3 godine, M. V. na 2 godine i 2 meseca, M. S. na 1 godinu i 6 meseci, M. S. na 1 godinu i 3 meseca.</s><s>BIJELjINA, Osnovni sud, (predmet br.</s><s>Okrivljeni S. L. i O. R. za razbojničku krađu, razbojništvo i ubistvo.</s><s>Oštećeni Salko Hukić i dr. Optužnica podignuta 25.06.2001. godine Za S. L. presuda doneta 25.01.2007. kojom je osuđen na 11 godina zatvora.</s><s>Za O. R. presuda doneta 11.06.2004. kojom je osuđen na 7 godina zatvora.</s><s>BIJELjINA, Osnovni sud, (predmet br.</s><s>Okrivljeni S. M. i ženska osoba V. F. iz Zvornika zbog krivičnog dela iz čl. 36 stav 2. Oštećeni Mustafa Imširović, i dr. Ustupljeno 06.03.1998. u nadležnost OJT Novi Sad.</s><s>BIJELjINA, Osnovni sud, (predmet br.</s><s>Okrivljeni K. K. i D. T. za krivično delo iz čl. 88 i čl. 36.</s><s>Oštećeni Rasema Stolić, Pašalić (ženska osoba), Mehmed Stolić i Mehmed Jakubović.</s><s>Predmet ustupljen OJT Brčko.</s><s>ZVORNIK, Osnovno javno tužilaštvo.</s><s>Dana: 27. maja 1993. (Broj: KT-19/92).</s><s>Zahtev za sprovođenje istrage protiv Z. Č. rođ.</s><s>1967. godine za krivično delo prinudne obljube iz čl. 88.</s><s>Oštećena muslimanka Mirzeta Grebović, 1968.</s><s>Okrivljeni je dana 28. jula 1992. godine oko 22,30 č. dok je bio na straži na stadionu u selu Divič silovao imenovanu navodeći to kao čin osvete za silovanu sestru koju su navodno silovali muslimani.</s><s>Vojno tužilaštvo Krajiškog korpusa. (Predmet KT-60/92).</s><s>Okrivljeni Z. P. po čl. 36.</s><s>Oštećena Zehva Hasičić.</s><s>Optužnica podneta 19.09.1992. i 02.03.1993. ustupljena u nadležnost VT KK (Vojno tužilaštvo Krajiškog korpusa.) Vojno tužilaštvo Krajiškog korpusa. (Predmet KT-632/92).</s><s>Okrivljeni Ž. G. i D. P. za delo iz čl. 36.</s><s>Oštećeni Zulfa Šabić i Fehim Šabić.</s><s>Predmet 02.03.1993. ustupljen u nadležnost VT KK.</s><s>Vojno tužilaštvo Krajiškog korpusa. (Predmet KT-633/92).</s><s>Okrivljeni O. M. za krivično delo iz čl. 88.</s><s>Očtećeni Šemsa Ćorić.</s><s>Predmet 02.03.1993. ustupljen u nadležnost VT KK.</s><s>Vojno tužilaštvo Krajiškog korpusa. (Predmet KT-868/92).</s><s>Okrivljeni R. T. za krivično selo iz čl. 136.</s><s>Oštećeni Rizo Halilović.</s><s>Predmet 02.03.1993. ustupljen u nadležnost VT KK.</s><s>Vojno tužilaštvo Krajiškog korpusa. (Predmet KT-46/93).</s><s>Okrivljeni M. K. za krivično selo iz čl. 136.</s><s>Oštećeni Anto Jažić.</s><s>Predmet 27.02.1993. ustupljen u nadležnost Vojnom tužilaštvu Krajiškog korpusa.</s><s>Neka od pomenutih suđenja okončana su tek posle rata, ali to ne umanjuje njihov značaj, jer su krivične prijave, hapšenja i druge procesne radnje obavljene u ratnom periodu.</s><s>U svim slučajevima navođene su odredbe Krivičnog zakona SFRJ.</s><s>Izneti primeri ilustruju aktivnosti na sprečavanju kriminaliteta od strane samo nekoliko vojnih i civilnih pravosudnih institucija.</s><s>Možda je to dovoljan dokaz da je još tokom stvaranja srpska poludržava u Bosni i Hercegovini bar pokušavala da se u teškim ratnim uslovima suprotstavi lopovima i ubicama iz vlastitih redova.</s><s>Ali to nije dovoljno za potpunu pravnu, još više moralnu, rehabilitaciju.</s><s>Skoro dve decenije posle okončanja ratnih sukoba ostaje nepoznat ukupan obim angažovanja pravosudnih institucija Republike Srpske.</s><s>Država i njene institucije, pre svega organi vlasti, ali i stručne i naučne ustanove, ne oglašavaju se i ne saopštavaju svoje nalaze.</s><s>Šteta je što nedostaju krivične prijave i presude većine civilnih i vojnih tužilštava i sudova koji su funkcionisali tokom rata.</s><s>Pritom mislim na pravosudne vojne i civilne institucije koje su delovale u većim centrima Doboju, Trebinju, Zvorniku, Nevesinju, Foči ili na Hercegovački i dr. korpuse Vojske RS...</s><s>Možda je ta dokumentacija uništena, a možda se još uvek negde prikriva.</s><s>Nije poznato čime raspolaže Tužilaštvo haškog Tribunala.</s><s>Poznato nam je da su odbrane srpskih zatvorenika na suđenjima u Hagu retko, i uglavnom površno, ulazile u ovu problematiku.</s><s>Izvesan broj suđenja za zločine pripadnika srpskih policijskih i vojnih formacija počinjene nad muslimanima i Hrvatima u Republici Srpskoj, odnosno u bivšoj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini, tokom rata 1992-1995. godine održano je u susednim republikama Srbiji i Crnoj Gori.</s><s>Podsećamo na suđenja u Šapcu 1992-1994. jedinici „Žute ose“ i D.V., zvanom „Repić“, za zločine zlostavljanje i ubistva muslimana u Domu kulture Čelopek u Zvorniku.</s><s>Imenovani je osuđen na deset godina zatvora.</s><s>Tu je i proces u Okružnom sudu u Beogradu, septembra 2003. godine za kidnapovanje u Sjeverinu sedamnaest muslimana iz međugradskog autobusa izvršeno 22. oktobra 1992. godine i njihovo pogubljenje u Višegradu.</s><s>Otmicu putnika i egzekuciju izvršila paravojna grupa „Osvetnici“.</s><s>Za navedeno delo osuđeni M. L., O. K. i D. D. na po 20 godina zatvora i Đ. Š. na 15 godina.</s><s>U Crnoj Gori u Bijelom Polju meseca maja 1998. počelo je suđenje licima okrivljenim za kidnapovanje muslimana u selu Štrpci iz voza Beograd - Bar br. 671, kada je 27. februara 1993. godine oteto 20 putnika.</s><s>Okrivljen je N. R. i uhapšen još 1996. godine Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu 07.12.2009. godine osudilo N. M. na 13 godina zatvora za ubistvo Huseina Grbića i Refika Velića i pokušaj ubistva Džemala Hadžalića u mestu Stari Majdan, dana 21.12. 1992. godine.</s><s>Na žalost na drugoj strani, kod Hrvata i muslimana, nismo naišli ni na nagoveštaj sličnih aktivnosti protiv pljačkaša i ubica iz redova policije ili vojnih formacija Armije BiH.</s><s>Na protiv, ubistva, silovanja i fizička zlostavljanja, razbojništva i pljačke su od prvog dana rata sastavni deo koncepta izgona i uništenja državljana srpske nacionalnosti sa prostora na kojima su u Bosni i Hercegovini gospodarile muslimanske vlasti.</s><s>Poučan je primer Srebrenice.</s><s>Početkom rata Srbi su uništeni u ovoj opštini.</s><s>Krajem 1992. na području Srebrenice je ostalo svega 9% srpskog stanovništva evidentiranog prilikom popisa prethodne godine.</s><s>Srbi su proterani ili pobijeni ne samo iz grada, već i iz okolnih sela (ostali su samo u podrinjskim selima Skelani, Crvica, Liješće i Petrića).</s><s>Za sva ta ubistva, pljačke i razaranja muslimanske vlasti ni za vreme rata, ni danas, nisu podnele ni jednu krivičnu prijavu.</s><s>Na protiv, optuženi su Srbi za genocid nad muslimanima.</s><s>Svakako da su civilne i vojne vlasti Republike Srpske opravdano nezadovoljne onim što su učinile, još manje onim što su htele, ali nisu uspele, da postignu na sprečavanju kriminaliteta.</s><s>Ali, u odnosu na ono što su postigle ili bar pokušavale da postignu muslimanske i hrvatske vlasti, srpski napori i uspesi mogu da imaju kapitalan značaj.</s><s>Ni danas, skoro dve decenije od kraja rata ni muslimanska ni hrvatska strana, ili još preciznije, vlasti Muslimansko-hrvatske federacije, nisu dostigle obim aktivnosti koje su samo tokom nepune četiri ratne godine ostvarile vlasti u srpskim opštinama i komande u jedinicama Vojske Republike Srpske.</s><s>Suprotstavljanje kriminalitetu u Muslimansko-hrvatskoj federaciji u vreme rata, kao i danas, svelo se na hapšenje i procesuiranje kriminalaca i zločinaca samo za zločine nad pripadnicima vlastitog, muslimanskog ili hrvatskoh, naroda ali ne, ili izuzetno retko, i za zločine nad licima srpske nacionalnosti.</s><s>Dokaz za ovu tvrdnju su hapšenja i presude donete za zločine nad Srbima.</s><s>Reč je i o kvalitetu i o broju takvih presuda.</s><s>Ovo su privremeni rezultati našeg višegodišnjeg (ne)završenog istraživanja.</s><s>I pored toga što ni posle dve decenije posao nije priveden kraju pažnju zavređuju činjenice u kojima se ogleda sva surovost rata.</s><s>Bez želje da opširnije tumačimo i razjašnjavamo domaće i međunarodne reprekusije tih i takvih pojava, kao i našeg ponašanja, smatramo da je ovom prilikom dovoljno da javnost upoznamo bar sa delom dokumentacije do koje smo u međuvremenu došli istražujući ovu materiju.</s><s>Želimo posebno naglasiti da ovo saopštavamo u ime onih srpskih patriota koji su iz borbi za svoju naciju u Bosni i Hercegovini izašli čista obraza, a to je U IME SRPSKOG NARODA.</s><s>Na kraju, sabirajući godine izrečenih kazni za zločine nad (ne)Srbima u RS počinjene tokom rata 1992-1995. godine došli smo do zapanjujućeg podatka a to je: izrečenih oko 700 godina zatvora.</s><s>Vredi onda postaviti pitanje: da li narod koji je stigmatizovan za genocidan narod, i to od strane nekadašnjih saveznika u borbi protiv fašizma, ima snage da procesuira i javno izgovori imena onih koji su ga svojim kriminalnim radnjama osramotili i time mu naneli neprocenjivu štetu?</s><s>Naravno, da ne.</s><s>Kako je moguće da genocidan narod svojim sunarodnicima za krivična dela počinjena nad podanicima drugih verskih i etničkih zajednica tokom oružanih sukoba, prema nepotpunim saznanjima, pokrene toliko procesa i izrekne oko 700 godina zatvora?</s><s>Ovde smo dokazali da je reč o narodu koji je moralno dovoljno snažan da u surovo doba rata kazni one koje su počinili zločine.</s><s>Samo i jedino narode koji su spremni i hrabri da govore o sopstvenim greškama istorija prepoznaje za VELIKE.</s><s>Šira verzija teksta koji je pod naslovom: Srbi „genocidni“, a pravdoljubivi, objavljen u beogradskom Pečatu, 13. septembra 2013.</s>
<s>Komemoracija povodom smrti akademika Milorada Ekmečića: Vječito u sjećanju srpskog naroda</s><s>Sreda, 02 septembar 2015</s>
<s>Milena Marković \| 22. jun 2015. 22:00 \| Večernje novosti Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zločine pod komandom Nasera Orića(4).</s><s>Sin Vlado: Želim da ubicu moga oca stigne zaslužena kazna Kad smo onu ekipu zarobljenih Srba iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić.</s><s>Popeo sam mu se na prsa... gledao je u mene i nije progovorio ni reči.</s><s>Izvadio sam bajonet i direktno ga udario u jedno oko, pa provrteo.</s><s>Nije ni zapomagao.</s><s>Posle sam udario u drugo oko...</s><s>Nisam mogao da verujem da ne reaguje.</s><s>Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, pa sam ga odmah preklao".</s><s>Ovo "ispovedanje" Nasera Orića zapisao je u svojoj knjizi "Planirani haos", Ibran Mustafić, jedan od ključnih ljudi tokom rata u Srebrenici.</s><s>Mustafić sve vreme tvrdi da mu je Orić to lično posvedočio, i da će on protiv Orića da svedoči, "ukoliko do toga dođe, a on bude pozvan".</s><s>Sa ovim Mustafićevim zapisom o užasu idemo u Bijeljinu, u susret Vladi Iliću, sinu ubijenog srebreničkog sudije Slobodana Ilića.</s><s>Ko će pred ovim mladim čovekom da ponovi svedočenje o stradanju oca?</s><s>Da li će da pristane na razgovor ili je tek pristao na susret.</s><s>Bio je Vlada Ilić hrabriji od nas.</s><s>- Pristajem i da me slikate.</s><s>Neka se vidi koga je moj otac imao.</s><s>I, ako me pitate da li verujem da je na najsvirepiji način ubijen...</s><s>I, ako me pitate, ko ga je ubio, verujem da je to činio onaj u koga je Mustafić upro prstom.</s><s>Verujem, jer je i obdukcija, obavljena u Tuzli, potvrdila oštećenja lobanje koja nisu od metka.</s><s>Ali, to sve da vam ponovim, što je Mustafić napisao, razumećete... nemam snage.</s><s>Čak nisam ni njegov intervju, nedavno, mogao da čitam.</s><s>Novine sam kupio i odneo majci.</s><s>Tražila je da ih donesem.</s><s>NE UMEM DA MRZIM Ni sad, posle svega kroz šta smo prošli i prolazimo, ja ne osećam mržnju ni prema kome.</s><s>Ne umem da mrzim.</s><s>Mislim da se mržnja nosi u korenu.</s><s>Podstiče u porodici.</s><s>Mene su roditelji negovali i učili ljubavi i poštovanju, i ne žalim što sam tako vaspitan.</s><s>Ali znam šta je dostojanstvo i da je važno da ga i u najvećoj muci sačuvam.</s><s>Ja osećam samo bol i nepravdu.</s><s>Sudija Slobodan Ilić iz Srebrenice imao je 46 godina kada je ubijen na Zalazju, na Petrovdan 1992. godine.</s><s>Od tada, pa naredne dve decenije, njegova porodica, supruga Jelica i sinovi Vlado i Aca ništa o njemu nisu znali. - Do kraja rata, još smo se i nadali, doći će, naći ćemo ga, razmeniće ga - govori Vlado Ilić. - Kako je vreme odmicalo, tako je i nada izmicala.</s><s>Posle smo počeli sami da tragamo.</s><s>Da mu telo nađemo.</s><s>Da ga dostojno sahranimo.</s><s>Vi, molim vas ne zamerite, ali ne možete ni da naslutite kroz šta smo sve prolazili za tih dvadeset godina.</s><s>Neko kaže da zna... da je sigurno tamo i tamo...</s><s>Drugi traže novac da nas dovedu do mesta na kome ćemo ga naći...</s><s>A, tek, ovo Mustafićevo svedočenje.</s><s>Zamislite patnju da tu sliku nosimo u sebi, a da za zločinca kazne nema.</s><s>Ili je, zasad, nema.</s><s>Ilići su rođeni Srebreničani.</s><s>Slobodan je bio sudija u Srebrenici, pa predsednik ovdašnjeg suda.</s><s>Njegova supruga Jelica, učiteljica.</s><s>Oboje, ugledni i poštovani ljudi.</s><s>Slobodan, govore o njemu Srbi iz Srebrenice, bio je sudija starog kova.</s><s>Zakon mu je i partija, i nacija, i vera.</s><s>Učiteljica Jelica nikad đake nije delila.</s><s>Znanje je bilo mera kojom je merila generacije i generacije srebreničke dece.</s><s>Vlado se seća: "Nismo imali neprijatelja, niti smo kome biti neprijatelji, za nas je uvek važno kakav si čovek, a nevažno kome narodu pripadaš i kome se bogu moliš, svako je u našu kuću dobrodošao, ko je dobrotu nosio". - Do polovine juna 1992. moji roditelji i brat, od mene mlađi tri godine, živeli su u Srebrenici.</s><s>Zamislite: do polovine juna!</s><s>Gotovo da su poslednji, među Srbima, izašli iz grada.</s><s>Zapravo, tata je poslednji izašao...</s><s>Bio sam prva godina ekonomije u Beogradu, završena predavanja i ja se javljam roditeljima da ću kući, da tamo spremam ispite.</s><s>Zbunio sam se kad su mi odgovorili: ne idi, ostani tamo, ovde nema nikog.</s><s>Kako nema, pitam.</s><s>Čuo sam oca: tako, nema... ostani tamo.</s><s>ZNAJU ČIJI SAM SIN I danas sam ostao u korektnim odnosima sa fakultetskim drugovima, Bošnjacima.</s><s>Vidimo se ponekad u Sarajevu, dođu i oni ovde.</s><s>Sve su to, da kažem, gradska deca.</s><s>Oni znaju čiji sam sin.</s><s>Ali me ništa ne pitaju.</s><s>Ja im ništa ne pričam.</s><s>Nisu oni meni ništa ni krivi ni dužni, niti je ceo njihov narod, kao što nije ni moj narod, kolektivno odgovoran za ovo što nam se događalo.</s><s>Zločinci imaju ime, njihove žrtve vape da ih stigne zaslužena kazna.</s><s>Nekoliko dana kasnije, Bratunac... - Vuklo me da krenem kući, a u Bratuncu zatičem roditelje i brata.</s><s>Bez ičega.</s><s>Bez ijedne fotografije, bez ijedne knjige, a imali smo biblioteku...</s><s>Bez garderobe, hrane.</s><s>Kažu: ništa nismo poneli, brzo će ovo proći, vratićemo se.</s><s>Bratunac pun našeg naroda iz Srebrenice.</s><s>Sve što je moglo uteklo je.</s><s>A opet stižu vesti: ko je ostao... ostao je zauvek.</s><s>Tako je i bilo.</s><s>Kraj juna, Bratunac... - Napunio sam 19 godina, a krenulo ludilo.</s><s>Zreo sam već čovek, ozbiljno razgovoram sa ocem.</s><s>Zadovoljan je što mi se dopada ekonomija, a negde žali što nisam, ipak, upisao prava.</s><s>Kad se vratimo u Srebrenicu, govori mi, možeš nekad da otvoriš i advokatsku kancelariju, ali ni ekonomija nije loša.</s><s>Priča mi da su ga zvali u sastav ratnog suda.</s><s>Odbio je.</s><s>Bio je prepošten za takav posao.</s><s>Odlučio se da ide u Zalazje.</s><s>"Imam prijatelje, tamo, sirotinja je to, biće im lakše kad sam među njima.</s><s>Ti se drži, kao i dosad, uči, gledaj majku i brata".</s><s>Ponovio mi je: brzo će ovo proći, ko je lud da danas gubi glavu u ratu".</s><s>To su njegove poslednje reči.</s><s>Dve decenije kasnije... - Oženio sam se, imam već dvoje dece.</s><s>Lakše mi je uz decu i suprugu.</s><s>Uz njih potiskujem patnju za ocem.</s><s>Neko kaže: svako dete ima pravo da o svom roditelju govori sve najbolje.</s><s>Ali moj otac je, stvarno, bio jedna istinska ljudska gromada...</s><s>Potiskujem patnju, ali kad vidim majku kako vene i savija se, boluje, ponovo me pritisnu sećanja.</s><s>I, pitanja: gde li je Bože moj, kako je moguće da niko ne zna gde su ga ukopali.</s><s>Jesu li ga ukopali, ili... na šta sve nisam pomišljao.</s><s>Ne mogu to ni da izgovorim...</s><s>Onda su nam javili: pronašli smo ga sa još osmoricom meštana Zalazja na deponiji kod Srebrenice, pod džakovima smeća i zemlje.</s><s>Obdukcija je potvrdila identitet.</s><s>Sahranili smo ga na groblju u Bratuncu.</s><s>Sad, barem, znamo gde je grob.</s><s>I znamo gde da mu zapalimo sveću.</s><s>Je li lakše?</s><s>Ni sam ne znam.</s><s>Ovih dana u Bijeljini...</s><s>Ne mogu da se oslobodim svedočenja o užasnom očevom stradanju.</s><s>Prošle su 23 godine, a kao da je juče bilo.</s><s>Preispitujem se da li sam ja mogao nešto da promenim?</s><s>Da li smo mogli?</s><s>Možda jesam i mogao kada mi je govorio da ga zovu u Šabac, da ga zovu u Vojvodinu...</s><s>Bio je poznat i priznat, kao pravnik.</s><s>A da li bi me poslušao da ode?</s><s>Ne znam...</s><s>Znam da bih ja svoje dete poslušao...</s><s>Ne mogu da se vratim ni u detinjstvo.</s><s>Ne mogu da vratim sećanje, bez i jedne uspomene.</s><s>Nijedne zajedničke fotografije.</s><s>Negde je bila jedna njegova sličica, valjda sa vozačke dozvole...</s><s>Čini mi se kao da sam rođen sa 19 godina.</s><s>Sve što smo imali pre izgona iz Srebrenice, opljačkano je, zapaljeno.</s><s>Ne mogu više ni da odem tamo.</s><s>Ne želim.</s><s>Samo želim da zločinca stigne zaslužena kazna.</s><s>Eto to želim.</s><s>I to tražim.</s><s>Sutra: Zalazje svedoči i opominje http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:554153-Sudiju-Ilica-svirepo-ubijali</s>
<s>Gde ti ubiju dedu i oca teško je decu podizati [5]</s><s>Subota, 11 jul 2015</s>
<s>Uložen prigovor na odluku o premještanju Karadžića u Veliku Britaniju</s><s>Srna \|13.05.2021 \| Glas Srpske LONDON - Odbrana Radovana Karadžića uložila je prigovor na odluku Mehanizma za krivične sudove u Hagu da njihov branjenik bude premješten u zatvor u Velikoj Britaniji, a u kojem su iznijete sumnje da on tamo neće biti bezbjedan, rekao je advokat prvog predsjednika Republike Srpske Piter Robinson.</s><s>Robinson je istakao da odbrana smatra da je ovo veoma opasan razvoj situacije za Karadžića.</s><s>On je dodao ne znaju u koji će konkretno zatvor biti prebačen Karadžić, jer je Mehanizam odbio da saopšti iako je odbrana tražila. - Karadžić razumije da ne može da bira mjesto u kojem će služiti kaznu, ipak, bilo je neodgovorno da ga Mehanizam pošalje u državu u kojoj bi bio u opasnosti ili bi morao da izdržava kaznu u samici, kada su na raspolaganju druge države u kojim ovi problemi ne postoje - rekao je Robinson za „Večernje novosti“.</s><s>Robinson je naglasio da Karadžić smatra da bi u britanskom zatvoru bio "ratni zrobljenik" jer je velika Britanija u ratu bila na strani muslimana, te da će biti u opasnosti od muslimanskih ekstremista.</s><s>Prema njegovim riječima, "bude li ubijen u zatoru u Velikoj Britaniji, Mehanizam će od Karadžića stvoriti mučenika, što će zauvjek potkopati rad ovog suda".</s><s>Robinson je potvrdio da je odbrana dobila odluku o premještanju njihovog klijenta iz Haga u zatvor u Velikoj Britaniji.</s><s>U odluci je navedeno da je ta zemlja obavijestila Mehanizam da je za to spremna i podsjeća da postoji sporazum između UN i britanske Vlade o izdržavanju kazne osuđenih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju iz 2004. godine.</s><s>Javnost je o ovoj odluci obavijestio ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dominik Rab na svom "Tviteru".</s><s>On je napisao da je ta zemlja saglasna sa odlukom da Karadžić bude prebačen u jedan od njenih zatvora i da treba da se ponosi svime što je učinila da obezbijedi njegovo hapšenje, pa do toga da baš u toj zemlji izdržava kaznu.</s><s>Karadžić (75) je 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora, a nakon žalbenog postupka sud u Hagu mu je 2019. godine izrekao kaznu doživotnog zatvora.</s><s>Prvi predsjednik Republike Srpske uhapšen je u Srbiji i predat Tribunalu u Hagu 2008. godine.</s><s>Nakon izricanja presude bio je u pritvorskoj jedinici u Hagu.</s><s>Kaznu u Velikoj Britaniji u zatvoru Vejkfild već je izdržavao srpski general Radislav Krstić, a tamo je stalno primao prijetnje od muslimanskih zatvorenika, više puta su pokušali da ga napadnu.</s><s>Generalu su 2010. godine trojica muslimana uspjela da priđu i napadnu ga. https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dano-premjestanju-karadzica-u-veliku-britaniju/361251</s>
<s>Deportovani iz ID: Ustanite, muslimani, ubijajte hrišćane i njihove sluge</s><s>Izvor: B92 \| 20.12.2019 \| 11:38 Osumnjičeni teroristi koji su juče deportovani u BiH imaju iza sebe seriju propagandnih snimaka Islamske države u kojima prete hrišćanima i pozivaju na "klanje" Jasmin Keserović iz Zavidovića poznat je iz nekoliko propagandnih video-snimaka Islamske države, u kojima je pozivao na ubijanje hrišćana.</s><s>Poslednji takav snimak pojavio se u junu 2016. godine.</s><s>"Ustanite, muslimani.</s><s>Ubijajte hrišćane i njihove sluge.</s><s>U njihovim gradovima i državama.</s><s>Postavljajte im eksploziv pod njihova auta, u njihove kuće, u njihove urede.</s><s>Ubijajte ih snajperima i prigušivačima, ubijajte ih onako kako ste u mogućnosti, pa makar to bilo i nožem", govorio je Keserović.</s><s>"Pridružio sam se ratu kako bih podržao islam" U video-prilogu koji je objavila kurdska televizija pojavljuje se i Emir Ališić, čije je ratničko ime bilo Evu Talha.</s><s>On je u Siriju otišao u decembru 2013. godine Na pitanje kako je dospeo u Siriju i zbog čega Ališić je odgovorio: "Da se pomogne narodu, zbog naroda, dece, žena...</s><s>Pridružio sam se ratu kako bih podržao islam, proširio ga u sve delove sveta.</s><s>Kada sam došao u Siriju, na početku nije bilo Islamske države, pa sam se pridružio Frontu Nusra".</s><s>Emir Ališić je preko Sarajeva i Istanbula otišao u Siriju i odveo celu porodicu.</s><s>Mediji su 2016. godine objavili priču o Ališiću i njegovoj porodici, odnosno njegovom odlasku na ovo ratište.</s><s>Pre odlaska živeo je u maglajskom selu Ošve.</s><s>Jasmin Keserović, Senad Kasupović, Hamza Labidi, Miralem Berbić i Emir Ališić deportovani su sinoć iz Sirije u Bosnu i Hercegovinu gde im je određen pritvor.</s><s>Osumnjičeni teroristi su pre deportacije boravili u sirijskim zatvorima pod kontrolom Kurda. https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&dd=20&nav_category=167&nav_id=1633060</s>
<s>Bh. državljani čekaju odluku o repatrijaciji u BiH iz sirijskih kampova</s><s>Četvrtak, 27 jun 2019</s><s>Izvor: N1 \| 26.06.2019 \| Milica Vučetić Više od 90 bosanskohercegovačkih državljana u Siriji čekaju odluku o repatrijaciji u Bosnu i Hercegovinu.</s><s>Osim muškaraca koji se nalaze u nekoliko zatvora i žena smještenih u dva kampa pod kurdskom kontrolom, tamo je trenutno, najviše djece.</s><s>Svi su, ranije, boravili na teritoriji takozvane Islamske države.</s><s>Zbog loših uslova, konkretno u kampu Al-Hol, komesarka Savjeta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović ranije je uputila apel da države članice Savjeta Evrope osiguraju hitnu repatrijaciju svojih maloljetnih građana.</s><s>Članovi porodica bh. žena i djece u aprilu su nadležnima u BiH uputili otvoreno pismo.</s><s>Sada imaju novu poruku.</s><s>Broj osoba iz Bosne i Hercegovine koji se nalaze u zatvorima i sirijskim kampovima pod kurdskom kontrolom približava se stotini.</s><s>Svi su ranije boravili na teritoriji tzv. Islamske države.</s><s>Iz Ministarstva bezbjednosti za N1 navode da su sa velikim stepenom vjerovatnoće utvrdili podatke 91 osobe, a da su evidencije i dalje podložne operativnim provjerama.</s><s>No, broj osoba gotovo je svakodnevno podložan promjenama i, nezvanično, već je veći od 91.</s><s>U kampovima je najviše djece i žena a o lošim uslovima, zarazama, nedostaku pitke vode i medicinske njege govorili su pojedini članovi njihovih porodica.</s><s>Nadležnima u BiH uputili su novu poruku.</s><s>Potpisuje je Alema Dolamić čija se sestra sa troje djece nalazi u kampu Roj: “Neki od njih su u kampovima skoro dvije godine, djeca žive u takvim uslovima skoro dvije godine.</s><s>I njihovi interesi su ugroženi, ali o tome malo ko misli.</s><s>Mi smo sve vrijeme navodili da smo spremni surađivati s našom vladom i ministarstvima kad je riječ o ovome, s ciljem da naši članovi porodica budu vraćeni u BiH.</s><s>I ponavljam, svjesni smo da je situacija komplikovana, ali ne možemo prihvatiti da dosad skoro ništa nije urađeno i da mi koji smo od početka upoznati sa svim i koji smo kad je trebalo sarađivali i dali sve informacije o našim članovima, ne znamo skoro ništa o planovima naših vlasti kada i kako će vraćati ljude u BiH.</s><s>I hoće li uopće?" Izručenjem Ibre Ćufurovića, borca takozvane Islamske države, iz Sirije u Bosnu i Hercegovinu - u kampu Roj na sjeveroistoku Sirije ostalo je oko 30 bh. državljana.</s><s>Gotovo svakodnevno mijenjao se i broj onih koji su smješteni ili pristižu u drugi kamp - Al Hol.</s><s>Iako se govorilo da će u BiH biti izručen i Armin Čurt, to se još uvijek nije dogodilo.</s><s>Nadležni kažu – zbog tehničkih razloga.</s><s>Poznato je da su kosovske vlasti u aprilu vratile 110 državljana - četiri borca, 32 žene i 74 djece.</s><s>A kakva će biti odluka BiH. “Svi oni za koje se ispostavi da su državljani BiH - mi imamo obavezu da ih prihvatimo.</s><s>Takve osobe ćemo prihvatiti.</s><s>Druga je stvar kakav će njihov tretman poslije biti, to je procesuiranje, itd.</s><s>A za one koji nisu državljani BiH – jednostavno nemamo obavezu da prihvatamo te osobe”, kazao je ministar bezbjednosti BiH Dragan Mektić. “Za sve povratnike će biti izdat putni list od naše ambasade u Jordanu, no nisu isključeni niti drugi modusi.</s><s>Ostale pojedinosti oko izvlačenja naših državljana ne možemo komentirati jer je tako dogovoreno na zadnjem sastanku koordinacije, zbog sigurnosti provođenja operacije”, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova BiH.</s><s>Koordinaciono tijelo za povratak bh. državljana iz Sirije još uvijek nije zvanično osnovano, ali stiže odgovor da nadležne službe održavaju sastanke.</s><s>Iz ministarstva bezbjednosti kažu: "Iznalaženje konačnog rješenja za ovaj vrlo težak i osjetljiv problem predstavlja velik izazov i za mnogo veće i razvijenije zemlje od Bosne i Hercegovine.</s><s>Naši građani, a posebno članovi porodica osoba koje se nalaze u kampovima, trebaju biti svjesni činjenice da ključ konačnog rješenje nije samo u rukama Bosne i Hercegovine i njenih institucija, nego i niza faktora i okolnosti na međunarodnom planu na koje Bosna i Hercegovina ne može utjecati ili ima ograničen utjecaj.</s><s>Mi ćemo i dalje nastaviti sa traženjem najboljih riješenja i na tom polju usko ćemo surađivati sa svim relevantnim partnerima." Samo u tri mjeseca – broj onih koji dolaze kamp Al-Hol porastao je sa 10 na 76 hiljada.</s><s>Osobe koje tamo borave, uključujući građane zemalja članica Savjeta Evrope posebno djecu, žive u bijednim i opasnim uslovima navela je nedavno komesarka za ljudska prava.</s><s>Dunja Mijatović uputila je apel državama članicama Savjeta Evrope za hitnu repatrijaciju maloljetnih građana, ali i razmatranje povratka njihovih majki. http://ba.n1info.com/Vijesti/a352714/Bh.-drzavljanku-o-repatrijaciji-u-BiH-iz-sirijskih-kampova.html</s>
<s>Nikola Živković: Od Srba, žrtava genocida, pokušava se napraviti zločinački narod</s><s>Sreda, 18 april 2012</s>
<s>SARAJEVO, 26.</s><s>AVGUSTA /SRNA/ - Potraga za posmrtnim ostacima nestalih sarajevskih Srba na lokalitetu Buća Potok na području sarajevske opštine Novi Grad danas je okončana bez rezultata.</s><s>"Ekshumacija koja je provedena po nalogu Tužilaštva na lokalitetu u blizini Željezničkog školskog centra danas je završena.</s><s>Tokom ekhumacije tragalo se za žrtvama srpske nacionalnosti, međutim, posmrtni ostaci nisu pronađeni", izjavila je Srni portparol Instituta za nestala lica BiH Lejla Čengić.</s><s>Čengićeva je napomenula da će samo u slučaju novih informacija o eventualnim lokalitetima koji bi mogli da kriju žrtve srpske nacionalnosti biti zakazane nove ekshumacije.</s><s>U vezi sa današnjom ekhumacijom pojedini mediji su naveli da se traga za Milošem Bandićem koji je podlegao batinama u Željezničkom školskom centru, u kome se u proteklom ratu nalazio logor za sarajevske Srbe.</s><s>Preživjeli logoraši svjedočili su o silovanjima, torturama, fizičkom i psihičkom maltretiranju. http://www.srna.rs/novosti/232443/ekshumacija-u-buca-potoku-bez-rezultata-.htm BIH \| 26/08/2014 \| 19:42 \| RTRS Završena ekshumacija kod ŽIŠ-a, pronađeni komadi garderobe Tokom ekshumacije u dvorištu Željezničkog školskog centra u sarajevskom naselju Buća Potok nisu pronađeni ljudski ostaci ali jesu komadi garderobe i obuće.</s><s>Ekshumacija je rađena prema nalogu Tužilaštva BiH, a na osnovu podataka Instituta za nestala lica BiH da ta grobnica krije posmrtne ostatke najmanje pet sarajevskih Srba iz okolnih naselja.</s><s>Kako je potvrđeno RTRS-u u Institutu za nestala lica BiH, nisu pronađeni ljudske kosti ali zato jesu ostaci garderobe, obuće i ćebadi što upućuje da su u tu jamu zatrpavani leševi koji su potom vjerovatno izmješteni.</s><s>Željeznički školski centar u Sarajevu poznatiji kao "ŽIŠ" u ratu je bio logor kroz koji je prošlo stotine sarajevskih Srbe.</s><s>Preživjeli logoraši svjedočili su o silovanjima, fizičkom i psihičkom maltretiranju i ubijanju u ŽIŠ-u. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest/zavrsena-ekshumacija-kod-zis-a-pronadjeni-komadi-garderobe-119761</s>
<s>Telegraf: Darko Mladić - Ako je Hrvatska oslobodila Gotovinu, može i Srbija mog oca!</s><s>Subota, 24 novembar 2012</s><s>Antonije Kovačević / Telegraf, foto: Slobodan Pikula Ako moj otac bude osuđen, svi ćemo pretrpeti veliku štetu - Hrvatska je dala milione za odbranu generala, a mi od Srbije nismo dobili ni dinar - Tadićevi ljudi su nagovarali moju ženu da se razvede od mene - Pretili su da će da mi otmu sina, to je bio vrhunac terora NIJE SVE IZGUBLjENO!</s><s>Darko Mladić, sin haškog optuženika i generala Vojske Republike Srpske Ratka, u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf kaže da i dalje veruje da bi njegov otac mogao da bude oslobođen po presudi u istom haškom sudu koji je pre nekoliko dana oslobodio hrvatske generale i tako ozvaničio progon preko 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine.</s><s>On, ipak, dodaje da će to biti nemoguće bez podrške države, barem upola onolike koliku su imali Gotovina i Markač od Hrvatske, pokušavajući da svojom nevinošću dokažu i nevinost genocidne “Oluje” i zločinačkog Domovinskog rata.</s><s>Darko Mladić smatra da se u Hagu ne brani samo njegov otac, već i dve preostale srpske države – Srbija i Republika Srpska. - Ako moj otac bude osuđen, svi ćemo pretrpeti veliku štetu.</s><s>Nadam se da će državni vrh Srbije konačno uvideti da dosadašnja strategija u saradnji sa Haškim trinunalom nije bila dobra, što govore i ove najnovije presude u Hagu.</s><s>Onda bi neko trebalo da se zamisli i zapita da li je potrebno nešto menjati, dok još ima vremena.</s><s>Jeste li pokušali to da im objasnite, mislim na državni vrh? - Jesam, ali niko nije želeo ni da me sasluša.</s><s>Tražio sam da me prime, ali oni, izgleda, nemaju vremena za mene.</s><s>Koga ste tačno zvali? - Sa svima koje sam znao pokušao sam i da kontaktiram.</s><s>Tražio sam prijem i kod predsednika i kod premijera, preko njihovih predstavnika, ali mi se posle toga niko nije javio.</s><s>Hrvatska je, čuli smo ovih dana i zvaničnu cifru, sa 35 miliona evra pomogla odbranu Gotovine i Markača?</s><s>Koliku ste vi pomoć dobili od Srbije? - Nikakvu.</s><s>Sve Srbe koji su tamo optuženi optužile su, sude im i njihovu odbranu finansiraju UN, pa vi sad izvucite logiku?!</s><s>Ovde je gore nego u onoj narodnoj, jer te kadija i tuži i sudi i brani.</s><s>Ne želim sad da kažem da ljudi koji brane moga oca ne rade dobro svoj posao, jer ja imam poverenje u njih kao advokate i ljude.</s><s>Ali to jednostavno nije dovoljno.</s><s>Tri advokata i prateće osoblje s jedne strane, a sa druge strane 22 tužioca, Bog zna koliko istražitelja i ogroman materijalni resurs.</s><s>A na stranu to što, kada Bramerc dođe u Srbiju, njega prime kao da je maltene predsednik ili premijer neke zemlje, a niko od srpskih zvaničnika nikad nije primio advokata Branka Lukića koji u Hagu brani mog oca i koji je, makar pravno gledano, u istom rangu kao i Serž Bramerc.</s><s>Na obezbeđenje Bramerca dok boravi Srbija potroši se više od sume koja bi bila potrebna za odbranu bilo koga od naših ljudi pred Tribunalom u Hagu.</s><s>To se zove neravnopravnost!</s><s>Da li ćete tražiti od novih vlasti u Srbiji, kao i vlasti u RS, da vam pomognu u odbrani više nego što je to bio slučaj dosad? - Ja bih voleo i radovao se kada bi Srbija i Republika Srpska zajedno radile na tom pitanju i preuzele odgovornost kada je u pitanju odbrana Ratka Mladića.</s><s>Biće kasno kada RS proglase genocidnom tvorevinom, a Srbe genocidnim narodom.</s><s>Pominjanje RS kao genocidne tvorevine, barem po onome što viđamo u medijima, mnogo boli premijera Milorada Dodika.</s><s>Jeste li s njim razgovarali na ovu temu ? - Jednom smo se sastali, ali ništa konkretno nije urađeno.</s><s>Nadate li se da bi Tribunal u Hagu, rukovodeći se oslobađajućom presudom Gotovini i Markaču, mogao da oslobodi i vašeg oca? - Ja smatram da moj otac ne bi trebalo uopšte da bude u Hagu, a da zaista postoji međunarodna pravda, on bi trebalo da dane svoje starosti provodi ovde u Beogradu, uz svoju porodicu, sa sve zaslugama koje treba da dobije kao čovek koji se nesebično borio i žrtvovao za svoju zemlju.</s><s>Pitao sam vas da li se nadate... - Naravno da se nadam.</s><s>Nikada nije sve izgubljeno.</s><s>Ako je Hrvatska uspela u tome da ubedi taj sud da nije bilo zločinačkog poduhvata i da je 250.000 ljudi pobeglo iz njihove zemlje iz čista mira, bez razloga i pritiska, ne vidim zašto mi ne bismo makar pokušali da pokažemo i dokažemo stvarnu istinu, a ne da prihvatamo propagandu naših ratnih neprijatelja.</s><s>Srbija će kao svoju poslednju priliku da iskoristi javnu govornicu po tom pitanju upravo u slučaju koji se vodi protiv mog oca.</s><s>Vuk Jeremić je zakazao raspravu o Tribunalu pred Generalnom skupštinom UN i to je još jedna od prilika da Srbija pokrene neka pitanja, kao što je, na primer: Da li je osnivanje tog suda zakonito ili ne prema pravilima koja propisuju upravo Ujedinjene nacije?</s><s>Komandna odgovornost, koja će biti ključni argument tužilaštva protiv vašeg oca, u slučaju hrvatskih generala nije uzeta u obzir... - Ja nisam pravnik ni advokat, ali sam poslednjih dana slušao mnoge pametne advokate – svi oni pitani o oslobađajućoj presudi imaju isti zaključak: neverovatno je, ali moguće da na osnovu istih činjenica dva sudska veća donesu tako različite zaključke, da jedno osudi na visoku kaznu, a drugo oslobodi.</s><s>Videćemo kako će te iste stvari rastumačiti u slučaju mog oca.</s><s>Kako komentarišete čestitku Veselina Šljivančanina upućenu hrvatskim generalima u trenutku njihovog oslobađanja iz pritvora u Ševeningenu? - Shvatio sam to na taj način da se Šljivančanin poneo kao čovek koji oseća i osećao je nedostatak podrške svoje države, a da mu je drago kada vidi da ta podrška na drugom mestu ne manjka.</s><s>Bilo bi normalno da je svaki čovek nevin dok se ne dokaže suprotno, a mi imamo situaciju u Srbiji gde je Boris Tadić na ispraćaju mog oca u Hag njega nazvao ratnim zločincem.</s><s>Šta onda očekujemo od sudija u Hagu ako ga je predsednik države već osudio.</s><s>Što je, između ostalog, i krivično delo, i za šta smo mogli da ga tužimo, ali smo u tom trenutku imali važnija posla.</s><s>Jeste li se čuli sa ocem poslednjih dana, kako on komentariše oslobađanje hrvatskih generala? - Čujemo se skoro svaki dan, ali ne mogu i nemam pravo da iznosim u javnost ono što on govori.</s><s>Kakvo je sada njegovo zdravstveno stanje, da li može da prati suđenje? - Mislim da su svi koji su gledali scene njegovog hapšenja mogli da vide da je to stanje daleko od sposobnog za suđenje.</s><s>Sada je to, ipak, nešto bolje.</s><s>Opšte je poznato da je imao tri moždana udara i da se nalazi na ivici smrti svaki put kada mu skoči pritisak.</s><s>Da li za tu činjenicu znaju i sudije haškog tribunala? - Nadam se da znaju.</s><s>On se već jednom u toku suđenja onesvestio.</s><s>Godinama ste bili pod prismotrom srpskih službi bezbednosti, da li vas i dalje prate i prisluškuju? - Ne znam to, ali voleo bih da država bar deset odsto resursa, a spominjane su ogromne cifre koje je izdvajala na prisluškivanja, maltretiranja i istraživanja porodice Mladić, upotrebi ne na odbranu Ratka Mladića, već na borbu za istinu o srpskom narodu kroz taj predmet, jer ako je Hrvatska našla načina da svoje interese brani na taj način, što to ne bismo uradili i mi.</s><s>Evo pozivam Vladu Srbije da potroši istu količinu novca koju je upotrebila da se moj otac locira i uhapsi na utvrđivanje istine o Srebrenici, ratu u Bosni i Hrvatskoj.</s><s>Čitava konstrukcija o Haškom tribunalu i opstaje sve ove godine jer je niko ne napada.</s><s>Hrvati su je napali i ona je pala, nebitno je da li su to uradili novcem, lobiranjem, angažovanjem dobrih advokata, nije važno...</s><s>Oni su dobili rezultat, a mi se uopšte ne bavimo tim pitanjem, koje bi moglo skupo da nas košta.</s><s>Jesu li prestali pritisci na vašu porodicu od kada je uhapšen vaš otac? - Jesu, prestali su, ali traume su ostale.</s><s>Ogromna je šteta već nanesena porodici i Ratka i Darka Mladića i o tome bih mogao danima da pričam.</s><s>Supruga je premeštana sa jednog na drugo radno mesto, otpuštana s posla, čak su slali ljude da ubeđuju moju ženu da se razvede od mene, to je sve rađeno po instrukcijama te ekipe iz Kabineta predsednika Tadića.</s><s>Svakojakih pretnji je bilo...</s><s>Od onih suptilnih, da treba da biram između dece i oca, a moja supruga između dece i svekra.</s><s>Kada smo to odbili, supruga je istog momenta dobila otkaz.</s><s>Vrhunac je ipak bio kada smo telefonski obavešteni da se sprema otmica moga sina.</s><s>To je bio vrhunac terora!</s><s>Država je planirala otmicu Vašeg sina?! - Ne mogu da kažem da je država planirala otmicu, jer su ta upozorenja dolazila posredno, preko nekih naših prijatelja, koje su opet “upozoravali” neki ljudi.</s><s>Svake godine je sistem ucena bio sve gori i gori.</s><s>Ali nismo mi jedini koji su to preživeli, mnoge porodice drugih optuženika su prošle kroz isto i smatram da je to nešto čime Srbija ne bi trebalo da se ponosi.</s><s>Ko su ljudi koji su vršili pritisak na vas i vašu porodicu? - Ja ne znam tačno kako se oni zovu, ali to su bili radnici službe državne bezbednosti koji su tu dolazili po naređenju, a sva naređenja u tom smislu išla su iz kabineta Borisa Tadića.</s><s>Da li ste se sreli sa Borisom Tadićem? - Ne, nikada se nismo sreli, sretao sam samo ljude koji su u njegovo ime dolazili da razgovaraju sa mnom.</s><s>Jednom sam bio i kod Mikija Rakića koji je vodio celu priču oko hapšenja i izručenja mog oca.</s><s>Šta biste sada rekli Tadiću da ga sretnete? - Nisam o tome nikada razmišljao.</s><s>Ne znam šta bih mu rekao.</s><s>Znam samo da, kad god čujem da on pominje demokratiju, meni se okrene stomak, jer znam da su on i njegovi ljudi vratili Srbiju u 1948. godinu, u doba Informbiroa.</s><s>Na kraju, dali verujete u zvaničnu verziju hapšenja Ratka Mladića? - Ne bih o tome da pričam, ja ne znam ništa više nego vi.</s><s>OTAC NE TRAŽI NIŠTA DA MU DONESEMO IZ SRBIJE, I DALjE ŽIVI KAO VOJNIK!!</s><s>Šta vam otac traži da mu ponesete kada mu odete u posetu? - Ništa specijalno, on ne traži mnogo jer je vojnički odgajan, asketa.</s><s>Njemu je važno samo da nas vidi, da provedemo neko vreme zajedno.</s><s>Nikada mu u životu nije trebalo ništa materijalno, prosto takav je.</s><s>Pošto se godinama nismo videli, a nismo ni znali da li je živ ili mrtav, sada koristimo to vreme tokom poseta da nadoknadimo sve ove godine.</s><s>Ne pričamo ni o suđenju, ni o politici, već samo o privatnim stvarima, zanima ga šta se nama dešava u životu, šta mu rade unuci... http://www.telegraf.rs/vesti/424893-ekskluzivni-ina-mogla-da-oslobodi-gotovinu-moze-i-srbija-mog-oca</s>
<s>Bijeljina 23. 12. 2012 \| Pres RS ČLAN TIMA ZA ODBRANU RATKA MLADIĆA PRED HAŠKIM TRIBUNALOM UPOZORAVA Bijeljinski advokat Miodrag Stojanović, kobranilac Ratka Mladića pred Haškim tribunalom, tvrdi da je generalov život ozbiljno ugrožen i da bi sve učestalije nagle promene visine krvnog pritiska tokom suđenja kod njega mogle da budu fatalne!</s><s>Stojanović objašnjava da je Mladićevo zdravstveno stanje zaista teško, da on nije u stanju da prati dinamičan i naporan sudski proces, koji se protiv njega vodi, i da mu zbog toga život visi o koncu.</s><s>U intervjuu za Pres nedelje član generalovog tima odbrane, koji se zbog praznične pauze nedavno vratio iz Haga u Srpsku, kaže da se njegov klijent tokom suđenja mnogo uzrujava i da tada nastupaju problemi sa pritiskom. - Po nama braniocima, general Mladić apsolutno ne može da prati suđenje pet dana u kontinuitetu.</s><s>Zašto to kažem?</s><s>Pa, recimo, kada ima svedoka koji, po njegovom mišljenju, ne govori istinu, ili prećutkuje detalje nekog događaja, on se strašno uznemiri i tada mu pritisak naglo skače.</s><s>Amplitude pritiska dešavaju se u kratkom vremenskom razdoblju.</s><s>To se da primetiti na njegovom licu i mi branioci tada reagujemo i tražimo od lekarskog tima da mu bude izmeren pritisak.</s><s>Visina pritiska varira od 160 do 180 za gornji i od 90 do 110 za donji pritisak.</s><s>I to bude trenutno.</s><s>Nedugo zatim, pritisak padne i dođe u normalu, ali takve nagle promene mogu da budu kobne po njegov život.</s><s>Međutim, sud i dalje odbija da prihvati realnost da Ratko Mladić nije sposoban da prati suđenje - kaže Stojanović i tako potvrđuje navode izvora našeg lista iz Ševeningena objavljene pre nekoliko dana.</s><s>Zajedno za sve praznike</s><s>U Tribunalu sledi pauza za predstojeće praznike.</s><s>Kako će Srbi u Hagu provesti te praznične dane? - Sve što se u poslednjih nekoliko meseci dogodilo u Hagu nekako ih je ujedinilo, više vremena provode zajedno.</s><s>Već su krenule i slave.</s><s>Svako od njih slavi krsnu slavu.</s><s>Međunarodnu Novu godinu uopšte ne obeležavaju, samo pravoslavni Božić i Srpsku novu godinu, uglavnom zajedno.</s><s>Kupe prase, obave verski obred i zajedno ručaju.</s><s>Ima zatvorenika koji su i te kako religiozni.</s><s>Recimo, Tolimir i Župljanin su potpuno okrenuti veri, oni čak izvode verske obrede zajedno sa parohom Vojom Bilbijom.</s><s>Da li ste tražili da se promeni sistem suđenja? - Sud je nedavno izmenio sistem suđenja tako što je donesena odluka da posle sat vremena sledi pauza od 20 minuta.</s><s>Ali, oni i dalje smatraju da on može pet dana uzastopno da prati suđenje.</s><s>Mi i dalje smatramo da je to nemoguće i sada smo u procesu podnošenja novog zahteva za izmenu sistema suđenja.</s><s>S tim u vezi, zatražili smo, i odobreno nam je, da bude obavljeno veštačenje njegovog zdravstvenog i duševnog stanja kako bismo imali argument da on nije sposoban da prati suđenje na ovaj način.</s><s>Da li je tačno da su to veštačenje izvršili srpski lekari i da je utvrđeno da general Mladić zaista nije sposoban da prati suđenje pet dana uzastopno? - Tačno je da ga je pregledala ekipa niških i beogradskih lekara.</s><s>Izveštaj smo dobili, ali još ne možemo da iznosimo detalje u javnost.</s><s>Da li je istina da general Mladić veoma slabo jede? - Nažalost, tačno je.</s><s>Recimo, u pauzama suđenja njemu donesu suvi obrok da napravi sendvič.</s><s>On to nikada ne pojede.</s><s>Uzme samo jabuku i popije sok, a meni i mojim kolegama izda naređenje, bukvalno naređenje, da od toga napravimo po sendvič i da to pojedemo.</s><s>I mi moramo da pojedemo taj sendvič, ne zato što smo gladni nego jednostavno zbog toga što je on takav kakav je.</s><s>Po pravilima Tribunala, advokat čak ne sme da jede pritvorenikovu hranu, ali on kaže: "Naređujem ti, ima to da pojedeš"!</s><s>To odražava kakav je on čovek, nesebičan, šta god dobije, on deli drugima.</s><s>Izvor Pressa RS iz haškog pritvora nedavno nam je otkrio da je Mladić u dobrim odnosima sa svim ljudima koji ga okružuju.</s><s>Da li je to zaista tako? - Mislim da jeste, bar na osnovu onoga što sam ja video.</s><s>Često hvali stražare koji su uvek voljni da mu pomognu, ali nije zadovoljan medicinskim uslugama.</s><s>Često se žali, jer smatra da ta početna premisa po kojoj on može da prati suđenje nije fer prema njemu i njegovom zdravlju.</s><s>Srbima u Hagu ubijena je svaka nada</s><s>Kakvo je raspoloženje među Srbima u Hagu nakon poslednjih haških presuda? - Svi su frustrirani i pod velikim stresom.</s><s>Oslobađajuće presude hrvatskim generalima i Haradinaju, pa onda doživotne kazne i Lukiću i Tolimiru su ih definitivno dovele u psihički krajnje depresivno stanje.</s><s>Jer, kada optuženom i toliko dugo pritvorenom licu uzmeš i nadu, onda je kraj.</s><s>Svi znamo da nada poslednja umire.</s><s>Svi su oni imali neku veru da će pravda i istina na kraju da pobede, da će uveriti sud da nisu krivi.</s><s>Međutim, kada su videli šta se sve izdešavalo u haškoj sudnici, izgubili su i tu poslednju nadu.</s><s>Kako on uopšte gleda na činjenicu da se nalazi u zatvorskoj ćeliji? - Drži se dostojanstveno uprkos svim zdravstvenim problemima.</s><s>Mi, kao njegovi branioci, očekujemo da će pobediti pravda, stvarno očekujemo pobedu.</s><s>Međutim, on kao naš klijent često nam govori da u Hagu nema pravde.</s><s>Kaže, ovo nije sud, ovo je komisija NATO-a i meni sudi NATO.</s><s>Kaže: "Ja sam u jednom trenutku, vodeći vojsku koja je predstavljala narod, stao na branik nečega što je bilo protivno interesima NATO-a".</s><s>I, kaže da zna da zbog toga mora da bude osuđen, ali od nas, svojih advokata, traži isključivo da se čuje njegova istina.</s><s>On hoće da se zna da je branio svoj narod i ne misli da će biti spasen.</s><s>Smatra da bi i kazna od deset godina zatvora za njega bila doživotna kazna.</s><s>Šta je na vas ostavilo najjači utisak u razgovorima sa Mladićem? - On je, bez sumnje, velika istorijska ličnost.</s><s>Istorija o njemu može da sudi pozitivno ili negativno.</s><s>Staljin je bio istorijska ličnost, baš kao i Hitler i Napoleon.</s><s>I Ratko Mladić je definitivno istorijska ličnost.</s><s>Često mu kažem: "Generale, mi ćemo svi umreti, a ti ćeš živeti!</s><s>Ko će pre fizički umreti uopšte nije bitno".</s><s>Milo mu je kada to čuje jer mu je veoma važno šta narod priča o njemu.</s><s>Iskreno, nikada nisam imao lakšeg klijenta.</s><s>On ništa ne traži, samo da se čuje njegova istina.</s><s>A jedino mu je stalo do toga šta o njemu misli njegov narod.</s><s>Saša Mirić http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/29756/%C5%BDivot+generala+visi+o+koncu!.html</s>
<s>SARAJEVO, 12.</s><s>OKTOBRA /SRNA/ - Tužilaštvo BiH zatražilo je da Ilija Jurić bude proglašen krivim za ratni zločin nad srpskim civilima počinjen 1992. godine u mjestu Posavska Mahala, u opština Odžak.</s><s>Tužilac Miroslav Janjić rekao je da je Tužilaštvo nedvosmisleno dokazalo da je Jurić, kao pripadnik 102. brigade Hrvatskog vijeća odbrane /HVO/, u noći između 4. i 5. juna 1992. godine u kući u mjestu Posavska Mahala silovao i seksualno zlostavljao ženu srpske nacionalnosti.</s><s>On je optužen i da je u junu 1992. godine presreo Darinku i Nadu Lešić, čiju je maloljetnu djecu fizički maltretirao, udarajući im glave u stub.</s><s>"Žrtve su bili civili, zaštićeni konvencijama.</s><s>Optuženi je bio pripadnik HVO-a i iskoristio je svoj nadređeni položaj.</s><s>Iz kuće je izveo Milicu Đekić, odvajajući je od maloljetne djece, i seksualno je zlostavljao.</s><s>Đekićeva je prepoznala optuženog u sudnici", naveo je Janjić.</s><s>On je rekao i da su oštećeni žene i maloljetna djeca srpske nacionalnosti, te da su iskazi svjedoka bili homogeni i konstantni prilikom unakrsnog ispitivanja, prenosi Birn.</s><s>"Smatramo da odbrana nije pružila nijedan bitan dokaz, osim jednog koji nije uspio obezvrijediti dokaze Tužilaštva.</s><s>Predlažem da optuženi bude proglašen krivim, te kažnjen u skladu sa zakonom", dodao je tužilac.</s><s>Suđenje će biti nastavljeno 26. oktobra, za kada je planirano iznošenje završne riječi odbrane. http://www.srna.rs/novosti/343776/tuzilastvo-trazi-da-juric-bude-proglasen-krivim.htm</s>
<s>Prisustvujući obeležavanju srpskih stradanja u srednjem Podrinju, „Dveri srpske – pokret za život Srbije“ i „Institut za istraživanje srpskih stradanja u HH veku“ zajednički su na Petrovdan 2011.godine predstavili knjige o ratnim dešavanjima u srebreničkom kraju.</s><s>Ovogodišnje narodno sećanje obeležio je pokušaj falsifikatora srebreničkih ratnih događaja da zabrane sve srpske manifestacije.</s><s>Iz tog razloga su „Dveri srpske – Pokret za život Srbije“ podelili građanima pet stotina primeraka svoje knjige „Srebrenica“, dokazujući na taj način da istinu o Srebrenici nije moguće sakriti ili ugušiti.</s><s>„Institut za istraživanje srpskih stradanja u HH veku“ je objavio i predstavio novu knjigu Milivoja Ivaniševića „Srpska zgarišta srebreničkog kraja“, u dvojezičnom izdanju, na srpskom i engleskom jeziku.</s><s>„Mala knjiga smrtišta“, kako svoje delo naziva autor, sadrži imena stradalih meštana srebreničkog kraja, pravoslavnih hrišćana, ubijenih rukom svojih suseda, onih što 11.jula u Potočarima obeležavaju svoje stradanje.</s><s>Knjiga Milivoja Ivaniševića otvara mogućnost za pošten dijalog između hrišćana i muslimana u srebreničkom kraju, pod pretpostavkom da muslimanska strana zaista hoće istinu i na istini zasnovano pomirenje.</s><s>Drugačije rečeno: 1. Srpska strana je objavila, narodnim jezikom rečeno, „šta ste vi, Bošnjaci, nama uradili“.</s><s>2. Bošnjačka strana treba da prouči knjigu „srpska zgarišta“ i pokuša da ospori ove podatke.</s><s>3. Bošnjačka strana treba da napiše knjigu o tome, narodnim jezikom rečeno, „šta ste vi, Srbi, nama uradili“.</s><s>4. Srpska strana treba da prouči bošnjačke tvrdnje i pokuša da ospori netačne podatke, ako ih ima.</s><s>5. Nesporne činjenice, nesporne za obe strane, mogle bi biti osnov za razgovor o pomirenju.</s><s>„Institut za istraživanje srpskih stradanja u HH veku“ je predstavljao Ljubiša Ristić, a ''Dveri srpske – pokret za život Srbije'' Boško Obradović i Jugoslav Tajić.</s><s>Zajednička delegacija je prisustvovala parastosima na stratištima srpskog naroda u Srebrenici, Biljači, Zalazju i Bratuncu.</s>
<s>Do daljeg odgođena žalbena konferencija generalu Mladiću</s><s>Petak, 29 maj 2020</s><s>28/05/2020 \| RTRS \| Izvor: SRNA Međunarodni mehanizam za krivične sudove odgodio je danas do daljeg žalbenu konferenciju u slučaju protiv generala Ratka Mladića iz zabrinutosti zbog njegovog zdravstvenog stanja i zabrana putovanja uvedenih zbog pandemije virusa korona.</s><s>General Mladić se oporavlja od nedavne operacije polipa debelog crijeva.</s><s>Sudije ukazuju na navode sudskog registrara da je general Mladić /78/ "dio veoma rizične grupe zbog svojih godina i medicinske istorije", te da zbog zabrana uvedenih zbog pandemije proces ne može biti održan 16. juna.</s><s>Apelaciono vijeće je od registrara zatražilo da pošalje izvještaj o izvodljivosti svakih deset dana kako bi mogli da zakažu ročište "što je prije moguće".</s><s>Apelaciono vijeće haškog Mehanizma nedavno je odgodilo i statusnu konferenciju u slučaju koji se vodi protiv generala Mladića do trenutka kada on bude u stanju da dođe u sudnicu sa svojim advokatom poslije ublažavanja restrikcija u vezi sa pandemijom virusa korona.</s><s>Statusna konferencija bila je zakazana za danas.</s><s>Prvostepenom presudom Tribunala u Hagu, čiji je rad naslijedio Mehanizam, general Ratko Mladić nepravosnažno je osuđen u novembru 2017. na doživotni zatvor po optužbama za ratne zločine u BiH i u pritvoru čeka okončanje žalbenog postupka i drugostepenu presudu. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=385940</s>
<s>Ninko ĐURIĆ \| 03. jun 2019 \| Večernje novosti Još nije skinut mračni veo sa golgote sarajevskih Srba koji su brutalno pogubljeni od 1992- 95.</s><s>Stradanje porodice Komljenić dovoljan je razlog za novu temeljnu istragu SARAJEVO je, uz pakao u mudžahedinskim logorima na Ozrenu i Vozući (Zavidovići FBiH), jedna od najsvirepijih srpskih klaonica na prostoru bivše ratom zahvaćene Jugoslavije.</s><s>Zato jedan od prioriteta Međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu treba da bude rasvetljavanje mračne istine o tačnom broju brutalno pogubljenih pravoslavaca i potom bačenih u jamu Kazani, jednog od simbola stradanja ne samo sarajevskih Srba.</s><s>Do te istine može se doći jedino novom i temeljitom ekshumacijom.</s><s>Prvo prebrojmo poklane, pa tek onda podignimo spomen-ploču nad tim srpskim stratištem iznad zvanične prestonice BiH.</s><s>Ovo, za "Novosti", kaže Milutin Mišić, bivši član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH.</s><s>Osnivanjem komisije, smatra on, umnogome su sazrele okolnosti za skidanje vela sa sarajevske golgote. - Samo slučaj tragične sudbine porodice Komljenić dovoljan su razlog da se, napokon, izvrši temeljna ekshumacija Kazana.</s><s>Poput mnogih drugih sarajevskih pravoslavaca, bračni par Komljenac, Radoslav (72) i Marina (67), iako nepokretni, u jednoj od racija uhapšeni su u svom stanu 26. juna 1993.</s><s>Brutalno su zaklani, a njihova tela bačena u jamu - navodi Mišić.</s><s>Od bračnog para Komljenić ekshumirana je, tačnije iz jame u rejonu Trebevića, duboke tridesetak, a široke oko 70 metara, izvađena je samo jedna manja kost. - Ta kost je, međutim, samlevena tokom DNK analize, kojom je utvrđeno da je pripadala Radoslavovoj supruzi Marini.</s><s>Tako nam je preostalo samo da konstatujemo i njihovoj kćerki Slobodanki saopštimo da smo identifikovali nešto čega više nema!</s><s>Da nema koga i šta da sahrani - iznosi Mišić.</s><s>Osim kosti, iz jame je izvađena i jedna invalidska štaka Komljenića!</s><s>Zaklani Komljenići bačeni su u Kazane zajedno sa svojim pomagalima.</s><s>Mišić navodi da je nedavno najavljena istraga o nestalih 5.000 KM iz kase sarajevskog kantona za spomen-ploču iznad Kazana, samo još jedna manipulacija i spinovanje u nizu bošnjačkog vrha. - Srbima je to poruka da teško mogu doći i do tih mizernih 5.000 KM, a kamoli do znatno više novca što je potrebno za valjanu ekshumaciju Kazana.</s><s>Krajnje je vreme da se prestane sa tolerisanjem prakse da jedino za srpske žrtve i njihove ekshumacije nema dovoljno novca.</s><s>To srpski predstavnici i naše institucije moraju da izdejstvuju kod Tužilaštva BiH, koje je na potezu - zaključuje Mišić.</s><s>OSUĐENI ZA SVIREPE ZLOČINE ZA zločine na Kazanima osuđeno je samo 14 pripadnika tzv. ABiH na zatvorske kazne od deset meseci do šest godina.</s><s>Svima je pred pravosuđem FBiH suđeno za "svirepa ubistva", dok je jedino, poput njegovog komandanta Mušana Topalovića Cace, zloglasni Samir Bejtić još 2006. osuđen na 14,5 godina zatvora.</s><s>Međutim, ni do danas nije izrečena pravosnažna presuda, jer je Vrhovni sud FBiH čak u četiri navrata ukidao uglavnom oslobađajuće presude i ponovo na suđenje vraćao Kantonalnom sudu u Sarajevu. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:798276-Kazani-cekaju-ekshumaciju</s>
<s>Divjak tvrdi da je za ubistvo vojnika saznao nakon rata iz štampe</s><s>Petak, 18 oktobar 2019</s><s>17.10.2019 \| Srna \| Glas Srpske Sarajevo - Na suđenju u predmetu “Veliki park” za ubistvo zarobljenih pripadnika JNA 1992. godine u Sarajevu, nekadašnji zamjenik komandanta Štaba Teritorijalne odbrane takozvane RBiH Jovan Divjak izjavio je da tokom rata nije bio upoznat da su na području sarajevskog naselja Dobrinja zarobljeni vojnici JNA, te da je nakon rata iz štampe saznao za njihovo ubistvo.</s><s>Divjak, koji je svjedok Tužilaštva, tvrdi da se ne sjeća akta Ministarstva odbrane i Štaba Teritorijalne odbrane od 21. maja 1992. godine koji su potpisali komandant Štaba Hasan Efendić i ministar odbrane Jerko Doko, koje mu je pokazala tužilac Vesna Ilić, u kojem je navedeno da je za vrijeme oružane borbe zarobljeno osam vojnika JNA na području Dobrinje, koji su pušteni, te da se o njihovoj sudbini ništa ne zna.</s><s>Divjak je rekao da se ne vidi ko je sačinio dokument koji mu je predstavljen, te dodao da su o ovom dokumentu trebali biti upoznati on i Stjepan Šiber, koji je takođe bio zamjenik komandanta Teritorijalne odbrane, prenosi Birn.</s><s>Drugi svjedok Tužilaštva nekadašnji analitičar vojne problematike u Štabu Vrhovne komande takozvane ABiH Husnija Sejdinović je, nakon što mu je predstavljena informacija Štaba od 25. maja 1993. godine, koja se bavila bivšim pripadnicima “Jukine jedinice”, a u kojoj se navodi “da je Nermin Uzunović, po izjavi jednog pripadnika bivše Specijalne brigade, strijeljao šest četnika kod Doma policije”, potvrdio da je njegov Štab tu informaciju dobio iz Službe vojne bezbjednosti Prvog korpusa.</s><s>Svjedok je potvrdio i da im u toj informaciji nije navedeno ime pripadnika koji je izjavio da je Uzunović strijeljao, ali da je Služba bezbjednosti Prvog korpusa znala ko je ta osoba. “Moralno i profesionalno pravilo je da se zaštiti čovjek koji je dao takvu informaciju”, rekao je Sejdinović.</s><s>Na pitanje odbrane da li je Juka Prazina pripadao Odredu kojim je komandovao optuženi Vikić, svjedok je rekao: “U nekoj ideji da, ali stvarno nikada”.</s><s>U predmetu “Veliki park”, osim Vikića, optuženi su bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova tadašnje BiH Jusuf Pušina, te Nermin Uzunović i Mladen Čovčić, koji se prije promjene imena zvao Senaid Čavčić.</s><s>Optuženima je stavljeno na teret da su bili informisani da je osam pripadnika JNA srpske nacionalnosti zarobljeno u sarajevskom naselju Dobrinja kada im se pokvario transporter.</s><s>Prema optužnici, oni su bili informisani da su zarobljeni vojnici JNA stavljeni pod kontrolu i nadzor policijskih i bezbjednosnih struktura, a potom izvedeni u Veliki park, blizu Doma policije u centru Sarajeva, gdje su ubijeni.</s><s>Tijela pripadnika JNA sklonjena su i odvezena s ciljem uklanjanja i prikrivanja dokaza, ali su pronađeni djelimični posmrtni ostaci dvojice ubijenih, dok se za ostalima još traga.</s><s>Nastavak suđenja zakazan je za 24. oktobar. https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_danubistvo-vojnika-saznao-nakon-rata-iz-stampe/295138</s>
<s>BEOGRAD, 19.</s><s>OKTOBRA /SRNA/ - Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pritvor bivšem načelniku Sektora za organizovani kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije BiH Edinu Vranju, protiv koga je potvrđena optužnica za ratne zločine, jer, kako navode, ne postoji opasnost od bjekstva.</s><s>Portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić rekla je za beogradske medije da je taj sud uvažio žalbu branioca optuženog na odluku o produženju pritvora, u kojoj on ukazuje da je "centar aktivnosti njegovog branjenika usmjeren isključivo na BiH".</s><s>"To, prema stavu Apelacionog suda, samo po sebi ne može da predstavlja razlog za produženje pritvora zbog opasnosti od bekstva, dok iz spisa predmeta nema okolnosti koje potvrđuju postojanje okolnosti za opasnost od bekstva, a ta okolnost mora biti realna", navela je Piljićeva.</s><s>Ona je podsjetila da je Tužilaštvo Srbije za ratne zločine najavilo da će na osnovu propisa kojima se reguliše regionalna saradnja između Srbije i BiH podnijeti prijedlog Odjeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu za ustupanje krivičnog gonjenja u ovom predmetu organima BiH.</s><s>Tužilaštvo Srbije za ratne zločine podiglo je 13. oktobra optužnicu protiv Edina Vranja zbog sumnje da je počinio ratne zločine protiv zarobljenika na području Goražda od januara 1993. do oktobra 1994. godine.</s><s>Vranj je uhapšen 12. septembra na graničnom prelazu Uvac između Srbije i BiH na osnovu policijske potjernice. http://89.111.245.19/novosti/945395/edinu-vranju-ukinut-pritvor.htm</s>
<s>Za odlazak na strana ratišta Sud BiH osudio 12 osoba na samo 22 godine zatvora</s><s>07.10.2021\| D. O \| Glas Srpske Za odlazak na strana ratišta Sud BiH osudio 12 osoba na samo 22 godine zatvora</s><s>Zbog protivzakonitog formiranja i pridruživanja stranim paravojnim i parapolicijskim formacijama u Sudu BiH do sada je osuđeno 12 osoba na ukupno 22 godine zatvora.</s><s>Potvrđeno je ovo „Glasu Srpske“ u Sudu BiH, uz napomenu da su u pitanju podaci zaključno sa 5. oktobrom ove godine.</s><s>Naveli su da su do sada izrekli ukupno deset pravosnažnih presuda, od kojih je najveća kazna zatvora za protivzakonito formiranje i pridruživanje stranim paravojnim i parapolicijskim formacijama iznosila tri godine i šest mjeseci.</s><s>Stručnjak za bezbjednost Slobodan Župljanin visinu ovih kazni ocjenjuje skandaloznim i preblagim.</s><s>Trebalo ih je, kako kaže, već odavno pooštriti. - Činjenica da je 12 lica osuđeno na 22 godine zatvora, što je u prosjeku manje od dvije godine po osobi, pogubna je politika koja ne vodi do sprečavanja i odvraćanja od terorističkih djela.</s><s>Naprotiv, samo ih stimuliše.</s><s>Pa danas neki sudovi za krađu kokoši izriču kazne zatvora od šest mjeseci do godinu - naglašava Župljanin.</s><s>Prema njegovim riječima, BiH, pravosudni sistem BiH, ali i međunarodno pravosuđe, ovakvom sudskom i kaznenom politikom nikada neće dovesti do toga da terorizam i prijetnje od terorizma budu značajno umanjeni. - Ljudi odu na ratišta, učestvuju i organizuju terorističke napade, i onda dođu u BiH, osude ih na dvije godine.</s><s>Provedu u zatvoru dvije trećine i eto ih ponovo na slobodi, što je apsurd - navodi Župljanin.</s><s>Sud BiH prije dva dana oslobodio je Jahju Vukovića optužbe za organizovanje terorističke grupe, odnosno pridruživanje terorističkim organizacijama u Siriji.</s><s>Razlog za to je, kako je navedeno, to što Tužilaštvo nije van razumne sumnje uspjelo da dokaže da je počinjeno krivično djelo u vrijeme i na način opisan u optužnici. https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_danh-osudio-12-osoba-na-samo-22-godine-zatvora/380056</s>
<s>26.07.2015 21:54 \| Nezavisne.com Melburn - Kontroverzni islamski propovjednik Harun Mehičević navodno je kupio kuću i zemlju u području sela Ošvi, prenosi Nezavisne novine pisanje australijskog lista Herald San.</s><s>List je dobio potvrdu od SIPA-e da je Mehičević kupio zemlju u selu Ošve, koje se nalazi oko 130 km od Sarajeva.</s><s>"U okviru svojih aktivnosti SIPA je pronašla da je osoba sa inicijalima H.M. kupila kuću na području ovog sela", stoji u saopštenju SIPA.</s><s>Herald San je kontaktirao Mehičevića povodom tvrdnji da je kupio kuću u ovom selu, ali je Mehičević odbio da komentariše ove navode.</s><s>On je novinarima zatvorio vrata čim su ga pitali za kuću u Ošvama, koju je navodno kupio prije dvije godine.</s><s>Podsjećanja radi, Mehičević je došao u Australiju početkom 90-ih, a australijsko državljanstvo dobio 1996.</s><s>Članovi bh. zajednice koji žive u Mehičevićevom komšiluku u Melburnu kažu da nikada nisu vidjeli da je on imao neki regularni posao.</s><s>Navodno je kratko vrijeme bio direktor jedne manje kompanije, a njegova supruga posjeduje dionice u drugoj kompaniji.</s><s>Ono što se zna jeste da je Mehičević redovno posjećivao BiH, kao i rodni grad Mostar proteklih godina.</s><s>Čak i tokom prvog pretresa njegovog Al Furkan centra 2012. godine, on je bio u BiH.</s><s>Ovaj centar je zatvoren prije par mjeseci nakon novog pretresa australijske jedinice za borbu protiv terorizma.</s><s>Tada je uhapšen i Harun Čaušević (18), porijeklom iz BiH, koji je planirao teroristički napad na australijsku policiju tokom proslave Dana Anzaca.</s><s>Čaušević je redovno pohodio Mehičevićev Al Furkan centar. http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Her-I-Harun-Mehicevic-kupio-zemlju-u-Osvi/189453.html</s>
<s>Dolazi grupa od 24 povratnika ISIS, identitet nepoznat</s><s>Četvrtak, 05 decembar 2019</s><s>BANjALUKA, 4. DECEMBRA /SRNA/ - Direktor Policije Republike Srpske Darko Ćulum izjavio je Srni da na današnjoj sjednici Udarne grupe za borbu protiv terorizma i jačanja sposobnosti za borbu protiv terorizma, a kojoj je prisustvovao predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova /MUP/ Srpske, nisu saopštena imena povratnika iz Sirije u BiH.</s><s>"Uopšte nije bilo govora o imenima lica koja treba da dođu u BiH.</s><s>U ovom trenutku bezbjednosne agencije raspolažu samo informacijom da treba da dođu 24 osobe, a u pitanju su žene i djeca", naglasio je Ćulum.</s><s>On je rekao da je Udarnoj grupi od ranije poznat stav MUP-a Republike Srpske - da traže da se saopšti identitet lica koja treba da se vrate u BiH, da se provjere njihovi identiteti i da se utvrdi da li su državljani BiH.</s><s>Ćulum je istakao da sva ta lica koja se vraćaju moraju prvo da se provjere kod bezbjednosnih agencija, da se vidi kakva postoje saznanja o njima.</s><s>"Ona lica za koja se utvrdi da nisu državljani BiH, neće biti primljena u BiH.</s><s>Lica za koja budu postajali osnovi sumnje da su učestvovala na ratištima u određenim grupacijama ili terorističkim organizacijama, kao i lica za koja postoje osnovi sumnje da su počinila krivična djela biće procesuirana", naglasio je Ćulum.</s><s>Direktor Policije Republike Srpske je istakao da za sva druga lica koja su radikalizovana u Siriji ili su bili pripadnici određenih grupacija, bez obzira da li je riječ o ženama ili djeci, treba da idu u proces resocijalizacije.</s><s>Kada je riječ o djeci i njihovom državljanstvu, Ćulum je pojasnio da postoji posebna zakonska procedura.</s><s>"Ako djeca ostvaraju pravo na državljanstvo na osnovu roditelja onda će ići u proces za prijem u državljanstvo", rekao je Ćulum.</s><s>On je naveo da ona lica koja su izgubila državljanstvo BiH, odnosno koja su se odrekla državljanstva ne treba vraćati u BiH.</s><s>Ćulum je rekao da je na sjednici Udarne grupe, koja je odražan u Tužilaštvu BiH u Sarajevu, rečeno da nije definitivno da će ova grupa lica doći u subotu u BiH, te da postoji mogućnost da dođu par dana kasnije. http://89.111.245.19/novosti/743767/dolazi-grupa-od-24-povratnika--identitet-nepoznat.htm</s>
<s>Švajcarska: U Bernu uhapšen Naser Orić zbog sumnje da je počinio ratne zločine nad Srbima</s><s>Četvrtak, 11 jun 2015</s><s>sreda, 10. jun 2015.</s><s>Uhapšen Naser Orić dok se spremao za skup o Srebrenici Švajcarska policija uhapsila je danas Nasera Orića, bošnjačkog ratnog komadanta Srebrenice, na aerodromu u Bernu po poternici srpskog Interpola.</s><s>Kako "Blic" saznaje, Orić je uhapšen odmah po sletanju u Švajcarsku gde je trebalo da prisustvuje "Danima sećanja Bošnjaka na Srebrenicu" u Ženevi.</s><s>Oriću su lisice stavljene na osnovu optužnice koju je protiv njega podiglo Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu 2014. godine, a na osnovu ustupljenih sudskih spisa od Tribunala u Hagu.</s><s>Orić je danas otputovao u Švajcarsku na poziv bosanske dijaspore u ovoj zemlji, gde je trebalo da prisustvuje skupu u znak sećanja na Srebrenicu.</s><s>On je odputovao sa funkcionerima same Srebrenice.</s><s>Orić je inače bio komadant Armije BiH na teritoriji Srebrnice tokom ratova devedesetih i u Hagu je oslobođen optužbi za zločine nad Srbima u Podrinju.</s><s>Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine u januaru prošle godine saopštilo je da je 4. avgusta 2011., na osnovu krivične prijave MUP-a Srbije, podnelo Višem sudu u Beogradu zahtev za istragu protiv Nasera Orića i još četiri osobe osumnjičene za ratni zločin.</s><s>Zahtev je podnet zbog sumnje da su oni 12. jula 1992. počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestu Zalazje, Donji Potočari, u opštini Srebrenica.</s><s>Naser Orić i drugi osumnjičeni terete se da su tom prilikom ubili devet civila srpske nacionalnosti.</s><s>Neizvesno da li će u pritvor ili će biti pušten Kao i uvek u slučaju hapšenja po poternicama za ratne zločine, i za Orića je neizvesno trenutno da li će mu biti određen ekstracioni pritvor ili će biti pušten na slobodu.</s><s>Podsetimo, iako su ovakve poternice na snazi, centrala Interpola u Lionu je praktično svakoj državi članici prepustila da donese odluku hoće li postupati po njima i izručiti takve uhapšene.</s><s>Podsetimo, iako je Hašim Tači bio uhapšen 2003. u Budimpešti po srpskoj poternici, on je ubrzo pušten.</s><s>B. Jelovac (Blic) Naser Orić uhapšen u Bernu po poternici Srbije BERN/BEOGRAD - U Bernu je danas uhapšen Naser Orić bivši komandant muslimanske vojske u Srebrenici, nezvanično saznaje Tanjug u srpskom Tužilastvu za ratne zločine.</s><s>Tužilaštvo za ratne zločine se ovim povodom neće danas oglašavati.</s><s>Orić je, kako je navedeno, uhapšen po poternici Srbije, a na putu za Švajcarsku gde je trebalo da prisustvuje obeležavanju dvadesete godišnjice zločina u Srebrenici.</s><s>Srbija je poternicu za Orićem raspiala 2014, zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992.</s><s>Oric je bivši bošnjački komandant koga je Haški tribunal osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.</s><s>Nakon žalbe na presudu, Oric je proglašen nevinim, pošto je Apelaciono veće u Hagu tada zaključilo "da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu".</s><s>Ratni komandant muslimanskih snaga je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, pre raspada Jugoslavije, bio pripadnik specijalnih jedinica JNA za atomsku i hemijsku odbranu.</s><s>Potom je završio šestomesečni kurs u Zemunu i radio u policijskoj stanici Savski Venac u Beogradu kao pripravnik tokom 1988. da bi potom kao član policijske jedinice za specijalne akcije, imao je obuku još dve godine.</s><s>Orić je 1990. prebačen na Kosovo i Metohiju kao član jedinica za specijalne akcije MUP-a, a po povratku u Beograd, kako su izvestili tada mediji, bio je telohranitelj Slobodana Miloševića, a tokom 9. marta je učestvovao u hapšenju Vuka Draškovića.</s><s>U "medijskoj biografiji" navodilo se i da je noću radio na ulazu u poznatu beogradsku diskoteku „Metro“ u Knez Mihajlovoj ulici.</s><s>Karijeru u BiH počinje u avgustu 1991. godine u policijskoj stanici na Ilidži, na periferiji Sarajeva da bi poto bio prekomandovan je u policijsku stanicu u Srebrenici gde je naredne godine unapređen u šefa policijske stanice u Potočarima.</s><s>Po izbijanju rata u BIH Orić je 20. maja 1992. postavljen na funkciju komandanta štaba Teritorijalne Odbrane u Srebrenici a od 1. jula 1992. i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice.</s><s>Predvodio je, tvrdili su mediji uoči suđenja u Hagu, mnogobrojne napade na više od 50 srpskih sela 1992-1993, u opštinama Bratunac i Srebrenica.</s><s>Orić sa saradnicima je u julu 1995, pre nego što je vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, evakuisani helikopterom na područje pod kontrolom Armije Republike BiH. (Tanjug) SNSD: Hapšenje Orića u Švajcarskoj - još jedan poraz BiH Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Staša Košarac rekao je da je hapšenje Nasera Orića u Švajcarskoj još jedan poraz BiH zato što pravosudne institucije BiH nisu procesuirale ovog ratnog komandanta muslimanske vojske.</s><s>"Postoji niz dokaza koji dokazuju ulogu Nasera Orića i ratne zločine nad srpskim stanovništvom.</s><s>Pravosudne institucije, pod političkim pritiskom bošnjačkih političkih krugova i stranaca, koji su u sinergiji sa bošnjačkom političkom elitom, žele da kroje istoriju na falsifikatu i nisu imale snage da procesuiraju Orića", rekao je Košarac novinarima u Sarajevu.</s><s>Prema njegovom mišljenju, da je Haški tribunal bio nepristrasan, Orić bi bio osuđen u Hagu i danas ne bi imali taj problem.</s><s>"Mi iz Republike Srpske imamo jasan stav - da se utvrdi istina o događajima u Srebrenici i oko Srebrenice.</s><s>Želimo istinu, a danas imamo najmanje dve istine", napomenuo je Košarac.</s><s>Naser Orić uhapšen je u švajcarskom gradu Bern po poternici Srbije.</s><s>Lejla Čović, jedan od njegovih advokata, rekla je da je Orić uhapšen po poternici iz 2014. godine, koja je raspisana po nalogu Srbije.</s><s>Prema nezvaničnim informacijama, Orić je osumnjičen za ratni zločin počinjen u Srebrenici.</s><s>Orića, bivšeg komandanta 28.</s><s>Divizije takozvane Armije BiH, Haški tribunal je 2008. godine oslobodio krivice za zločin počinjen u Srebrenici. (Srna) Švajcarska: U Bernu uhapšen Naser Orić zbog sumnje da je počinio ratne zločine nad srpskim stanovništvom u Srebrenici Nekadašnji komandant muslimanske vojske u Srebrenici Naser Orić uhapšen je u Bernu, potvrđeno je RTS-u.</s><s>Orić je na tamošnjem aerodromu uhapšen zbog poternice koju su za njim raspisale srpske vlasti.</s><s>Njegov advokat Vasvija Vidović rekla je za sarajevski portal Klix.ba da je sama iznenađena hapšenjem i da još uvek treba da stupi u kontakt sa svojim klijentom.</s><s>Interpol Beograd raspisao je međunarodne poternice za ratnim zapovednicima Srebrenice Naserom Orićem i Hakijom Meholjićem u februaru 2014. godine zbog sumnje da su počinili ratni zločin nad srpskim stanovništvom u Srebrenici 1992. godine.</s><s>Ratni komandant srebreničkih Muslimana, kome je zbog ratnog zločina bilo suđeno u Haškom tribunalu gde je proglašen nevinim, osuđen je u junu 2009. godine u sarajevskom opštinskom sudu na dve godine zatvora.</s><s>Godinu dana kasnije, ta odluka je preinačena na četiri godine uslovno.</s><s>Naser Orić je bivši bošnjački komandant koga je Haški tribunal osudio za ratne zločine po jednoj tački optužnice na dve godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt sedam i mučenje 11 srpskih zarobljenika u periodu od 1992. do 1993. godine.</s><s>Kasnije, nakon žalbe na presudu, Orić je oslobođen i proglašen nevinim, što je izazvalo veliko negodovanje u srpskoj javnosti koja je i prvu presudu smatrala sramno blagom.</s><s>U procesu protiv Orića, Apelaciono veće u Hagu tada je zaključilo "da nema sumnje da su teški zločini počinjeni nad Srbima u Srebrenici u periodu od septembra 1992. do marta 1993. godine, ali da "dokaz da su zločini počinjeni nije dovoljan za izricanje kazne pojedincu". (RTS) Orić: Nisu krivi Srbi, već vlasti BiH Pored Orića, međunarodna poternica je raspisana i za ratnim načelnikom Policijske stanice u Srebrenici Hakojom Meholjićem i još trojicom Bošnjaka.</s><s>Orić tvrdi da to „ne može biti slučajno“ i da za to nisu, kako je kazao, „krivi Srbi, srbijanski lobiji i službe“, već vlasti BiH.</s><s>Naser Orić, koji je pred Sudom u Hagu pravosnažno oslobođen odgovornosti za zločine nad Srbima, po raspisivanju poternice izjavio je da će ga Srbija i RS proganjati dok je živ.</s><s>Podsećamo, 2008. godine Haški tribunal je pravosnažno oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića krivice za nesprečavanje zločina nad Srbima 1992. i 1993. godine. (Sputnjik) http://www.nspm.rs/hronika/svajcarska-u-bernu-uhaplocine-nad-srpskim-stanovnistvom-u-srebrenici.html</s>
<s>Zatiranje Srba u Srebrenici: Ono što su počeli nožem, sada nastavljaju referendumom</s><s>Četvrtak, 18 avgust 2016</s><s>18.08.2016 \| SRNA \| Vesti "Srbi Srebrenice su, posle svega što su preživeli u 20. veku, svedeni na nacionalnu manjinu ili etničku grupu koju izgleda hoće da dotuku demokratskim metodom na referendumu o Srebrenici", ocenio je predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku Milivoje Ivanišević. - Glavni posao s nožem uspešno su obavile prethodne generacije gradonačelnika Srebrenice i njegove bratije - zaključio je Ivanišević u pisanoj izjavi dostavljenoj Srni povodom najave gradonačelnika Srebrenice Ćamila Durakovića da će raspisati referendumu za izdvajanje Srebrenice iz sastava Republike Srpske.</s><s>Sve počelo 1914.</s><s>Istoričar Ivanišević podseća da pretenzije muslimana na Srebrenicu potiču od pamtiveka, a prepreku je predstavljalo srpsko stanovništvo nad kojim su u 20. veku u tri navrata izvršeni stravični zločini.</s><s>Svedoci srpskog stradanja O stradanju Srba, kako je ukazao, svedoče preostali spomenici po srpskim selima: Obadi 307 pokojnika, Skelani 49, Banjevići 146, Zalazje 96, Ježestica 164, Kravica i okolina 600, Anđići 46 živih zapaljeno...</s><s>On je podsetio da u Prvom svetskom ratu zločine nad srpskim stanovništvom Austro-ugarska nije smatrala zločinima, što su "obilato iskoristili muslimani", pa je od 1914. do 1918. godine broj Srba u srebreničkom srezu smanjen za više od 50 odsto. - Već početkom rata 1914. godine u srebreničkom srezu obešeno je nekoliko desetina Srba, a preko stotinu meštana je streljano, među njima sedam žena i tri deteta.</s><s>Prva žrtva je bio Gligor Andrić iz Obadi koji je javno obešen na trgu u centru grada - podsetio je Ivanišević.</s><s>Na "veleizdajničkim" procesima, kako je istakao, osuđeni su na smrt ili dugogodišnju robiju svi viđeniji, obrazovani i imućniji meštani srpske nacionalnosti: sveštenici, učitelji, trgovci, a nastali su i prvi logori namenjeni isključivo Srbima.</s><s>Proterivanje više hiljada srpskih porodica Ivanišević je naveo da su glavni procesi vođeni u Tuzli, gde je već prvih dana na smrt osuđeno dvadeset Srba iz Srebrenice.</s><s>U Tuzli su, između ostalih, obešeni Gospava Beatović, Cvetko Vujadinović, Jakov Drmonjić, Cvijetin Filipović, Krsto Bojić, Luka Ilić, Cvetko Ilić i drugi. - Veoma popularni u progonu, hapšenju i pljačkanju Srba srebreničkog sreza bili su Hrvat, kotarski predstojnik dr Šindrik i upravnik kotarskog zatvora Avdo Sulejmanović - naveo je Ivanišević.</s><s>Od 1914. do 1918. godine iz srebreničkog sreza je proterano, iseljeno i pobeglo od tiranije više hiljada srpskih porodica, a broj Srba u srezu je smanjen za više od 50 odsto. - Posle rata i stvaranje Jugoslavije mnogi preživeli Srebreničani vratili su se iz logora i izbeglištva na zgarišta svojih kuća i sela.</s><s>Dočekali su ih oni od kojih su da bi sačuvali žive glave morali pobeći.</s><s>Sada su bili bez oružja, mirni i lojalni građani i zdušno su klicali srpskom kralju - navodi Ivanišević.</s><s>Drugi svetski rat donosi nove muke Međutim, već prvih dana 1941. godine pridružili su se okupatorima i ponovo, kako ističe Ivanišević, nasrnuli na sve što je srpsko. - U jednom dokumentu doslovice stoji: "Odmah u prvom nastupu otpočelo je klanje mirnog pravoslavnog pučanstva, te je poubijano 150-200 osoba, što dece, žena i muškaraca pravoslavnog verozakona.</s><s>Tom prilikom je pobijena i porodica jedinog Jevrejina u Srebrenici Siona Saina, koga je sa decom i ostalim članovima porodice sekirom iskasapio Hrvat Mijo Mijačević, ustaški časnik" - izneo je Ivanišević.</s><s>Kako je naveo, uskoro je u Srebrenici ostalo svega desetak živih Srba, dok je tokom Drugog svetskog rata u srebreničkom srezu, prema procenama, ubijeno najmanje 6.000 meštana srpske nacionalnosti. - Glavnu vlast su imali muslimani koje u jednom NDH dokumentu ustaška država hvali: "Sve što je sposobno za oružje već je pod oružjem ili kao ustaša, ili kao domobran, ili je kao pripadnik SS-postrojbe" - navodi Ivanišević.</s><s>Krvnici nad srpskim narodom Među brojnim krvnicima nad srpskim narodom bili su logornik Muhamed Đozić, predsednik opštine u Bratuncu Jusuf-aga Verlašević i njegov sin Osman, poslanik Ismet Bektašević, ustaše Safet Abdurahmanović, Ibro Pašalić, Hasan Efendić, neki Arpadžić iz poreske uprave, Hakija Siručić, Alija Kulenović, Ibro Bjelajac, Hasan Pitić, Ćamil Ašimović, i hiljade njima sličnih. - Po imenima učesnika u pokoljima, pljački i progonima vidi se da sve ono što su počeli preci 1914. nastavili su potomci 1941. i 1992. godine.</s><s>Kako nekada, tako i danas.</s><s>Srpska groblja puna, a državni zatvori prazni.</s><s>Ubice Srba, okićene ordenjem podjednako slobodno, kao u Brozovo vreme, i danas šetaju Sarajevom i Zagrebom ili Beogradom i Banjalukom.</s><s>I tako treći put - zaključio je Ivanišević. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/593164/Zat-sto-su-poceli-nozem-sada-nastavljaju-referendumom</s>
<s>Svedok \| 3. novembar 2015.</s><s>Inicijativa za izgradnju Memorijalnog centra srpskim žrvama genocida u 20. veku</s><s>Ova stara i više put pokretana ideja je konačno, posle dugogodišnjeg dogovaranja, procena svrsishodnosti i konsultacija sa relevantnim državnim, naučnim, kulturnim i verskim ustanovama došla u fazu realizacije.</s><s>Inicijativa za taj opštenacionalni, ili svenarodni, višegodinji, ili bolje reči višedecenijski, poduhvat, obnovljana je i okončana 2013. godine od večeg broja istaknutih naučnika, kulturnih i javnih radnika Srbije koji su osnovali Društvo za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u XX veku. (Predsednik UO Akademik Vasilije Krestić, predsednik skupštine Aleksandar Matanović, proslavljeni šahovski velemajstor.) Cilj Društva je da se ogromne žrtve srpskog naroda zaštite od zaborava i, pored toga, da se utiče na javnost u svetu da bolje shvati i prizna značajne doprinose srpskog naroda pobedama Saveznika u oba svetska rata.</s><s>Društvo Srpski memorijal je izraz volje građana srpske nacionalnosti da sami, ličnim angažovanjem i vlastitim sredstvima, podignu u Beogradu, na reprezentativnoj lokaciji, monumentalni objekat, ili kompleks, posvećen svojim stradalim precima.</s><s>Svakako da se time ne isključuje angažovanje i neposredno učešće države u ovom poslu.</s><s>Naprotiv, od države i njenih institucija, što podrazumeva i grad Beograd, se očekuje, pre i iznad svega, da prihvate ovu ideju, odobre lokaciju i koliko im ekonomske mogućnosti omogućavaju saučestvuje u obezbeđivanju potrebnih sredstava.</s><s>U prethodnoj fazi konstituisanja Društva, u kojoj su izrađeni normativni dokumenati, izvršena registracija i obavljeni ostali uobičajeni poslovi, sredstva su obezbeđena isključivo od novčanih dobrovoljnih priloga osnivača.</s><s>U prošlom, dvadesetom, veku srpski narod je imao nekoliko teških oslobodilačih i odbranbenih ratova i pretrpeo je ogromsne ljudske gubitke.</s><s>Mnogi naši sunarodnici su tokom tog razdoblja izbrisani iz spiska živih, ali do danas nisu uneti u spiskove mrtvih.</s><s>Sigurno je da u ovom, iznad svega humanom, poslu mnogo kasnimo, ali još više ćemo kasniti ako opet nađemo razlog da sve odgodimo za neko povoljnije vreme.</s><s>Mi danas, živi Srbi, ili naša generacija, želimo da odužimo veliki dug prema mnogim generacijama nedužnih pokojnika.</s><s>To je naša nasleđena ljudska obaveza koja je iz raznih okolnosti stalno odlagana.</s><s>Posle Balkanskih oslobodilačkih ratova nije bilo vremena ni za predah ni za vidanje svežih rana, a već se na Kraljevinu Srbiju u svoj svojoj surovosti sručio Prvi, ili Veliki, svetski rat.</s><s>Odbrana otadžbine uzela je nove žrtve.</s><s>Na mirovnoj konferenciji u Parizu 1921. godine utvrđeno je da je Kraljevina Srbija u tom ratu izgubila 1.247.435 stanovnika, ili 28 procenata od ukupne populacije.</s><s>Na žalost njihova imena nikad nisu prikupljena i sačuvana od zaborava.</s><s>Drugi svetski rat je odneo nove srpske žrtve.</s><s>Ni njihova imena nisu zabeležena i sačuvana od zaborava.</s><s>Razlozi zašto je do toga došlo su poznati, ali to je sada prošlost.</s><s>Pored ogromnih stradanja koja je imala Kraljevina, potom Republika, Srbija u dva svetska rata naš narod je podneo ogromne ljudske gubitke i na ostalim područjima bivše jugoslovenske države.</s><s>Setimo se da su Srbi u Hrvatskoj svojevremeno činili oko 20 odsto, a prema popisu izvršenom 2012. godine svega 4,6 procenata ukupnog stanovništva.</s><s>Početkom veka na Kosovu i Metohiji bilo je bezmalo 40 odsto Srba, a sada nas je jedva dva procenta.</s><s>U Bosni i Hercegovini je 1910. god. prema Austrugarskom popisu, pravoslavnih, ili Srba, je bilo 214.000 više nego muslimana, a po popisu 1991. god.</s><s>Srba je bilo 535.000 manje od muslimana?!</s><s>Više miliona Srba je tokom dvadesetog veka nestalo samo sa prostora Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova i Metohije.</s><s>Manjina je sahranila večinu.</s><s>Cilj predviđenih istraživanja je celovit uvid u karakter i obim srpskih ljudskih gubitaka u pojedinim regionima na području bivše zajedničke države koje je u prošlosti, delimično ili u celini, naseljavalo ili i danas naseljava srpsko stanovništvo.</s><s>Izvan područja Jugoslavije predmet istraživanja su zarobljenički, radni i koncetracioni logori, stratišta, frontovi, groblja, memorijalni kompleksi.</s><s>Pomenuti poslovi podrazumevaju saradnju sa srodnim naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu.</s><s>Ovaj posao u isto vreme podrazumeva i najtešnju saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Srpskom akademijom nauka i umetnosti, državnim organima, naučnim i stručnim ustanovama Republike Srpske, BiH, Makedonije, Hrvatske i Republike Crne Gore.</s><s>Uporedo sa radom na prikupljanju i sređivanju dokumentacije treba u Beogradu na igraditi objekat posvećen srpskim žrtvama i daljim izučavanjima njihovog stradanja.</s><s>Podsećamo da širom sveta, ne jedino u Evropi, postoje memorijalna obeležja i groblja gde se nalaze posmrtni ostaci srpskih žrtava iz jednog ili drugog svetskog rata.</s><s>Gotovo da nije bilo logora u Evropi u kome nije bilo i srpskih zatvorenika.</s><s>Srbi su zatvarani i umirali i u bivšim jugoslovenskim republikama, kao i u susednim državama, Madžarskoj, Rumuniji, Albaniji, ili u dalekoj Nemačkoj, odnosno još daljoj Norveškoj.</s><s>Možemo se podsetiti i na brojna domaća gubilišta: Jasenovac, Kragujevac, Sremsku Mitrovicu, Jadovno, Kraljevo, Gospić, Pag, Prebilovce, Jajince...</s><s>Srpski memorijalni centar već decenijama nedostaje Beogradu, ali i državi Srbiji, a najviše srpskom narodu...</s><s>Ako u Evropi, pogotovo kad se posmatra dvadeseti vek, postoji stradalni narod, to je srpski narod.</s><s>Nema naroda u Evropi koji je s obzirom na svoju brojnost podneo tolike žrtve u oba svetska rata.</s><s>Poslednji pokušaj genocida dogodio se nedavno, 1991-1995. godine.</s><s>Naša pravoslavna, nacionalna i civilizacijska dužnost je da se na dostojan način odužimo svojim pokojnicima.</s><s>A jedini način da to ostvarimo je da sačuvamo njihova imena od trajnog zaborava.</s><s>Memorijalni centar srpskim žrtvama genocida u XX veku je kultni objekat koji je nezaobilazan za svakog posetioca Beograda i mesto nezaobilaznog svakodnevnog hodočašća.</s><s>Milivoje Ivanišević</s>
<s>Glas javnosti 27. jun NA DANAŠNjI DAN: Zločini nad Srbima u BiH i Hrvatskoj Žrtvama vezivali oči, pa ih bacali u Miljacku Sarajevo, urbani deo grada, ulica Tome Masarika (opština Stari grad), 26/27. jun 1992.</s><s>Tih dana - noću iz svojih stanova prisilno je isterano i neznano kuda odvedeno više lica srpske nacionalnosti od kojih su neki, nakon izvesnog vremena, nađeni mrtvi, a ostalima se izgubio svaki trag.</s><s>Jedna od tih nevinih žrtava pokojna Mirjana - Mira Kečan, nađena je mrtva u reci Miljacki s povezom na očima.</s><s>U stanove ubijenih i nestalih uselili su se sa svojim porodicama predstavnici muslimansko-hrvatskih vlasti i njihovih policijskih i vojnih formacija.</s><s>Žrtve: 1) Mirjana (Dušan) Kečan-Mira, 1938; 2) Branka (Rado) Mrđa, 1953. i njen muž 3) Mladen (Petar) Mrđa, 1950; 4) Njihovo dete, ime nepoznato; 5) Ljeposava Pešić, rođ.</s><s>Nikolić, 1948; 6) Duško (Dragoljub) Pešić, 1972.</s><s>Magudovići, Kaludra i Brađevina, brdsko-planinska naselja u opštini Srebrenica, zaseoci ranije opljačkanih, spaljenih i uništenih srpskih sela Ratkovići i Radoševići (21. juna 1992), pretrpeli su novi muslimanski napad, stradanja i pustošenje 27. juna 1992. u prepodnevnim časovima.</s><s>I ovom prilikom napad su izvršile iste vojne formacije lokalnih muslimana svrstane u tzv. "zelene beretke", odnosno jedinice Armije BiH.</s><s>Srpsko stanovništvo ovih naselja spas je našlo u konačnom napuštanju svojih ognjišta.</s><s>Pa i pored toga ubijeno je, na veoma surov način, uglavnom hladnim oružjem, u stvari masakrirano, više civilnih lica srpske nacionalnosti.</s><s>Ostatke jednom već opljačkane srpske imovine ponovo su razvukli muslimani iz okolnih sela, u stvari, porodice napadača, a ono što nisu mogli odneti, spalili su i razorili.</s><s>Žrtve: 1) Ljubiša (Predrag) Gajić, 1965; 2) Stojan (Dragomir) Stevanović, 1939; 3) Novica (Vitomir) Stanojević, 1951; 4) Vladimir (Obrad) Pavlović, 1948; 5) Slavko (Milisav) Petrović, 1946.</s><s>Sutra: Zločini koji su se dogodili 28. juna 1992. godine</s>
<s>Glas javnosti 13. jun NA DANAŠNjI DAN: Zločini nad Srbima u BiH i Hrvatskoj Prvo pljačkali, pa ubijali Povodom 15 godina od stradanja Srba, stavljamo na raspolaganje dokumentaciju o licima srpske nacionalnosti koja su ubijena u masovnim pokoljima juna 1992.</s><s>Pozivamo čitaoce da pomognu u otkrivanju zločina i dopuni podataka koje saopštavamo i kompletiranju dokumentacije Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom.</s><s>Nijedan od ovih zločina učinjenih nad Srbima u Bosni i Hrvatskoj do danas nije procesuiran niti u Hagu, niti pred sudovima BiH Novi Grad, u opštini Odžak zločin se dogodio 13. juna 1992.</s><s>Za razliku od ostalih slučajeva, kada se prvo izvrše ubistva, a potom usledi pljačka, sada je prvo izvršena pljačka, a onda su opljačkane žrtve poubijane.</s><s>Tri srpska civilna lica bila su prisiljena da ubicama, pripadnicima vojne policije 102. odžačke brigade, predaju 30.000 švajcarskih franaka da bi otkupili svoje živote i dobili pravo da napuste selo koje se nalazilo pod okupacijom hrvatsko-muslimanskih oružanih jedinica koje su pripadale Armiji BiH.</s><s>Po izvršenoj isplati, žrtve su poubijane na brdu Kadar, a njihova tela bačena u reku Savu.</s><s>Žrtve: 1) Bosiljka (Jovo) Kovačević Boja, 1932; 2) Marija (Ljubo) Miletić, 1932; 3) Radovan (Mitar) Kovačević, 1930.</s><s>Sutra: Zločini koji su se dogodili 14. i 15. juna 1992. godine</s>
<s>Oficir Unprofora: Stradanje na Markalama izazvao eksploziv ispod tezge</s><s>Četvrtak, 28 april 2016</s><s>Beta \| 28. april 2016.</s><s>Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši vojni posmatrač UN Jan Sehers izjavio je da je bilo gotovo sigurno da bosanski Srbi nisu ispalili granatu koja je na sarajevskoj pijaci ubila i ranila desetine građana HAG/BEOGRAD - Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, bivši vojni posmatrač UN Jan Sehers (Segers) izjavio je danas pred Haškim tribunalom da je bilo gotovo sigurno da bosanski Srbi nisu ispalili granatu koja je na sarajevskoj pijaci Markale, u februaru 1994, ubila i ranila desetine građana.</s><s>"UN su uvek govorile da ne znaju ko je ispalio granatu, ali je bilo gotovo sigurno da to nisu bili Srbi", naznačio je Sehers u pisanoj izjavi koju je odbrana uvela u spis.</s><s>On je posvedočio da su mu istražitelji koji su bili na licu mesta preneli da je eksploziju na Markalama izazvao "eksploziv postavljen ispod tezgi".</s><s>Po optužnici koja generala Mladića (74), tadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem, VRS je 5. februara 1994. ispalila minobacačku granatu koja je ubila 66 osoba, a ranila 140 građana.</s><s>Dok su ga unakrsno ispitivali tužioci, Sehers je, međutim, rekao da je u Sarajevo došao u oktobru 1992, da je grad napustio u martu 1993. i da se više nije vraćao.</s><s>Na pitanje tužilaca i predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija da li je u februaru 1994. bio u Sarajevu, svedok je odgovorio negativno.</s><s>Istovremeno, Sehers je, međutim, insistirao da je u vreme eksplozije na sarajevskoj pijaci u kojoj je poginulo oko 60 ljudi bio "oficir za vezu" u komandi Unprofora u Sarajevu.</s><s>Kako je rekao, kasnije, kada je službovao u Zagrebu, video je šifrirani izveštaj o toj eksploziji, koji je upućen u sedište UN u Njujorku, u kojem je bilo navedeno da je eksploziv bio podmetnut pod tezgu na Markalama.</s><s>Sehers je izjavio i da je Armija BiH namerno otvarala vatru iz neposredne blizine bolnice na Koševu i komandi Unprofora, kako bi izazvali srpsku artiljeriju da granatira te objekte.</s><s>Dok je službovao u regionu Bihaća, Sehers je, kako je kazao, "znao da Peti korpus ABiH svake nedelje helikopterom dopremao 10 miliona nemačkih maraka za oružje i municiju".</s><s>Naveo je da se jedan helikopter bio srušio i da su tako pronađeni dokazi.</s><s>Sehers je u pisanoj izjavi, čiji je sažetak u sudnici pročitao Mladićev branilac Dragan Ivetić, naglasio da je "video kako se iz jednog helikoptera iznosi municija, pod kontrolom (komandanta Petog korpusa ABiH Atifa) Dudakovića".</s><s>Vojnici ABiH su ga videli, pucali na njega i uhapsili ga, o čemu je kasnije izvestio nadređene u UN.</s><s>Odgovarajući na pitanje tužilaca, Sehers je potvrdio da je u Sarajevu "video da VRS puca na civile...dok obavljaju svakodnevne poslove".</s><s>Složio se i da u gradu, kada je u njega došao s jeseni 1992, nije bilo ni vode ni struje.</s><s>"Ljudi su živeli u paničnom strahu da se svakog momenta može pucati na njih", rekao je svedok, prihvatajući i sugestiju tužilaca da je vatra VRS bila "raspršena po gradu".</s><s>Sehers se sa zastupnicom optužbe, međutim, nije složio da vatra VRS "nije bila vezana za vojne ciljeve".</s><s>"Bilo je izlazne vatre iz centra Sarajeva, a Srbi su na to odgovarali dobro ciljanom vatrom.</s><s>Nije bilo da tek tako pucaju", rekao je Sehers.</s><s>Na sugestiju da VRS nije pogodila minobacače na Koševu, nego samu bolnicu, belgijski oficir je opisao da je, nakon što je iz blizine bolnice ABiH pucala na srpske položaje, srpski oficir za vezu protestovao kod Unprofora da "to mora prestati, inače ćemo uzvratiti, jer oni su to sami navukli sebi na glavu".</s><s>"Minobacači su već bili otišli, a oni su pogodili bolnicu i naneli veliku materijalnu štetu", posvedočio je Sehers.</s><s>Optužnica generala Mladića tereti i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH koji je u šest opština imao razmere genocida i uzimanje za taoca pripadnika Unprofora, 1992-95. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelradanje-na-Markalama-izazvao-eksploziv-ispod-tezge</s>
<s>BEOGRAD, 8. MAJA /SRNA/ - U izdanju izdavačke kuće "Vukotić media" iz Beograda danas je objavljena knjiga "Polja nesreće", prva hronika stradanja Srba u BiH od 1992-1995. godine, koju je sačinio Milivoje Ivanišević.</s><s>Baveći se ovom crnom statistikom još od početka ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, o čemu je objavio desetine knjiga, Ivanišević je u ovom djelu, na njemu svojstven, sistematičan način, obradio podatke o stradanju našeg naroda u 67 opština u BiH, saopšteno je iz izdavačke kuće "Vukotić media".</s><s>"Opština po opštinu, selo po selo, ime po ime, Ivanišević je izneo pojedinosti o ubijanju 4.421 lica, od kojih 810 žena i 3.600 lica.</s><s>Nažalost, to je samo deo podataka.</s><s>Ivanišević ovom temom nastalja da se bavi, jer, prema do sada poznatim podacima, još 1.700 Srba se vode kao nestali", navodi se u saopštenju.</s><s>Pisac ove knjige, između ostalog, naveo je podatak da je za zločine nad Srbima osumnjičeno 7.699 muslimana i Hrvata, a da je procesuirano samo 57, odnosno 0,7 odsto.</s><s>Još jedna osobenost ove knjige, ističu iz izdavačke kuće, je što je Ivanišević, za svaku opštinu, unio i brojke i procente stradanja srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu, dokazujući da je nacija sistemski uništavana u 20. vijeku.</s><s>U predgovoru za hroniku stradanja Srba u BiH u proteklom ratu, akademik Vasilije Krestić istakao je da je ona vrijedan naučni iskorak u izučavanju žrtava građanskog rata prilikom raspada Jugoslavije.</s><s>"Ona je putokaz kojim treba ići u izučavanju jedne bolne teme koja zahteva trezveno istraživanje i objektivno opisivanje tragičnih dešavanja na koje se često reaguje više emotivno nego racionalno", piše Krestić. http://www.srna.rs/novosti/302162/objavljena-knjiga-polja-nesrece-milivoja-ivanisevica-.htm</s>
<s>Sud BiH je ovu naredbu donio juče.</s><s>Mahmuljinu u toku krivičnog postupka i sve do njegovog okonačanja nisu bile izrečene mjere zabrane, odogovor je Suda BiH na pitanje Srne da li će Sud raspisati potjernicu i pokrenuti proces ekstradicije Mahmuljina iz Turske, s obzirom na to da je riječ o licu koje je pravosnažno osuđeno na osam godina zatvora.</s><s>U Sudu BiH ranije je rečeno da Mahmuljin nije upućen na izdržavanje kazne zatvora jer se, prema obavijesti koju je dostavio njegov branilac, nalazi na liječenju u Turskoj.</s><s>Iz Republike Srpske ranije je isticano da se po hitnom postupku mora pokrenuti procedura ekstradicije Mahmuljina iz Turske i da se u vezi sa njegovim bjekstvom mora postaviti pitanje odgovornosti nadležnih u Sudu BiH.</s><s>Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić ocijenio je da je Sud BiH saučesnik u bjekstvu Mahmuljina u Tursku, jer nisu izdali uputni akt.</s><s>Nekadašnji komandant Trećeg korpusa takozvane Armije BiH Sakib Mahmuljin napustio je početkom avgusta BiH i, umjesto u zatvor, otišao je u Tursku.</s><s>Sud BiH je krajem aprila izrekao Mahmuljinu pravosnažnu zatvorsku kaznu od osam godina zbog zastrašujućih zločina nad zarobljenim srpskim civilima, sanitetskim osobljem i vojnicima na području Ozrena i Vozuće 1995. godine.</s>
<s>Mladićeva odbrana traži završne riječi u februaru sljedeće godine</s><s>Subota, 08 oktobar 2016</s><s>07.10.2016 \| Nezavisne novine Odbrana bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) Ratka Mladića uložila je žalbu na odluku kojom su završne riječi zakazane za decembar ove godine i zatražila odgodu do februara naredne godine.</s><s>Mladićevi branioci su zatražili da rok za podnošenje završnih pisanih podnesaka bude 12. januar naredne godine, a da završne riječi budu održane “pet nedjelja kasnije”.</s><s>Sudsko vijeće je odredilo da je rok za završne pisane podneske 25. oktobar, a tužioci i branioci bi ih trebali iznijeti pred Tribunalom od 5. do 15. decembra.</s><s>U žalbi na tu odluku sudija, Mladićeva Odbrana tvrdi da ti rokovi “nisu razumni” zbog “propusta bez presedana koji su onemogućili branioce da efikasno rade na završnom podnesku”.</s><s>Branioci naglašavaju da “pravično suđenje podrazumijeva da se optuženom u potpunosti omogući da izloži svoje argumente u završnom podnesku, a ne da bude žrtveni jarac za zataškavanje propusta Tribunala”.</s><s>Odbrana u žalbi tvrdi da joj Tribunal nije u dovoljnoj mjeri obezbijedio “osnovne službe” za podršku.</s><s>Najozbiljnije teškoće su, kako se navodi, imali s “informacionom tehnologijom i opštom administrativnom podrškom”.</s><s>Po tvrdnji Odbrane, ni Sudsko vijeće nije imalo razumijevanja za njihove teškoće, a “neka odjeljenja Tribunala djelovala su manipulativno i uz ciničnu nekažnjivost”.</s><s>Mladićevi branioci tvrde da nisu mogli da na vrijeme rade na pripremi završnih argumenata zbog toga što im je virus u Tribunalovom kompjuterskom sistemu izbrisao veći dio u banci podataka, a sudske službe, ni Sudsko vijeće, nisu im zatim pružile pravovremenu pomoć u otklanjanju posljedica.</s><s>U zaključku žalbe, Odbrana ističe da “razumije neugodan položaj u kojem je Sudsko vijeće zato što je Tribunal izvijestio Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija da će suđenje biti završeno i presuda izrečena do novembra 2017. a da nije prethodno provjerio da li njegovi organi pružaju neophodnu podršku da bi se to moglo postići”. “Odbrana smatra da ne bi trebalo dozvoliti da ti politički pritisci ugroze pravo optuženog na fer suđenje.</s><s>Pravda nikada ne smije biti sluga administrativnih ili političkih imperativa”, podvlače Mladićevi branioci u žalbi.</s><s>Suđenje generalu Mladiću počelo je u maju 2012., godinu dana nakon što je, poslije 16 godina bjekstva, uhapšen u Srbiji i izručen u Haag.</s><s>Tužilaštvo je u februaru 2014. završilo izvođenje dokaza protiv Mladića.</s><s>Dokazni postupak Odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta ove godine.</s><s>Prema okvirnom planu Haškog tribunala, prvostepena presuda Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017. godine, prenosi BIRN. http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Mladic-zeli-zavrsne-rijeci-u-februaru-naredne-godine/391169</s>
<s>17/12/2019 \| RTRS \| Izvor: SRNA Svjedok Tužilaštva BiH Edin Čajić rekao je danas u Sudu BiH da je iz komandnog mjesta Četvrtog korpusa takozvane Armije BiH na Zvekuši u blizini Konjica, po naredbi komandanta korpusa Ramiza Drekovića privremeno prebačen na istureno komandno mjesto na Bjelimićima, gdje je kao stručno lice artiljerije pomagao tadašnjem komandantu Hamidu Selimoviću.</s><s>Tokom suđenja generalu takozvane Armije BiH Ramizu Drekoviću za ratni zločin nad srpskim civilima u Kalinoviku 1995. godine, Čajić je naveo da je na područje Bjelimića došao između 9. i 12. juna 1995. godine, a da se komandno mjesto nalazilo u selu Odžaci.</s><s>Čajić je potvrdio je da je na području Bjelimića bilo artiljerijsko oružje, dodajući da se danas samo sjeća haubica od 122 i 105 milimetara.</s><s>- Domet haubice 122 milimetara sa sedam punjenja bio je 16-17 kilometara, dok je haubica 105 milimetara dosezala 11 kilometara.</s><s>Problem je bio nedostatak municije i njena originalnost, pa se ona nije mogla koristiti mimo naredbe - rekao je Čajić.</s><s>Govoreći o načinu korišćenja artiljerije, Čajić je naveo da se veza između komande i haubica odvijala posredstvom indukcionih telefona. - Komandant isturenog komandnog mjesta dobijao je naređenja za dejstvovanje artiljerije od komandanta korpusa ili lica koje on ovlasti, a ovaj ih je preko stručnog lica prosljeđivao artiljeriji.</s><s>Cilj je zavisio od obavještajnih podataka koje smo imali i dejstvovalo se u skladu sa situacijom.</s><s>Upotrebu oružja obično je tražio neko sa prve linije - ispričao je Čajić.</s><s>Svjedok je rekao da je tokom skoro mjesec i po dana provedenih na tom području, linija razdvajanja išla od kanjona Neretve do južnih padina Treskavice, dodajući da je neki rejon imao više ciljeva. - Kada je artiljerija djelovala izvještaj o izvršenom zadatku se, zbog specifične situacije, podnosio telefonom.</s><s>Tu nema nekih dokumenata - izjavio je Čajić.</s><s>Svjedok je rekao da tokom njegovog boravka na Bjelimićima nije bilo dejstava i da se ne sjeća da li su upućivani neki izvještaji prema isturenom komandnom mjestu ili komandi korpusa.</s><s>Čajić je rekao i da su znali da je u širem rejonu Kalinovika bilo smješteno više vojnih formacija Vojske Republike Srpske, te da u planskim dokumentima nikada nije vidio da su mete bili civilni ciljevi.</s><s>Prema optužnici, Dreković je u proljeće 1995. godine izdao direktnu, strogo povjerljivu naredbu artiljerijskim jedinicama na širem području opštine Konjic da izvrše neselektivno granatiranje Kalinovika, naseljenog Srbima.</s><s>U optužnici je navedeno da je u granatiranju tokom maja i juna 1995. godine ubijeno petnaestogodišnje dijete, a teže i lakše ranjeno više djece i odraslih, te razoreno više objekata.</s><s>Nastavak suđenja zakazan je za 14. januar. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=362566</s>
<s>SARAJEVO, 20.</s><s>OKTOBRA /SRNA/ - Na suđenju Emiru Ališiću za ratovanje u Siriji, zaštićeni svjedok S-2 ispričao je kako je optuženog viđao u Siriji sa oružjem i u uniformi, te da je u gradu Nimbidžu primijetio da Ališić nosi samoubilački pojas.</s><s>Zaštićeni svjedok S-2 je rekao da je Ališić eksplozivni pojas nosio "radi svoje lične bezbjednosti".</s><s>Svjedok je ispričao da je Ališića upoznao na predavanjima u Maoči 2011, dvije godine prije odlaska u Siriju, gdje je boravio od polovine 2013. do 2016. i jedno vrijeme bio u gradu Haritanu zajedno sa drugim licima iz BiH, među kojima se nalazio i Ališić.</s><s>"Viđao sam ga tu gdje su bili svi ostali iz BiH", izjavio je svjedok i dodao da je Ališić bio obučen kao svi, nosio je maskirnu uniformu i oružje.</s><s>Prema svjedočenju S-2, oružje su zaduživali u jedinici, a uniformu su kupovali od svog novca.</s><s>On je rekao da je tada bila jedinica "Bejt komandos", kojom je upravljao Bajro Ikanović.</s><s>Svjedok je rekao da je u to vrijeme u Haritanu bila "Oslobodilačka vojska" i "Džabhat el Nusra", te da je "Bejt komandos" od početka 2014. godine bio pod okriljem "Islamske države".</s><s>S-2 je ispričao da on i Ališić u Haritanu nisu bili u istoj jedinici, te da ne zna da li je Ališić išao na ratišta.</s><s>On je istakao da je u Haritanu ostao do trećeg ili četvrtog mjeseca 2014. godine, te da je otišao u grad Raku, gdje je ostao do 2015. godine.</s><s>"Tada je osnovana jedinica kojom je komandovao Goran Pavlović", rekao je svjedok, dodavši da je ta jedinica pripadala "Islamskoj državi", da su pripadnici jedinice "većinom bili Bosanci", te je tu viđao Ališića, ali i mnoge druge.</s><s>On je objasnio da su išli na straže da čuvaju granice "Islamske države", te da je Ališić ispočetka išao na straže, ali da je poslije donosio dokumente da ima zdravstvenih problema i nije više išao.</s><s>Svjedok je rekao da je nakon Rake otišao u Nimbidž, objasnivši da se jedna grupa odvojila od jedinice Gorana Pavlovića i priključila se grupi Rame Pazare, dok se grupa koja je ostala kod Pavlovića, prebacila u Nimbidž nakon šest mjeseci.</s><s>"Raspala se ta jedinica, bili smo raspodijeljeni u arapske jedinice", rekao je S-2, dodavši da su sve jedinice bile pod "Islamskom državom".</s><s>Kada je Ališić bio prebačen "u jedinicu kod Arapa, on je izbjegavao da ide na straže, iz zdravstvenih razloga", naglasio je svjedok.</s><s>"Bili smo svi naoružani, oružje se nosilo radi svoje zaštite", rekao je S-2, napomenuvši da je Ališić nosio i samoubilački pojas oko pasa.</s><s>On je dodao da je u Nimbidžu ostao od 2015. pa do četvrtog ili petog mjeseca 2016. godine.</s><s>Odgovarajući na pitanje Tužilaštva BiH da li je davao neku zakletvu i da li mu je poznato da je Ališić dao, svjedok S-2 je odgovorio da on nije davao zakletvu, te da mu nije poznato ni da li je dao Ališić, ali da mu je poznato da su neki iz BiH polagali zakletvu.</s><s>Odgovarajući na pitanje da li su dobijali novac u Nimbidžu, svjedok je rekao da su dobijali toliko da ne umru od gladi, da prežive.</s><s>S-2 je rekao da je u aprilu 2016. godine zadnji put vidio Ališića, koji je tada nosio uniformu i imao pušku.</s><s>On je ispričao da se iz Sirije vratio 2016. godine, te da je nakon toga nekoliko puta vršio prepoznavanje Ališića na osnovu fotografija u Agenciji za istrage i zaštitu i u Tužilaštvu BiH.</s><s>Odgovarajući na pitanje odbrane, svjedok S-2 je potvrdio da nikada nije zajedno s Ališićem učestvovao u vojnoj akciji.</s><s>Nastavak suđenja je zakazan za 3. novembar, kada je planirano da svoj nalaz i mišljenje iznese Azra Alajbegović, koja je izvršila psihijatrijsko vještačenje četiri svjedoka o sposobnosti njihovog svjedočenja u ovom postupku. http://89.111.245.19/novosti/836804/svjedok-emir-alisic-nosio-samoubilacki-pojas.htm</s>
<s>Sarajevo 10. 04. 2012 \| PRESS RS BRUTALNA MANIPULACIJA „SARAJEVSKE CRVENE LINIJE“ Režiser Haris Pašović i organizatori „Sarajevske crvene linije“ (manifestacije kojom je krajem prošle sedmice obeleženo 20 godina od početka navodne agresije na BiH i opsade Sarajeva) podatke dobijene od Istraživačko-dokumentacionog centra lažirali su i iskoristili ne da bi prikazali stvarni broj žrtava, već da bi ponovo za sva zla u BiH optužili Srbe.</s><s>Direktor IDC-a Mirsad Tokača potvrdio je za Press RS da su organizatori od njega zatražili podatke samo o žrtvama koje su stradale u užem delu grada, a ne u svih deset predratnih sarajevskih opština.</s><s>Takođe, Tokača priznaje da organizatori „Crvene linije" nisu tražili podatke o nacionalnoj strukturi žrtava, već samo spisak s 11.541 imenom po abecednom redu.</s><s>- U 11.541 nisu ubrojane srpske vojne žrtve sa druge strane, odnosno oni vojnici koji su učestvovali u opsadi.</s><s>Taj broj koji se koristio na manifestaciji podrazumeva poginule civile i one vojnike koji su branili grad - kaže Tokača.</s><s>Opasna manipulacija</s><s>Na pitanje da li su, na primer, među tom 11.541 žrtvom i oni Srbi koje su na lokalitetu Kazani brutalno pobili vojnici tzv. Armije BiH pod komandom zloglasnog Mušana Topalovića Cace, Tokača odgovara potvrdno. - U podatke koje sam dao organizatorima uračunate su i te žrtve, kao i sve druge civilne žrtve u užem delu grada.</s><s>Ukupan broj stradalih u svim sarajevskim predratnim opštinama je, po našim informacijama, nešto veći od 14.000 - kaže Tokača.</s><s>Velimirović: Svetu se podvaljuje jednostrana priča!</s><s>Direktor Centra za istraživanje ratnih zločina RS Janko Velimirović kaže da su Haris Pašović i ekipa, pre svega, zloupotrebili izveštaj Mirsada Tokače, a zatim i izveli veštu manipulaciju kako bi svetu još jednom nametnuli jednostranu i pogrešnu priču. - Plasirana je teza da je Sarajevo, navodno, patilo, bez obzira na sve ratne događaje koji su se dešavali poput promena linija i slično.</s><s>Postoji nekoliko knjiga u kojima se komandanti tzv. Armije BiH hvale uspesima na linijama u Sarajevu.</s><s>Pojam opsada uopšte nije relevantan, jer je linija išla kroz sami grad.</s><s>Ako tako gledamo, onda su i Srbi bili u opsadi, recimo u Vogošći gde su bili gotovo opkoljeni.</s><s>Međutim, ta priča o opsadi dobro im je došla zarad kompletnog scenarija - kaže Velimirović.</s><s>I zaista, na veb prezentaciji IDC-a već nekoliko godina postoje podaci o stradanju svih građana Sarajeva od 1991. do 1995. godine.</s><s>Prema tim podacima, ukupan broj Sarajlija, računajući svih deset predratnih gradskih opština, koji su stradali u ratu u BiH je 14.011, od čega je 13.247 ubijenih i 764 nestalih.</s><s>Od toga su 5.604 civila i 8.407 vojnika.</s><s>Što se nacionalne strukture tiče, među stradalima je 9.499 Bošnjaka, 3.597 Srba, 749 Hrvata i 166 ostalih.</s><s>Takođe, Mirsad Tokača je utvrdio da je u Sarajevu za vreme rata stradalo 6.110 pripadnika tzv. Armije BiH.</s><s>Ovi podaci i definitivno bacaju drugo svetlo na poruke i izjave koje su se mogle čuti prethodnih dana od strane mnogih bošnjačkih i inostranih novinara i zvaničnika.</s><s>U tim javnim nastupima, gotovo po pravilu, preovladavao je stav da su svi od 11.541 poginulog u Sarajevu bili civili i da su svi stradali od ruke srpskih snaga koje su okupirale grad, granatirale ga i pucale snajperima.</s><s>Istovremeno se u javnost plasirala i teza da je celo Sarajevo bilo opkoljeno srpskim snagama i svesno se izbegavala činjenica da je grad praktično bio podeljen, s tim što je rubne opštine, ali i neke centralne delove poput Grbavice, kontrolisala Vojska RS, a ostatak bošnjačka vojska, među kojima je na tom delu i vođen građanski rat na nacionalnoj osnovi.</s><s>Uvrede iz SAD</s><s>Koliko je manipulacija i izvrtanje činjenica urodilo plodom svedoči i saopštenje američkog Stejt departmenta dan nakon svečanosti u kojem se odaje počast otpornosti Sarajlija koju su pokazali tokom opsade, i u kojem se iznose neproverene i tendenciozne činjenice. - Tokom četiri duge godine srpske snage su bombardovale grad i snajperima pucali po stanovnicima tog slavnog multietničkog grada, ubivši 11.541 osobu.</s><s>Muškarce, žene i decu svih nacionalnosti - navedeno je u saopštenju američkog Stejt departmenta.</s><s>Do danas, istraživanje IDC-a i Mirsada Tokače o broju žrtava rata u BiH za sada nije potpuno prihvatila ni srpska ni bošnjačka strana.</s><s>I dok mu Bošnjaci zameraju zbog toga što je svojim podacima srušio mit o 200.000 ubijenih u ratu, pojedini srpski istraživači tvrde da je Tokača umanjio broj poginulih Srba, od čega samo u Sarajevu za nešto više od 4.000.</s><s>Organizatore „Sarajevske crvene linije" nisu zanimali podaci beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku koji je u tom gradu evidentirao 8.504 srpske žrtve. - Normalno da manji broj ubijenih Srba umanjuje i obim zločina, a time se umanjuje i odgovornost za zločine koje su u Sarajevu i BiH počinile muslimanske vojne i civilne vlasti - kaže direktor Instituta Milivoje Ivanišević.</s><s>Žarko Marković http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/13613/bijeni+na+Kazanima+%C5%BErtve+opsade+Sarajeva.html</s>
<s>Dvadeset godina od zatvaranja zloglasnog logora za Srbe</s><s>Ponedeljak, 25 januar 2016</s>
<s>Potresne priče preživelih: Ranjenoj Snežani su pucali u glavu [2]</s><s>Sreda, 08 jul 2015</s><s>Milena Marković \| 20. jun 2015. 21:30 \| Večernje novosti</s><s>Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zulume muslimana pod komandom Nasera Orića (2): Slavka Matić: Na kućnom pragu su mi 1992. godine ubili ćerke Gordanu (24) i Snežanu (26) i supruga Radivoja (55).</s><s>Pričam s fotografijama.</s><s>Kako bi bilo da ste mi živi, mili moji</s>
<s>05.02.2018 \| Đ. Barović - Vesti U Sarajevu je tokom poslednjeg rata stradalo 7.428 osoba srpske nacionalnosti, odnosno tri puta više od zvanične verzije ubijenih u ovom gradu.</s><s>Istovremeno, ni 23 godine od potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, ne samo što je većina ovih zločina ostala nerasvetljena, već se i dalje ništa ne zna o sudbini oko 300 Srpkinja koje su protiv svoje volje "služile" u dvadesetak javnih kuća.</s><s>Ovo su samo neki od podataka koji se mogu pronaći u do sada najsveobuhvatnijoj studiji o događajima u ovom gradu od 1992. do 1995. pod nazivom "Dosije Sarajevo".</s><s>Knjiga je objavljena krajem prošle godine, a njen autor Milivoje Ivanišević, osnivač i predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, u razgovoru za "Vesti" otkriva i niz drugih, ništa manje šokantnih detalja o kojima domaća, ali i svetska javnost ili ne zna ili ćuti.</s><s>Lovci na glave - Preduzimljivi meštani Sarajeva organizovali su "turističke ture" za strastvene lovce, odnosno one koji se jedino mogu opisati kao "lovci na ljudske glave".</s><s>Subotom i nedeljom su organizovani letovi iz Evrope ka Sarajevu.</s><s>Lovci bi došli sa svojim oružjem, a domaćin bi im omogućio komfor u nekom napuštenom soliteru, hranu i piće i pogled na srpski deo grada.</s><s>Ta ubistva su kasnije pravdana likvidacijama "četničkih vojnika", mada su ciljane i žene, deca i stari... - Pokušao sam da na jednom mestu objedinim sve činjenice i dokumenta koji se vezuju za događaje oko Sarajeva pre i tokom rata, pa sam tako predočio i sva dokumenta Republike Srpske, ali i sva pisma srpskih zvaničnika predstavnicima međunarodne zajednice u kojima traže da se u Sarajevu zaustavi ubijanje nedužnih civila srpske nacionalnosti.</s><s>O razmerama tog zločina svedoči i spisak koji se takođe nalazi u knjizi sa imenima 7.428 stradalih Srba u Sarajevu.</s><s>Ovaj spisak u potpunosti demantuje tvrdnje direktora Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva Mirsada Tokača da je u Sarajevu tokom rata stradalo oko 2.500 Srba.</s><s>Užasavajući je podatak da je u tom periodu stradalo gotovo četiri puta više Srba iz Sarajeva nego tokom Drugog svetskog rata, kad ih je ubijeno 2.278.</s><s>Koji je bio osnovni cilj knjige? - Prevashodno da se odgovori na tri glavne optužbe protiv srpske strane: etničko čišćenje, blokada grada i prekomerno granatiranje.</s><s>Da bih predočio pravu istinu, napravio sam uporednu komparaciju šta se događalo kako u muslimanskom, tako i u srpskom delu Sarajeva.</s><s>Šta se događalo sa Srbima koji su ostali u Sarajevu? - Kada je reč o muslimanskom delu grada, Srbi su uglavnom završavali u nekom od 123 logora, a zatim u nekoj od masovnih grobnica.</s><s>Istovremeno, u srpskom delu Sarajeva nije registrovan nijedan logor, niti jedna masovna grobnica.</s><s>Dokle je stigla istraga u vezi sa tim logorima i grobnicama? - I pored jasnih dokaza, ali i svedočenja preživelih, ni dve decenije od kraja rata ni jedan taj slučaj nije detaljno ispitan, a većina grobnica je i dalje neistražena, kako u centru Sarajeva, tako i na Trebeviću, stratište Kazani.</s><s>U knjizi je na desetine svedočenja ljudi koji su bile žrtve tih logora, ali i imena i prezimena onih koji su odgovorni za te zločine.</s><s>Međutim, u promilima se može govoriti o onima koji su i procesuirani.</s><s>Organičeno kretanje - Srbi u muslilmanskom delu Sarajeva nisu tako ostali zato što su to želeli, već zato što im je pretila smrtna kazna ukoliko reše da odu.</s><s>Pravo da pobegnu od rata imale su sve nacije, ali ne i srpska.</s><s>Istovremeno, srpski deo grada napustili su svi, i Srbi i muslimani i svi drugi.</s><s>U tom delu grada su bukvalno ostali samo branioci i njihove porodice.</s><s>Srbi su u potpunosti ispoštovali sve ratne konvencije u tom slučaju, a muslimani nijednu - ističe naš sagovornik.</s><s>Apostrofirali ste stradanja žena u Sarajevu? - Zato što su žene bukvalno uništavane u Sarajevu.</s><s>Tokom poslednjeg rata u ovom gradu je ubijeno 1.242 žena srpske nacionalnosti: od beba i devojčica iz osnovne škole do starica.</s><s>Ne bi me uopšte iznenadilo da bi neko detaljno istraživanje pokazalo da je u Sarajevu stradalo mnogo više žena nego muškaraca.</s><s>Žene su imale status robinja, a mnoge su završavale u nekoj od dvadesetak javnih kuća.</s><s>Tamo su im se događale užasne, nezamislive stvari.</s><s>Na šta tačno mislite? - Pretpostavka je da je kroz pakao javnih kuća prošlo oko 300 Srpkinja.</s><s>Većinom su na kraju surovo ubijene i bačene ili u Miljacku ili u Kazane.</s><s>Ali objavio sam svedočenja onih koje su preživele i to su zaista krajnje potresne ispovesti.</s><s>Zamislite profesorku nad kojom se iživljavao njen učenik.</s><s>Tom momku nije bilo dovoljno samo da je siluje, već je urinirao na njoj, gasio joj cigarete po telu.</s><s>Da li se zna gde su bile te javne kuće? - Dokumentacioni centar RS za istraživanje ratnih zločina nad Srbima u BiH objavio je adresar nekih od lokacija tih javnih kuća.</s><s>Najveća je bila u hotelu Zagreb, gde je bilo smešteno oko 50 Srpkinja.</s><s>U sportskoj hali Zetra ih je bilo tridesetak, pa desetak u kafiću Barselona.</s><s>Te javne kuće su otvarane i po fakultetima, studentskim domovima, restoranima...</s><s>Kako je moguće da se o tome ništa ne zna? - Svojevremeno je milanski nedeljnik "Epoha" objavio tekst o ilegalnom tržištu video-kaseta sa snimcima silovanja i iživljavanja.</s><s>Razmena tih kaseta se obavljala u Rijeci, a kružile su ne samo Milanom, već i drugim evropskim gradovima.</s><s>Najveću "vrednost" su imale kasete na kojima je bio i ton, gde se čuju zapomaganja nedužnih.</s><s>Međutim, ta priča je veoma brzo stopirana.</s><s>Pokušao sam da dođem do urednika tog časopisa, ali nisam uspeo.</s><s>Zapravo, sve što se događalo u muslimanskom delu Sarajeva tokom rata prelazi granice monstruoznosti.</s><s>To ni Drugi svetski rat nije upamtio, pa čak ni u srednjem veku nije bilo takvih zverstava.</s><s>Istina o zlodelima * Rođen 1923. u Gračanici ispod Ozrena, Ivanišević je u Beograd završio Filološki fakultet, svetsku književnost.</s><s>U bogatoj karijeri bio je urednik časopisa Uneska, a srpsko područje, upravnik Doma omladine, kao i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. * Od početka raspada Jugoslavije bavi se prikupljanjem i dokumentovanjem građe o zločinima nad Srbima, a 1992. osniva Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom koji kasnije prerasta u Institut. * Do sada je objavio više desetina knjiga o događajima tokom poslednjeg rata u BiH, uključujući i mnoge koje su demistifikovale događaje u Sarajevu i Srebrenici.</s><s>Od 1996. godine je senator Republike Srpske.</s><s>Đ. Barović - Vesti http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/685658/Zasto-se-jos-cuti-o-zverstvima-u-javnim-kucama</s>
<s>Cvjetko iz Kušića: Pravde nema, a mi savijamo glavu pred nepravdom [7]</s><s>Nedelja, 12 jul 2015</s><s>Milena MARKOVIĆ \| 25. jun 2015. 22:00 \| Večernje novosti</s><s>Srbi u Srebrenici i Bratuncu ne zaboravljaju zločine pod komandom Nasera Orića (7).</s><s>Cvjetko Ristić, Kušići kod Skelana: Zapalili su mi oca, ubili majku i sestru, brata odveli, još mu ne znam grob NA pragu između detinjstva i mladosti, između dva roditeljska zagrljaja i nade da svako zlo ima i svoj kraj, pa i ono koje je udarilo na Srbe u Podrinju, u zimu devedeset treće - ostao je sam.</s><s>Sa živim ranama, u svojoj četrnaestoj godini.</s><s>One će ga pratiti celog života.</s><s>Danas ih, on, vešto potiskuje.</s><s>Ali, i dok govori, i kada ćuti, a pogled mu nekud odluta - bol je gotovo opipljiv.</s><s>Vreme je prošlo, iscurile dvadeset dve godine, ali njemu vreme nije lek.</s><s>Utešna su dela dobrih ljudi koji su mu pomogli da se, kao domaćin, pridigne.</s><s>Skući na zgarištu ubijenih roditelja, sestre... i brata za kojim još traga.</s><s>Ovo je priča o Cvjetku Ristiću, onom dečaku iz Kušića, kod Skelana, kome su na kućnom pragu ubili oca Novaka (41), majku Ivanku (42), sestru Mitru (19), a odveli mu brata Miću (16). - Kada bih znao gde mu je grob - nisam siguran da bi mi bilo lakše - kaže Cvjetko. - Pomislim, ponekad, da mi je čitav život zaustavljen u danu ubijanja mojih najrođenijih.</s><s>Pa se trgnem: Cvjetko, a ti moraš da se otimaš, boriš.</s><s>Ideš dalje.</s><s>Ako staneš, staju i uspomene.</s><s>Zaustavili smo Cvjetka Ristića na putu između Kušića i Skelana.</s><s>Vraćao se s posla.</s><s>Mislio je da ga zaustavlja neko kome je, na ovoj uzbrdici, potrebna pomoć.</s><s>A žurio je da u ovom kasnom popodnevu ugrabi još koji sat obdanice, kako bi komšijama prevezao maline u Skelane. - Sačekajte me u Skelanima, dolazim brzo - obećao je.</s><s>Spustio se iz Kušića za manje od pola sata.</s><s>Nismo tražili da nas primi u kuću.</s><s>Nismo želeli da mu potrošimo dragoceno vreme.</s><s>Nismo bili ni uporni da ga slikamo na mestu susreta, jer nije želeo: potresen, ljut, uznemiren. - Ogorčen sam, neispavan.</s><s>Ubijaju me ovi dani otkad je sevnula ta vest o rezoluciji i hapšenju Orića.</s><s>Šta će biti?</s><s>Biće kao i do sada.</s><s>Pravde nema...</s><s>Šta će biti?</s><s>Oni će da udaraju o sva zvona da su samo oni stradali, da smo samo mi zločinci.</s><s>Mi ćemo da ćutimo i savijamo glavu.</s><s>Nepravdu da bespogovorno prihvatamo kao pravdu.</s><s>I tako, kao svaki narod koji nepravdu prihvata za pravdu, ostaćemo prokaženi i tako ćemo biti kratkovečni.</s><s>Kušići, 16. januar, 1993. - Napad je bio u zoru.</s><s>Udarili su iz Srebrenice, pa redom po srpskim selima prema Skelanima i Drini.</s><s>A bili su, kao, zaštićena zona.</s><s>Jesmo li se nadali?</s><s>Znam da su roditelji, od Božića kada je stradala Kravica, spavali na pola oka.</s><s>Ne znam kako sam pretekao, jedini?</s><s>Ne znam šta me je sačuvalo?</s><s>Samo su me gurali da bežim... bežim...</s><s>A kuda da bežim, kad sam u obruču.</s><s>Tri dana, u obruču u Jezeru, sa nekolicinom prestravljenih ljudi.</s><s>Valjda je sami Bog otvorio put prema Drini.</s><s>Tako smo se nekako dokopali Srbije, preko onog mosta gde su stradala deca Dimitrijevića.</s><s>Kušići, 18. januar, iste godine. - U podrumu sam zatekao ubijene sestru i majku.</s><s>Na livadi, pod orahom, spaljenog oca.</s><s>Jesam li plakao?</s><s>Ne znam... ne sećam se...</s><s>Posle sam danima plakao.</s><s>Nisam znao ni šta ću, ni kuda ću.</s><s>Živim od vojničkog kazana.</s><s>Idem, povremeno, i na zgarište roditeljske kuće.</s><s>Preturam da nađem nešto za uspomenu.</s><s>Vojska mi ne da da idem, a ja se iskradem...</s><s>Sedim tu i plačem.</s><s>Razgovaram sa tatom, sa majkom, sestrom... dozivam Miću.</s><s>Bajina Bašta, 1995. - Ovde završavam osnovnu školu, tatini prijatelji su mi bili drugi roditelji.</s><s>Radivoje Jovanović, tatin drug, preporučio mi je i pomogao da upišem Vojnu gimnaziju u Beogradu.</s><s>Ostvario sam svoju davnu želju, ali nisam uspeo.</s><s>Stalno su preda mnom bile slike roditelja, brata i sestre.</s><s>Kažem: ali, ja moram živeti dalje, moram da pokušam da završim bilo kakvu školu, da se tako odužim roditeljima.</s><s>Užice, april, 1997. - Adresa mi je Dom za siročad "Petar Radovanović".</s><s>Već sam na završnici Srednje tehničke škole "Radoje Ljubičić", u Užicu, saobraćajni smer.</s><s>Mislim kakva će mi biti matura...</s><s>O meni svi lepo govore, a malo ko u moju dušu promiče.</s><s>Kad sam primao diplomu, umalo je nisam ispustio.</s><s>Umalo nisam zaplakao.</s><s>Posle, jesam.</s><s>Krio sam se, da me vršnjaci ne vide.</s><s>Da me nastavnici ne vide.</s><s>Nisam pričao o nesreći.</s><s>Da jesam, možda bi mi bilo lakše.</s><s>Beograd, 2000. - U struci posla nema, a mene svi zaboravili.</s><s>Ko se još seća Cvjetka Ristića kome su u četrnaestoj pobili sve.</s><s>Ponekad mi se učini da su ubili i mene.</s><s>Ali, borim se.</s><s>Sve živo radim, samo da ne bih nikome bio na teretu.</s><s>Šta je fizički teret, spram tereta u duši.</s><s>Kud god maknem, kud god da se okrenem, preda mnom su moji najmiliji, vidim, pod mukama stradaju roditelji i sestra.</s><s>I, brat Mića... da li će, on, ikada naći svoj mir?</s><s>Beograd, redakcija "Novosti", 2009. - Osvanuo je veliki tekst o meni u "Novostima".</s><s>Pišu: Zaboravljen Cvjetko Ristić, jedini koji je preživeo masakr porodice.</s><s>Zovu iz redakcije "Novosti".</s><s>Kad spomenem "Novosti", skidam kapu, samo me one nisu prevarile.</s><s>Kažu: javljaju se mnogi dobri ljudi.</s><s>Jedni, da me prime u svoju kuću.</s><s>Drugi, da me usvoje.</s><s>Treći, da putujem tamo, i tamo...</s><s>Ali, ja želim ovde, na nekadašnjem roditeljskom pragu, da gradim svoj dom.</s><s>Ovde želim da se kućim.</s><s>Potreban mi je, najpre, posao.</s><s>"Novosti" opet pomažu.</s><s>Zaposlio sam se u "Elektrodistribuciji".</s><s>Šta mi je još ostalo?.</s><s>Da se oženim.</s><s>Da imam decu.</s><s>Da ćutim, između dva zagrljaja.</s><s>I, tako... oženio sam se Jelenom iz Inđije.</s><s>Dobro dete, iz dobre kuće.</s><s>Skelane, pre neki dan... - Pet godina smo u braku Jelena i ja.</s><s>Voleli bismo da imamo decu.</s><s>O tome stalno pričamo.</s><s>Pridigli smo i malinjak.</s><s>Tek će biti roda.</s><s>A, stres od preživljenog me osuši.</s><s>Da li ću ikada imati potomstvo?</s><s>To pitanje me razdire.</s><s>Budim se, Jelena spava, ja do polaska na posao, ni da trenem.</s><s>Sve kroz mene prolazi.</s><s>Ovo danas... i, ono nekad.</s><s>NI ČITAV SVET ZA PARČE ZEMLjE Na spomeniku žrtvama u Skelanima su imena i Cvetkove porodice. - Kud bih ja od tih grobova - kaže Cvetko. - I da mi ponude... ne znam šta da mi ponude, čitav svet i sve blago, ne bih zamenio za ovo parče zemlje u Kušićima.</s><s>U MENI NEMA MRŽNjE Spomenik srpskim žrtvama u Skelanima podignut je u julu 2005. godine.</s><s>Sa ovog mesta koje je upisalo više od 300 stradalih Srba, upućene su tada poruke na "oprost i međusobno pomirenje bošnjačkog i srpskog naroda". - Ne moramo da se pomirimo, ne možemo da volimo jedni druge, ali ne smemo da mrzimo.</s><s>Mržnja je najveći neprijatelj onome ko mrzi - kaže Cvetko Ristić. - U meni nema mržnje.</s><s>Nije je bilo nikad.</s><s>Nema je ni sad.</s><s>SUTRA: Užas do užasa http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktica-Pravde-nema-a-mi-savijamo-glavu-pred-nepravdom</s>
<s>Radovan Karadžić - Zapad režirao pokolj u Bosni - 1. deo</s><s>Petak, 24 maj 2013</s><s>23. 05. 2013. 01:42h \| Lj.</s><s>Bulatović Medić - Vesti Prvi predsednik Republike Srpske i haški zatočenik Radovan Karadžić u razgovoru za "Vesti" ističe da je rat u Bosni i Hercegovini mogao biti izbegnut, a da Zapad nije dozvolio mirno rešenje problema.</s><s>Od početka rata u BiH iskreno ste se zalagali za mir.</s><s>Mislite li danas da ste bili naivni u proceni da je bilo moguće da rata ne bude? - Ja sam se otpočetka nadao da rata neće biti, i zato se nisam ni kandidovao na izborima 1990. godine.</s><s>I uveren sam da bi rat bio izbegnut da nije bilo interesa za rat onih izvan BiH.</s><s>Naime, Srbi su prihvatili oba autentična muslimanska predloga: Izetbegovićev, da se Bosna izdeli između tri nacionalne zajednice, i Zulfikarpašić-Filipovićev, da se obustavi regionalizacija, a da Bosna ostane u Jugoslaviji kao jedinstvena, unitarna republika, članica Federacije.</s><s>Strane sile, a najmanje dve od njih, izvršile su pritisak na Izetbegovića da ne prihvata mirna rešenja već da ide u rat, jer "BiH je njegova", rekli su mu.</s><s>Marta 1992. godine svi smo slavili spasavanje BiH, jer je dan ranije bio prihvaćen Lisabonski sporazum ambasadora Kutiljera iz Portugala.</s><s>Taj sporazum je u najvećoj meri sličan Dejtonskom, do koga smo došli nakon tri i po godine rata, skoro 100.000 mrtvih, razaranja gradova, i što je najgore, razaranja odnosa među nama, naročito između muslimana i druge dve hrišćanske zajednice.</s><s>A što se naivnosti tiče ona je u srpskom jeziku, čak i leksički, rođena sestra nevinosti.</s><s>No, i kad propadnu svi izgledi za mir, i dalje treba biti za mir, jer tako postajemo "sinovi našeg oca nebeskog" - kako kaže Hristos.</s><s>Kada je BiH pre Dejtona bila najbliža postizanju mira? - Osim Lisabonskog sporazuma i Kutiljerovog plana, najbliži miru smo bili u vreme Oven-Stoltenbergovog plana u jesen 1993. godine.</s><s>Tim planom bi bilo rešeno i hrvatsko pitanje u BiH, koje je, kao nerešeno, i danas izvor velike nestabilnosti u Federaciji BiH, pa tako i u BiH i regionu.</s><s>Sa Hrvatima lakši pregovori</s><s>S kim ste tokom rata najlakše pregovarali? - Od domaćih pregovarača imao sam dobro razumevanje sa hrvatskim vođama, jer smo bili u sličnoj situaciji i razumevali smo se dobro.</s><s>To zvuči kao apsurd, jer smo muslimane smatrali Srbima, koji se povremeno stave na stranu Hrvata protiv Srba, što je još više potpirivalo sukob između Srba muslimanske i Srba pravoslavne vere.</s><s>Nikad mi neće biti jasno zašto muslimani nisu krenuli za (Adilom) Zulfikarpašićem.</s><s>Ili (Fikretom) Abdićem.</s><s>Danas bi bili srećni narod, neka Jugoslavija bi opstala, a rata ne bi bilo.</s><s>Jeste li ikada pomišljali da će Vas vaši sagovornici, najviši svetski moćnici i državnici iz vremena rata optužiti za zločine? - Nisam siguran da su me optužili najveći državnici.</s><s>Tokom pregovora imali smo zaista uglednih pregovarača, moralnih i brižnih, koji su razumevali sve tri strane, pa čak i bili svesni greha Zapada u ovom ratu.</s><s>No, imali smo i sasvim neodgovornih ambicioznih, umišljenih činovnika, koji su svojim šefovima hteli da "isporuče" i više nego što je traženo i time su odlagali kraj rata.</s><s>Setimo se, pokojni ambasador (Ričard) Holbruk se pohvalio da je sa mnom postigao i više nego što predviđa Dejtonski sporazum - da napustim i funkciju u SDS, iako ta funkcija nije javna, i nisam bio obavezan Dejtonom.</s><s>Neki od tih ambicioznih su se čak nadali i Nobelovoj nagradi za mir, pa možete zamisliti koliko su ljuti na mene mogli biti što je nisu dobili.</s><s>Zašto je Zapad okrenuo leđa Srbima? - Srbi su izgubili dva svetska rata onoga trena kad su im anglo-američki saveznici, zaslepljeni stereotipima o ruskoj opasnosti, okrenuli leđa i Nemačkoj prepustili preuređenje Evrope.</s><s>Time su Srbe, uvek ambivalentne između Istoka i Zapada, definitivno usmerili ka Istoku, tj. ka Rusiji, koja i sama sada postaje Zapad.</s><s>Tako su, napuštajući Srbe i okrećući se protiv njih, naši anglo-američki saveznici i sami izgubili Drugi svetski rat.</s><s>Niko neće moći da se suprotstavi nemačkom mirnodopskom osvajanju Evrope, a svoju najveću grešku, napuštanje sporazuma Ribentrop-Molotov, oni više nikad neće ponoviti.</s><s>Situacija se razvija u pravcu čvrstog životnog povezivanja "ponemčene" Evrope i Rusije.</s><s>A to je onda sasvim drugačija Evropa, pa i svet u kojem anglo-saksonski faktor gubi Evropu od onog trenutka kad se okrenuo protiv Srba.</s><s>Suđenjima prikrivaju grehe</s><s>I dalje insistira na suđenju Srbima? - Zbog svog položaja i nepokornosti, Srbija je često indikator uspona i propasti imperija.</s><s>Dakle, suđenja liderima nepokornih naroda su bila nužna, da bi se opravdali sopstveni gresi u potpaljivanju lokalnih sukoba, i kao presedan - bombardovanje malih zemalja bez razloga i povoda, te egzemplarno progonjenje lidera tih zemalja.</s><s>Pominjali ste reviziju ishoda događaja na Balkanu? - U toku je nastavak prethodnih ratova, sada u formi revizije ishoda, te predigra sledećih ratova.</s><s>U svojim pismima prijateljima ja sam još u januaru 2000. izneo svoje slutnje da je zapadni finansijski sistem pred slomom, i da ratovi služe za odlaganje toga sloma.</s><s>Da nije bilo 11. septembra 2001. taj slom bi se desio u prvim godinama 21. veka.</s><s>Odlagan je ratovima u Avganistanu i Iraku i bio bi odložen i dalje da je Iran slabiji.</s><s>Ali to je put u propast, jer ne vidi se kraj niti ima kraja žrtvama za održavanje jednog dotrajalog modela sveta.</s><s>Gospodari toga sveta bi promenili sve drugo, samo ne sebe i taj model.</s><s>Iako im pred očima izrastaju druge velike ekonomske sile: Kina, Japan, Indija, Brazil, oni su još uvek zagledani u Rusiju kao u neku opasnost, prosto opčinjeni njome i njenom mitskom snagom, iako Rusija niti ima tradiciju osvajanja na Zapadu niti se grabi sa drugim imperijalnim silama za svetske resurse negde drugo, niti više ima ideologiju za izvoz.</s><s>Šta je u pitanju? - Pa, ruski domaći resursi.</s><s>Ja sam na početku naše krize osetio da je u pitanju okruživanje Srbije, sa ciljem da joj se izdiktiraju rešenja.</s><s>Osim na Drini, Srbija i jeste okružena, i jesu joj izdiktirana rešenja.</s><s>Iste takve namere se snuju i prema Rusiji, sa nadom da neće morati da ratuju protiv nje, već da je okruže toliko da joj mogu izdiktirati rešenja.</s><s>Ali, to ne biva.</s><s>Hrvatski pesnik romantizma Mažuranić napisao je stih: "Boj se onog, ko je sviko/ Bez golema mrijet jada." A i Rusi su, kao i Srbi, svikli da ginu za takvu tričavu i demodiranu stvar, kao što je - Sloboda.</s><s>Nema vremena za pisanje</s><s>Imate li pored brojnih obaveza u Hagu vremena za poeziju? - Nažalost, nemam vremena ni za čitanje, a kamoli za pisanje.</s><s>Tako nekoliko izvanrednih knjiga mojih prijatelja (Nogo, Toholj, Đogo i drugi) čeka da ih dočitam, jer sam samo virnuo u njih u velikoj žurbi.</s><s>Volim da čitam savremenike, prijatelje posebno.</s><s>Tokom hajdučije (skrivanja po planinama) napisao sam komediju "Sitovacija" (narodsko za "situacija" ali ima i druga značenja: sit - ovacija, sit - ova - CIA) i roman "Čudesna hronika noći". http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/314925/Zapad-rezirao-pokolj-u-Bosni Radovan Karadžić: "Zavidim Hrvatima na nemačkoj podršci" - 2. deo</s>
<s>Umro Hakija Meholjić, čovek koji je optužio Aliju Izetbegovića za pad Srebrenice</s><s>13.11.2019 \| Sputnjik Dugogodišnji član rukovodstva SDP-a BiH, predsednik te stranke u Srebrenici i odbornik u lokalnom parlamentu Hakija Meholjić preminuo je jutros u 70. godini od posledica moždanog udara u Univerzitetskom kliničkom centru u Tuzli, potvrđeno je iz te ustanove.</s><s>Meholjić, koji je od aprila 1993. godine bio komandir ratne muslimanske policijske stanice u Srebrenici, poznat je u široj javnosti po javnom iznošenju istine i okrivljivanju Alije Izetbegovića za pad Srebrenice, prenosi RTRS.</s><s>On je više puta potvrdio Srni i drugim medijima da je bio član srebreničke delegacije, koja je u ratu prisustvovala sastanku u sarajevskom hotelu „Holidej in“, gde su dočekani aplauzima kao heroji, što se može videti i na video-snimcima, a onda im je rečeno da Srebrenica treba da padne i da se žrtvuje 5.000 ljudi kako bi se izazvala intervencija NATO-a i zauzvrat dobila Vogošća, koja je u to vreme bila u sastavu Republike Srpske.</s><s>Meholjić je u jednoj od izjava za Srnu rekao da su prilikom pada Srebrenice u julu 1995. godine postojali spiskovi nepoželjnih Bošnjaka koje je u povlačenju prema Tuzli trebalo likvidirati.</s><s>„Za spisak i da se moje ime nalazi na tom spisku saznao sam od tadašnjeg potpredsednika skupštine opštine, a sadašnjeg zamenika načelnika opštine Srebrenica Hamdije Fejzića, koji mi je to rekao u koloni koja se povlačila prema Tuzli.</s><s>Tada sam se sa grupom svojih saboraca odvojio od kolone i krenuli smo drugim putem ka Tuzli i tako preživeli planiranu likvidaciju od našeg rukovodstva“, pričao je ranije Meholjić Srni.</s><s>On je po povratku u Srebrenicu nekoliko godina organizovao obnovu bošnjačke imovine i povratak Bošnjaka u tu opštinu, te formirao Opštinski odbor SDP BiH, a pre nekoliko meseci isključen je iz te stranke.</s><s>U četiri poslednja mandata bio je odbornik Skupštine opštine i jednom kandidat za potpredsednika Republike Srpske.</s><s>Zapažene rezultate postigao je u organizaciji rada i rešavanju dugova u srebreničkom Komunalnom preduzeću „Polet“, čiji je direktor bio do pre dve godine i od tog gubitaša stvorio stabilnu firmu u kojoj su plate i doprinosi redovno isplaćivani, a komunalne službe primerno funkcionisale.</s><s>Srna nezvanično saznaje da će Meholjić, prema želji porodice, biti sahranjen u Sarajevu u petak, 15. novembra. https://rs-lat.sputniknews.com/vesti/2019111311211amPZTLJVdBF3cgMNuZTd3r9gmKMaPkKMRqggBhVzG9Ol7HKs2c</s>
<s>Glas Srpske otkriva: Ikanović prva zvijezda sa plavih potjernica</s><s>Subota, 27 februar 2016</s><s>26.02.2016 15:03 \| Goran Maunaga Sarajevo - Džihadisti za kojima je Interpol na zahtjev BiH raspisao plave potjernice otišli su uglavnom na sirijsko ratište 2013. godine i većina ih se i dalje bori u redovima terorističke organizacije Islamska država.</s><s>BiH je putem Interpola raspisala 65 plavih potjernica koje za razliku od crvenih ne podrazumijevaju automatsko hapšenje čim osobe za kojima se traga budu otkrivene, nego njihove sveobuhvatne provjere u koje su osim domaćih uključene i partnerske strane bezbjednosne agencije.</s><s>Kako "Glas Srpske" saznaje plave potjernice raspisane su, između ostalih, za Bajrom Ikanovićem i Abdulahom Ibradžićem iz Sarajeva, Harisom Sivcem, Elminom Kovačem iz Zenice, Edinom Kahrimanom iz Maglaja i Samirom Hadžalićem iz Doboj-Juga.</s><s>Na istoj listi su i Adnan Mujčić iz Travnika, Kenan Bijedić iz Visokog, Ibrahim Janjatović iz Kladnja i Safet Brkić iz Olova.</s><s>Najpoznatiji među njima je Ikanović, koji se nalazi i na crnoj listi Ministarstva finansija SAD na kojoj su pojedinci i grupe povezani s terorizmom.</s><s>Ikanović je u BiH zbog terorizma osuđen na osam godina zatvora, a stručnjaci su ga označili kao najopasnijeg pripadnika vehabijske zajednice, koji u redovima Islamske države komanduje velikim jedinicama.</s><s>Preko njega i njegovih veza u Siriju još odlazi veliki broj radikalnih islamista iz BiH.</s><s>Bijedić takođe organizuje odlaske državljana BiH u Siriju gdje radi kao vojni instruktor pripadnika Islamske države.</s><s>Ratovao je u odredu "El mudžahedin" koji je bio sastavni dio Armije RBiH.</s><s>Poslije rata je boravio u vehabijskoj zajednici u Bočinji, a 1999. godine s grupom pripadnika odreda "El mudžahedin" je otišao da ratuje na Kosovo.</s><s>Prema podacima bezbjednosnih službi u Siriji je od početka 2013. godine.</s><s>Janjatović je u Siriju otišao u septembru 2013. godine, a on je jedan od osnivača vehabijske zajednice i paradžemata u Kladnju gdje je prošle godine boravio nekoliko dana, a zatim se vratio na sirijsko ratište.</s><s>Kovač je u Siriji od sredine 2013. godine, a dok je bio u Zenici često je boravio u jednom od tamošnjih paradžemata.</s><s>Ibradžić je u Siriji bio još 2012. godine, a zatim se vratio u Sarajevo.</s><s>Drugi put je u džihad otišao u septembru 2013. godine.</s><s>U Sarajevu je posjećivao nekoliko paradžemata, a bio je blizak vođi vehabijske zajednice u BiH Bilalu Bosniću, koji je nedavno osuđen na sedam godina zatvora zbog vrbovanja terorista i organizovanja njihovog odlaska u Siriju.</s><s>Sivac je u Siriju otišao u aprilu 2013. godine i nije poznato da li je od tada dolazio u Zenicu.</s><s>Kahriman je u Siriji od avgusta 2013. godine gdje je otišao odmah nakon što je pušten poslije hapšenja u junu te godine kada je pokušao da spriječi inspektore Službe za poslove sa strancima BiH da privedu njegovog prijatelja iz Crne Gore vehabiju Adema Osmanovića.</s><s>Hadžalić je u Siriju otišao u julu 2013, a vratio se 2014. godine.</s><s>Hapšen je u antiterorističkoj akciji "Damask" u novembru 2014. godine.</s><s>Mujčić je u Siriju otišao u avgustu 2013. godine gdje je odveo i suprugu sa kojom se tek vjenčao.</s><s>Žive kod grada Alepa gdje su na korišćenje dobili kuću i zemljište.</s><s>Crvene potjernice</s><s>"Glas Srpske" je u jučerašnjem broju objavio da je Interpol zbog terorizma raspisao i šest crvenih potjernica za državljanima BiH Ramom Grahovićem (49), Ibrom Ćufurovićem (21), Edinom Pečenkovićem (53), Jasminom Keserovićem (21), Sulejmanom Mešanovićem te Ahmedom Zuhairijem (50) državljaninom Saudijske Arabije i BiH. http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Glavic-prva-zvijezda-sa-plavih-potjernica/203758.html</s>
<s>19. 04. 2013 \| Srna U Srbiji i Republici Srpskoj biće osnovan Komitet za podršku generalu Ratku Mladiću, čiji je cilj širenje medijske istine o Mladiću, rekao je generalov sin Darko Mladić, jedan od osnivača komiteta.</s><s>Darko Mladić, koji će rukovoditi ovim udruženjem u Srbiji, naveo je da je cilj komiteta, pre svega, podrška u sferi izveštavanja medija i obaveštavanje javnosti o svim događajima, kao i o kršenju generalovih prava s osvrtom na situacije koje se zlonamerno tumače.</s><s>On je rekao da su među osnivačima ovog udruženja u Srbiji srpski ekspert za međunarodno pravo Smilja Avramov i novinar i pisac Ljiljana Bulatović.</s><s>Prema njegovim rečima, ovo udruženje će ubrzo nakon osnivanja u Srbiji biti formirano i u Republici Srpskoj, gde će, osim njega, jedan od osnivača biti i Rajko Banduka, nekadašnji saradnik i ađutant generala Mladića.</s><s>"U Rusiji već postoji ovaj komitet.</s><s>Oformićemo ga i u Srbiji i u Republici Srpskoj vrlo brzo", rekao je Darko Mladić.</s><s>Član tima Mladićeve odbrane, beogradski advokat Saša Lukić rekao je da se Komitet osniva kako bi se, pre svega, pružila podrška generalu Mladiću na otkrivanju istine o ratu u BiH, osnivanju Republike Srpske, kao i istine o Srebrenici.</s><s>Pravni savetnik u Mladićevom timu advokat Miloš Šaljić rekao je da je želja da se i u Srbiji osnuje jedan tim za podršku i pomoć generalu Mladiću, po ugledu na sličan u Rusiji.</s><s>Taj komitet će, dodao je on, raditi na promociji, podršci, eventualnoj pomoći na otkrivanju istine i na prikljupljanju dokaza i svedoka.</s><s>On navodi da podršku osnivanju ovog komiteta u Srbiji daju ruski akademik Jelena Guskova i predsednik ruskog Komiteta za podršku generalu Mladiću i poslanik u ruskoj Dumi Pavel Dorohin.</s><s>Prema statutu ovog komiteta, cilj udruženja jeste širenje istine o Mladiću u javnosti i medijima i borba za zaštitu njegovih građanskih i političkih prava, borba za blagovremeno i objektivno informisanje, afirmacija ciljeva za koje se general borio, kao i širenje svesti kod ljudi o značaju borbe za očuvanje Republike Srpske.</s><s>Povodom osnivanja Komiteta za podršku generalu Ratku Mladiću sutra će u beogradskom hotelu "Moskva" u 11.30 časova biti održana konferencija za novinare na kojoj će govoriti osnivači ovog udruženja, Darko Mladić, te predstavnici ruske Dume i Vlade Rusije. http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/36759/Komitet+za+podr%C5%A1ku+generalu+Mladi%C4%87u.html</s>
<s>TUGA NE NAPUŠTA KUĆU STARICE DOBRINE PRODANOVIĆ IZ SELA KRAJ BRATUNCA Srce mi se i danas kida, kaže starica, čija je slika s lobanjom mrtvog sina 1993. obišla je svet, a zapadni mediji je predstavili kao muslimanku.</s><s>Potresna slika iz 1993. godine</s><s>U svakoj dubokoj bori na licu starice majke Dobrine Prodanović prepoznaje se po jedna godina tuge.</s><s>Tuge koja žeže poput vulkana, bola koji kosi kao uragan.</s><s>Samo su oči ostale iste kao one iz maja 1992. godine.</s><s>Iz njih suze nikako da stanu.</s><s>Samo po tim očima moguće je u skrhanoj starici prepoznati majku Dobrinu koja u rukama drži lobanju sina, kupajući je suzama.</s><s>Slika je obišla ceo svet.</s><s>Srpska majka, zavijena u crno, koja ljubi lobanju mrtvog sina, predstavljena je kao muslimanka. - Nije hteo moj Živan da ostavi ognjište.</s><s>Nije verovao da mu zlo mogu učiniti oni što je s njima u školu išao, tajne delio.</s><s>Ubiše ga dušmani na kućnom pragu, u dvorištu.</s><s>Bilo je to 21. juna 1992. godine, kada su muslimanske snage iz Srebrenice predvođene ratnim zločincem Naserom Orićem do temelja uništile srpsko selo Ratkoviće.</s><s>Za nesrećnu majku Dobrinu vreme je tada stalo.</s><s>Jedanaest meseci nakon što su Orićeve snage počinile masakr u Ratkovićima, svirepo ubivši 21 civila, pronađeni su posmrtni ostaci nesrećnog mladića.</s><s>Identifikovala ga je majka. - U gomili kostiju ugledala sam lobanju mog Živana.</s><s>Prepoznala sam ga po zubima - reče, a onda joj se ote snažan jauk poput grmljavine.</s><s>Srce joj se tada kao i danas kidalo, duša je umirala.</s><s>Zalud je Boga molila da je sebi uzme.</s><s>ZAŠTO ZLIKOVCI I MENE NE UBIŠE: Dobrina Prodanović</s><s>Dobrina i Petar Prodanović danas žive u tuđem selu, više od sat hoda od Ratkovića.</s><s>Da se tamo vrate nikada nisu ni hteli.</s><s>Kako da svakog dana gleda mesto na kojem joj ubiše sina? - Kupili smo komad zemlje u Grabovačkoj Rijeci, a strani donatori su nam napravili kuću.</s><s>Tuga, bolest i starost smestiše nas ovde.</s><s>Teško je, ali nemamo izbora - požali se starica.</s><s>Ona i Petar zagazili su u drugu polovinu osme decenje. - Najgore nam je što nas je zdravlje izdalo, a najbliži lekar je u Bratuncu.</s><s>Imam visok pritisak, a i srce je oslabilo.</s><s>Prodanovići, kažu, sve imaju, samo sina nemaju.</s><s>Od penzije i invalidnine kupe sve što im je potrebno.</s><s>Staračke ruke stignu i da obrade i nešto zemlje. - Imamo baštu, zasejali smo malo krompira i kukuruza, a ne znam sinko šta će nam sve to.</s><s>Jedemo, a svaki zalogaj nam čemeran.</s><s>Ali, šta ćeš, radimo ne zato što nam treba, nego da od tuge ne svisnemo - veli Dobrina.</s><s>Kao da se pravda mrtvom sinu što još živi i hoda zemljom.</s><s>Da može, vratila bi vreme i ostala u Ratkovićima da i nju ubiju, da oči zatvori.</s><s>Ovako, čitav život u očima samo jedna neizbrisiva slika - slika lobanje mrtvog sina.</s><s>Kaje se što je pobegla zločincima</s><s>Svakog dana iznova Dobrina Prodanović se pita i sebe proklinje zašto sa mužem Petrom pobeže Orićevim zločincima ispod noža. - Bolje mi je da sam oči sklopila, nego što sam po gomili kostiju mog Živana tražila - glas je otupeo Dobrini od bola.</s><s>U šumu po drva da im prođe vreme</s><s>Imali su, kaže starica, novac da kupe drva za zimu, ali nisu. - Šta bismo radili, kako bi nam sati prolazili!?</s><s>Ovako, samo da nam vreme prođe, Petar i ja šli smo u šumu.</s><s>Ja sam donosila manje naramke drva, a on veće - kaže Dobrina.</s><s>Autor: A. Pandurević - Vesti 04.10.2010. http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/04-106372/Jos-mi-je-pred-ocima-lobanja-mog-Zivana/print</s>
<s>Hag: Mladić ostaje u bolnici na dodatnim ispitivanjima</s><s>Petak, 13 jul 2012</s><s>četvrtak, 12. jul 2012.</s><s>HAG – General Ratko Mladić, kome je jutros usled visokog krvnog pritiska pozlilo tokom suđenja pred Haškim tribunalom, ostaće do daljnjeg u jednoj bolnici u Hagu kako bi bio podvrgnut dodatnim ispitivanjima, saznaje Beta od izvora bliskog timu Mladićeve odbrane.</s><s>Isti izvor, koji je zatražio da ne bude imenovan, rekao je da veruje da Mladićev život nije ugrožen.</s><s>Mladić (69) prebačen je u bolnicu pošto se, tokom jutrošnjeg zasedanja suda, požalio da mu je loše, dok je njegov branilac Branko Lukić unakrsno ispitivao drugog svedoka optužbe Dejvida Harlanda.</s><s>Po izvoru Bete, Mladić je prvo, pocrvenelog lica, tihim glasom rekao svojim braniocima da se loše oseća, a zatim je glavu spustio na obe ruke, ne komunicirajući par minuta ni sa kim.</s><s>Pošto je sudija Alfons Ori (Alphons Orie) prekinuo zasedanje, medicinska sestra je Mladiću izmerila krvni pritisak od 170/80, čija se gornja vrednost ubrzo povećala na 190.</s><s>Zvaničnici sudskog sekretarijata zatim su brzo organizovali Mladićevo prebacivanje u bolnicu.</s><s>Tribunal po pravilu ne objavljuje informacije o zdravstvenom stanju optuženih, koje se smatraju privatnim.</s><s>Mladić je, kako je Beti rekla predstavnica suda Nerma Jelačić, u bolnicu prebačen „iz predostrožnosti”.</s><s>Nedugo pošto je Mladić prebačen u bolnicu, sudija Ori je u sudnici rekao da se zasedanje prekida i da će, budući da još ne zna kada će optuženi moći da prisustvuje procesu, raspravno veće situaciju ponovo razmotriti sutra ujutro.</s><s>Novu raspravu, sudija Ori je zakazao za sutra u 9 sati, kada će, kako je rekao, ili biti nastavljen Harlandov iskaz ili će biti dodatno razmotreno Mladićevo stanje. (Beta) http://www.nspm.rs/hronika/branilac-mladic-ostaje-u-bolnici-na-ispitivanjima.html</s>
<s>23/04/2019 \| RTRS \| SRNA Na suđenju generalu takozvane Armije BiH Ramizu Drekoviću za ratni zločin protiv civilnog stanovništva na području Kalinovika, svjedok Tužilaštva Dušanka Aškraba rekla je da se nakon teškog ranjavanja od granatiranja 3. juna 1995. godine u fočanskoj bolnici za njen život borilo 13 hirurga. - U Domu zdravlja u Kalinoviku pružena mi je prva pomoć, a onda sam prevezena u bolnicu u Foču.</s><s>Odmah sam upućena na operaciju, a 13 hirurga je tokom četiri, pet časova sve učinilo da me spase.</s><s>Jako sam krvarila, pluća su mi bila otvorena i u njima, kao i pored kičme, imala sam gelere.</s><s>Lijeva ruka i nekoliko rebara bili su slomljeni, a tokom operacije izvađena mi je slezena - navela je Aškraba.</s><s>Ona je dodala da je tokom 15 dana na intenzivnom odjeljenju bila životno ugrožena, te da su joj hirurzi, nakon 22 dana, povremeno vadili drenove.</s><s>- Sa mnom u bolnici bili su Jelena Bozalo i Igor Kozomara.</s><s>Jelena je bila puna gelera, čak i po lici, a oboje su imali oštećene unutrašnje organe, psihički su bili rastrojeni i stalno su plakali.</s><s>Teško nam je palo kada smo čuli da je Stanislava poginula - rekla je Aškraba.</s><s>Ona se prisjetila da je kroz staklo vidjela ljude koji su iz Kalinovika pobjegli od granatiranja, koji su dolazili da pozdrave nju i druge ranjene učenike.</s><s>Aškraba je rekla da i danas ima gelere u tijelu i zdravstvene probleme zbog ranjavanja, te da je konstatovano da je 80 odsto invalid.</s><s>Aškraba, čije je djevojačko prezime Nišić, imala je samo 14 godina kada je kao učenica osmog razreda sa nekoliko svojih vršnjaka preživjela granatiranje, dok je Stanislava Koprivica na licu mjesta smrtno stradala.</s><s>Svjedočeći o ovom strašnom događaju u Sudu BiH, Aškraba je danas ispričala da su te subote učenici osmog razreda trebali proslaviti maturu i da je sa Jelenom Bozalo, Mlađenkom Jovović, Davorom Markovićem, Igorom Kozomarom i Stanislavom Koprivicom krenula prema školi.</s><s>"Pucalo se od ranog jutra, a prva granata je pala pored kafića `Lambada` nakon čega smo se sakrili u jednu zgradu.</s><s>Kada se smirilo došli smo u školu, u kojoj smo radi bezbjednosti smješteni u hodnik.</s><s>Tu smo pjevali jer smo proslavljali maturu", ispričala je Aškraba.</s><s>Nastavljajući svjedočenje, rekla je da su ih nakon pola sata ili sat, po dvoje puštali da idu kući. - Mi smo se skupljali u centru Kalinovika kada se iz pravca Bjelimića i Ljute čulo ispaljenje druge granate.</s><s>Stanislava i ja smo pošle do kioska da se sakrijemo.</s><s>U jednom momentu bila je magla, dim.</s><s>Pala sam preko Stanislave, bila sam svjesna i osjećala strašne bolove - objasnila je Aškraba.</s><s>U Domu zdravlja, ispred kojeg je pala i treća granata, prva pomoć joj je pružena u hodniku.</s><s>Tu su, kaže, već bili Jelena Bozalo i Igor Kozomara koji su se žalili na bolove.</s><s>Nakon toga, sanitetom je prebačena u Foču.</s><s>Tokom unakrsnog ispitivanja odbrane Ramiza Drekovića, Aškraba je rekla da u Kalinoviku, u kojem su samo padale granate, nije viđala srpske vojnike.</s><s>Ramiz Dreković je optužen da je u svojstvu nekadašnjeg komandanta Četvrtog korpusa takozvane Armije BiH, postupao suprotno odredbama Ženevskih konvencija o zaštiti civilnih lica za vrijeme rata.</s><s>Prema optužnici Tužilaštva BiH, Dreković je u proljeće 1995. godine izdao direktnu, strogo povjerljivu naredbu artiljerijskim jedinicama na širem području opštine Konjic, da izvrše neselektivno granatiranje Kalinovika naseljenog Srbima.</s><s>U optužnici se navodi da je u granatiranju tokom maja i juna 1995. godine ubijeno dijete od 15 godina, a teže i lakše ranjeno više djece i odraslih lica, te razoreno više objekata.</s><s>Suđenje će biti nastavljeno 14. maja. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=334923</s>
<s>Kongres SAD: Sulejmani pripremao terorističke napade i u BiH [Foto]</s><s>14/01/2020 \| Izvor: RTRS BiH je takođe bila na meti terorističkih napada koje je širom svijeta planirao nedavno likvidirani iranski general Kasem Sulejmani.</s><s>Navedeno je ovo u prijedlogu rezolucije Kongresa, kojom Sjedinjene Američke Države odaju počast vojnicima zaslužnim za njegovo ubistvo.</s><s>Stručnjaci za bezbjednost potvrđuju vjerodostojnost informacije da je Sulejmani u toku rata boravio u BiH, gdje je organizovao vojne jedinice.</s><s>U prijedlogu rezolucije američkog Kongresa navodi se da je ubijeni general Iranske revolucionarne garde učestvovao u planiranju napada na jednog saudijskog političara.</s><s>Za posljednji dan prošle godine pripremao je, tvrde, napad na američku ambasadu u Iraku, kao i niz terorističkih akcija u nekoliko država.</s><s>- Sulejmani je 31. decembra 2019. planirao napad na američku ambasadu u Bagdadu, kao i napade u Njemačkoj, Bosni, Bugarskoj, Keniji, Bahreinu, Turskoj i ostalim državama - stoji u objavi Kongresa SAD.</s><s>Da je ova ocjena vjerodostojna tvrdi dekan Fakulteta za bezbjednosnih nauka Predrag Ćeranić, ističući da su podnosici izvještaja dužni kongresmenima dostaviti nesporne dokaze svojih zaključaka.</s><s>Važno je, kaže, da te dokaze dobiju i nadležne zajedničke institucije BiH. - Šta je bila meta u BiH i preko koga je trebalo da bude napadnuta?</s><s>Mala je mogućnost da je trebalo da dođe grupa iz Irana i napadne metu u BiH bez pomagača u ovdašnjim ljudima - napominje Ćeranić.</s><s>Sulejmani je imao mrežu saradnika u BiH sposobnih da izvrše teroristički napad, kaže stručnjak za bezbjednost Dževad Galijašević.</s><s>Tvrdi da je Sulejmani u BiH boravio 1992. godine i tada je dogovorena doprema oružja iz Irana preko Hrvatske.</s><s>Sulejmani je, kaže, 1993. i 1994. godine u Zenici morao biti u vezi sa Šefikom Džaferovićem, koji je imao ovlašćenja da evidentira pristigle mudžahedine. - Sulejmani i njegovi operativci su obučavali Odred El mudžahid o čemu je Šefik Džaferović sve znao, jer je kao načelnih Centra službi bezbjednosti, u okviru Službe državne bezbjednosti vodio operaciju Kinšasa - tvrdi Dževad Galijašević, stručnjak za borbu protiv terorizma.</s><s>Da je Sulejmani u ratu bio u BiH, prije četiri godine potvrdio je i novinaru hrvatskog "Večernjeg lista", Hasanu Diabu.</s><s>Na ovaj članak podsjeća i Predrag Ćeranić i prisjeća se da je sredinom 1992. godine slušao snimak presretnutog razgovora iranske delegacije i bošnjačkog rukovodstva u Sarajevu. - Bili su na Igmanu, nisu mogli ući u Sarajevo, u Zenicu jesu mogli ući.</s><s>Komunicirali su telefonom, to su srpski operativci presreli i dokumentovali, obećana je logistička i svaka druga pomoć - dodao je Ćeranić.</s><s>Ratni načelnik zeničke policije i aktuelni bošnjački član Predsjedništva BiH Šefik Džaferović odbacio je tvrdnje beogradskih "Večernjih novosti" da je sarađivao sa Sulejmanijem.</s><s>Ove navode nazvao je velikosrpskom propagandom, smišljenom u obavještajnoj službi Srbije.</s><s>Iz Ambasade Irana u BiH ocijenili su spekulacijama informacije, koje su o Sulejmaniju objavili mediji, nazivajući ih neosnovanim optužbama. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=365989</s>
<s>Šokantne informacije o delovanju bošnjačkog člana Predsedništva i ubijenog iranskog generala [Foto]</s><s>S. MIŠLjENOVIĆ \| 14. januar 2020.</s><s>"NOVOSTI" OTKRIVAJU Sulejmani i Džaferović pripremali udar na Srbe Iranska nacionalna garda prva inostrana paravojna formacija koja je došla u Bih BOŠNjAČKI član Predsedništva BiH Šefik Džaferović se za vreme građanskog rata u BiH, kao načelnik Centra za bezbednost Zenice, susreo sa nedavno ubijenim iranskim generalom Kasemom Sulejmanijem, podaci su do kojih su došle "Novosti" iz diplomatskih izvora u Sarajevu.</s>
<s>Veliki park: Svjedok gledao izvođenje vojnika JNA na strijeljanje</s>
<s>Suđenje bivšim pripadnicima Prvog korpusa tzv. Armije BiH: Svjedok naveo da ga je najviše tukao Gadžo</s><s>Petak, 25 mart 2022</s>
<s>U tom razdoblju na veoma surov način ubijeni su, uglavnom masakrirani, svi meštani srpske nacionalnosti koji nisu mogli blagovremeno da izbegnu iz svojih kuća pred razularenim muslimanskim vojnicima.</s><s>Međutim, pobijeni su i oni malobrojni koje su muslimani pronašli dok su se krili po okolnim potocima i šumama.</s><s>Zajedničku grobnicu pet ženskih tela pronašli su izviđači VRS posle više od godinu dana, krajem novembra 1993, a patolozi utvrdili uzroke smrti, odnosno sredstva i način egzekucije (hladno oružje) i identifikovali žrtve.</s><s>Reč je o pet starih žena iz Ledića.</s><s>Druga kolektivna egzekucija izvršena je u isto vreme nad grupom izbeglih meštana koji su pokušali da se probiju prema Kalinoviku.</s><s>Ovaj zločin se dogodio blizu lokaliteta Poljice, kod Ledićke krivine.</s><s>Ukupan bilans napada na Lediće je stravičan.</s><s>Muslimani su pobili većinu stanovnika ovog sela.</s><s>Samo mali broj njih je preživeo pohod Armije BiH.</s><s>Neki od njih su naknadno, prilikom pokušaja bekstva, ubijeni na drugim usputnim lokacijama (Lenka Tešanović i Stana Tešanović, majka dvojice pokojnika: Radeta i Milenka Tešanovića, stradale su nekoliko dana kasnije u selu Srbotina, kod Miljevine, opština Srbinje).</s><s>Selo je, kako to obično biva posle ovakvih muslimanskih oružanih pohoda na srpska naselja, opljačkano, popaljeno i razoreno do te mere da se konačno gubi skoro svaki trag srpskog prisustva na tom prostoru.</s><s>Napad na Lediće i zasedu u Poljicama TV Sarajevo i ostala njihova sredstva informisanja predstavili su na svoj način, kao veliku pobedu Armije BiH nad četnicima, odnosno srpskim oružanim formacijama.</s><s>Tela četiri žrtve iz porodice Tešanović su ekshumirana iz masovne grobnice na Javorskoj kosi tek oktobra 2001. godine.</s><s>Žrtve: 1) Nenad (Ostoja) Vasić, 1931. i njegova supruga 2) Mara (Drago) Vasić, 1930; 3) Milenko (Milivoje) Tešanović, 1960. njegova supruga 4) Nevenka (Mlađen) Tešanović, 1963. i brat 5) Rade (Milivoje) Tešanović, 1964, njegova supruga 6) Vinka (Rajko) Tešanović, 1965. i njihov sin od nepunih godinu dana: 7) Milan (Rade) Tešanović, 1991; 8) Milorad (Drago) Tešanović, 1956. i njegova deca, ćerka: 9) Danijela (Milorad) Tešanović, 1980; i sin 10) Dragomir (Milorad) Tešanović, 1982; 11) Radojka (Miloš) Vasić, 1954; i njena kći 12) Slađana (Veljko) Sekulić, 1979; 13) Slavojka (Miloš) Vasić, 1964. 14) Savo (Ljubo) Kenjić, 1933; 15) Rade (Aleksa) Mijovčić, 1922; 16) Savka (Nikola) Vasić, 1914; 17); Stana Vitković, 1925; 18) Zora (Jovan) Vasić, 1919; 19) Milka (Danila) Vasić 1936; 20) Ljubica (Đuro) Vasić 1908; 21) Ikonija (Lazar) Vasić 1900; 22) Tankosava (Aleksa) Vasić 192; 23) Drago Vasić, 1954; 24) Nikola (Stanko) Vasić, 1950.</s>

Subsets and Splits

No community queries yet

The top public SQL queries from the community will appear here once available.